građa zemlje

GRAĐA ZEMLJE MineraliStenePodela stena

Učenik: Milica GrujićProfesor: Vera Milićević

GRAĐA ZEMLJE

Nauka o građi Zemlje, njenom sastavu i istoriji naziva se geologija.

Zemlja ima oblik najsličniji telu koje se zove geoid. Sastoji se iz 4 geosfere (koncentrične lopte) - litosfera ( Zemljina kora) - Zemljin omotač - srednji sloj - jezgro

LITOSFERA

Zemljina kora je spoljni stenovit omotač debljine od 8 do 60 km.

Razlikuju se dva sloja : - SiAl je sloj od lakih elemenata ( Si i Al) - SiMa je donji deo kore u kome najviše ima Si i Mg

ZEMLJIN OMOTAČ

Dopire do dubine od 1200 km. U njemu su temperature od 1200 co

SREDNJI SLOJ U srednjem sloju ima

najviše Fe ( gvožđa) i alumosilikatne mase u obliku magme.

ZEMLJINO JEZGRO

Najviše zadrži gvožđa i nikla. Pod velikim je pritiskom i na temperaturi od 5500 Co

Idući u dubinu od zone neutralne temperature, na svakih 33 m temperatura raste za 1Co

MINERALI

Neorganska jedinjenja koje imaju homogeni sastav. Dele se na : - pirogene (nastali kristailisanjem) - taloženi ( nastali taloženjem ili kristailsanjem rastvora) - metamorfni ( nastali preobražajem već postojećih

minerala u dubini litosfere ) - sekundarni ( nastali raspadanjem minerala na litosferi ) - petrogeni ( ulaze u sastav stena )

MORFOLOŠKO – STRUKTURNE OSOBINE MINERALA

Minerali se u stenama mogu javljati u sledećim oblicima : Kristalnim Kristalastim Amorfnim

KRISTALNI OBLICI MINERALAOni imaju minerale čije i najsitnije čestice imaju pravilan

geometrijski oblik tj. oblik pravilnih poliedara.

KRISTALASTI OBLICI MINERALA

To su minerali čija je unutrašnja građa pravilna, a spoljašnja nije.

To je najčšće slučaj sa mineralima koji su nastali u dubini Zemljine kore i nisu imali prostora da se pravilno razviju.

Imaju vlaknast, listast ili štapićast oblik.

AMORFNI OBLIK MINERALA To su minerali koji nemaju

pravilnu ni spoljašnju ni unutrašnju gradju.

Izgled mase je zemljast ili staklast.

FIZIČKE OSOBINE MINERALA

1. Tvrdoća minerala - je otpor koji mineral pruža ako ga para neki drugi predmet - utvrđuje se na osnovu Mosove skale na kojoj su pored

tvrdoća od 1 do 10 poređani minerali idući od manje otpornih ka najotpornijim.

2. Fiziološka svojstva - to su boja, miris i ukusNpr. : Fe ima tamnu boju, HCl ima slan ukus a glina ima miris zemlje.

3. CEPLJIVOST Ovu osobinu poseduju

minerali čija je kohezija razločita u različitim pravcima, tako da se mineral pri udaru lomi po glatkim i ravnim površinama.

4. PRELOM Dešava se pri udaru minerala

čija je kohezija ista u svim pravcima i takav prelom je neravan.

HEMIJSKA SVOJSTVA MINERALA

Minerali se sastoje najčešće od 2 ili više hemijskih elemenata, ali postoje i oni koji se sastoje samo od jednog hemijskog elementa.

To su dijamant, zlato, srebro, platina, živa i grafit. Delimo ih na : - silikate – soli silicijske kiseline - karbonate – soli ugljene kiseline - oksidi – jedinjenja koja sadrže O - sulfati – soli sumpone kiseline - sulfidi – jedninjenja sa sumporom

1.FELDSPATI

Ulaze u sastav stena. Pod dejstvom atmosferilija se raspadaju u kaolin, a tvrdoća im

je 6.

SILIKATI:

2.KAOLIN

Ima karakterističan miris. Upija vodu , bubri i postaje plastičan. Tvrdoca je od 2 – 3 .

3.LISKUNI

U stenama se nalazi u obliku tankih listova. Imaju sedefasti sjaj. Otporni su na delovanje vode i zato se često talože u pesku i

glini.

4.OLIVIN

Mineral maslinastozelene boje. Veoma je postojan. Pod dejstvom atmosferilija prelazi u serpentin.

5.SERPENTIN

Kristališe u obliku listića, a često ima i vlaknasti oblik (azbest).

6.TALK

Nastaje metamorfozom olivina. Ima svetlu boju. Tvrdoća je 1.

STENE

Stene su sastavni deo Zemljine kore. Međusobno se razlikuju po vrsti minerala koji ulaze u njihov

sastav. Nauka koja je bavi proučavanjem stena naziva se petrologija. Stene koje se sastoje od samo jednog minerala su retke

( krečnjak – od 1 minerala kalcita ) .

STRUKTURA I TEKSTURA STENA

Ovo su važne karakteristike jer od njih zavisi čvrstoća stene, otpornost na habanje, glačanje, poliranje i slično.

Struktura stena predstavlja oblik zrna minerala i njihove veličine u steni.

Može biti : -zrnasta -porfirska -kristalasta -klastična

ZRNASTA STRUKTURA

Ovakvu strukturu imaju dubinske magmatske stene. Odlikuju se zrnima približno iste veličine. Lako se glačaju i poliraju.Npr. : Granit se sastoji od zrna minerala liskuna, feldspata i

kvarca.

PORFIRSKA STRUKTURA STENA

Karakteristična je za površinske magmatske stene.

Jasno se razlikuju krupna zrna kristala i sitnozrna masa.

Ovakve stene se ne glačaju već ostaju habave.

KRISTALASTA STRUKTURA STENA

Ovu strukturu imajuu sedimentne stene koje su nastale iz nekih drugih raspadnutih stena koje su se taložile u rastvorima.

KLASTIČNA STRUKTURA STENA

Imaju je sedimentne stene koje su nastale od mehaničkih sedimenata ( od komada raspadnutih stena ).

TEKSTURA STENA

Ona pokazuje prostoran raspored minerala u steni. Masivna tekstura– Imaju je stene čija je cela masa jednolična.Od ovakvih stena možemo uzimati velike blokove.

PARALELNA TEKSTURA Minerali su poređani u paralelne ravni.

FLUIDALNA TEKSTURA Minerali su poređani u pralalelne valovite ravni.

BREČASTA TEKSTURA

Imaju stene nastale naglim hlađenjem pa u sebi sadrže šupljine.

Imaju je stene koje su nevezane, a zatim su se povezale sa nekim vezivom.

MEHURASTA TEKSTURA

PODELA STENA

Magmatske ( površinske i dubinske ) Površinske su nastale hlađenjem lave na površini litosfere.Struktura ovih stena nije ravnomerna jer zbog naglog hlađenja

zrna nisu očvrsnula jednake veličine. To su plovućac, trahit, porfir, bazalit.

Dubinske magmatske stene nastaju očvršćavanjem magme u dubini Zemlje pod visokim pritiskom i temperaturom.

Proces je spor pa zrna jednako očvršćavaju i tekstura je ravnomerna. To su granit, sijenit i gabro.

SEDIMENTNE STENE

Nastale su mehaničkim i hemijskim raspadanjem postojećih stena.

Taj materijal se transportovao i taložio, pa vremenom i očvrsnuo.

U njihov sastav ulaze čvrsti minerali poput kvarca i muskolita, a ređe minerali poput kalcita i gipsa.

DELE SE NA :

Šljunčane Prašinaste - drobina - prašina - breča - les - šljunak - konglomerat Peščane Glinene - pesak - glina - peščar - ilovača - laporac

METAMORFNE STENE

Nastaju metamorfozom magmatskih i sedimentnih stena usled visokih pritisaka i tempreratura koji vladaju u dubini Zemljine kore.

Dele se na parastene ( nastale od sedimentnih stena ) i ortostene ( nastale od magmatskih stena ) .

Prema struturi ih delimo na : a) kristalaste škriljce b) masivne metamorfne stene

KRISTALASTI ŠKRILJCI

U njih spadaju gnajs, mikašist i filit.

MASIVNE METAMORFNE STENE

U njih spadaju mermer i kvarc.