impresionizam- nemanja marjanovic- nenad pavličić

• Име и презиме: Немања Марјановић• Одељење: Туристички техничар, IV разред• Школа: Техничка школа Деспотовац• Назив предмета: Историја уметности• Предметни наставник: Ненад Павличић• Назив теме: Импресионизам

ИмпресионизамИмпресионизам је уметнички правац који је настао

у француском сликарству између 1860. и1870. године. Онај тренутак у коме су се уметници заинтересовали за феномен ликовног, може се назвати прекретницом у развитку уметности. Импресионизам се, као покрет, надовезује на реализам, и у самој суштини није ништа друго већ продубљивање и проширивање реалистичког односа према стварима. Сликарство је, наравно, и раније знало за боју. Импресионисти узимају боју не као елемент већ као феномен, то јест као појаву која има свој узрок.

Техника импресионсистичког сликарства се састојала од:• они су сликали кратким потезима киста,• нису мешали боје на палети већ директно на платнима,• нису употребљавали црну ”боју”, већ су нијансе добијали

мешањем осталих боја,• играли су се ефектима светлости и сенке,• за слике сенки у природи су употребљавали плаву боју

што је доприносило отворености слике,• нове слојеве боје су додавали пре него што су се стари

слојеви осушили и тако добијали мекше контуре и боље мешање боје,

• нису се обазирали на традицију већ су сликали онако како су хтели.

Најзначајнији представници а уједно и оснивачи импресионизма су француски сликари:

- Клод Моне- Едуар Мане- Камиј Писаро- Едгар Дега- Пјер Огист Реноар - Огист Роден и остали.

Клод МонеКлод Моне ( 1840 — 1926) је био

најдоследнији импресионисти-чки сликар. Највећа вредност овог уметника је квалитет његове моћи опажања тонова и анализе истих. Донео је револуцију у уметности сликања. Са своје палете је одстранио тешке и непрозирне боје и користио само чисте и светле. Импресионизам је добио име по његовој слици „Импресија, рађање сунца“, 1874.

Његове најпознатије слике су: Импресија, рађање сунца; Доручак на трави; Госпођа у врту; Руанкса катедрала; Стогови, и друге.

Импресија, рађање сунца – Клод Моне Слика по којој је Импресионизам добио име.

Доручак на трави - Клод Моне

Госпођа у врту - Клод Моне

Руанска катедрала - Клод Моне

Стогови - Клод Моне

Едуар МанеЕдуар Мане ( 1832. - 1883. ), био је

француски сликар чији је рад инспирисао импресионисте, али он сам је одбио да се сврста у саме оквире импресионизма. Његов велики утицај на француску уметност, и генерално на развој модерне уметности, формиран је захваљујући његовом портретисању свакодневице, употребом једноставних и јасних боја и живе сликарске технике. Његове познате слике су: Доручак на трави, Смакнуће цара Максимилијана у Мексику, Мали фрулаш, Argenteuil, Бар у Folies-Bergère и друге.

Доручак на трави – Едуар Мане

Смакнуће цара Максимилијана у Мексику – Едуар Мане

Мали фрулаш – Едуар Мане

Argenteuil – Едуар Мане

Бар у Folies-Bergère – Едуар Мане

Камиј ПисароКамиј Писаро ( 1830 — 1903) је

био француски импресиониста. Рођен на Антилима, један је од учесника прве изложбе импресиониста у Паризу 1874. Експеримантисао је са теоријом светла и студирао је утицај светла, климе и годишњих доба, доносио нове технике у уметности

Његове познате слике су: Башта у Понтоис; Жетва; Кестење у Осни; Црвени кровови и друге.

Башта у Понтоис – Камиј Писаро

Жетва – Камиј Писаро

Кестење у Осни – Камиј Писаро

Црвени кровови – Камиј Писаро

Едгар ДегаЕдгар Дега (1834. - 1917. ) је био

француски сликар, графичар и вајар. Сматра се једним од истакнутих представника француског импресионизма, иако сам себе никада није уврштавао у импресионистички покрет. Под утицајем италијанског сликарства, забављен углавном колоритом и колоритном страном појаве сликао је поред портрета и актова појаве из свакодневног живота и углавном сцене из позоришта - балерине и коњичких трка.

Његове познате слике су: Пеглерке; Школа балетана; Час балета; Примабалерина и друге.

Пеглерке – Едгар Дега

Школа балетана – Едгар Дега

Час балета – Едгар Дега

Примабалерина – Едгар Дега

Пјер Огист РеноарПјер Огист Реноар ( 1841. - 1919.),

француски сликар, један од најистакнутијих импресиониста и највећих европских сликара XIX века. Сликао је живот Париза на улицама и театру и пучким забавиштима. Чести су мотиви купачице, женске и дечије главе.

Његове познате слике су: Бал на Мулин де ла Галете; Две сестре (на тераси); У позоришту; Велико купање жена и друге.

Бал на Мулин де ла Галете - Пјер Огист Реноар

Две сестре (на тераси) – Пјер Огист Реноар

У позоришту – Пјер Огист Реноар

Велико купање жена - Пјер Огист Реноар

Огист РоденФрансоа Огист Рене Роден (1840 -

1917) је био француски вајар. Један од највећих скулптора XIX века. За основ своје уметности је сматрао природу којој остаје веран до смрти. Људско тело је било за њега најбоље средство којим се могло изразити свако душевно стање.

Његова позната дела су: Мислилац, Грађани Калеа, Капија пакла, Пољубац, Човек који корача, Бронзано доба и други.

Мислилац – Огист Роден „Оно зашто он

мисли, није само у његовом мозгу, згрченом челу, раширеним ноздрвама и стиснутим уснама, већ и у сваком мишићу његових руку, леђа и ногу, у стиснутој песници и згрченим ножним прстима“.

Грађани Калеа – Огист Роден

Капија пакла – Огист Роден

Пољубац – Огист Роден

Човек који корача – Огист Роден

Бронзано доба – Огист Роден

Импресионизам у Србији

Поред Европских сликара импресионизма, за нас су значајни и наши представници.

Међу њима се могу издвојити:-Милан Миловановић-Коста Миличевић и-Надежда Петровић.

Милан МиловановићМилан Миловановић (1876 - 1946)

био је српски сликар импресионизма. Бројне слике са представама тераса и врата које је урадио на Каприју сматрају се најбољим примерима српског импресионизма.

Његове познате слике су:-Аутопортрет-Мотив из Београда-Поглед на Авалу-Црвена Тераса и друге.

Аутопортрет – Милан Миловановић

Мотив из Београда – Милан Миловановић

Поглед на Авалу – Милан Миловановић

Црвена тераса – Милан Миловановић

Коста МиличевићКоста Миличевић ( 1877 — 1920) је био

српски сликар импресионизма. Познато је свега пет слика које су настале док се Миличевић борио у рату, и у којима је потпуно успостављена равнотежа између светлости, боје и форме. Та равнотежа је дошла до изражаја у сликама које су настале на Крфу, где је медитеранско сунце постало снажна инспирација за уметника. Пејзажи који су настали на Крфу представљају афирмацију српског импресионизма.

Његове познате слике су: Дечко са белим шеширом; Женски акт; Срква Св. Саве; Поглед на Београд и друге.

Дечко са белим шеширом – Коста Миличевић

Женски акт – Коста Миличевић

Црква Св. Саве – Коста Миличевић

Поглед на Београд – Коста Миличевић

Надежда ПетровићНадежда Петровић (1873 - 1915)

најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Уводи српску уметност у токове савремене европске уметности. На њеним најбољим радовима доминирају велике површине, њене омиљене, ужарено црвене боје и, њој комплементарна, зелена. Њене познате слике су Аутопортрет, Баварац са шеширом, Портрет старице (Милевица Петровић), Призренка (Циганка), Поље косовских божура, Турски мост, Стари Призрен

и друге.

Аутопортрет – Надежда Петровић

Баварац са шерширом –Надежда Петровић

Портрет старице (Милевица Петровић) –

Надежда Петровић

Призренка (Циганка) –Надежда Петровић

Поље косовских божура – Надежда Петровић

Турски мост – Надежда Петровић

Стари Призрен – Надежда Петровић

Извори:• www.vikipedija.rs • Видосава Галовић, Историја уметности

за I и II разред ликовне и III разред угоститељско-туристичке школе

• www.znanje.org

Фебруар, 2012.