komponentne hardvera pc-a.ppt_5

KOMPONENTNE HARDVERA PC-a

Personalni racunar cine tri osnovne celine:centralna jedinica, monitor i tastatura

Centralna jedinica sastoji se od kucista u kome se nalaze: 1) osnovna (maticna) ploca 2) kontroleri 3) portovi 4)disk 5)jeidnice disketa 6) graficka kartica 7) izvor napajanja -Unutar kucista mogu se ukljuciti i druge kartice kao sto su: faks/modem i mrezna kartica

Kucista

-Postoje tri tipa kucista: desktop, mini(midi)tauer i tauer-Desktop je kuciste koji stoji na stolu i na njemu stoji monitor racunara. Ovo kuciste se sve redje koristi.-Kucista minitauer i tauer cesto stoje na podu a monitor racunara na stolu.-Minitauer se koristi za kucne potrebe a tauer za servere i racunare za profesionalnu upotrebu.

-Sa spoljne strane kucista su otvori za umetanje disketa u disketne jedinice. Prenosni raucnari su predvidjeni poslovnim ljudima i mogu da rade nekoliko sati i na bateriji

Osnovna ploca -Na osnovnoj ploci nalazi se prikljucna

mesta za procesor, memoriju, magistrala, skp cipova, koji kontrolise rad racunara i prikljuci za dodatne kartice.-Pored toga, na osnovnoj plosi, mogu se nalaziti i kontroleri za diskove i disketne jedinice i prikljuci za povezivanje racunara sa drugim uredjajima.

Procesor

Procesor je najvaznija komponentna i definise tip PC racunara.-U njemu se realizuju sve racunarske i logicke operacije.-Karakteristike procesora su odredjene njegovom arhitekturom.-To su: brzina procesora, duzina procesorkse reci, radni takt i interni kes.

Brzina procesora izrazava se u milionima operacija koji procesor moze da obradi u jednoj sekundi- MIPS-ovima ili MFLOPS-ima.-Procesor nije sastavni deo osnovne ploce, nego se na osnovnoj ploci samo nalaze konektori za njegovo prikljucenje.-Zbog velike brzine rada, dolazi do velikog zagrejavanja procesora pa se na njih montira dodatni ventilator koji ih hladi.

Duzina procesorke reci je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora.-Radni takt je ucestanost impulsa koji generise sat- specijalno elektronsko kolo kojima se iniciraju operacije procesora.

Memorija

-Memorija PC racunara sastoji se od osmobitnih registara(bajtova).-na osnovnoj ploci nalaze se tri tipa memorije: kes, ROM i RAM.-Kapacitet memorije izrazava se brojem bajtova odnosno vecim jedinicama: kilo i megabajtima.

RAM-RAM predstavlja najveci deo memorije i u nju korisnik moze da upisuje sadrzaj i da ga cita.Po iskljucenja raucnara sadrzaj ove memorije se gubi.-Vreme pristupa tj. Vreme koje protekne izmedju zahteva memoriji za podatkom i dobinja podatka iz memorije.Ono se izrazava u nanosekundama i stalno se smanjuje.ROM-ROM predstavlja staticki deo memorije koji moze da se cita. Po iskljucenju racunara njen sadrzaj se ne gubi.

-Koristi se za uskladistavanje programa i podataka koji su cesto potrebni za instrukcije za pokretanje racunara pri ukljucivanja.

KES-Kes memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz njega. Ova memorija ima visestruko brze vreme pristupa od obicne memorije. Zbog toga se u njoj drze podaci koji se cesto koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne memorije (RAM) u kes.BAFERI- su delovi RAM memorije koje neki programi alociraju za svoje potrebe. Jedna od cestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.

-Virtualna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se koristi u vezi sa operativnim sistemima.KONTROLNI SET CIPOVA-Kontrolna jedinica upralvja celokupnom radom raucnara. Ono odredjuje koja je naredba sledeca na redu za izvrsenje, uzima je iz memorije, interpretira, i izdaje odgovarajuce naredbe procesoru i kontrolise njihovo izvrsenje.-Kontrolna jedinica je realizovana na osvnovnoj ploci setom cipova koji ima odgovarajuce uloge.

Magistrala -Magistrala je komunikacioni put

U racunaru postoje tri kljucne magistrale: magistrala podataka, adresna magistrala i kontrolna magistrala.-Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka izmedju procesora i memorijskih lokacija.-Adresna magistrala prenosi adrese koje generise procesor-Kontolna magistrala sluzi za prenos upravljackih i kontrolnih signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

Prikljucci (slotovi)

-Za prikljucivanje dodatnih uredjaja postoje standardizovana prikljucna mesta, slotovi, u koja se ovi dodatni uredjaji prikljucuju.-Prikljucci sastoje se od uticnica na koje prikljucuju kontroleri razlicitih jedinica ili same jedinice (kartice).-Najcesce se nalaze pored standardnih ISA uticnica i drugi prikljucci u zavisnosti od trenutnih aktuelnih stanja tehnologije.

Kontroleri

-Poseban element koji se s jedne strane standardno ugradjuje u racunar a sa druge strane ima prikljucak na koji se prikljucuje uredjaj.*

Portovi - Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju

standardizovane prikljucke koriste se u posebna prikljucna mesta koja se nazivaju protovi.

-Postoje dve vrste protova: serijski i paralelni

-Kod serijskih protova bitovi jednog bajta izlaze kroz prot jedan po jedan.-Kod paralelnih portova svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem.

USB Port -USB Port je serijski port namenjen za povezivanje

perifernih uredjaja sa ciljem da se: 1) ukine potreba za ugradnju namenskih kartica u slotove na osnovnoj ploci 2) omoguci ukljucivanje i iskljucivanje perifernih uredjaja na racunar ,,na vruce’’ tj. Bez njegovog iskljucivanja.-Brzina prenosa na ovaj nacin veca je oko 15 puta odnosno oko 150 puta od brzine prenosa obicne serijske veze.-Za povezivanje sa spoljnim svetom trenutno su standardno na raspolaganju dva serisjka: jedan paralelni i jedan prikljucak za igre i najmanje dva USB porta

DISK -Za uskladistenje podataka koriste

mentalne ploce. To dozvoljava vecu gustinu izmedju staza. Povecana gustina i veci broj ploca povecavaju njihov kapacitet. Pored toga, diskovi se okrecu mnogo vecom brzinom od disketa pa su i snimanje i pristup podacima mnogo brzi.-Kapacitet danasnjih diskova je 500 GB.

CD i DVD diskovi -CD ROM diskovi su principijalno slicni

disketama . Razlika je u tehnologiji, realzizaciji i kapacitetu.-Kod ovih diskova se primenom laserskih tehnologija nanose zapisi na metalnu povrsinu.-Posto se ovim prostupkom povrsina diska trajno ostecuje, jednom upisano podaci ne mogu se vise menjati nego samo ucitavati.

DVD

-DVD je standard koji je prvobitno nastao zbog potrebe snimanja dugometraznih filmova na CD.-Isti DVD diskovi mogu da se koriste i za snimanja podataka DVD disk i odgovarajuci uredjaj izgledaju gotovo isti kao odgovorajuci CD disk i uredjaj.

Fles (USB) -Fles disk se sastoji od memorijskih modula ciji se

sadrzaj ne brise kada ostanu bez napajanja strujom. Iako on nema mehanickih ploca i upisno- citajuce glave naziv disk je ostao jer je imitirana struktura podataka na disku, tako da se sa stanovista podaci na njemu pristupa na isti nacin kao i kad bi bili na disku. Ovaj disk se cesto naziva i USB disk posto se prikljucuje na USB prikljucak na racunaru, postoje i klasicni i spoljni prikljucci sa USB prikljuckom. Kod ovih racunara se cesto i hard disk prikljucuje na USB prikljucak koji se nalazi i u unutrasnjosti racunara

PREDSTAVLJANJE SLIKESlike na nekom grafickom uredjaju mogu da se

dobiju na dva nacina: vektorski i rasterski.Kod vektorskog nacina predstavljanja slike u memoriji se cuvaju samo podaci o elementima crteza a prilikom iscrtavanja crtaju se samo elementi slike.Kod rasterskog nacina predstavljanja slika se predstavlja priblizno tako sto je provsina uredjaja na kom se dobija slika podeljena linijama paralelnim sa horizontalnom i vertikalnim osom na vertikalne kvadratice- piksela. Svakom od ovih kvadratica pridruzeni su atributi koji ga opisuju.

GRAFICKA KARTICA

- je uredjaj koji podatke uskladistene u racunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajuce analogne signale koji kontrolisu pokazivanje slike na ekranu.S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne racunare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata kod imenom bitmapiranje.Kod ove tehnike svakom pikselu na ekranu pridruzuju se jedan bit ili vise bitova u memoriji. Graficka kartica ima sopstvenu memoriju. Ona se prikljucuje u jedan od slotova na osnovnoj ploci i na sebi ima spoljni prikljucak na koji se prikljucuje monitor racunara

ZVUCNA KARTICA - Ona ima zadatak da zvuk uskladisten u

digitalnom obliku u racunaru pretvori u analogni oblik tak oda moze da se reproduktuje u zvucnicima. Ona omogucava i reprodukciju i audio CD diskova sa racunarom. S obzirom na to da se danas gotovo svi racunara isporucuju sa CD uredjajem i zvucnom karticom, ona se sve cesce integrise sa osnovnom plocom.

MREZNA KARTICA

- Ona omogucava povezivanje racunaru na lokalnu racunarsku mrezu. Uzavisnosti od topologije i arhitekture racunarske mreze ova kartica moze imati eternet prikljucak, UTP prikljucak ili oba.

FM i TV karta FM karta je radioprijemnik koja omogucava

prijem radioprograma za vreme rada racunara . TV karta omogucava prijem TV programa pomocu racunara. U zavisnosti od modela ona moze da omogucava i koriscenje bideorikordera,kao i neke druge video operacije.Danas se umesto ovakvih kartica mnogo cesce koriste odgovarajuci uredjaji sa USB prikljuckom.

Fax Modem Voice kartica Glavna funkcija ove kartice je

modemska funkcija,omogucava povezivanja racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne telefonske linije.Pored ove osnovne funkcije,ova kartica omogucava slanje i prijem faksova pomocu racunara,a moze da se koristi i kao govorna masina za odgovor na telefonske pozive i prijem poruka.

Izvor napajanja

Je vazan deo kucista racunara.On obezbedjuje elektricnu energiju za napajanje ovih komponenata unutar kucista.

MONITORI Je vazan deo PC racunara jer se preko njih i

tastature vrsi komunikacija korisnika sa racunarom.On daje na uvid korisniku sta racunar radi.Kada korisnik unosi podatke,oni se prikazuju na ekranu.Podela prema koriscenoj tehnologiji:CRT-monitor sa katodnom ceviLCD-monitor sa tecnim kristalomLED-monitor sa svetlosnim diodamaGPD-monitor sa gasnom plazmom

CRT monitori

CRT-slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana tako da tacka koja je udarena zasvetli.Brzim kretanjem elektronskog mlaza i cestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika.

LCD monitori

Ne kreiraju sliku emitujuci svetlost.Kod njih se menja refleksija svetlosti od povrsine na razlicitim delovima ekrana,tako da se svetlost u manjoj ili vecoj meri reflektuje ili apsorbuje.

LED monitori

Manitori se sastoje od velikog broja vrlo malih LED dioda poredjanih u obliku mreze na ekranu.

GPD monitori Monitori sa gasnom plazmom sastoje

se od minijaturnih sijalica napunjenih gasova,poslaganih u mrezu izmedju dve staklene ploce.Dva druga staklena zaslona sadrze elektricne provodnike poredjane u redove.Provodnici u zaslonima su pod uglom tako da cine mrezu.Ovi provodnici povezani su sa svakom minijaturnih sijalica.

Monitori se dele i na:monohromatske monitore i na monitore u boji.

Monohromatski monitori

Cela povrsina ekrana je jedne boje a slova,crtezi ili slike u razlicitim intenzitetima druge bojekoja se dobro istice na podlozi.

Monitori u boji

Katodna cev se sastoji od tri nezavisna elektronska topa i tri fosforescentna zaslona.

Treca kvalifikacijamonitora je prema njihovo velicini.Najcesce se koriste monitori od 15’’,17’’ ili 19’’.

ULAZNE JEDINICE

Najcesce ulazne jedinice za komunikaciju korisnika i racunara su tastatura i uredjaji za pokazivanje.

TASTATURA

Je osnovni uredjaj za komunikaciju sa racunarom.Koristi se za unosenje teksta i brojeva.

MIS I SLICNI UREDJAJIMis je uredjaj za pokazivanje i izbor objekata na

ekranu.Postoje 2 dve vrste miseva:mehanicki i opticki.

Mehanicki mis je kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane.Pomeranja misa po bilo kojoj ravnoj povrsini dovodi do rotacije kuglice koja se kodira u elektricne signale preko dva potenciometra.

Kod optickog misa pokretanje preko povrsine meri se modulacijom optickog zraka i opticikim tehnikama kodiranja.Izvor svetlosti lociran je na donjem delu misa i mora biti u kontaktu sa povrsinom da bi kursor na ekranu mogao da sledi kretanje misa.

Trekbol(Trackball)slican je obrnuto okrenutom misu.Umesto pomeranja po ravnoj povrsini ,kuglica je postavljena u leziste i okrece se prstom.Smer okretanja kuglica odredjuje pomeranje kursora po ekranu.