koriŠĆenje standarda u

KORIŠĆENJE STANDARDA U

PLANIRANJU NEGE

Vesna Jovanović, spec. farm.

Standardi (definisanje pojma)

“ Standard je svaka zakonom utvrđena mera, prosečna mera, nešto što važi za

uzor” (Vujaklija)

Prema birou za sestrinstvo SZO “Standard je profesionalno dogovoreni nivo pružanja nege, primeren populaciji na koju se odnosi, može se posmatrati,

meriti, ostvariti...”

Šta se utvrđuje standardima?

kvalitet

kvantitet

metoda rada

vrsta nege primerena potrebama

određene populacije

Standardi se mogu odnositi na:

medicinske usluge

dijetu

terapijske procedure

organizaciju ZN

rukovođenje u ZN, SD, intervencije

Komponente standarda:

- struktura - odnosi se na uslove

(kadrove, prostor...)

- proces – na elemente rada(ko, šta,

kako, kada)

- ishod – postizanje ciljeva kod bolesnika

Uvođenje standarada

Složen i dugotrajan proces (nekad traje i 2

do 3 godine)

Iziskuje ne samo znanja i veštine u struci

već i :

- poznavanje metodologije istraživačkog rada

- strpljenje, poverenje, saradnja sa

lekarima..., predstavnicima društvene

zajednice, Biroom za sestre pri SZO (naročito

na nacionalnom, regionalnom nivou)

Način izrade standarda:

na osnovu mišljenja predloga eksperata

na osnovu istraživanja

modifikovanjem postojećih, iz drugih

institucija

kombinovanjem dva ili više načina

Pristupi pri izradi:

- “odozgo” deluju kao naređenje

- “odozdo” prave ga neposredni realizatori nege

Pokretač na uvođenje:

Kolegijum glavnih medicinskih sestara

na čelu sa direktorom sestrinske službe

Upravni odbor ustanove poverava

grupi medicinskih sestara izradu

Vođa grupe: pojašnjava i ističe značaj,

sačinjava vodič o radu, postavlja ciljeve i

prati rezultate rada pravi raspored rada

grupe...

Kriterijumi

- Kriterijumi su merljivi elementi od kojih

se konstruišu standardi

- Mogu predstavljati pokazatelje (nivo

obrazovanja, znanja, veština...)

- Pokazuju relevantne indikatore kvaliteta,

delovanja i ponašanja u ZN (reagovanje

bolesnika na intervencije, aktivnosti MS)

Za svaki standard kriterijumi

preciziraju:

- šta je potrebno, koji uslovi, da bi se nega izvela

- ko će da obavi potrebne intervencije, aktivnosti

- šta sve treba da se uradi da bi se postigao kvalitet

- šta bolesnik očekuje od nege

Prilikom izrade kriterijuma u zdravstvenoj

nezi treba voditi računa da budu :

-primereni snagama/ograničenjima korisnika ZZ

- da se mogu posmatrati i meriti (vrsta intervencije,

reagovanje bolesnika...)

- realistični u odnosu na mogućnosti bolesnika,

kadrovske, vremenske, materijalne i druge uslove u

kojima se nega sprovodi

- jasno postavljeni u vezi sa željenim rezultatom u

odnosu na strukturu, proces ili ishod

- konkretni, usmereni na jednu aktivnost ili pojavu u

okviru koje se očekuju rezultati

STANDARDI PROFESIONALNE

SESTRINSKE PRAKSE (ISTORIJAT) I

Prvi standardi PSP smatraju se principi F. Najtingel (sredina 19. veka) -u vezi sa negom bolesnika -U vezi sa načinom života i rada medicinske sestre -Formulisala stav: - “Negom se ne tretira bolest, već oboleo čovek”, - “Bolje sprečiti nego lečiti” Standardi postaju predmet interesovanja zdravstvene nege 70-tih godina XX veka

Standardi profesionalne sestrinske

prakse (istorijat) II

Društvo MS Amerike 1973 godine je objavilo Standarde sestrinske prakse (prate korake PZN) Uvođenje standarda u Evropi početkom 80-tih godina XX veka (RB za sestrinstvo SZO) Primenjuju se u Americi, Kanadi, Novom Zelandu, Velioj Britaniji, Finskoj...

Standardi predstavljaju bitan uslov za: - uvođenje Sistema kvaliteta u ZN - sigurniji i ravnomerniji razvoj sestrinstva

Prvi standardi sestrinske prakse

Američkog društva sestara: 1. Podaci o zdravstvenom stanju korisnika

prikupljaju se sistematski i kontinuirano

2. Sestrinska dijagnoza proističe iz potataka o

zdravstvenom stanju

3. Plan zdravstvene nege obuhvata ciljeve

proistekle iz SD

4. Plan zdravstvene nege obuhvata prioritete i

propisane sestrinske pristupe da bi se postigli

ciljevi proistekli iz SD

5. Sestrinske aktivnosti omogućavaju participaciju

bolesnika u unapređenju , očuvanu i restauraciji

zdravlja...

ZNAČAJ PRIMENE STANDARDA I

1. predstavljaju predpostavku za razvijanje kvalitetne ZZ (pozitivan uticaj na sve učesnike ZZ)

2. deluju na unapređenje nege svakog pojedinca u sistemu ZZ

3. Pokazuju očekivani kvalitet nege (bolesnik zna šta može da očekuje od ZN

4. povećava odgovornost MS za kvalitet nege

5. Omogućava bolesniku da u okviru svojih mogućnosti izabere instituciju čiji standardi nege i drugih usluga mu najviše odgovaraju

Značaj primene standarda II

6. bolju organizaciju rada uspešniju

kontrolu, manje grešaka u radu

7. objektivno vrednovanje sopstvenog

rada

8. pravilniju i bolju podelu rada na

odeljenju

9. zaštitu od neosnovanih optužbi

10. olakšava Instituciji dobijanje sredstava

u skladu sa planiranim nivoom kvaliteta

usluga

Značaj primene standarda III

11. olakšava finansijerima u okviru ZZ i

ZN i društvenoj zajednici da

racionalnije i u skladu sa kvalitetom

usluga raspoređuju sredstva

namenjena ZZ i ličnom zdravlju

pojedinca

12. razvoju sestrinske teorije i prakse

13. stvaranje baze podataka za

istraživanje

Standardizovana nega ne

treba da bude rigidna i da

ugrožava individualizaciju

nege, jer bi u tom slučaju

standardi gubili svoju humanu

komponentu bez koje se ne

može zamisliti kvalitetna

zdravstvena nega

Vrste standarda (u odnosu na

područje, populaciju)

3. na lokalnom nivou (konkretni, specifični,

za instituciju, oblast, SD ili intervencije

a) standard

negovanja(svi

koraci PZN)

b) standard

profesionalnog

delovanja

1. na nacionalnom

nivou

2. na regionalnom

nivou

STANDARDI NEGOVANJA I

Odnose se na negu koju treba pružiti

svima kojima je potrebna stručna

sestrinska pomoć i obuhvataju sve

faze PZN (utvrđivanje potreba za

negom, DN i KP, planiranje,

realizaciju nege i evaluaciju

PZN kao istraživačka metoda, metoda

organizovanja i sprovođenja zdravstvene

nege je standardizovan (što znači da su sve

faze procesa standardizovane)

Njegova primena u našoj zemlji ne zahteva

ponovnu standardizaciju, već zahteva

potrebu da se implementiranje ovog metoda

zakonski reguliše!

Standardi negovanja II

Standard 1. Utvrđivanje potreba za negom: MS prikuplja podatke o bolesniku i njegovim potrebama za negom

Kriterijumi za Utvrđivanje potreba za negom su: - prioritet u prikupljanju podataka određeni su trenutnim stanjem i potrebama bolesnika

- primena odgovarajućih metoda i tehnika u prikupljanju podataka

- podaci se prikupljaju od primarnih, tercijarnih i sekundarnih izvora

- podaci se prikupljaju kontinuirano u skladu sa promenom stanja pacijenta

- relevantni podaci se dokumentuju

Standardi negovanja III

Standard 2. Postavljanje DN: MS postavlja DN na osnovu analize prikupljenih podataka Kriterijumi za Postavljanje DN su: - DN se postavljaju na osnovu relevantnih podataka - podaci se obrađuju analitičko-sintetičkim putem - u postavljanju DN učestvuju i sestra, bolesnik i njegova porodica kada je to moguće - DN se dokumentuje

Standardi negovanja IV

Standard 3. Postavljanje ciljeva: MS postavlja

očekivane ciljeve za konkretnog bolesnika

Kriterijumi za Postavljanje ciljeva su:

- formulišu se za svaku DN

- treba da su usklađeni sa mogućnostima

bolesnika

- treba da sadržr vremensku odrednicu za

ostvarenje

- ciljevi se dokumentuju

Standardi negovanja V

Standard 4. Planiranje: MS pravi plan nege u

koji unosi intervencije za postizanje

očekivanog ishoda

Kriterijumi za Planiranje nege su:

- plan nege se individualizuje

- u planiranju nege učestvuje bolesnik i

porodica kada je to moguće

- plan odražava savremenu sestrinsku praksu

- plan se dokumentuje

Standardi negovanja VI

Standard 5. Realizacija nege: MS izvodi intervencije predviđene planom nege Kriterijumi za Realizaciju nege su: - intervencije se izvode u skladu sa planom nege - neophodno obezbediti sigurnost bolesnika - dokumentovanje intervencija - dokumentovanje reagovanja bolesnika na intervencije

Standardi negovanja VII

Standard 6. Evaluacija: MS evaluira

napredovanje bolesnika u postizanju ciljeva

Kriterijumi za Evaluaciju su: - sprovodi se tokom i nakon negovanja

- evoluira se efikasnost u vezi sa ishodom

- naknadno prikupljeni podaci se koriste u

svrhu revizije dijagnoza, ciljeva i plana nege

- evaluacija i izvršene korekcije se

dokumentuju

STANDARDI

PROFESIONALNOG DELOVANJA I

Odnose se na dodatna očekivanja od

medicinskih sestara kao profesionalaca koje

ona ostvaruje u skladu sa svojim

mogućnostima (obrazovanjem, položajem,

ulogom u društvu i situacijom) i po potrebi

Najveći doprinos u primeni ovih standarada

treba i mogu da ostvare: dobro obrazovane

vodeće MS u praksi, MS nastavnici, MS koje

vode profesionalne organizacije

Standardi

profesionalnog delovanja II

Sadrže sve bitne elemente ličnih standarda MS

Obuhvataju uglavnom lični doprinos MS u:

1. Unapređenju kvaliteta nege

2. Obrazovanju i usavršavanju osoblja za negu

3. Saradnji sa kolegama i drugim stručnjacima

4. Primeni etičkih normi

5. Istraživanju i ekonomskom aspektu ZN

Standardi

profesionalnog delovanja III

Standard 1. Kvalitet nege: MS sistematski evaluira kvalitet i efikasnost sestrinske prakse

Standard 2. Procena sopstvenog delovanja: MS vrednuje svoju stručnu delatnost u odnosu na standarde profesionalne prakse

Standard 3. Obrazovanje: MS stiče i primenjuje savremena znanja u sestrinskoj praksi

Standardi

profesionalnog delovanja IV

Standard 4. Kolegijalnost: MS neguje

saradnički odnos sa svojim kolegama i

drugim učesnicima u nezi i daje svoj

doprinos profesionalnom razvoju

Standard 5. Etika: Sestrinske odluke i

aktivnosti u odnosu na bolesnika etički

su determinisane

Standardi

profesionalnog delovanja V

Standard 6. Saradnja: MS sarađuje sa

bolesnikom, članovima porodice i zdravstvenim

radnicima u obezbeđivanju zdravstvene zaštite

Standard 7. Istraživanje: MS primenjuje u

praksi rezultate istraživanja

Standard 8. Korišćenje izvora: MS prilikom

planiranja i izvođenja nege razmatra i uvažava

faktore koji se odnose na obezbeđenje

sigurnosti bolesnika, na efikasnost i cenu

koštanja nege

I standardi negovanja i

standardi profesionalnog

delovanja MS sadrže merljive

kriterijume za definisanje

aktivnosti koje treba izvesti i

koji će pokazati da li su i koliko

standardi ispunjeni

Hvala na pažnji!