međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava u oblasti životne sredine

Međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava u oblasti životne sredine

Marko Milenković MA, LLM

Institut društvenih nauka

Životna sredina i ljudska prava

Pristup pitanju zaštite životne sredine kao problemu zaštite ljudskih prava

Definisanje prava na zdravu/adekvatnu životnu sredinu – korisnost pristupa

Šta ovaj pristup konkretno da omogući u pravnoj praksi – ostvarivanje zaštite životne sredine2

Sadržaj

I. Nivoi zaštite životne sredine i prava na zdravu životnu sredinu - kratak istorijski osvrt

II. Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu

III. Globalni instrumenti za zaštitu životne sredine

IV. Evropski instrumenti

3

Pravo i politike zaštite životne sredine na tri nivoa

Međunarodni Evropski/regionalni Nacionalni (uključujući regionalni i lokalni

unutar suverenih država)

4

I. Nivoi zaštite životne sredine i prava na zdravu životnu sredinu - kratak istorijski osvrt

1. “Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija”

2. Od 1945 do Stokholmske konferencija 1972

3. Od Stokholma do Rija 1972-1992

4. Rio konferencija (1992) i posle nje

(podela: Philipe Sands, Principles of International Environmental Law, 2002.)

5

1. Od konvencija o ribarenju do formiranja Ujedinjenih Nacija

1900. Konvencija o zaštiti divljih ptica i životinja u Africi (prvi instrument zaštite eko sistema kao celine)

Fur Seals Arbitration (Arbitraža o trgovini fokinim krznom) - ekstrateritorijalno važenje ekoloških normi jedne države1893

6

Trail smelter case (Slučaj topionice u Trejlu) - prekogranično zagađenje1941

Obaveza da se ne uzrokuje (ekološka) šteta teritoriji druge države - kasnije postaje načelo međunarodnog ekološkog prava

7

2. Od osnivanja Ujedinjenih nacija (1945) do Stokholmske konferencije

Povelja Ujedinjenih Nacija ne sadrži odredbe o očuvanju prirodnih resursa i zaštiti životne sredine

Porast broja bilateralnih i multilateralnih sporazuma o zaštiti životne sredine posle II Svetskog rata

Uspon globalne svesti o ekološkim problemima

8

Međunarodni paktovi 1966.

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima

OVI DOKUMENTI NE SADRŽE ODREDBE O PRAVU NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU

9

Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima

Pravo ljudi da slobodno teže svom ekonomskom, socijalnom i kulturnom razvoju (član 1)

Pravo da se slobodno odlučuje o svojim prirodnim bogatstvima i resursima

Unapređivanje svih aspekata industrijske i higijene životne sredine

10

3. Od Stokholmske konferencije 1972 do Konferencije u Riju

1972 Konferencija o čovekom okruženju

Stokholmska deklaracija postavlja pojedina osnovna načela

Formiranje UNEP

Princip 1 –adekvatna zaštita životne sredine je ključna za dobrobit čoveka i uživanje osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na život 11

Ozonski omotač i klimatske promene

1985 Konvencija o zaštiti ozonskog omotača 1987 Montrealski protokol o supstancama

koje ugrožavaju ozonski omotač Veliki uspeh prava zaštite životne sredine

Obavezno preduzimati mere radi zaštite zdravlja i životne sredine (član 2)

12

4. 1992 Konferencija u Riju – trijumf modela održivog razvoja i poraz Međunarodnog ekološkog prava

Konferencija o životnoj sredini i razvoju Puna promocija održivog razvoja 3 stuba održivog razvoja

-ekonomski razvoj

-društveni razvoj

-zaštita životne sredine

13

Rezultati Rija

Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju Agenda 21 Neobavezujuća načela za šume Okvirna konvencija Ujedinjenih Nacija o

klimatskim promenama (UNFCCC) Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD)

14

Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju

Princip 1

“Pravo na zdrav i produktivan život u harmoniji sa prirodom”

15

Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju

Princip 10

Dostupnost informacija Uključivanje u donošenje odluka Efektivan pristup sudsoj zaštiti i upravnom

postupku, uključujući naknadu štete i dostupnost pravnih lekova

16

Agenda 21

Informacije radi donošenja odluka

Inkorporacija održivog razvoja u međunarodne dokumente o ljudskim pravima

Insistiranje na većoj ulozi država, ne pojedinaca

17

Kritike Rija

Prilična razočaranost među ekološkim pravnicima -,,Razvodnjene” odredbe

UNFCCC – bez dogovora o smanjenu emisije gasova staklene bašte (sledi Kjoto protokol)

Konvencija o biološkoj raznovrsnosti kao primer ,,nemoćnog pravnog instumenta”

Nije postojala volja za usaglašavanjem okvirnog međunarodnog dokumenta18

II. Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu

Pravo na zdravu/adekvatnu životnu sredinu nije kodifikovano na međunarodnom nivou

Proceduralni aspekti prava - razvijenije

Materijalni aspekti prava – sredina adekvatna očuvanju zdravlja i blagostanja?

19

Da li i na koji način je moguće kodofikovati ljudska prava u oblasti zaštite životne sredine?

Nemogućnost postizanja konsenzusa u pogledu standarda

Razlike u pravnim tradicijama

Da li je moguće definisati pravo na zdravu/pristojnu životnu sredinu?

20

Šta sve čini pravo na zdravu životnu sredinu? Šta je sadržaj? Koja su to ovlašćenja? Koja ograničenja?

Pitanje vrednosti u svakom pojedinačnom društvu

21

Da li je i na koji način zaštita životne sredine pitanje ljudskih prava?

Pitanje zaštite života, zdravlja, imovine

Pitanje odgovornosti vlada ako postoji pravo kao takvo

22

Dodatak postojećim pravima

Veza prana na zdravu/adekvatnu životnu sredinu i drugih prava

Pravo na život Pravo na zdravlje (i samo veoma

kompleksno) Pravo na imovinu

23

Veza sa postojećim (prepoznatim i priznatim) pravima kao osnova zaštite

U nedostatku definicije prava, zaštita se ostvaruje kroz zaštitu drugih prava

Ovaj pristup je koristan ali ograničen pošto je antropocentričan

Primeri međunarodni forumi i praksa ESLJP

24

Pravo na životnu sredinu kao proceduralno pravo

Pristup informacijama

Učešće javnosti u donošenju odluka – procena uticaja i strateška procena uticaja

Instrumenti za pravnu zaštitu pred sudovima u upravnom, parničnom (i krivičnom postupku)

25

Proceduralizacija ekološkog prava

Trend okretanja teorije i normativne prakse uvođenju detaljnih standarda procedura u oblasti zaštite životne sredine

Izgradnja instrumenata za zaštitu prava na zdravu životnu sredinu na međunarodnom i nacionalnom nivou

26

Proceduralizacija i Ustav RS

Ustav RS prilično počiva na ovoj koncepciji

Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Ustav Srbije se ograničava na obaveštavanje

27

Izazov/problem definisanja prava

Definisanje prava samo po sebi nije napredak ako nije sveobuhvatno i ako ne vodi visokom nivou zaštite

Problem da se definišu materijalni aspekti

Proceduralne aspekte je mnogo lakše definisati

28

III. GLOBALNI INSTRUMENTI ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Nepostojanje međunarodne konvencije o zaštiti životne sredine (debata o potrebi postojanja)

Mogućnosti da se usvoji Deklaracija ili Protokol uz neku od postojećih konvencija

Nepostojanje međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine (debata o potrebi postojanja)29

Aktivnosti UNEP

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu je formirao ekspertsku grupu čiji je zadatak bio da definiše Deklaraciju o ljudskim pravima i životnoj sredini

Završena 2010 ali nikada objavljena

(neslaganja oko fundamentalnih pitanja u vezi sa principima zaštite ljudskih prava)

30

Aktivnosti Komiteta Ujednjenih nacija za ljudska prava

1994 prvi neuspeli pokušaj definisanja prava

Draft Declaration of Principles on Human Rights and the Environment, ECOSOC, Human Rights and the Environment, Final Report (1994) UN Doc E/CN 4/Sub 2/1994/9

31

Nova inicijativa 2011

UN Human Rights Council (UN HRC) res. 16/11, ‘Human Rights and the Environment’, 24 Mar. 2011.

Ideja – formulisanje preporuka o obavezama u vezi sa uživanjem ljudskih prava koja se odnose na “bezbednu, čistu, zdravu i održivu životnu sredinu”

32

Dodatak postojećem korpusu prava

Da li je potrebno kreirati pravo na na pristojnu životnu sredinu u međunarodnom pravu ljudskih prava?

Problemi definicije i antropocentrizma

33

IV. EVROPSKI INSTRUMENTI

1. Arhuska konvencija

2. ESPOO konvencija

3. Evropska konvencija o ljudskim pravima

4. Evropska socijalna povelja34

Arhuska konvencija

Striktno proceduralna

U velikoj meri predstavlja kodifikaciju proceduralnih prava koja su već ranije bila razvijena u nacionalnim jurisdikcijama

Član 9. obezbeđivanje pravne zaštite

35

Arhus convention compliance committee

Član 15

Tumačenja Konvencije i davanje preporuka Čine ga i eksperti nominovani od strane

nevladinih organizacija Nije telo koje sankcioniše nesprovođenje

Konvencije

36

Veza Arhuske konvencije i EKLJP

Sva tri prava koja predviđa Arhuska konvencija su integrisana u korpus (evropskih) ljudskih prava kroz praksu suda u Strazburu

Uži obim prava garantovan EKLJP (sudska praksa) od Arhuske

37

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA

Ključni instrument za zaštitu ljudskih prava na kontinentu

Katalog prava razvijem kroz protokole

(Relativno) efikaksan sistem sudske zaštite i sprovođenja odluka

38

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA I OSNOVNIM SLOBODAMA

Pravo na životnu sredinu nije definisano konvencijom

Neuspeli predlozi da se pravo na zadovoljavajuću (viable) životnu sredinu uvede kroz protokol (poslednji pokušaj 2010)

39

Principi izvedeni iz EJKLJP

Pravo na život (član 2) Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8) Pravo na imovinu (protokol 1 član 1)

Pristup informacijama Donošenje odluka u ekološkim stvarima i učešće

javnosti Pristup pravdi u ekološkim stvarima

40

Pravo na život (član 2)

Obaveza države da spreči ugrožavanje života koje je posledica opasne delatnosti ili prirodnih nesreća

Obaveza da pravni okvir omogući licenciranje, vršenje, kontrolu takvih aktivnosti

Obevzbeđivanje adekvatne pravne zaštite

41

Poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8)

Faktori u vezi sa životnom sredinom moraju uticati na privatni i porodični život ili na dom

Mora da postoji prelazak granice ometanja (meri se prema svakom konkretnom slučaju)

Postojanje balansa između javong i privatnog interesa

Zaštita živt sred. (naročito u kontekstu prostornog planiranja) je legitimno ograničenje ovog prava

42

Pravo na imovinu (protokol 1 član 1)

Generalno gledano ne postoji pravo na uživanje imovine u “prijatnoj okolini”

Mora se postići balans između različitih interesa – važnost zaštite životne sredine

Obaveza države da obezbedi uživanje prava može proisteći iz obaveze da se kontroliše opasna aktivnost

43

Pravo da se dobije i podeli informacija od značaja za živ. sre.

Član 10 – sloboda izražavanja

Restrikcije moraju biti propisane zakonom, legitimne i proporcionalne

Ne postoji obaveza javnih vlasti da prikupljaju informacije! (ali Arhus obaveze)

44

Pristup informacija u ekološkim stvarima

Ipak, članovi 2 i 8 mogu u nekim slučajevima nametati izvesnu obavezu javnim vlastima da obezbede pravo pristupa informacijama u vezi sa životnom sredinom

Postoji obaveza države da obezbedi informaciju ukoliko su ugroženi pravo na život ili na poprdični život/dom

45

Ukoliko država organizuje aktivnosti koje mogu ugroziti zdravlje mora pružiti mogućnosti da se dobiju sve relevantne informacije

Ukoliko se izvode procene uticaja na životnu sredinu ili zdravlje javnost ima pravo da bude obaveštena o rezultatima

46

Donošenje odluka o ekološkim stvarima i učešće javnosti

Kada odluka može uticati na interese pojedinaca, mora se omogućiti da organima predstave svoje pozicije

Kada se donose važne odluke u vezi sa životnom sredinom i ekonomskim razvojem potrebno je izvršiti procene i javnosti se mora pružiti uvid u rezultate

47

Pristup pravdi

Pravo na pravično suđenje i pristup pravdi u ekološkim stvarima (član 6) kada postoji veza između građanskog prava koje se štiti i ekološkog problema

Udruženjima pravo da štite člana ali ne uvek i da pokreću slučajeve kada brane javni interes

48

Evropska povelja o socijalnim pravima

Pravo na zaštitu zdravlja i životna sredina u zaključcima Socijalnog komiteta

Direktno ustanovljena veza između zdravlja i zagađenja

Usvojene preporuke koje se odnose na unapređenje zakonodavnog okvira, edukacije..

49

Guerra vs. Italy (1998)

Aplikant je ukazao na povredu prava na informisanje s obzirom da vlada nije pružila informacije o opasnostima fabrike kao ni procedurama za slučaj incidenta

NE POSTOJI sama po sebi dužnost vlade da sakuplja, obrađuje i diseminira informacije o stanju životne sredine na osnovu člana 10

50

Ali javne vlasti ne mogu sprečavati da neko dobije informaciju

Ipak, članovi 2 i 8 mogu u nekim slučajevima nametati izvesnu obavezu javnim vlastima da obezbede pravo pristupa informacijama u vezi sa životnom sredinom – u konkretnom slučaju povreda člana 8 pošto bi informacije omogućile da oceni rizike za sebe i porodicu ako nastave da žive pored fabrike

51

Kako ostvariti primenu garantovanih prava

Potvrđeni međunarodni ugovori su deo pravnog poretka Republike Srbije (čl 16, 194)

Neposredna primena međunarodnih ugovora (član 16)

Pozivanje na Ustav i akte međunarodnog prava

52

HVALA

marko.milenkovic@yucom.org.rs

mmilenkovic@idn.org.rs

53