mehmed osvajac

Мехмед Мехмед IIII Освајач ОсвајачБорац за ислам, мудри Борац за ислам, мудри

државник или ренесансни државник или ренесансни владар?владар?

Успон Османског царства

Тврђава Rumeli Hisari на Босфору

Опсада Цариграда (сликано 1499)

Опсада Цариграда

Мехмед Освајач командује бродовима

ВОЈНИ УСПЕСИ МЕХМЕДА ОСВАЈАЧА

• 1453. освајање Цариграда • 1454. османска флота упловљава у Црно море и присиљава све

државе на његовим обалама: ђеновљанске колоније, краљевину Трапезунт и Молдавију, да признају османско сизеренство и плаћају данак

• 1459. освајање Србије • 1460. освајање Мореје• 1463. освајање Босне• 1465-1470. освајање Херцеговине• 1464-1479. освајање северне Албаније• 1468. окупирање Караманије• 1473. победа над Узун Хасаном у бици за Башкент• 1480. Гедик Ахмед заузима Отранто

ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИЧНОСТИ МЕХМЕДА ОСВАЈАЧА

• снажна личност: проблематичан као дете које је било веома тешко усмерити, својевољан младић, израстао је у ауторитативног владара

• ратник• прагматичан• трпељив• наклоњен култури и уметности (примао хуманисте и

грчке учењаке, Венецијанац Ђентиле Белини израдио фреске у његовом сарају, као и његов портрет

Противници и савезници• - 1461. Влад Дракул склапа савез са Угрима и

напада Турке на Дунаву: наредне године Освајач креће у поход против Влашке, смењује Влада III Дракула и доводи на престо Радула, његовог брата

• - истовремено, Николо Гатилузи на Лезбосу отвара врата каталонским гусарима, али по повратку из Влашке Мехмед слама отпор, побија Латине, осваја острво, пресељава становништо, одводи робље

• - Скендер-бег са намесницима који су му се придружили успешно се опире Турцима уз помоћ Венеције, папе и арагонског краља: Венецијанци су окупирале градове Скадар и Драч, али нема одлучујећег сукоба јер су Венецијанци надмоћни на мору, а Турци на копну

• - одговарајући на османски упад, Угри 1463. упадају и Босну, истовремено постижући савез са Венецијом

• 1. Венецијанцима је потребан савезник на истоку, и налазе га у личности Узун Хасана, владара из племена Ак Којунлу, (влада у источној Анадолији и Ирану) највећим противником Османлија у источној Анадолији;

• Савез: Узун Хасан, Венеција, родоски витезови, кипарски краљ и алањски бег;

• Било је предвиђено да Узун Хасану припадне цела Анадолија, уз услов да не гради утврђења на морској обали, као ни у близини мора куда плове Венецијанци, а Венецији је била остављена могућност да поврати Мореју, Лесбос, Еубеју и Аргос, па чак можда да заузме и Цариград;

• Узун Хасан је намеравао да успостави директну везу са Венецијанцима, избивши преко планине Тауруса на Средоземље, али то није успело; поражен 1473. године;

• 2. Након тога, Освајач своју офанзиву усмерава ка Албанији, поставивши 1474. опсаду око Скадра;

• - 1478. године он лично предводи поход на Скадар, венецијанске саобраћајнице биле су пресечене, а угарска помоћ никада није стигла;

• - према одредбама МИРОВНОГ УГОВОРА од 25. јануара 1479. Венеција се повукла из Скадра, и са свих територија које је заузела током тог рата, прихватајући да плаћа оштету од 10.000 дуката годишње, док им је султан гарантовао право трговине и примио њиховог амбасадора у Цариграду.

•

ГЛАВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВЛАДАВИНЕ

• ратник и државник• тежак почетак владавине: немири у

Анадолији, као и на Средоземљу и на Балкану; војничком умешношћу (Анадолија), као и дипломатском вештином (Средоземље, Балкан) обезбедио је мир и залеђе да може да крене на свој основни задатак: ЗАУЗИМАЊЕ ЦАРИГРАДА

• након тога незадрживо је кренуо напред, владао је комбинацијом прагматизма и суровости (пример: давање поклона за ступање на престо, након чега је уследила радикална реорганизација јаничарског корпуса; однос према хришћанима)

• највећи противници: Млечани и Угари• владар два континента, Европе и Азије, и

два мора, Црног и Егејског• имао империјалистичке претензије,

сматрао да му освајање Цариграда даје легитимно право на титулу настављача Источног Римског Царства (супротно мишљење папе: легитимни настављач мора бити хришћанин)

• владавина спој трију традиција: исламска, турска и византијска

• осмишљена стратегија освајања• организација државе: корпус закона,

чувене канун-наме Мехмеда Освајача• инфлаторне мере• реформа земљишног фонда• изградња Цариграда• закон о братоубиству• изградња палате Топкапи, водовода,

затвореног базара• поставио темеље за ширење Царства за

време Селима и Сулејмана • неуспеси: није успео да заузме Београд и

Родос, као ни мамелучки Египат

Капија Топ Капи Сараја

Златна врата харема, Топ Капи Сарај

Зид Топ Капи Сараја

Једно од дворишта Топ Капи Сараја

Двориште Топ Капи Сараја

Подземне цистерне

Унутрашњост палате

Фатихова џамија, Истанбул

Мост Мехмеда Освајача, Истанбул