merenje ekonomskog i druŠvenog uticaja informaciono-komunikacioinih tehnologija

MERENJE EKONOMSKOG I DRUŠVENOG UTICAJA INFORMACIONO-KOMUNIKACIOINIH

TEHNOLOGIJA

Prof. dr Rade Stankić

IKT su transformisale savremeno društvo u “informaciono društvo”.

Informaciono društvo je društvo u kome stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama postaje značajna društvena i ekonomska aktivnost.

U informacionom društvu centralno mesto zauzimaju IKT koje direktno utiču na proizvodnju i ekonomiju.

INFORMACIONO DRUŠTVO

U okviru EU - IKT su prepoznate kao glavni faktor uticaja na ekonomski rast i inovativnost.

Među 7 inicijativa ekonomske strategije „Evropa 2020“ nalazi se "Digitalna agenda za Evropu“.

“Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020.godine.”

STRATEGIJE RAZVOJA INFORMACIONOG DRUŠTVA

Iako IKT postaju sve više univerzalno dostupne, i dalje postoji izražen digitalni jaz između ekonomsko-tehnološki razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.

Nastala je potreba merenja:

- nivoa spremnosti zemalja da primenjuju IKT; - nivoa razvijenosti informacionog društva, kao i - nivoa digitalizacije.

MERENJE RAZVIJENOSTI I UTICAJA IKT

Indeks spremnosti mreže - NRI (The Networked Readiness Index) – razvijen od strane Svetskog ekonomskog foruma ( World Economic Forum);

Indeks IKT razvijenosti - IDI (The ICT Development Index) - razvijen od strane Međunarodne telekomunikacione unije (ITU – International Telecommunication Union).

Indeks digitalizacije (Digitization Index) –– mera nivoa digitalizovanosti zemalja, koncept je razvijen od strane Booz & Company.

MERENJE RAZVIJENOSTI I UTICAJA IKT

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI IKT – INDEKS SPREMNOSTI MREŽE

NRI - Networked Readiness Index je mera

spremnosti zemlje da iskoristi mogućnosti koje nude informacione i komunikacione tehnologije i objavljuje ga Svetski ekonomski forum na godišnjem nivou.

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI IKT

NRI se izračunava na osnovu tri glavne komponente (podindeksa) i 71 parametra koji se odnose na:

1. okruženje za korišćenje IKT u datoj zemlji ili zajednici;

2. spremnost članova zajednice (pojedinaca, kompanija i javne uprave) da koriste IKT;

3. primenu IKT u zajednici.

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI KOJE NUDE IKT

Komponenta okruženja 3,5 90

Tržišno okruženje 3,6 113

1.01 Raspoloživost rizičnog kapitala* 2,2 101

1.02 Razvijenost finansijskog tržišta* 3,3 108

1.03 Raspoloživost najnovijih tehnologija* 4,2 116

1.04 Stanje razvoja klastera* 2,6 121

1.05 Teret zakonske regulative* 2,3 130

1.06 Obim i efektivnost oporezivanja* 2,8 119

1.07 Ukupna stopa poreza, % profita 34,0 47

1.08 Br. dana za započinjanje poslovanja 13 49

1.09 Br. procedura za započinjanje poslovanja 7 63

1.10 Sloboda medija* 4,3 97

Političko i regulatorno okruženje 3,4 108

2.01 Efektivnost zakonodavnih tela* 2,8 106

2.02 Zakoni u vezi IKT* 3,5 89

2.03 Nezavisnost sudova* 2,5 123

2.04 Efikasnost pravnog sist. u rešavanju sporova* 2,6 131

2.05 Efikasnost pravnog sist. u regulatornim sporovima* 2,7 124

2.06 Imovinska prava* 3,2 121

2.07 Zaštita intelektualne svojine* 2,6 110

2.08 Stopa softverske piraterije, % instaliranog softvera 74 74

2.09 Br. procedura za sprovođenje ugovora 36 54

2.10 Br. dana za sprovođenje ugovora 635 95

2.11 Konkurencija u pružanju Internet i tel. usluga, 0-6 5 62

Infrastrukturno okruženje 3,6 56

3.01 Telefonske linije/100 stanovnika 31,5 39

3.02 Pokrivenost mobilne mreže, % pokriven. stan. 93,7 86

3.03 Bezbedni internet serveri/milion stanovnika 2,4 98

3.04 Kapacitet međunarodnog Interneta, Mb/s na 100.000 stanovn. 126,6 28

3.05 Proizvodnja električne energije, kWh/capita 4.947,9 47

3.06 Stopa upisa tercijarnog obrazovanja, % 47,8 49

3.07 Naučno-istraživačke institucije visokog nivoa* 3,9 56

3.08 Raspoloživost naučnika i inženjera* 3,7 92

3.09 Raspoloživost usluga istraživanja i obuke* 3,5 100

3.10 Dostupnost digitalnog sadržaja* 4,4 99

Komponenta spremnosti 4,1 77

Individualna spremnost 5,1 50

4.01 Kvalitet matem. i naučnog obrazovanja* 4,5 48

4.02 Kvalitetnog obrazovnog sistema* 3,3 85

4.03 Stopa pismenosti odraslog stanovništva, % 96,6 58

4.04 Kućna instalacija fiksnog telefona (PPP $) 147,6 116

4.05 Mesečna pretplata kućnog telefona (PPP $) 4,9 26

4.06 Tarifa fiksne telefonije (PPP $) 0,04 19

4.07 Tarifa mobilne telefonije (PPP $) 0,22 33

4.08 Tarifa fiksnog broadband Interneta 35,7 68

4.09 Sofisticiranost kupaca* 2,4 130

Poslovna spremnost 3,6 98  

5.01 Obim kadrovske obuke* 3,0 129  

5.02 Kvalitet menadžerskih škola* 3,6 101  

5.03 Troškovi kompanija za istraživanje i razvoj* 2,6 107  

5.04 Saradnja univerziteta i industrije na istr. i raz.* 3,5 70  

5.05 Instalacija telefona na poslu (PPP $) 295,3 127  

5.06 Mesečna pretplata poslovnog tel. (PPP $) 5,8 12  

5.07 Kvalitet lokalnih dobavljača* 3,9 1075.08 Uvoz računara, komunikacija i ostalih usluga, % uvoza usluga 40,4 35

Spremnost javne uprave 3,6 101

6.01 Prioritet IKT kod javne uprave* 4,3 95

6.02 Nabavka napredne tehnologije od strane jav. upr.* 3,2 97

6.03 Značaj IKT za viziju javne uprave* 3,3 111

Komponenta primene 2,9 94

Individualna primena 3,5 67

7.01 Pretplata mobilne telefonije/100 stanovnika 100,6 61

7.02 Pretpl. mob. tel. sa transferom podataka, % ukup. 8,7 62

7.03 Domaćinstva sa računarom, % 46,8 50

7.04 Broj pretplatnika broadband Interneta/100 stan. 6,0 60

7.05 Broj korisnika Interneta/100 stanovnika 41,7 53

7.06 Dostupnost Internetu u školama* 3,5 87

7.07 Korišćenje virtualnih društvenih mreža* 4,4 101

7.08 Uticaj IKT na dostupnost osnovnih usluga* 3,7 119

Poslovna primena 2,5 121

8.01 Primena tehnologije na nivou kompanije* 3,7 133

8.02 Kapacitet za inovacije* 2,7 82

8.03 Obim poslovnog korišćenja Interneta* 3,6 134

8.06 Izvoz visoke tehnologije, % izvezene robe n/a n/a

8.07 Uticaj IKT na nove usluge i proizvode* 3,1 130

8.08 Uticaj IKT na nove organizacione modele* 3,0 128

Primena u javnoj upravi 2,8 114

9.01 Uspeh javne uprave u promociji IKT 3,7 108

9.02 Primena IKT i ekfikasnost javne uprave* 3,8 99

9.03 Indeks online servisa javne uprave, 0-1 0,22 103

9.04 Indeks e-učešća, 0-1 0,04 117

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI KOJE NUDE IKT

primer Srbija

Indeks spremnosti za primenu IKT (NRI)  

Broj zemalja (ekonomija) Skor Rang  

2013 (144) 3,7 87  

2012 (142) 85  

2010-2011 (138) 3,5 93  

2009-2010 (133) 3,5 84  

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI KOJE NUDE IKT

primer Bosna i Hercegovina

Indeks spremnosti za primenu IKT (NRI)  

Broj zemalja (ekonomija) Skor Rang  

2013 (144) 3,80 78  

2012 (142) 84  

2010-2011 (138) 3,24 110  

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI KOJE NUDE IKT

primer Crna Gora

Indeks spremnosti za primenu IKT (NRI)  

Broj zemalja (ekonomija) Skor Rang  

2013 (144) 4,20 48  

2012 (142) 46  

2010-2011 (138) 4,09 44  

Indeks spremnosti za primenu IKT

(NRI)

2010-2011

Indeks spremnosti za primenu IKT

(NRI)

2013-2012

http://www.weforum.org/reports/global-information-technology-report-2013

MERENJE SPREMNOSTI ZEMALJA DA ISKORISTE MOGUĆNOSTI KOJE NUDE IKT

INDEKS IKT RAZVIJENOSTI IDI (The ICT Development Index)

Kompozitni indeks koji kombinuje 11 indikatora u

jednu referentnu meru koja služi za praćenje i poređenje razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija u zemljama širom sveta.

Cilj formiranja ovog ideksa je praćenje napretka razvoja i primene IKT u ekonomski razvijenim i zemljama u razvoju, kao i merenje globalnog digitalnog jaza.

INDEKS IKT RAZVIJENOSTI IDI (The ICT Development Index)

1. Podindeks pristupa - obuhvata pet indikatora koji

se odnose na infrastrukturu i pristup.

2. Podindeks upotrebe – obuhvata tri indikatora koji se odnose na intenzitet upotrebe IKT.

3. Podindeks veština – obuhvata tri indikatora koji se odnose na bazične pokazatelje o nivou sposobnosti i veština za ovladavanje IKT.

Indeks IKT razvijenosti

2013-2012

INDEKS DIGITALIZACIJE (Digitization Index)

Kompozitni indeks koji se sastoji 23 indikatora.

Mera nivoa digitalizovanosti zemalja.

Indeks se izračunavaju za 150 zemalja od 2004. godine.

INDEKS DIGITALIZACIJE Indikator Izvor

Tarifa za fiksne linije ITU

Tarifa za priključenje fiksne linije ITU

Tarifa za mobilni pripejd ITU

Tarifa za mobilni pripejd priključak ITU

Tarifa za fiksni širokopojasni pristup Internetu ITU

Investicije po telekom pretplatniku (mobilni, širokopojasni i fiksni) Svetska banka

Penetracija fiksnih širokopojasnih priključaka ITU

Penetracija mobilne telefonije ITU

Stanovništvo pokriveno mrežom mobilne telefonije ITU

Procenat populacije koja koristi PC ITU

3G Penetracija Wireless Intelligence

Međunarodni internet protok (bitova u sekundi / internet korisnik) ITU

Širokopojasne brzine (% iznad 2 Mbps) Akamai

Internet maloprodaja (Procenat Internet maloprodaje od ukupne maloprodaje)

Euromonitor

E-uprava, indeks spremnosti za e-upravu UN

Procenat pojedinačnih korisnika Interneta ITU

Prosečan prihod po korisniku bežičnih mreža Wireless Intelligence

Broj jedinstvenih poseta društvenih mreža na Internetu po stanovniku Internet World Stats

Upotreba SMS-a (Prosečan broj SMS-ova po korisniku) Wireless Intelligence

Inženjeri (postotak od ukupnog stanovništva) Svetska banka

Kvalifikovanost radne snage (radne snage s višim obrazovanjem od srednjoškolskog obrazovanja kao postotak ukupne radne snage)

Svetska banka

ZAKLJUČAK

IKT se danas smatra generičkom tehnologijom koja je od presudnog značaja za naučni, tehnološki, ali i ukupni društveno-ekonomski razvoj svake zemlje.

Investicije u IKT predstavljaju nužnost.

Merenja i mere pokazane u ovoj prezentaciji treba da ukažu na ekonomski i socijalni uticaj primene IKT, ali i da olakšaju identifikaciju oblasti u kojima politika intervencija kroz investicije, regulatorne mere i podsticaje, može povećati uticaj IKT tehnologija na ekonomski razvoj i rast.