motiv sna,vladislav petkovic dis

МОЖДА СПАВА РАЗУМЉИВА ПЕСМА

УТОПЉЕНЕ ДУШЕ ПЕСМА БЕЗ РЕЧИ

СА ЗАКЛОПЉЕНИМ ОЧИМА ГРОБНИЦА ЛЕПОТЕ

ПРВИ ЗАГРЉАЈ

...Песму једну(као да је песма била срећа моја сва) у сну што сам сву

ноћ слушо... у сну своме нисам знао за буђења моћ...ја сад једва могу

знати да имадох сан...као да је сан ми цео био од пене... ја сад слутим

за те очи да су баш оне/ што ме чудно по животу воде и гоне/ у сну

дођу да ме виде шта ли радим сам... у сну видим, али не знам што не

видим сад...

…Ја сад немам своју драгу и њен не знам глас ...

...не знам зашто њу и сан ми јава покрива...

САН (ОД ПЕНЕ) - НИЈЕ ЗНАО ЗА БУЂЕЊА МОЋ

↓↓ -ЈЕДВА ЗНА ДА ЈЕ ИМАО САН

ПЕСМА -НЕБО,ОЧИ,ЛИЦЕ НЕЧИЈЕ

↓ (А ЧИЈЕ ЈЕ СЛУТИ НА ЈАВИ)

СРЕЋА ↓ОНА(ДРАГА)=ЛЕПОТА

...МОЖДА СПАВА СА ОЧИМА ИЗВАН СВАКОГ

ЗЛА...

МОЖДА ЖИВИ И ДОЋИ ЋЕ ПОСЛЕ ОВОГ СНА

...МОЖДА СПАВА СА ОЧИМА ИЗВАН СВАКОГ

ЗЛА.

...На њoj oнo мeстo сaмo мeнe плeни, гдe стaнуje љубaв, где je радост

млада, пролазна и лепа, к'o цвет

драгоцени, Као престо снова,као живот нада

...

ЗЕМЉА=ЖИВОТ ОПИЈА+MИСЛИ БЛЕДЕ

↓↓

ЉУБАВ,РАДОСТ,СНОВИ

...ЈЕДИНО МЕСТО КОЈЕ ПЛЕНИ...

...НЕ МАРИМ ИНАЧЕ ЗА ЖИВОТ И БРИГЕ

НАРОДА И ЉУДИ...

...ШТО ДРУГОГА БОЛИ НЕ БОЛИ И МЕНЕ,

МЕНЕ ТУЂИ ЈАДИ НИМАЛО НЕ ТИШТЕ...

...Још једном само, o, дa ми je ићиПростором снова под видиком

јада...

...Нама се спава. Нама се не сања...

...Да је да се спава...

СВЕТ УМРЛИХ НАДА+ПРОСТОР СНОВА↓↓

ЛЕПОТА МЛАДОСТ

ЉУБАВ ОНА(ПОГЛЕД)

САН

БОЛ,СЕЋАЊЕ ,ЈАУК↓↓

ЗНАМЕЊЕ ДА САМ ВОЛЕО

...ЈА ЗНАМ СВИ ТИ СТАРИ ДАНИ...

НЕМАЈУ ВИШЕ ЗА МЕНЕ ЖИВОТА.

НЕМАЈУ ВИШЕ ЖИВОТА НИ ЗА ЊУ...

...Ево данас умор пао на ме.У очима поглед заборава,

Моја свест ми, у даљини таме,И дух, ко цвет у јесени, спава,И дух спава. Ја не појмим сада,Да л' је било живота, и када?...

***...У сан што ми сад не сметаНемам више свог терета...

-УМОР-ЗАБОРАВ

-СВЕСТ-ТАМА

ДУХ СПАВА...СВУД СЕ ХВАТА ДРЕМЕЖ СИВИ...

...МОЈЕ ДОБА СВЕ УТОНУ У САН ШТО МИ САД НЕ СМЕТАНЕМАМ ВИШЕ СВОГ ТЕРЕТА...

ЛИРСКИ СУБЈЕКТ

↓↓СПАВА ПО ИДЕЈАМА

***

Али ти, којој сам некад пево,Када уздах твој се за мном вине,

На последњем звуку виолине,Потражи ме, о, потражи ти ме:Једног дана нестало ме с њиме.

...Спава сан среће,к’о дан после кише...

...Ту некад беху сан и звезде саме...

...Сан једнак камениСпаја сва места са пределом нада...

... И сан живота илузија стара...пашће, к‘о садa мртво море што јеПало на гробље вечно га одмара...

...САРАНА ЦВЕЋА,ЖЕЉА И СТРАДАЊА...

...ПАЛИ ТРИЈУМФ БОЛА И НАДАЊА, И ИЛУЗИЈА...

...УМИРЕ НЕМАР...УМИРЕ ТАМА...

ВЕЛИКИ ПРОСТРАН ГРОБ

...НЕМА НИЧЕГ ШТО УМРЛО НИЈЕ...

...САН ЈЕДНАК КАМЕНИ...

САН...НАЈАВА КРАЈА...

...ВЕСНИК СМРТИ......ВИЗИЈА ГРОБА...

...САН СРЕЋЕ СПАВА...

...САН ЖИВОТА, ИЛУЗИЈА СТАРА...

...Али јешне, прве зоре потом, Заспале су благо њене очи дана,

Њене очи цвећа, сред живих обмана, У јесени тужној, са њеном лепотом.

Заспале су потом, она, без животаИ младости, спава на крилима туге

Место црви – мртво цвеће, мртве дуге по њој она спава,с њом њена

лепота.

ОНА =ЛЕПОТА+МЛАДОСТ

ДУГА ПРОЛЕЋЕ +МАЈЦВЕЋЕ(ВЕНЦИ,БОЈ

Е)

ЊЕ НЕМА ВИШЕТУГАЈЕСЕНУМРЛО ПОЛАКО

...ЗАСПАЛЕ СУ БЛАГО ЊЕНЕ ОЧИ ДАНА,

ЊЕНЕ ОЧИ ЦВЕЋА...

...ОНА СПАВА, И С ЊОМ ЊЕНА ЛЕПОТА...

...А из цвећа, а из снова,Мелодије и звукова

Оживеше земље, мора,Цвет непознат белих гора,

Ново небо, страни врти,Стара љубав, млада нада,

Коло мисли, игра јада,Замисао глуве смрти...

ОНА(ДРАГА)-УМНА,БЛЕДА, РАЗУМНА СЕДИ ЗА КЛАВИРОМ И СВИРА

-КОМАДИ ОСАМЕ -ВЕНАЦ СНОВА И ВИСИНЕ

-НЕСРЕЋА СОНЕТА И СРДАЦА -ПЕСМА СТРАХА,ПЕСМА ЈАКА

-ПЕСМА ЦВЕЋА,СУНЦА,ОБЛАКА, АНЂЕЛА,ЈУНАКА,МЛАДОСТИ,

ПРОЛЕЋА... + СТРАХ,ПАДАЊЕ,УЗДАСИ

...СВЕ ЗАПЕВА, СВЕ ЗАПЛАКА...

...ДУШЕ НАШЕ ЗАПЛАКАШЕ И ПЛАКАШЕ...