naselja i pokuĆanstvo govor i drugi oblici sporazumevanja

NASELJA I POKUĆANSTVO

GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA

dr Anđelija Ivkov-Džigurski

Predavanje III

Stanovništvo jedne geografske teritorije predstavlja skup ljudi koji žive na njoj.

NASEOBINE (SKLONIŠTA I KUĆE)

• prirodni zakloni • kosi ili vertikalni zakloni (po ugledu na krošnje drveća) • kosine i zakloni na dve strane• nastrešnice • skloništa (busara, dubirog, ...)• kuće - građevine koja ima dva osnovna elementa: krov i zidove,

a samim tim se stavara prostorija

Uticaj geografskih karakteristika je veoma značajan, ako ne i presudan u izgradnji kuća:

U toplim predelima potrebnija je zaštita od žege, pljuskova i sparine U hladnijim stanovi treba da budu topli, što više zatvoreni U područjima suve klime krovovi ne moraju imati nagib, koji je opet neophodan u sredinama sa dosta atmosferskih padavina Trusne oblasti zahtevaju zgrade od lakših materijala i ne velike visine

PRENOSIVA STANIŠTA

TIPOVI KUĆA

Osnovni prirodni i društveni faktori koji utiču na ljudska staništa:

1. Klimatski faktori: vetrovi, temperature, padavine2. Hidrološki faktori: poplave, močvarna zemljišta3. Raspoloživ materijal za gradnju4. Kulturni nivo stanovništva5. Načini privređivanja

a) Privremena staništa (nomadsko privređivanje)

b) Stalna staništa (poljoprivreda, ribolov ...)

PRIVREMENA STANIŠTA

SKLONIŠTA – najprimitivnija staništa koja se ne mogu nazvati kućama• stanovništvo na najnižem kulturnom nivou• minimum zaštite i udobnosti • stanovništvo se bavi lovom ili sakupljanjem plodova

Pigmeji iz Afrike - kolibe od unakrsno postavljenih lukova od tankog šiblja čija su oba kraja pobodena u zemlju, preko toga debeo

sloj trave ili lišća hranu ne kuvaju i nemaju gotovo nikakvog pokućstva

Pigmeji

Pigmeji iz jugoistočne Azije - grade nastrešnice «na jednu vodu» bez zidova

- Izdignuta platforma od zemlje- uz staništa pale vatru, zaštita od insekata

Aboridžani

Bušmani

Aboridžani iz Australije - grade veoma slična naselja, platforme na kojima borave prekrivaju krznima

Bušmani - od pruća grade zid, a iza njega rupu u pesku u koju se sklanjaju. Stalna staništa čini desetak koliba postavljenih u krug.

ŠATORI – staništa karakteristična za stočare nomade i za lovce

Arapi beduini grade šatore od sukna, grube debele tkanine koje tkaju od kozije illi kamilje dlake.Preko nekoliko vertikalnih štapova različite visine prebacuju suknenu tkaninu

za podlogu učvršćuju kamenjem ili kočićima. Pod se pokriva ćilimima, a otvor se postavlja nasuprot duvanju vetra Oblik je identičan obliku dinaIzdeljeni zavesama

Mongolske jurte su tipični šatori za stanovništvo srednje Azije.Poluloptastog su oblika, na vrhu jurte je otvor za dim

(3-6m x 3-3,5m)

Vigvami su šatori nekih grupa Indijanaca Severne Amerike imaju vrlo jednostavnu konstrukciju. Štapovi postavljeni u obliku kupe, preko kojih se prebacuju i kaišima pričvršćuju životinjske kože.

Šatori Laponaca su skoro identični sa vigvamima. Konstrukcija je od dugih štapova podignutih u kupu koja je prekrivena kožama irvasa ili vunenim tkaninama

Indijanci

IGLO – je karakteristično stanište Inuita koji žive u arktičkim predelima.

- poluloptast oblik, a prečnik mu je od 3 do 9m - za gradnju je potrebno od 1 do 3 sata - uz zidove grade se klupe, a na zidovima police - prozirni komadi leda - ulazi imaju oblik dugih svodova i u njima borave psi

STANIŠTA BALKANSKIH NARODA

- u zavisnosti od materijala nazivaju se sibara, busara, dubirog, slamara

- konstrukcija im je slična vigvamima

STALNA STANIŠTA

PEĆINE - mogu biti prirodne ili kopane ljudskom rukom

• Vede sa Cejlona• Arapi iz Tunisa • Kinezi - ukopavaju staništa u visoke lesne odseke• na prostoru Srbije - u Titelu i Sremskim Karlovcima

KUĆE OD DRVETA

Pleme Kombaji/Papua Nova Gvineja,kuće podižu visoko u krošnji drveća

- Od balvana i zrelog bambusa- krov lišće sago palme- žive svi zajedno

Pleme Korovaji/Papua Nova Gvineja

grade kuće u deblima prastarih stabala

Pleme Una/Zapadna Nova Gvineja

Kuće su napravljene od drveta, polukružnog oblika,

Sa krovovima u obliku kupola od slame

Majstori u posebnim kućama

Pleme Batak/Indonezija

Siki koji žive u južnoj i jugoistočnoj Azije - kuće su im posebna vrsta sojenica

Malajci sa reke Kampon na Borneu - su ribari i žive u velikim sojeničkim naseljima (do 10.000 st., žene ---- kopno!)

Japanske kuće od drveta

Alpske kuće

Kanadske drvoseče, traperi i Indijanci

Ruske izbe

KUĆE OD TRAVE

Južni Sudan – kuće se grade od opletenog granja, zidovi su oblepljeni blatom, a krovovi,

čije se strehe spuštaju do zemlje su pravljeni od trave.

Mašoni - grade kuće od opletenih štapova oblepljenih blatom

Stanovnici ostrva južnog Pacifika - kostur se gradi od bambusove trske, zidovi od pletene trave, a krov od debelog sloja trave i lišća

KUĆE OD ZEMLJE

Kuće u severnoj Nigeriji – imaju mali kupasti krov od trave, a visoki zidovii su od zemlje

(naboj, ojačan drvenom konstrukcijom)

Zulu pleme, Masai, Hotentoti - kral

Arapsko stanovništvo - na području od Tunisa do Irana

Pueblo Indijanci – koji žive u Novom Meksiku

U južnoj Indiji – se kuće grade od zemlje, ali su krovovi kuća kosi i pokriveni slamom

U Panonskoj niziji - naboj

Pueblo Indijanci

Afrička plemena

Zulu

Kuće od naboja

KUĆE OD KAMENA Kolibe od kamena - kružna osnova prečnika od 3-4m, a visine do 2m

Tibetanske kuće – imaju kvadratni oblik i više spratova, zidovi su im debeli i do 120cm

Crna Gora i Dalmacija

AUTOHTONE KUĆE NA BALKANSKOM POLUOSTRVU

1. Brvnare (vajati i ambari)

2. Kuće od kamena

3. Kuće od čerpića i pletari

4. Kule -prizemlje od kamena, a gornji sprat od pletari, drveta ili bondruk konstrukcije

KUĆE U VOJVODINI

Ambijentalne i fizionomske vrednosti današnjih vojvođanskih sela datiraju iz XVIII veka

Prve kuće su bile:

1. jednodelne, potom dvodelne sa malom kuhinjom i velikom sobom2. krov je bio pokriven trskom3. nastrešnica kao prethodnica trema, na dvorišnoj strani4. prve kuće su bile i nešto ukopane u zemlju

Izdvaja se nekoliko tipova kuća:

• Kuća “na brazdu”• Dužna kuća• Preka kuća• Kuća “na ključ” ili na “lakat”

Preka kuća Kuća “na brazdu”

Kuća delom ukopana u zemlju

Unutrašnji raspored prostorija je bio sledeći:

• prva prostorija, prema ulici je bila tzv. “gostinska”, “čista” soba

• u sredini je kuhinja,

• zadnja soba u kojoj se živelo

• špajiz,

• štala i kolnica

Sve to pod jednim krovom

Karakterističan elemenat vojvođanske kuće je zabat

Zabat ili Kalkan je trouglasti deo dvovodnog krova koji prekriva prednju i

zadnju stranu. Pod tim pojmom se podrazumeva i cela zidna površina iznad koje je ovaj deo.

Zabat u celini pokriven crepom- ćula ili maija.

POMOĆNE ZGRADE

pomoćne prostorije, privredne zgrade, hramovi, grobnice

• za držanje stoke (staje, štale, torovi, svinjci), košnice i golubarnici • alata (kovačnice, kolarnice...) • poljoprivrednih proizvoda (ambari, kotarke, sušnice, kačare, pivnice,

mlekare)• trapovi (za odlaganje krompira i sličnog povrća)• žitne jame (za odlaganje žitarica)• vodenice i druge vrste mlinova (potočare; rečne ploveće vodenice

na Drini tzv. drinke, na Moravi - moravke)• vetrenjače• suvače

POMOĆNE ZGRADE U VOJVOĐANSKIM DOMAĆINSTVIMA

Vetrenjače

Suvača

• vejalica• 6-10m , 3-5m, krila 10m• 1885. god 280!

Velika Kikinda• 1781. (17)• 1800. (32)• 1847. (51)

18-20m

9m

1899.“novina”

- U funkciji do 1945.- 1951. kulturno dobro

ambari , kotarke, koševi. čardaci i kotobanje

Poljoprivredni magacin- Mali Horgoš 1750-1772. g.

Vodenice - potočare- dunavke

Bunari i đermovi sakadžija

NASELJA

Faktori koji utiču na izgradnju naselja se u osnovi mogu podeliti na dve grupe: Fizičko-geografske:

• geološki sastav terena, • reljef, • klimatske karakteristike, • hidrološke karakteristike, • biogeografske karakteristike, • pedološke karakteristike

Društveno-geografske:

• ekonomsko-geografske karakteristike, • istorijske prilike, • kulturne prilike, • sociološke prilike, • demografske prilike • naseobinske prilike.

SALAŠI KAO SPECIFIČNOST VOJVOĐANSKOG PROSTORA

Najpoznatiji u okolini:

Sombora, Subotice, Srborbrana, Bečeja i Čeneja

udaljenost 200-600m bunari 20-50 m

POKUĆANSTVO, UREĐAJI I POSUĐE

Nameštaj:

• za spavanje • sedenje • stolovi • za odlaganje predmeta, hrane, odeće i sl.

BatakTutankamon

Posuđe i pribor za jelo

Bakarni tanjir

Dinastija Ming XV vek

Dinastija Ming XVI vek

Kineski porcelan

XX vek

Zepter

Necermann

Escajg

Osvetljenje

Grejanje

• luč - mlada

GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA, JEZIK

Oralna tradicija

• Lomonosov - prvo se javili gestovi

• prve reči bile kratke i sadržajne - iskazivale potvrde, odricanje, upozorenje

• Legende:Australijska legenda - da su različite grupe ljudi jele različite delove tela

jedne babe i da su zato progovorili različite jezikeBosanska legenda - Bog je tako kaznio ljude da se nebi mogli sporazumeti

šta da rade sa starima koje su nameravali ubiti • zabrana govora • zajednički jezik - esperanto

Geografio (ge γη "tero", graphein γραφειν "priskribi") estas scienco, kiu pristudas geografian medion de la Tero, ĝian strukturon kaj dinamikon, influon kaj distribuon de ĝiaj komponentoj en la spaco.Ĉefceloj de la geografio estas eltrovo de manieroj de racia teritoria organizo de la socio kaj naturekspluatado, kreado de fundamentoj por strategio de ekologie sendanĝera evoluo de la socio. Gravaj objektoj de geografiaj esploroj estas interagoj de la homo kaj la naturo, regularo de dislokigo kaj influo de la komponentoj de geografia medio en loka, regiona, nacia, kontinenta, oceana kaj globala niveloj.

La mondpartoj: Ameriko - Azio - Eŭropo - Afriko - Oceanio - Antarkto

Grioti - živa istorija Afrike

DakarAbidžan

-javni zabavljači-

Savremena komunikacija

Svi jezici se u osnovi mogu podeliti na tri grupe:

Jednosložni (korenski) su oni jezici kod kojih su reči po pravilu kratke, ali one mogu da imaju razna značenja zavisno od akcenta sa

kojim se izgovore i od njihovog mesta u rečenici( kineski i bušmanski )

Aglutinativni (jezici sa prilepcima) su oni jezici, čije reči imaju razna značenja i oblike u zavisnosti od kraćih dodataka (prefiksa),

umetaka (infiksa) ili nastavaka (sufiksa). ( mongolski, crnački i indijanski )

Fleksivni (jezici sa promenama) su oni kod kojih i sama reč (osnova, koren), može da se menja i da se tom prilikom dobijaju novi pojmovi ili značenja. ( indoevropski, semitski i hamitski )

Pismo

Abeceda

Azbuka Abeceda – Crna Gora

Glagoljica

Alfabet - ruski

bosančica

kineski

japanski

arapski

Morzeova abeceda

Slova.- A --. G -- M ... S -.-- Y-... B .... H -. N - T --.. Z-.-. C .. I --- O ..- U -.. D .--- J .--. P ...- V . E -.- K --.- Q .-- W ..-. F .-.. L .-. R -..- XBrojevi.---- 1 -.... 6..--- 2 --... 7...-- 3 ---.. 8....- 4 ----. 9..... 5 ----- 0Znaci interpunkcije Tačka . .-.-.-Zarez , --..--Znak pitanja ? ..--..Dve tačke : ---...Rastavnica = -...-Razlomačka crta / -..-.-Sastavnica - -....-Leva zagrada ( -.--.Desna zagrada ) -.--.-Znaci navoda " .-..-.Tačka zarez ; -.-.-.Apostrof ` .----.

jednoručna i dvoručna abeceda

JEZICI U EVROPI

Germanski jezici:

Romanski jezici:

francuski, španski, portugalski, italijanski, rumunski, valonski

Ostali jezici - ugrofinski jezici (mađarski, finski), grčki, albanski, irski, turski, baskijski

zapadnogermanski (engleski, nemački, frizijski, holandski, flamanski) severnogermanski (danski, švedski, islandski, norveški, farski) istočnogermanski – danas mrtvi (gotski, burgundinski i dr)

Slovenski jezici

Istočnoslovenska grupa:

ruski jezik (159 miliona), ukrajinski (42,5 miliona) beloruski jezik (9,3 miliona)

Zapadnoslovenska grupa:

poljski jezik (39 miliona), češki (10 miliona), slovački (5 miliona) lužičkosrpski jezik (oko 50 hiljada)

Južnoslovenska grupa:

srpski jezik i hrvatski jezik (oko 17 miliona),slovenački (2 miliona) bugarski (8,9 miliona) makedonski jezik (1,5 milion)

MIKRO JEZICI

rusinski jezik u Srbijijezik Gradišćanskih Hrvata u Austriji jezik Moliskih Slovena u srednjoj Italiji

odnos jezik - narod

Poljskim jezikom - sto pedeset hiljada Kašuba

Književni jezik

Lužički Srbi1. gornjolužičkosrpski 2. donjolužičkosrpski

Najstariji slovenski književni jezik staroslovenski jezik – IX vek

Najmlađimakedonski i rusinski – posle II sv. rata

Mrtvi slovenski jezici (zapadnoslovenski): polapski i slovinski

NASELJA I POKUĆANSTVO

GOVOR I DRUGI OBLICI SPORAZUMEVANJA