nauka i umetnost mj

NAUKA I UMETNOSTNAUKA I UMETNOSTdva kraja iste nitidva kraja iste niti

Milija Jovi ič ćAK “Letenka” 2009

“Umetnost bez nauke je sirotinja, ali nauka bez umetnosti je varvarstvo.”

Gete

“Jedna stara pesma kaže: “Ceo Univerzum se nalazi u aši vina”. Mi verovatno, nikada čne emo znati u kom smislu je pesnik to ćmislio, za pesnike nije pisano da bi se razumelo. Ali ta no je, da ako pogledamo čdovoljno blizu ašu sa vinom možemo videti čceo Univerzum...”

Ri ard Fajnman “Predavanja iz fizike”č

PoPo ecičecič

Nauka, umetnost, religija, filozofija Postepena diferencijacija na dva skupa Nauka i filozofija Umetnost i religija Po eci u Staroj Gr kojč č

Stara Gr kačStara Gr kač

Homer i HesiodHomer i Hesiod

Slepi pesnik Ilijada i Odiseja Spominjanje nebeskih objekata Hesiod – pesnik “Poslovi i dani” – poeti ni č

kalendar Zvezda Arktur Prve kosmološke ideje Ravna Zemlja i Oceanus

Pitagora i PitagorejciPitagora i Pitagorejci Pitagora sa Samosa (580 – 490 pne) Matemati ar i filozofč Pitagorejci Interesovanja: muzika, matematika,

filozofija, politika, etika Mistika Muzika sfera Zlatni presek Pitagorina teorema

EuklidEuklid

Euklid iz Aleksandrije Otac geometrije Euklidovi elementi – 13

knjiga Optika Astronomija

Zlatni presekZlatni presek

Odnos proporcija φ = 1.618033987... Arhitektura: Akropolj, Ukbetova džamija

(Tunis) Slikarstvo: Leonardo da Vin i (č De Divina

Proportione) Salvador Dali (Pri est na poslednjoj č

ve eri)č Matematika: Penrouzovo poplo avanječ

Muzika sferaMuzika sfera

Muzika nebeskih tela Pitagorejci Kopernik: spona izme u đ

geometrije, kosmologije, astrologije i muzike

Božanstvena komedija

Islamska civilizacijaIslamska civilizacija

Zlatno doba od 7. do 13. veka Razvoj umetnosti, filozofije, nauke,

teologije, ekonomije, arhitekture Uloga uvara znanjač

Ibn al-HajtamIbn al-Hajtam Muslimanski Da Vin ič Oblasti interesovanja: optika,

anatomija, filozofija, fizika, astronomija, matematika, inženjerstvo, mehanika

“Knjiga optike” Svetlost se prostire pravolinijski

kona nom brzinom!č Svetlost je esti ne prirodeč č Otac nau nog metodač

Omar HajamOmar Hajam

1048 – 1123 Filozof, matemati ar, č

pesnik, astronom Korekcija kalendara Upravnik astronomije Islamski Kopernik Demonstracija

heliocentri nog modelač

Poezija Omara HajamaPoezija Omara Hajama

15

Sav svijet je u tami, grijeh u ognju svom:Tako piše i u - testamentu mom.Ja sam bio grešnik, voljah grijeha plam;Ipak istih usta svakom kazat znamčJad ovjekov što ga svakodnevno tre...čJa sam ovjek. I tim re eno je sve.č č

RenesansaRenesansa

Leonardo da Vin ičLeonardo da Vin ič

1452 – 1519 Univerzalni genije Pomogao u razvoju anatomije,

astronomije, gra evinarstvađ Tajna ve era, Mona Liza...č

Božanstvena komedijaBožanstvena komedija

Dante Aligijeri Prvenstveno religiozno delo Ali... Ima nau nih motiva!č Sferna Zemlja asovne zoneČ Vizija raja od 9 cikli nih č

krugova sli na čPtolomejevom modelu od 9 nebeskih tela

Božanstvena komedija – ipak Božanstvena komedija – ipak pokre e!ćpokre e!ć Ona je letela lagano sasvim sama, kruže i silazila, a to sam znaoć po vazduhu što je odozdo duvao ka nama Dante Aligijeri – Pakao (Pevanje 17.)

Inercijalni sistemi! Kakav je Danteov pakao? Galilej: Lucifer je 2000 lakata dug!

Stari majstoriStari majstori

Hockney – Falcon tezaHockney – Falcon teza

“Stari majstori” su koristili trikove

Camera obscura Camera lucida “Portret Arnolfinija” Jan Vermer “Knjiga optike”

Brogjel i malo ledeno dobaBrogjel i malo ledeno doba

1550 – glacijalna ekspanzija 1650 – kraj malog ledenog doba Zimski motivi Piter Brogjel Stariji Piter Brogjel Mla iđ

as anatomije Nikolasa TulpaČas anatomije Nikolasa TulpaČ

Rembrantova slika iz 1632. godine Javna obdukcija preminulih zatvorenika Rembrant je poznavao anatomiju?

Nau na fantastikačNau na fantastikač

Kraj 18. i po etak 19. vekač Uticaj tehni kih revolucija na razvoj SF-ač Meri Šeli “Frankenštajn” Žil Vern H. Dž. Vels

Žil Vern (1828 – 1905)Žil Vern (1828 – 1905)

Jedan od 2 oca SF-a Verovao u svoja predvi anjađ Dela: 20 000 milja pod morem, Od Zemlje do

Meseca, Tajanstveno ostrvo, Put oko sveta za 80 dana, Put u središte Zemlje

Predvi anja:đ Podmornice, helikopteri, avioni, automobili,

rakete Neverovatno ta no predvi anje leta na Mesec!!!č đ

H. G. Wells (1866 – 1946)H. G. Wells (1866 – 1946) Drugi otac SF-a U itelj, pronalaza igara, č č

umetnik, pisac Poznata dela: Nevidljivi ovek, č

Vremenska mašina, Rat svetova, Ostrvo doktora Moroa

Nau ni motivi i predvi anja:č đ Putovanje kroz vreme (1946.

Kurt Gedel) Nevidljivost (metamaterijali) Nekontrolisane biotehnologije

Neeuklidska geometrijaNeeuklidska geometrija

Loba evski i Boljajič Riman Zakrivljeni prostori Dve prave se zakrivljuju i kona no seku!č Trougao može da ima 2 ugla od po 90°

AjnštajnAjnštajn

udesna godina (1905.)Č STR i OTR Povremeno muziciranje Ekvivalentnost mase i energije E = mc² Ikona 20. veka

Ajnštajn i PikasoAjnštajn i Pikaso Zajedni ko: Herni Poenkareč „la bande à Picasso” Kubizam “Dame iz Avinjona” 1907. Istovremeni pogled iz razli itih uglovač

Ajnštajn na plažiAjnštajn na plaži

“Da nisam fizi ar, bavio bih čse muzikom”

Philip Glass Repetitivne strukture Opera “Ajnštajn na plaži” Trajanje: 5 i po asovač Po etak trilogoiječ Minimalizam u muzici

Ervin ŠredingerErvin Šredinger

Talasna funkcija Misaoni eksperiment: “Šredingerova

ma ka”č Ali manje poznat po radovima iz: Teorije boja Percepcija Kolorimetrija Tri rada u 1920. godini

Paralelni univerzumiParalelni univerzumi Interpretacija “many – worlds” Hugh Everett III Beskona an broj paralelnih univerzuma!č Inspiracija za SF Alternativne istorije “ ovek u visokom dvorcu”Č

FraktaliFraktali

Geometrijski likovi Manji delovi umanjene kopije celine Trougao Sjerpinskog Dekalkomanija Maksa Ernsta

Nemogu i objektićNemogu i objektić

2D figure koje naša podsvest predstavlja kao 3D

Opti ke iluziječ Matemati ari, umetnici, psiholozič Lionel i Roger Penrose: Nemogu i ć

objekti M. C. Escher

M. C. Escher (1898 – 1972)M. C. Escher (1898 – 1972)

Holandski grafi arč Nemogu i objekti i ć

beskona nostič Poznati radovi: Relativnost (1953) Vodopad (1963) Circle Limit III (1959)

István Orosz

Nastavlja Esherovog delač Nemogu i objekti i u filmovima!ć

Slu ajnosti i performansičSlu ajnosti i performansič

Budu nost?ć Intervju: Gregory Chaitin & Marina

Abramović Sli nosti izme u istraživanja slu ajnosti i č đ č

performansa

Pitanja, komentari, primedbe...Pitanja, komentari, primedbe...

Hvala na pažnji! Da završimo sa Fajnmanom: “... Zato vratimo sve zajedno na isto

mesto, ne zaboravljaju i za šta je štć a. Dajmo sebi jedno dodatno uživanje: popijmo i zaboravimo sve to!”

Kraj citata sa po etka prezentacije č