opažanje sveta

ОПАЖАЊЕ СВЕТА

Миљана Китановић, психолог

ПИТАЊЕ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ...?

КАКО БИ НАШ СВЕТ ИЗГЛЕДАО

БЕЗ ОПАЖАЊА?

НЕ БИ ИЗГЛЕДАО УОПШТЕ!

ВИДИМ ОНО У ШТА ВЕРУЈЕМ ИЛИ ВЕРУЈЕМ У ОНО ШТО ВИДИМ...?

Анегдота -ПРОДАВЦИ ЦИПЕЛА У АФРИЦИ...

Сви су боси. Не требају им

ципеле...Нема могућности за

продају ципела...

Сви су боси. То су сјајне

могућности за продају

ципела...

ЈА УЧИМ...ЈА ЗНАМ...

- ШТА ЈЕ ОПАЖАЊЕ И КОЈУ ФУНКЦИЈУ ИМА?- ШТА СУ ОСЕТИ?- КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОСЕТА И ОПАЖАЈА?- КАКО НАСТАЈУ ОПАЖАЈИ?- КОЈЕ СУ ЗАКОНИТОСТИ ОПАЖАЊА?- КОЈИ ФАКТОРИ УТИЧУ НА ОПАЖАЊЕ?- КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ ПОРЕМЕЋАЈИ ОПАЖАЊА?

ПОЈАМ ОПАЖАЊА

ОПАЖАЊЕ ЈЕ...

-сложен интелектуални процес који се односи на свест о предметима и појавама у целини када они делују на наша чула.-субјективни доживљај, интерпретација стварности,а не “фотографија”објективне стварности.

СТВАРНИ СВЕТ НИЈЕ ИДЕНТИЧАН ОНОМЕ ШТО ОПАЖАМО!

ФУНКЦИЈЕ ОПАЖАЊА

УТВРЂИВАЊЕ ШТА ПЕРЦИПИРАНИ ПРЕДМЕТИ ЈЕСУ – ПРЕПОЗНАВАЊЕ,

РЕКОГНИЦИЈА

УТВРЂИВАЊЕ ГДЕ СЕ ПРЕДМЕТИНАЛАЗЕ - ЛОКАЦИЈА

ОСЕТИ И ОПАЖАЈИ

ОСЕТ ЈЕ...

ЧИСТ, НЕПОСРЕДАН ЧУЛНИ УТИСАК У СВЕСТИ

ОСЕТИ

ЧИСТ “СИРОВ” ЧУЛНИПОДАТАК

ПОЈЕДИНА СВОЈСТВАПРЕДМЕТА

ДЕО ОПАЖАЈА

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ОСЕТА И ОПАЖАЈА

ОПАЖАЈИ

УЗ ЧУЛНИ ПОДАТАКДОДАЈЕ СЕ ТУМАЧЕЊЕ

НОВИНА У ОДНОСУ НАПОЈЕДИНАЧНИ ОСЕТ

ДОЖИВЉАЈ ЦЕЛОВИТОГОБЈЕКТА

ОДНОС ОСЕТА И ОПАЖАЈА

ВИДИМ НЕШТО ЦРВЕНО

ВИДИМ НЕШТО МАЛО

ВИДИМ НЕШТО ОКРУГЛО

ОСЕТИМ НЕШТО ГЛАТКО

ОСЕТИМ ПРИЈАТАН МИРИС

ОПАЖАМ ЈАБУКУ

ОСЕТИНЕПОСРЕДНО САЗНАЊЕ О ПОЈЕДИНИМ СВОЈСТВИМА ПРЕДМЕТА УЗ ПОМОЋ НАШИХ ЧУЛА

ОПАЖАЊЕАКТИВАН ПРОЦЕС ОРГАНИЗОВАЊА, ИНТЕГРИСАЊА И ИНТЕРПРЕТИРАЊА ЧУЛНИХ ИНФОРМАЦИЈА

КАРАКТЕРИСТИКЕ ОПАЖАЊА

СПЕЦИФИЧНОСТИ ОПАЖАЊА

ЕМОЦИОНАЛНА ОБОЈЕНОСТ

ПРИСУТНОСТ КОД ЉУДИ И ЖИВОТИЊА

УРОЂЕНОСТ И РАЗВOJ

СЕЛЕКТИВНОСТ И АКТИВНОСТ

ПРОЦЕС ОПАЖАЊА

АСПЕКТИ ПРОУЧАВАЊА

ОПИС ФИЗИЧКИХ ДРАЖИ

АНАТОМСКО – ФИЗИОЛОШКИОПИС РЕЦЕПТОРА

ПСИХОФИЗИОЛОГИЈА

НЕУРОФИЗИОЛОШКИ ОПИС НЕРВНИХ

ПУТЕВА

СЕНЗОРНИ СИСТЕМ -ОСЕЋАЈИ

ПСИХОЛОШКИ ОПИС ОПАЖАЈНИХ ПРЕДСТАВА

НАШЕ ИСТРАЖИВАЊЕ

ЕНЕРГИЈА ДРАЖИСВЕТЛОСНЕ, МИРИСНЕ,

ЗВУЧНЕ

РЕЦЕПТОРИОЧИ, УШИ, НОС

НЕРВНИ ИМПУЛСИ

МОЗАКВИЗУЕЛНЕ, СЛУШНЕ

И МИРИСНЕ ЗОНЕ

ОСЕЋАЈИ ОПАЖАЊЕ

НАСТАНАК ОПАЖАЈА

ОПАЖАЊЕ И ДЕЛОВАЊЕ

драж мозак мишићи покретчуло

ОРГАНИЗАЦИЈА ОПАЖАЈА

ПРИНЦИП СЛИЧНОСТИ

ПРИНЦИП БЛИЗИНЕ

ПРИНЦИП СИМЕТРИЧНОСТ

И

ПРИНЦИП КОНТИНУИТЕТА

Принципи организације дражи у опажаје...

ФИГУРА И ОСНОВА

КОНСТАНТНОСТ ОПАЖАЈА

СТАЛНОСТ ОПАЖАЈА ОБЛИКА

СТАЛНОСТ ОПАЖАЈА ВЕЛИЧИНЕ

СТАЛНОСТ ОПАЖАЈА БОЈЕ

ТЕОРИЈЕ ОПАЖАЊА

ТЕОРИЈА АСОЦИЈАЦИЈЕ

ОПАЖАЈ = ПРОСТ ЗБИР ОСЕТА

Пемра итсжраињвау на Cmabrigde Uinervtisjyu,нјие бтино по кјоем рдеу су совла солжнеа, вжано је смао да су пвро и полсдење совло на павром мсету. Осататк мжое бтии у птпоуонм нреду, а ви још уевк мжетое чтитаи без порбемла.Ово је зтао што љдукси мзоак не чтиа сквао совло побесно, нгео реч као цлеу.

ГЕШТАЛТ ТЕОРИЈА

Пчоритај тксет...

ОПАЖАЈ = ОРГАНИЗОВАНА ЦЕЛИНА, ГЕШТАЛТ

ЧИНИОЦИ ОПАЖАЊА

СПОЉАШЊИ ЧИНИОЦИ

КАРАКТЕРИСТИКЕ ДРАЖИ И ПРОСТОРНИ РАСПОРЕД

УНУТРАШЊИ ЧИНИОЦИ

* ФИЗИОЛОШКИ

* ПСИХОЛОШКИ * СОЦИЈАЛНИ

ПОРЕМЕЋАЈИ ОПАЖАЊА

ИЛУЗИЈЕ

*ДРАЖ ПОСТОЈИ, АЛИ ЈЕ ПОГРЕШНО ОПАЖАМО

ХАЛУЦИНАЦИЈЕ

*ДРАЖ НЕ ПОСТОЈИ, МИ ЈЕ ОПАЖАМО!

?????

ДЕЛУЗИЈЕ

* ПОРЕМЕЋАЈИ ОПАЖАЊА САМОГ СЕБЕ

РЕЗИМЕ

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...!

1. СПОЉАШЊА РЕАЛНОСТ – ДРАЖИ, НАША СВЕСТ - ОСЕЋАЈИ И ОПАЖАЈИ.

2. ОПАЖАЊЕ – СВЕСТ О ПРЕДМЕТИМА И ПОЈАВАМА У ЦЕЛИНИ. ОСЕЋАЈ - НЕПОСРЕДНО САЗНАЊЕ О ПОЈЕДИНИМ СВОЈСТВИМА ОБЈЕКТА.

3. ТЕОРИЈЕ ОПАЖАЊА -ТЕОРИЈА АСОЦИЈАЦИЈЕ И ГЕШТАЛТ ТЕОРИЈА

4. ФАКТОРИ ОПАЖАЊА – УНУТРАШЊИ И СПОЉАШЊИ

5. НАЈЧЕШЋИ ПОРЕМЕЋАЈИ ОПАЖАЊА - ИЛУЗИЈЕ, ХАЛУЦИНАЦИЈЕ И ДЕЛУЗИЈЕ.