oporezivanje i raspodela dohotka

Oporezivanje i raspodela dohotka

Sadržaj predavanja

• Raspodela poreskog tereta: opšte napomene• Modeli parcijalne ravnoteže• Modeli opšte ravnoteže

2

Raspodela dohotka

• Normativno pitanje: Da li je poreski teret pravedno raspodeljen?

• Pozitivno pitanje: Kako porezi utiču na raspodelu dohotka?

3

Primer

• Cena jedne boce vina je 1000 din.• Država uvodi fiksni porez od 100 din po boci i

naplaćuje ga od trgovca.• Ko snosi poreski teret ako:

– Trgovac ne promeni cenu?– Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu

na 1100 din?– Ako trgovac nakon uvođenja poreza promeni cenu

na 1030 din?4

Zakonska i ekonomska raspodela

• Zakonska raspodela poreskog tereta– Pokazuje ko je prema zakonu u obavezi da plati

porez.

• Ekonomska raspodela poreskog tereta– Promena u raspodeli realnog dohotka izazvana

porezom.

• Prevaljivanje poreza– Razlika između zakonske i ekonomske raspodele

poreskog tereta.5

Poreski teret snose samo ljudi

• ... akcionari, radnici, zemljovlasnici, potrošači.• Funkcionalna raspodela dohotka

– Raspodela dohotka između grupa pojedinaca na osnovu inputa (faktora) koje unose u proces proizvodnje.

• Raspodela dohotka po veličini– Način na koji se ukupan dohodak raspodeljuje na različite

dohodne grupe.

• Ostali načini klasifikacije– Po regijama, nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti, polu, starosti, itd.

6

Uticaj načina formiranja cena

• Važni su izvori dohotka i načini njegovog korišćenja (porezi utiču na potrošače i proizvođače vina)

• Kako porezi menjaju cene?– Različiti modeli formiranja cena daju različite

procene raspodele poreskog opterećenja.

• Vremenska dimenzija analize:– Kratkoročna i dugoročna raspodela poreskog

tereta.7

Uticaj namene poreskih prihoda

• Distributivni efekti poreza zavise od toga kako država troši novac

• Diferencijalna raspodela poreskog tereta– Promena raspodele kada se jedan porez zameni drugim pri

nepromenjenom obimu državnog budžeta.

• Osnova za poređenje je paušalni porez– Njegova visina ne zavisi od ponašanja pojedinca.

• Apsolutna raspodela poreskog tereta– Analizira efekte nekog poreza kada se ne menjaju ni drugi

porezi ni državni rashodi.8

Progresivnost poreza

• Prosečna poreska stopa– Odnos plaćenih poreza i dohodaka

• Proporcionalni porez– Sistem oporezivanja u kojem je prosečna poreska stopa

pojedinca jednaka bez obzira na nivo dohotka.

• Ako se prosečna poreska stopa povećava s rastom dohotka sistem je progresivan;

• Ako se smanjuje, sistem je regresivan.• Granična poreska stopa

– Prirast poreza pri maloj promeni dohotka.

9

Primer

Poreske obaveze u hipotetičkom poreskom sistemu

Dohodak Poreska osnovica

Poreska obaveza

Prosečna poreska stopa

Granična poreska

stopa2,000 -1,000 -200 -0.10 0.2

3,000 0 0 0 0.2

5,000 2,000 400 0.08 0.2

10,000 7,000 1,400 0.14 0.2

30,000 27,000 5,400 0.18 0.2

10

Mere progresivnosti poreskog sistema

v1

T1

I1T0

I0

I1 I0

v2 T1 T0

T0

I1 I0I0

• I0, I1: dva različita nivoa dohotka (I1>I0)

• T0, T1: stvarne poreske obaveze za nivoe I0 i I1

11

Mere progresivnosti poreskog sistema: Primer

• I0 = 800, I1 = 1000

• T0 = 200, T1 = 300

• Kakav je efekat povećanja poreskih obaveza svih građana za 20%?

12

Modeli parcijalne ravnoteže

• Istražuju samo jedno tržište (ono na kome se porez uvodi), dok efekte mogućeg prelivanja na druga tržišta ignorišu.

13

Jedinični porezi

• Porezi koji se utvrđuju kao fiksni iznos po jedinici kupljenog proizvoda.

• Raspodela tereta jediničnog poreza:– Ne zavisi od toga da li se uvodi za potrošače ili

proizvođače.– Zavisi od elastičnosti ponude i tražnje.

14

Jedinični porez uveden na strani tražnje

Količina

Cen

a

D

S

Q0

P0

D’

poreski prihod

15

u

Pn

Početna cena

Cena koju dobijaju proizvođači

Cena koju plaćaju potrošači

Pg

Q1

n

m

k f

g

h

Jedinični porez uveden na strani ponude

Količina

Cen

a

D

S

Q0

P0

S’

poreski prihod

16

Q1

u

Pn

Pg

Cena koju dobijaju proizvođači

Početna cena

Cena koju plaćaju potrošači

Qi

Pi

j

Jedinični porez kada je ponuda savršeno neelastična

Količina

Cen

a

D

S

Q0

Pg=P0

D’

poreski prihod

17

Pn

u Cena koju dobijaju dobavljači smanjuje se za celokupan iznos poreza

Jedinični porez kada je ponuda savršeno elastična

Količina

Cen

a

D

S

Q0

Pn=P0

D’

poreski prihod

18

Pg

Cena koju plaćaju potrošači povećava se za celokupan iznos poreza

Q1

u

Ad valorem porezi

• Porezi čija stopa predstavlja određeni procenat cene.• Primeri:

– Porez na dodatu vrednost– Porez na dobit– Porezi na promet– Porezi na imovinu

19

Raspodela tereta ad valorem poreza

Količina

Cen

a

D

S

Q0

P0

D’

poreski prihod

20

Pn

Pg

Porezi na faktore proizvodnje

• Doprinosi za socijalno osiguranje• Oporezivanje kapitala

– Poreski teret u zatvorenoj privredi– Porez na kapital u otvorenoj privredi

21

Raspodela tereta doprinosa za socijalno osiguranje

Broj radnih sati

Vis

ina

zara

de

D

S

L0 = L1

wg=w0

D’

w1

22

Oporezivanje proizvoda u odsustvu konkurencije

• Monopol• Oligopol

23

Uvođenje jediničnog poreza monopolisti

Količina

DX

MRX

ATCX

MXX

X0

P0

ATC0

DX’

MRX’

Pn

X1

24

Raspodela poreskog tereta i kapitalizacija

PR = R0 + R1/(1 + r) + R2/(1 + r)2 + … + RT/(1 + r)T

PR’ = (R0 – u0) + (R1 – u1)/(1 + r) + (R2 – u2)/(1 + r)2 + … + (RT – uT)/(1 + r)

u0 + u1/(1 + r) + u2/(1 + r)2 + … + uT/(1 + r)T

• Kapitalizacija- Proces kojim se tok poreskih obaveza uključuje u cenu imovine.

• Primer: Efekat uvođenja poreza na zemljište na njegovu cenu.

25

Modeli opšte ravnoteže• Istražuju načine na koji su različita tržišta međusobno

povezana.• Ukoliko se ne pojednostavi, ovo može biti veoma složen

zadatak.• U mnogim slučajevima korisni rezultati mogu da se dobiju

na osnovu modela u kojem postoje samo:– dva proizvoda (na primer, prehrambeni i industrijski)– dva faktora proizvodnje (kapital i radna snaga)

• U takvom modelu postoji devet mogućih poreza ad valorem.– Četiri od njih su selektivni (plaćaju se samo kada se neki faktor

koristi za određenu namenu). 26

Ekvivalentnost poreza• tKF = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji prehrambenih

proizvoda• tKM = porez na kapital koji se koristi u proizvodnji industrijskih

proizvoda• tLF = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji prehrambenih

proizvoda• tLM = porez na radnu snagu koja se koristi u proizvodnji industrijskih

proizvoda• tF = porez na potrošnju prehrambenih proizvoda

• tM = porez na potrošnju industrijskih proizvoda

• tK = porez na kapital u oba sektora

• tL = porez na radnu snagu u oba sektora

• t = opšti porez na dohodak 27

Ekvivalentnost poreza

tKF i tLF su ekvivalentni tF

i i i

tKM i tLM su ekvivalentni tM

su ekvivalentni su ekvivalentni su ekvivalentni

tK i tL su ekvivalentni t

28

Harberger-ov model• Pretpostavke:

1. Tehnologija• Elastičnost supstitucije• Kapitalna intenzivnost• Radna intenzivnost

– Ponašanje ponuđača faktora: maksimizacija prinosa i savršena mobilnost=> isti prinos u sim sektorima

– Tržišna struktura: savršena konkurencija, puna flaksibilnst cena =>prinos svakog faktora=graničnom proizvodu

– Ukupna ponuda faktora je fiksna– Preferencije potrošača su identične– Okvir za raspodelu poreskog tereta: razmatra se raspodela

tereta diferencijalnog poreza 29

Analiza različitih poreza

• Porez na robu (tF)

• Porez na dohodak (t)• Opšti porez na radnu snagu (tL)

• Selektivni porez na faktore proizvodnje (tKM)1. Efekat na proizvodnju2. Efekat supstitucije faktora

30