pedijatrija - iceps

PEDIJATRIJA

Dr Svetlana Rajak

PEDIJATRIJA

Grč. pais= deteGrč. iatros= lekar

Grana medicine definisana objektom svog interesa, a to je dete, od rođenja do kraja adolescencije.

Pedijatrija je medicina razvojne dobi.

ZAŠTO PEDIJATRIJA? Jer dete nije umanjeni odrasli čovek Razlikuje se od odraslog po anatomskim (npr.telesne proporcije) i fiziološkim osobinama

(npr.potrebe za energijom, hranljivim materijama), i po reakcijama na patogene agense iz okoline (npr.reakcija na infektivne

agense ili na nedostatak vitamina).

o Detinjstvo je period najvećeg rasta, razvoja, sazrevanja.o Deca su maloletna, ne mogu donositi odluke o sebi.o Pedijatar tretira i dete i roditelje i porodicu

Pedijatrija nije samo opšta medicina primenjena na decu.

PEDIJATRIJA I/ILI PEDIJATAR SE BAVI

zdravljem odojčeta, deteta, adolescenta, njihovim rastom i razvojem, njihovim mogućnostima da dostignu puni potencijal u odraslom dobu, a za koji imaju biološki potencijal

PEDIJATRIJA I/ILI PEDIJATAR SE BAVIfizičkim i psihičkim zdravljem, ali i emocionalnim

razvojem od začeća do zrelosti, bavi se socijalnim idrugim uslovima iz okoline koji deluju na zdravlje iblagostanje deteta i porodice, jednako kao iposebnošću organskih i bioloških procesa

Mladi su najranjiviji deo društva i najugroženiji-zahtevaju posebnu zaštitu i pažnju

RAST I RAZVOJ DETETA

Rast i razvojRastpovećanje veličine tela i organa postiže se uvećanjem ćelijske i međućelijske mase

RazvojDiferenciranje i sazrevanje organa i sistema jedne individue

Odraz odreĎenog stepena rasta i razvoja je:

Skup odreĎenih promena koje zapažamo u odreĎenim vremenskim periodima: na telu deteta u ponašanju deteta

Rast i razvoj

KARAKTERISTIKE RAZVOJA

Neprekidni dinamički procesi od momenta začeća do zrelosti

Niz pojava i promena u: telesnom razvoju psihičkom razvoju

Periodi rasta i razvoja

Intrauterini period Period novorođenčeta Period odojčeta Period malog deteta Period predškolskog deteta Period školskog deteta Period puberteta i adolescencije

Niz progresivnih promena koje se vrše na dosledan i koherentan način a sa ciljem da se dođe do zrelosti Progresivan=promene usmerene unapred

Dosledan, koherentan=postoji određena povezanost između svake etape razvoja

Razvoj nije ni slučajan ni proizvoljan

Razvoj

Kontinuirani proces

Poĉinje pre roĊenja

Svaka naredna etapa razvoja zavisi od prethodne

Svaka prethodna faza razvoja uslovljava narednu

Rođenje je:

Samo jedan dogaĎaj u dugom redosledu promena

Razvoj

RAZVOJ

U ranim godinama ţivota promene su:

Brze i upadljive

Skreću pažnju na sebe

Ĉovek mora neprestano da im se prilagoĊava

U ranim godinama ţivota:

Ĉovek se pozitivno odnosi prema promenama

jer su one znak da ―postaje odrasliji‖

Tri glavna pokazatelja razvoja:1.Anatomski2.Fiziološki3.Ponašanje - najupadljiviji pokazatelj razvojnog statusa i

razvojnih mogućnosti

Razvoj

RAZVOJ

Rezultati razvoja

Nastanak novih obeležjaPojava novih sposobnosti Prelaz od nižih ka višim etapama aktivnosti ili

funkcija

ZNAČAJ POZNAVANJA

NORMALNOG RAZVOJA DETETA

Zna se: Šta treba očekivati od deteta u svako doba starosti

U koje doba se javljaju forme ponašanja u svojim zrelim vidovima

Kako treba usmeriti razvoj deteta u poželjnom pravcu

VRSTE PROMENA TOKOM RAZVOJA

1.Promene u veliĉini

2.Promene u proporciji

3.Išćezavanje starih crta

4.Sticanje novih crta

PROMENE U VELIČINI

Fiziĉki rast

Visina, težina, obim...

Unutrašnji organi i strukture prate rast organizma /srece, pluća,...kosti rastu, hrskaviĉavi delovi okoštavaju, a koštano tkivo postaje gušće.

IzmeĊu trećeg i šesnaestog meseca niĉu mleĉni zubi, koji su mali, slabi i bez korena. Ima ih 20. U šestoj godini mleĉni zubi se smenjuju stalnim zubima

Devojke rastu u proseku do 20 godine

Mladići rastu u proseku do 25 godina.

Periodi naglog rašćenja

- Rano detinjstvo

- Pretpubertet

Deĉaci su na roĊenju nešto teži i viši od devojĉica i to ostaju sve do 11.-12. godine.

Od 12-14 godina devojĉice su više i teže u proseku od deĉaka

Kod devojĉica pubertet zapoĉinje u proseku dve godine ranije

Nagli rast visine je jedan od najranijih pojava u pubertetu.

Mentalni rast

Reĉnik se bogati

Povećava se sposobnost za:

rasuĊivanje,

pamćenje,

uoĉavanje,

korišćenje stvaralaĉke mašte

PROMENE U PROPORCIJI

Dete nije ―minijaturni odrasli‖

Proporcije tela deteta se znaĉajno razlikuju od

proporcija tela odraslog

Oko 13.godine života proporcije tela deteta

poĉinju da liĉe na proporcije odraslog

Razliĉiti delovi tela rastu razliĉitim tempom i imaju razliĉite periode intenzivnog rasta.

Prilikom roĊenja, glava je relativno velika, a ekstremiteti mali.

Glava brzo raste i posle roĊenja, a dostiže maksimalne razmere oko 9-10 godina.

Do tog vremena raste uglavnom lobanjski deo glave.

Lice je prilikom roĊenja malo i okruglo. Tek u periodu adolescencije lice raste brže.

Trup je na roĊenju relativno dugaĉak.

U detinjstvu trup naglo raste, njegovo rašćenje je usporeno u poznom detinjstvu i na poĉetku adolescencije.

Pred kraj adolescencije trup opet naglo raste.

Na roĊenju noge su kratke u odnosu na ruke.

Noge i ruke naglo rastu u ranom detinjstvu, kao i tokom rane adolescencije.

Nervni sistem se naglo razvija u prenatalnom

periodu i do šeste godine.

Mozak novoroĊenĉeta je ĉetiri puta lakši od

mozga odraslih.

Do šeste godine mozak dostiže 90% svoje

konaĉne težine

Promene mentalnom razvoju

Mašta

U ranom detinjstvu je predominantno fantastiĉna i slabo povezana sa stvarnošću

Sa rastom postaje realistiĉna i trezvena i povezana sa zdravim razumom te je obuzdana i kontrolisana i može korisno da posluži u planiranju i u stvaralaĉkom radu

Interesovanje

U poĉetku usredsreĊeno na sebe i svoje igraĉke

Postepeno se pomera na drugu decu

U adolecenciji se usmerava na drugi pol, odevanje i sve što je povezano sa udvaranjem

IŠČEZAVANJE STARIH CRTA

Fiziĉke pojave:

Timus/žlezda ranog detinjstva

Pinealna žlezda

Babinski refleks

Darvinov refleks

Prva kosa

Mleĉni zubi

Mentalne pojave:

Gukanje

Impuls za delanje pre razmišljanja

Naĉin kretanja/puzanje

Izoštrenost ĉula

STICANJE NOVIH CRTA

Potiĉu od zrenja ili nicanja uroĊenih crta koje nisu bile potpuno

razvijene prilikom roĊenja

Fiziĉke crte:

Prvi/mleĉni zubi

Primarne i sekundarne polne karakteristike...

Mentalne crte:

Rasoznalost

Moralni standardi

Polnu nagon

Znanje

Religijska verovanja...

FAKTORI RAZVOJA

NasleĊe

Okolina

Aktivnost/ uĉenje, vežbanje

Razvoj fiziĉkih i mentalnih crta potiĉe delom od

unutrašnjeg zrenja tih crta a delom od vežbanja

i iskustva koje stiĉe.

Razvoj zavisi od aktivnosti deteta

Uĉenje je vrsta razvoja u kojoj je potrebno vežbanje da bi se

ostvarile promene u fiziĉkoj strukturi i u ponašanju jedinke.

Detinjstvo je period najveće plastiĉnosti kada uĉenje ima

najznaĉajniju ulogu

TEMPO RAZVOJA

Nagli tempo razvoja je u prenatalnom periodu:

mikroskopski sitna germinitivna ćelija novoroĊenĉe 3,4 kg i 50 cm.

Pri roĊenju beba ima 3/10 dužine koju će imati u 18.godini života

posle 9. meseci intrauterinog rašćenja dete ima 1/3 dimenzije koju će imati posle 18.godina

TEMPO RAZVOJA

Od oploĊenja do roĊenja porast u težini je 11 miliona

puta

Od roĊenja do zrelosti porast u težini je 22 puta

99% porasta u težini je pre roĊenja

TEMPO RAZVOJA

Prve dve nedelje nakon roĊenja

Faza platoa/novoroĊenĉe se prilagoĊva novoj

sredini

Ubrzani razvoj tokom ranog detinjstva

Do 3.godine nagli fiziĉki i mentalni razvoj

Od 3.do 6.godine takoĊe nagli razvoj ali manje

nego u prve tri godine

TEMPO RAZVOJA

Od roĊenja do 5 godina rašćenje je jednako onom od 5 do 15 godina.

Usporavanje rašćenja oko 6 godine pa do adolescencije

Ponovo ubrzano rašćenje u preadolescenciji i ranoj adolescenciji tj.12-14 godine.

TEMPO RAZVOJA

PoreĊenje šestogodišnjih perioda razvoja:

U prvih 6 godina tempo razvoja je proporcionalno tri puta veći nego za vreme sledeća dva šetogodišnja perioda / 6-18 godina.

U trećem šetogodišnjem periodu / 12-18 godina je najsporiji tempo rašćenja

OPŠTA ZAKONITOST RAZVOJA

Razvoj ljudske individue je specifiĉan

Postoje pravilnosti u razvoju deteta

1.Konstantnost razvojnog reda

2.Intermitentnost u razvoju

3.Alternativnost u razvoju

4.Proksimalno distalni pravac

5.Cefalo kaudalni pravac

6.Razvoj teĉe od opšteg/masovnog ponašanja ka

diferenciranom ponašanju

1.KONSTANTNOST RAZVOJA

Nepromenljivost redosleda razvoja pojedinih

psihofiziĉkih funkcija

Npr:dete prvo nacrta krug pa kvadrat pa romb

2.INTERMITENTNOST U RAZVOJU

Jedan oblik ponašanja se pojavi pa nestane pa

ponovo pojavi pa se izgubi...

Npr.:odojĉe od roĊenja drži glavu uspravno

ali tek sa 6 meseci ovo se potpuno ustali

3.ALTERNATIVNOST U RAZVOJU

Razvoj raznih funkcija se naizmeniĉno

smenjuje, tj. u pojedinim periodima neka

funkcija se razvija a naka stagnira

Npr.:u jednom periodu naglo se razvija

motorika na raĉun razvoja govora, a u

drugom periodu to je obrnuto

4.PROKSIMALNO DISTALNI PRAVAC

Pravac razvoja ide od kiĉmene moždine ka

udaljenijim delovima

tj.postiže se pre motorna i senzorna

kontrola na delovima bližim kiĉmenoj

moždini

5.CEFALO KAUDALNI PRAVAC

Razvoj teĉe od glave ka donjim udovima

Npr.:

dete najpre podiže glavu zatim glavu i

ramena pa sedi i na kraju stoji

6.RAZVOJ TEČE OD OPŠTEG

KA DIFERENCIRANOM PONAŠANJU

Prvo se javlja nešto opšte / opšte

nediferencirano emocionalno stanje i opšti

pokreti

Kasnije se javla specifiĉno / diferencirano

emocionalno stanje i odreĊeni specifiĉni pokreti

FAKTORI KOJI UTIĈU

NA RAST I RAZVOJ DECE

Unutrašnji

Spoljašnji

UNUTRAŠNJI FAKTORI

NasleĊe

Žlezde sa unutrašnjim luĉenjem

Enzimi (fermenti)

Nervni sistem

Metaboliĉki procesi

Anabolizam/proces nadgradnje/ kod mladih/rast i

razvoj

Katabolizam/proces razgradnje/kod starih/opadanje

težine i visine

SPOLJAŠNJI FAKTORI

Ishrana

Godišnja doba

Klima i geografski faktori

Socijalno ekonomski faktori

Motorna aktivnost

Bolesti i povrede

ANATOMSKE KARAKTERISTIKE NOVOROĐENČETA

TRUDNOĆA I POROĐAJ

Trudnoća normalno traje 40 nedelja

raĉunajući od prvog dana posljednje menstruacije.

PoroĊaj na vreme

dogodi se od navršenih 37 do navršene 42 nedelje trudnoće.

Decu roĊenu u tom razdoblju zovemo

terminska ili roĉna novoroĊenĉad.

Nedonošĉe je svako dete koje je

roĊeno živo s manje od 37 nedelja trudnoće.

Nedonošĉe se raĊa

prevremenim poroĊajem.

NOVOROĐENĈE

Beba od roĊenja do navršenog 28 dana

Telesna masa

Dužina

Obim glave

NOVOROĐENĈE – TELESNA MASA

Telesna masa je jedan od glavnih pokazatelja

bebinog zdravstvenog stanja pri rodjenju

zdravstvenog stanja majke

NovoroĊenĉe je najĉešće teško

izmedju 3,1 i 3,4 kilograma

Ukoliko je masa bebe ispod ovog opsega

moguće je da majka ima neku materiĉnu infekciju ili hromozomske abnormalnosti.

Ako masa bebe odstupa iznad ovog opsega

moguće je da majka ima dijabetes, neku bolest srca ili je i sama gojazna

NOVOROĐENĈE – TELESNA MASA

U prvih deset dana života, beba najĉešće izgubi do 10% svoje mase, jer joj je potrebno više hrane nego što želudac može da podnese.

Nakon desetog dana stanje se stabilizuje i beba dobija oko 28 grama dnevno na masi

NOVOROĐENĈE- DUŢINA TELA

Dužina novoroĊenog deteta je u proseku oko 50 cm

Deĉaci su u proseku za jedan centimetar duži od

devojĉica na roĊenju.

NOVOROĐENĈE-OBIM GLAVE

Obim glave kod novoroĊenĉeta je

oko 35 centimetara

nešto je veći kod deĉaka.

NOVOROĐENĈE-OBIM GRUDNOG KOŠA I TRBUHA

Obimi grudnog koša i trbuha su

za 1 do 2 centimetra manji od obima glave deteta

Iznose 33-34 centimetra

NOVOROĐENĈE-PROPORCIJE

NovoroĊenĉe ima specifiĉne proporcije tela

Glava je relativno velika i ĉini ĉetvrtinu dužine tela

lice je malo sa slabo razvijenom donjom vilicom.

Grudni koš je više valjkast

Abdomen je ispupĉen

Ekstremiteti su relativno kratki.

APGAR SKOR

Zbir ocena koje beba dobija nakon roĊenja i koji odreĊuju njeno stanje i eventualnu potrebu za hitnim reagovanjem.

Ocenjuje se:

* Srĉani otkucaji* Plaĉ i respiracije* Tonus mišića* Reakcija na nadražaj* Boja kože

APGAR SKOR

U zavisnosti od stanja, za svaki navedeni parametar

dobija se nula, jedan ili dva boda.

Beba se ocenjuje nakon 1 minut i nakon 5 minuta od

poroĊaja i dobija dve ocene (npr. 10/10).

APGAR SKOR

10 je najveća ocena i oznaĉava odliĉnu kondiciju.

9 je još uvek odliĉna,

8 je već znak da je beba blago zamorena,

5, 6 i 7 znak lošijeg stanja i takva beba zahteva pomoć nakon roĊenja.

4 i <4 su znak da beba zahteva intenzivan nadzor i pomoć i smeštaj u poluintenzivnu ili intenzivnu negu.

obim 34 - 36 cm

¼ duţine tela ( do 1. god. ţivota ! )

6 meseci – 43 cm

1 godina - 46 cm

2 godine – 49 cm

5 godina – 50 cm

8 godina – 52 cm

odrasli – 56 cm

U RASTU I RAZVOJU MORA SE PRATITI OBIM GLAVE !( mora se poklapati sa starosću deteta ! )

I. GLAVA

FONTANELA

Postoje dve fontanele.

Veća ili prednja fontanela

nalazi se na vrhu glave

u obliku je dijamanta, veliĉine 2x2 cm i može da bude široka i do 5 cm.

Zatvoriće se kad beba napuni godinu dana (zatvara se između 10. i 18. m ( najĉešće između 12. i 14. m )) a proces zatvaranja poĉinje u šestom mesecu.

Zadnja fontanela

je trouglastog oblika preĉnika manjeg od 1,5 cm i nije je lako pronaći.

Obiĉno se potpuno zatvori u trećem mesecu.

prerano zarastanje – mikrocefalija ili

kraniostenoza

zakasnelo zarastanje – rahitis,

hidrocefalus, hipotireoza

jako uvuĉena – dehidracija

trajno izboĉena i napeta, obiĉno

pulsira - povišen intrakranijalni tlak

Fontanela je normalna ako stoji ravno

ako beba ima plavu ili retku kosu može se

primetiti pulsiranje.

Kada beba plaĉe fontanela se ispupĉi

To je normalana pojava

Uvuĉena fontanela

može da bude znak dehidritacije

Napojiti bebu

za svaki sluĉaj odmah se treba obratite lekaru.

Fontanela koja je stalno ispupĉena

može da ukazuje na povećan pritsak u glavi

Potrebno je hitno se obratiti lekaru

FONTANELA

Lobanja nije formirana u prenatalnom periodu kako bi prilikom poroĊaja bez problema mogla da proĊe kroz uski poroĊajni kanal.

Fontanela se uoĉava na glavi kao mekano mesto koje pulsira

Ona je zapravo ĉvrsta membrana koja se nalazi na otvorima na lobanji.

Kosti lobanje neće srasti odmah po roĊenju da bi omogućili mozgu da se širi jer se tokom prve godine on znatno uveća.

2. ŠAVOVI ( SUTTURAE )

- nisu srasli kod novorođenĉeta i male

dece

- na njihovom mestu je vezivno tkivo

radi lakšeg rasta mozga

3. LICE

punašno, okruglo zbog dobro

razvijenog potkoţnog masnog tkiva (

Bichatovi masni jastuĉići )

prekidom sisanja spontano nestaju i

lice dobiva izduţeniji i mršaviji izgled

II KOŢA

pri porođaju prekrivena sivo - belom , sirastom masom zvanom VERNIX

CASEOSA koja štiti detetovu koţu :

- mehaniĉki

- biološki ( maceracija )

- spoljašnjih štetnih uticaja i infekcija nakon samog porođaja

II KOŢA

KARAKTERISTIKE KOŢE :

ruţiĉasta ili ţarko crvena

dobro prokrvljena

suha i ljušti se ( RAGADE ! )

potkoţno masno tkivo dobro je razvijeno

turgor ( elasticitet ) je dobar

III DIGESTIVNI TRAKT

1. USNA ŠUPLJINA- u prvih 6 nedelja slabije vlažna – žlezde slinovnice

nisu potpuno razvijene- česte infekcije ( SOOR )- prava funkcija žlezda počinje izmeĎu 3. i 6. meseca

života

III DIGESTIVNI TRAKT

2. ŽELUDAC- malen – kapacitet 1o cm³- 7. dana – kapacitet 70 cm³- 1. godina – kapacitet 500 cm³

3. CREVA

pri rođenju - sterilna

dugaĉka

dobra resorpcija

s poĉetkom ishrane poĉinju se razvijati bakterije koje ĉine

normalnu crevnu floru :

BACILLUS BIFIDUS

BACILLUS ACIDOFILUS

RAZLIĈITI SOJEVI KOLI BAKTERIJA

Crevna flora štiti od prodora i razmnoţavanja patogenih bakterija

i uĉestvuje u :

Razgradnji belanĉevina

Razgradnji ugljikohidrata

stvaranju K vitamina

KOLON

– ima sve funkcije kao i kod odraslog ĉoveka:

resorboje vodu

deponuju se fekalne mase

vrši se sekrecija sluzi koja olakšava prolaz

stolice i pomaţe pri defekaciji

STOLICA:

1. MEKONIJ

2. PRELAZNA

3. NORMALNA

1. MEKONIJUM – prva stolica ( nekoliko dana )

- gusta, tamnozelena, homogena, lepljiva masa (kaosmola ), bez mirisa

- sastoji se od :

- zgusnutog sekreta crevnih ţlezda

- sluzi

- epitela creva

- primesa sekreta ţuĉnih boja

- plodne vode

- “ lanugo “ dlaĉica

2. PRELAZNA – par dana

3.NORMALNA – zlatnoţute boje (pokazatelj adekvatneishrane )

4. NOKTI – doseţu jagodice prstiju

5. KOSA – razliĉite duţine ili je nema

6. OSETILA

osetilo ukusa – najbolje razvijeno

osetilo mirisa i pipanja – nešto manje

vid – odmah nakon rođenja ne vidi, sa 14 dana poĉinjerazlikovati svetlo – tamu

sluh – 14 dana ne ĉuje ( cavum tympani ispunjensluzavom tećnosti )

koţa i sluznice reaguju na dodir, hladnoću i bol,

a na jaĉe zvuĉne podraţaje reaguju podrhtavanjem

plaĉem reaguju na toplinu, bol, neugodan poloţaj, ţeđ,glad

FIZIOLOŠKE POJAVE KOD

NOVOROĐENĈETA

NORMALNE POJAVE , KOJE TREBA PREPOZNATI ,

A AKO DUGO TRAJU , SPREĈITI !

1. MORBUS HAEMORRAGICUS NEONATORUM

2. ICTERUS NEONATORUM SIMPLEX

3. EXANTHEMA TOXOALLERGICUM NEONATORUM

4. FIZIOLOŠKI PAD NA TJELESNOJ TEŢINI

5. TRANZITORNA GROZNICA

6. MILIA

7. NEVUS PALIDUS NEONATORUM

8. MONGOLOIDNA MRLJA

9. EDEM SISICA

10. KRVARENJE IZ VAGINE

11. OLIGURIJA

12. HIDROKELA TESTISA

13. FIZIOLOŠKA FIMOZA

1. MORBUS HAEMORRAGICUS NEONATORUM

NEZRELA JETRA

OSNOVNI RAZLOG KRVARENJA JE SMANJENJE FAKTORA KOAGULACIJE ( II, VII, IX I X ) IZMEĐU 48 - 72 SATA ŽIVOTA

VITAMIN K SMANJEN ZBOG NEDOSTATKA CREVNE FLORE U KOJOJ SESINTETIZIRA

ĈEŠĆA JE U NEDONOŠĈADI

SIMPTOMI:

- MELENA

- HEMATEMEZA

- KRVARENJE IZ PUPĈANE RANE

- EPISTAKSA

- KRVARENJE IZ SLUZNICA

- KRVARENJE U CNS

PREVENCIJA–1 mg VITAMINA K i.m. NEPOSREDNO NAKON PORODA !

SMANJENO STVARANJE PROTROMBINA + MANJAK VITAMINA K = SKLONOST KRVARENJU

2. ICTERUS NEONATORUM SIMPLEX

(FIZIOLOŠKA ŢUTICA )

2. – 3. DANA PO PORODU

10. – 14. DANA NESTAJE

NEZRELOST JETRE I NJENIH ENZIMA (GLUKURONILTRANSFERAZE )+ POJAĈANA HEMOLIZA E

POJAĈANA KONCENTRACIJA INDIREKTNOG BILIRUBINA

( DERIVAT HEMOGLOBINA ) KOJEG JETRA NE MOŢE PRETVORITI UDIREKTNI BILIRUBIN CIRKULIŠE KRVOTOKOM

( ŢUĈ I CREVA )

ŢUTA BOJA KOŢE I SLUZNICA PRI KONCENTRACIJI

( KOD NEDONOŠĈADI KONCENTRACIJA I VEĆA )

>35 µmol/L - 120 µmol/L

3. EXANTHEMA TOXOALLERGICUM NEONATORUM

BIOLOŠKA POJAVA IZMEĐU 7. – 14. DANA

ODRAZ ALERGIJSKE REAKCIJE DETETOVE KOŢE NA

TOKSINE TRUDNOĆE

CRVENKASTI OSIP ( ŠARLAH , RUBEOLA )

4. FIZIOLOŠKI PAD NA TELESNOJ TEŢINI

3 – 5 DANA PROLAZNA HIPOGALAKTIJA = DETE

GLADNO I ŢEDNO

PAD DO 10% NORMALAN

( U PROSEKU 7% )

5. TRANZITORNA GROZNICA ( PROLAZNA GROZNICA )

ZBOG ŢEĐI DOLAZI DO POVEĆANJA TT UZ SIMPTOME DEHIDRACIJE

LAKŠI OBLIK:

- PLAĈLJIVO

- NEMIRNO

- RAZDRAŢLJIVO

- KOŢA JE BLIJEDA I LAGANO CIJANOTIĈNA

- TERAPIJA: ĈAJ I GLUKOZA NA USTA

TEŢI OBLIK:- SOMNOLENCIJA

- HIPOTONIJA

- BRZO SE ZAMARA DOK SIŠE

- TERAPIJA: inf. 0,9 % NaCl + 5 % Glucosa ( glucosalina )

6. MILIA

RETENCIONE ( ZASTOJNE ) CISTE ŢLEZDA LOJNICA

BELKASTO - ŢUĆKASTE PROMENE NA LICU I NOSU -VELIĈINA GLAVICE ĈIODE ILI PROSA ( MILIA )

NESTAJU NAKON 2 NEDELJE

SEKUNDARNO INFICIRANE = ACNA NEONATORUM( GNOJNE UPALE FOLIKULA SA UPALOM OKOLNE KOŢE )

7. NEVUS PALIDUS NEONATORUM

( RODIN UGRIZ )

BLEDO – CRVENKASTE PEGE U NIVOU KOŢE:

- POTILJAĈNA KOST

- KOREN NOSA

- GORNJI KAPAK

NA PRITISAK IZBLEDE

NESTAJE KAD KOŢA ODEBLJA

( TOKOM 2. god. ŢIVOTA )

8. MONGOLOIDNA MRLJA

KOD TAMNOPUTE DECE

ZAGASITO – PLAVE BOJE

NEJASNO OGRANIĈENA OD OKOLINE

- LUMBALNA REGIJA

- KOŢA SKROTUMA

NESTAJE ( IZBLEDI ) TOKOM 1. god. ŢIVOTA

9. EDEM SISICA

4. – 7. DANA NAKON PORODA

MLEĈNA TEĈNOST – SLIĈNA KOLOSTRUMU

UZROK : OVARIJALNI I PLACENTARNI HORMON MAJKE

( ESTROGEN )

10. KRVARENJE IZ VAGINE

UTICAJ HORMONA PRI KRAJU INTRAUTERINOG

ŢIVOTA

INTENZITET I DUŢINA TRAJANJA ! ! !

SPOLJAŠNJI GENITALNI ORGANI JAKO OTEĈENI,

VELIKE USNE RAZMAKNUTE

( VAGINA, HIMEN )

11. OLIGURIJA

PRILAGOĐAVANJE BUBREGA

PRVA 2 – 3 DANA FIZIOLOŠKA OLIGURUJA ANURIJA

CRVENKASTO – SMEĐE MRLJE NA PELENAMA = POVEĆANJE URATA

BROJ MIKCIJA SE SA VREMENOM POVEĆAVA ( u 24 h 20-ak )

BROJ MIKCIJA NA KRAJU 1.god. JE 5 -6

DIUREZA PRVIH DANA 60 cm3

DIUREZA 2-3 mj. 450 cm3

DIUREZA NA KRAJU 1.g. 600 cm3

12. HIDROKELA TESTISA

NAKUPLJANJE TEĈNOSTI IZMEĐU DVA LISTA OVOJNICE TESTISA

ETIOLOGIJA :

- PRIROĐENA

- TRAUMATSKA

- ALERGIJSKA

SPONTANO NESTAJE

13. FIZIOLOŠKA FIMOZA

PREPUCIJUM NIJE POSVE RAZVIJEN

=

PRIRASTAO UZ GLANS PENISA

CENTRALNI NERVNI SISTEM - CNS

VIJUGE MOZGA SLABIJE SU IZRAŢENE I PLIĆE

NEMA CEREBRALNE KONTROLE I

KOORDINACUJE

NEMA HOTIMIĈNIH KRETNJI

REFLEKSI KOD NOVOROĐENĈETA

Beba se raĊa sa više od 70 instiktivnih refleksa!

Neki od njih su vitalni sa preživljavanje

– kao što su disanje i sisanje.

Neki od refleksa su izuzetno jaki prvih par sati nakon

poroĊaja a išĉezavaju u narednim danima i

mesecima.

PRIMITIVNI REFLEKSI ( ESENCIJALNI REFLEKSI ):

refleks gutanja

refleks sisanja

( Javlja se već kod fetusa od 10 nedelje. Beba sisa svaki predmet koji joj se stavi u usta. Nestaje u

zdravog novorođenĉeta nakon ĉetvrtog meseca .)

refleks traţenja usnama

( Izaziva se laganim dodirom obraza i kuta usana. Novorođenĉe reaguje okretanjem glave i

pokušava usnama dohvatiti "uzrok" nadraţaja.Nestaje posle 6. meseca ţivota. )

MOROOV REFLEKS

DETE LEŢI NA LEĐIMA, RAŠIRI OBE RUKE I PRSTE NANOGAMA, A ODMAH ZATIM SKLOPI RUKE KAO DA SE ŢELIPRIMITI ZA NEKI OSLONAC

LAGANO ZABACIVANJE GLAVE PREMA NAZAD

LAGANI VRISAK

NESTAJE POSLE 3. ILI 4. meseca ŢIVOTA

AKO SE PRVIH DANA NE MOŢE IZAZVATI = INTRAKRANIJALNOKRVARENJE

IZOSTANAK REFLEKSA NA JEDNOJ STRANI = FRAKTURA,IŠĈAŠENJE , POVREDA PERIFERNIH ŢIVACA ILI POVREDAMOZGA NA SUPROTNOJ STRANI

ROBINSONOV REFLEKS ( PLANTARNI REFLEKS )

NA NADRAŢAJ DLANA – ZATVARA ŠAKU I HVATA

PREDMET

NA NADRAŢAJ TABANA – PLANTARNA FLEKSIJA

PRSTIJU STOPALA

NESTAJE IZMEĐU 2. I 4. meseca ŢIVOTA

ASIMETRIĈNI, TONIĈNI REFLEKS VRATA

Kada leži na leĊima

beba će zauzeti položaj „maĉevaoca“

sa glavom okrenutom na stranu

sa opruženim rukama i nogama na toj strani

dok su joj udovi na savijeni na drugoj strani.

Pojavljuje se na roĊenju ili tek oko drugog meseca,

a nestaje u šestom mesecu.

MAGNUSOV TONIĈKI REFLEKS VRATA

SIMETRIĈAN

ASIMETRIĈAN

NESTAJE nakon 6. meseca ŢIVOTA

GLAVA PREMA TRUPU = FLEKSIJA DONJIH EKSTREMITETEPREMA TRUPU

GLAVA OKRENUTA NA JEDNU STRANU( NA LEĐIMA ) =ISPRUŽANJE RUKE I NOGE NA TOJ STRANI, A SAVIJANJE RUKE I NOGE NA SUPROTNOJ STRANI

REFLEKS AUTOMATSKOG HODA

Kada se novoroĊenĉe drži uspravno na stolu ili na nekoj tvrdoj i

ravnoj podlozi

pridržavajući ga pod pazuhom

ono će podići jednu nogu a zatim drugu

i praviće pokrete kao da koraĉa.

Izgledaće kao da maršira visokim koracima.

Ovaj refleks najizraženiji je posle bebinog ĉetvrtog dana života.

Traje do dva meseca.

REFLEKS BABINSKOG

Kada se taban nežno pomazi od pete ka prstima,

prstići na nogama rašire i podignu

a stopalo savije ka unutra

Traje od šest meseci do dve godine !

REFLEKS BABINSKOG

Kada se taban nežno pomazi od pete ka prstima nakon 6 meseci

prstići se savijaju ka unutra

Ukoliko dete manifestuje refleks Babinskog i kasnije

onda je to znak nekih neuroloških poremećaja

Kod odraslih se zapaža suprotan proces

kada se taban nežno pomazi od pete ka prstima

odrasli reaguju skupljanjem prstiju.

REFLEKS TREPTANJA

Na duvanje u lice ili na bljesak svetla

beba će reagovati treptanjem.

REFLEKS KARDINALNIH TAĈAKA

Ako bebi nežno pomazite obraz

ona će se okrenuti u pravcu stimulansa

otvorenih usta spremna da sisa.

Traje tri do ĉetiri meseca, u snu i duže.

REFLEKS PODIZANJA GLAVICE

Povlaĉenjem bebe za ruke iz ležećeg u sedeći položaj

glava će pratiti osovinu leĊa do odreĊene granice

a onda će pasti na grudi bebe.

REFLEKS PUZANJA

Beba stavljenja da leži na stomak

praviće pokrete puzanja

tako što će podvlaĉiti noge pod stomak

PATOLOGIJA NOVOROĐENAĈKOG PERIODA

Tri glavne grupe oboljenja:

1.UroĊene mane

2.Intrapartalne, poroĊajne, povrede

3.Infekcije

URODJENE I PRIROĐENE MANE

Mana:

defekt oblika, strukture ili funkcije

javlja kod deteta pre rodjenja

potiĉe od vremena zaĉeća

ili bilo kog perioda intrauterinog razvoja

ispoljava na embrionu ili fetusu usled neke nokse koja je dovela

do trajnih oštećenja

UROĐENA, HEREDITARNA, MANA

Nasledna, hereditarna mana

Ima poreklo u genima

pre zaĉeća

od momenta zaĉeća

PRIROĐENA, KONGENITALNA, MANA

Nije nasledna

Nastaje pod dejstvom štetne nokse u toku embrionalnog ili fetalnog razvoja

Kongenitalna mana, zaĉetna, na zaĉeću nastala

-plod se ne radja

Konatalna mana

–plod se donosi na svet

ANOMALIJE USRED KRVNOG SRODSTVA

Posebna grupa urodjenih mana

Nastaju usled

krvnog srodstva ili konsangviniteta

Oba roditelja su potpuno zdrava

ali deca mogu imati i najteže mane – npr.urodjena idiotija sa slepilom

UROĐENE I PRIROĐENE MANE

I ako su kombinacije urodjenih, odnosno prirodjenih mana beskonaĉne ipak se mnoge ne ispoljavaju jer se gube u spontanim pobaĉajima (svako peto zaĉeće)

Muški plodovi su slabije zaštećeni nego ženski

Ženski plod ima dva alela na XX hromozomima

Muški plod XY oboleli alel nema parnjaka koji bi ga zaštitio

UROĐENE I PRIROĐENE MANE

na 1.000 živorodjene dece

5-6 se radja sa nekom hromozomskom anomalijom

Dve tećine majki su genetski stabilne

Jedna trećina majki je genetski nestabilna i pod uticajem nokse u prvom trimestru trudnoće radja decju decu sa manama

BOLEST MAJKE I MANE

Bolest majke može da utiĉe na radjane deteta sa manom

Dijabetes majke –mane skeleta, velika telesna masa, defekti

medjukomorne pregrade srca

KONGENITALNE INFEKCIJE I MANE

Virusne infekcije - Rubeola, toksoplazmoza, citomegalovirus, herpes

25% žena uzrasta 20-30 godina nije preležalo rubeolu

Svaku trudnicu preventivno pregledati na TORCH (rubeola, toksoplazmoza, citomegalovirus, herpes)

2.INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

Znaĉajno mesto u patologiji novorodjenĉeta

2% novorodjene dece pretrpi neku porodjajnu povredu

Nastaju usled

Otežanog ili dugotrajnog ili prebrzog porodjaja

Kefalopelviĉne disproporcije

Karliĉnog, popreĉnog položaja

Vršenja okreta

Kod porodjaja forcepsom, vakuumom...

INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

Posledice:

Smrtonosne

Sa trajnim telesnim i duševnim oštećenjem

Izleĉive

Bez ikakvih posledica po dete

INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

1. Caput Succedaneum-obiĉan naduv, išĉezava za 24-48h,

prelazi granice kosti

2.Kephalhaematoma (unutrašnji i spoljasnji) -krvavljenje

izmedju pokosnice i kosti, raznih veliĉina, ne prelazi granice

kosti, retko se punktira, resorbuje se za 4-6 meseci

INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

3.Fractura claviculae -prelom kljuĉne kosti kad ramena zapnu

o simfizu, obiĉno se stavlja Desaultov zavoj

4.Povrede perifernih ţivaca -danas retke jer se retko koristi

forceps

INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

5. Pareza, paraliza plexus brachialisa -kod karliĉnog porodjaja ili porodjaja zatkom usled teškog oslobadjanja glave, lezije na 5. i 6. cervikalnom segmentu sto uslovljava paralizu, ruka priljubljena uz telo sa dlanom okrenutim pozadi i gore ― ruka konobara koji prima bakšiš‖, obavezna je imobilizacija

6.Hipoxia neonatorum -kompleks sindroma, nedostatak kiseonika u krvi i tkivima, vrši se mehaniĉka reanimacija novorodjenĉeta pomoću balona i maske i spoljašnje masaže srca, ...,

INTRAPARTALNE, POROĐAJNE, POVREDE

7. Intrakranijalno krvavljenje ili Tasovĉev sindrom

Traumatsko-kraniocerebralna trauma usled teškog porodjaja

Anoksiĉno krvavljenje-zahvata difuzne kapilare mozga

Traumatsko –anoksiĉno krvavljenje, porodjajna trauma praćena stanjem anoksije

3.INFEKCIJE NOVOROĐENĈETA

1-5% svih novorodjenĉadi

Bakterijske, virusne, parazitarne infekcije

Svaki 5. uzrok neonatalne smrti donesene dece su infekcije

Svaki 3. uzrok neonatalne smrti nedonošĉadi su infekcije

INFEKCIJE NOVOROĐENĈETA

1.Postnatalna aspiraciona pneumonija-komplikacija

poremećaja plućne ventilacije, aspiracija mekonijuma,

2.Stafilokokna pneumonija-posledica stafilokokne

infekcije gornjih respiratornih puteva

3.Stafilokokna septikemija-neonatalna sepsa,

komplikacija lokalnih stafilokoknih lezija ili infekcije

pupka

VAKCINACIJA DECE

preventivna zdravstvena zaštita dece a u cilju suzbijanja i

spreĉavanja širenja infektivnih bolesti sprovodi se vakcinacija

dece .

Pojava odredjenih infektivnih bolesti nosi rizik od pojave

komplikacija koje mogu biti veoma opasne za kasniji rast i

razvoj dece.

VAKCINACIJA DECE

Infektivne bolesti

se brzo prenose od bolesnika do bolesnika pa postoji rizik i od

pojave epidemija pri kojima i odraslo stanovništvo može da oboli.

Cilj vakcinacije:

da se stanovništvo zaštiti od pojave odredjenih bolesti

da tokom dužeg vremenskog perioda odredjene bolesti potpuno

nestanu.

VAKCINACIJA DECE

Da bi vakcinacija dece bila efikasna i uspešna postoji

kalendar obaveznih vakcina koje moraju da prime.

Kalendar vakcinacija

se povremeno koriguje proširivanjem sa novim vakcinama jer se u savremenoj medicini teži sve boljoj i efikasnijoj zaštiti zdravlja ljudi.

VAKCINACIJA DECE

Prva vakcina koju deca primaju je BCG-vakcina protiv bacila tuberkuloze.

Daje se u porodilištu.

Dete koje nije primilo BCG vakcinu u porodilištu treba da je primi do navršenih 12 meseci.

VAKCINACIJA DECE

Vakcina protiv hepatitisa B:

prvu dozu - u porodilištu ili do navršenog prvog meseca života,

druga doza - sa navršena 2 meseca i

treća doza - sa 6 meseci života.

Kod dece koja u ovom uzrastu nisu primila vakcinu kompletna

vakcinacija u 3 doze obavlja se u 12 .godini.

VAKCINACIJA DECE

Vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DiTePer) daje se u 3

doze:

u uzrastu od 2 meseca

sa 3.5 meseca

sa 5 meseci.

Revakcinacija:

IzmeĊu 17-24 meseca

Pred upis u školu u 7-oj godini daje se DiTe

U 14-oj godini.

VAKCINACIJA DECE

Vakcina protiv deĉje paralize(Polio vakcina) se daje istovremeno sa DiTePer u tri doze sa razmacima od po 6 nedelja per os:

sa navršena 2 meseca života

sa 3.5 meseca

sa 5 meseci života.

Revakcinacija se obavlja

sa 17-24 meseca

u 7-oj godini pred upis u školu

u 14-oj godini

VAKCINACIJA DECE

Vakcina protiv Hemofilus influence B-daje se u 3 doze :

sa 2 meseca života,

sa 3.5 meseci i

sa 5 meseci.

VAKCINACIJA DECE

Vakcina protiv malih boginja, zauški i rubeole

daje se sa 12 -15 meseci.

Revakcinacija

se daje pred upis u školu u 7-oj godini.

VAKCINACIJA DECE

Pentaxim - vakcina koja u sebi sadrži pet komponenti vakcina a to su:

DiTePer

Polio

HiB.

daje se intramuskularno u 3 doze:

u uzrastu 2 meseca,

3.5 meseci i

5 meseci života.

Revakcinacija

-izmeĊu 17-24 meseca.

4.ISHRANA I POREMEĆAJI U ISHRANI

MAJĈINO MLEKO

• Majĉino mleko je najbolja hrana za novorodjenĉe jer mu

obezbeĊuje optimalan unos svih energetskih, gradivnih i

zaštitnih materija

• Majĉino mleko je jedina hrana za tokom prvih 4-6 meseci

života !

• Nema gornje granice za

trajanje dojenja

FIZIOLOGIJA SEKRECIJE MLEKA

Prolaktin

• Pokreće i održava sekreciju mleka

• Stimuliše sintezu masti, ugljenih hidrata i proteina

• Jaĉa osećaj materinstva

• Uslovljava nastanak

amenoreje

FIZIOLOGIJA SEKRECIJE MLEKA

Oksitocin

• Izaziva kontrakcije materice tokom poroĊaja

• Kontrahuje glatke mišićne ćelije oko mleĉnih žlezda

• Ima uticaj na ponašanje

MAJĈINO MLEKO

Faze luĉenja mleka

• Kolostrum (luĉi se u trudnoći - prvih 5 dana nakon poroĊaja)

• Prelazno mleko (oko 15 dana)

• Zrelo mleko (krajem prvog meseca)

KOLOSTRUM

Sastav kolostruma

• Koliĉina masti je promenljiva

• Vrednost mleĉnog šećera, laktoze je mala prvog dana po roĊenju, ali

kasnije ubrzano raste

• Vrednosti minerala su visoke, posebno natrijuma i kalijuma

• Visok sadržaj vitamina A i E

KOLOSTRUM

Sastav kolostruma

• Visok sadržaj proteina

• Visok sadržaj komponenti

Humoralnog imuniteta

(Lizozim, laktoferin, interferon, imunoglobulini- posebno iga)

Celularnog imuniteta

(makrofazi, polimorfonukleari, limfociti)

PRELAZNO MLEKO

• Proteini, imunoglobulini, liposolubilni vitamini

• Masti, laktoza,

hidrosolubilni vitamini, energija

↓

↑

ZRELO MLEKO

PROTEINI 11-12 g/l (12% ENERG. UNOSA)

KAZEIN 40%

β-kazein PROTEINI SURUTKE 60%

Laktalbumin

Laktoferin

Lizozim

IgA (95% uk. imunoglobulina)

Albumini

ZRELO MLEKO

MASTI - 35 do 45 g/l (40-50% ENERGETSKIH POTREBA)

• Trigliceridi, fosfolipidi, holesterol i slobodne masne kiseline

• Esencijalne masne kiseline ↑

• Neesencijalne masne kiseline ↓

ZRELO MLEKO

UGLJENI HIDRATI - 70 g/l

LAKTOZA I OLIGOSAHARIDI

LAKTOZA

GLUKOZA GALAKTOZA

ZRELO MLEKO

VITAMINI

• 12-60 IU/L VITAMINA D

• POTREBE 200 IU/DNEVNO

• POTREBNO JE TOKOM PRVE GODINE ŽIVOTA DODAVATI 400

IU/DAN VITAMINA D

• KOLIĈINA VITAMINA C JE NESTALNA

• KOLIĈINA VITAMINA K JE MALA

ZRELO MLEKO

MINERALI 2g/l

• Sadržaj minerala je najveći u drugom mesecu

laktacije

• Dovoljna koliĉina svih minerala (Ca, P, K, S, Mg, Cl,

Na, Cu, J, Zn, F) Osim Fe

• Apsorbuje se 74% ukupne koliĉine Fe

ZRELO MLEKO

ENZIMI

• LIPAZA, AMILAZA, ALKALNA FOSFATAZA, KISELA

FOSFATAZA, KATALAZA

HORMONI

• GONADOTROPIN, PROLAKTIN, ERITROPOETIN

PREDNOSTI MAJĈINOG MLEKA

Deca na prirodoj ishrani obolevaju reĊe od:

Dijareje, respiratornih infekcija, pneumonije, upala srednjeg uha, urinarnih

infekcija, alergijskih oboljenja, nekrotizirajućeg enterokolitisa, infekcija

(svih)

Dojenje štiti od:

Celijaĉne bolesti, kronove bolesti, kancerogenih oboljenja, dijabetesa,

hipertenzije, gojaznosti

PREDNOSTI MAJĈINOG MLEKA

Prednosti dojenja za majku:

• Ubrzava pospartalni oporavak, smanjuje rizik od osteoporoze,

smanjuje rizik od karcinoma dojke i karcinoma ovarijuma,

smanjuje rizik od dugotrajne gojaznosti koja je uzrokovana

trudnoćom

PREDNOSTI MAJĈINOG MLEKA

• Dojenje zadovoljava dete im majku na psihološkom i emotivnom

planu

• Kontracepcijski efekat

• Ekonomski efekat dojenja

BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI DOJENJEM

• HIV

• CMV virus

• Rubeola virus

• Hepatitis B

• Herpes simplex

TEHNIKA DOJENJA

Priprema za dojenje poĉinje u perinatalnom periodu

• Pravilna ishrana trudnice

• Psihološki pristup trudnici

• Upoznavanje sa prednostima dojenja

• Priprema dojki

TEHNIKA DOJENJA

• NovoroĊenĉe ne treba da se odvaja od majke nakon poroĊaja

(baby friendly)

• Sa podojima treba poĉeti neposredno nakon poroĊaja ili unutar 6h

TEHNIKA DOJENJA

• Tokom prvih dana i nedelja života novoroĊenĉe sisa 8-12 puta

dnevno, obiĉno 10-15 minuta po jednoj dojci i to iz obe dojke

• Većina odojĉadi ima potrebu za 6-9 obroka na dan krajem prve

nedelje

• Iako neka odojĉad nemaju potrebu za noćnim obrokom, druga ga

gube tek u uzrastu od 3-6 nedelja

TEHNIKA DOJENJA

KOLIĈINA POSISANOG MLEKA (ml/dan)

Kraj prve nedelje 300-400

Kraj druge nedelje 400-550

Kraj treće nedelje 450-600

Kraj ĉetvrte nedelje 600-700

• Sa 1 mesec odojĉe obiĉno zahteva 110-120 ml

mleka na 4h

TEHNIKA DOJENJA

• U prvim danima laktacije preporuĉuju se podoji iz obeju dojki

• Dužina podoja traje do 30 minuta u prvim danima posle poroĊaja

• Napredno odojĉe posisa dovoljnu koliĉinu mleka za 10 minuta

TEHNIKA DOJENJA

• Najbolji položaj za podoj:

• ako se dojilja nalazi u sedećem položaju,

• a odojĉe pod uglom većim od 45°

TEHNIKA DOJENJA

• Za vreme podoja u želudac odojĉeta uĊe izvesna

koliĉina vazduha (aerofagija)

• Pre svakog podoja majka treba da opere ruke mlakom

vodom i sapunom

• Dojku treba prati obiĉnom vodom

• NE TREBA KORISTITI SAPUN, ALKOHOL I BORNU

VODU

UPOTREBA LEKOVA

• Dojilji treba obezbediti adekvatnu ishranu i unos

teĉnosti, zabraniti alkohol i pušenje

• Lek uzimati nakon podoja

• Izbegavati lekove sa produženim dejstvom

• Lekove uzimati iskljuĉivo po savetu lekara!

TEŠKOĆE PRI DOJENJU

Apsolutne kontraindikacije kod dojilja

Akutna infektivna oboljenja

Uzimanje nekih lekova

Karcinom dojke

Aktivna tuberkuloza

Infekcija sa HIV virusom

TEŠKOĆE PRI DOJENJU

Relativne kontraindikacije kod dojilja

Ragade dojki

Displazija bradavica (uvuĉene ili pljosnate)

Prepunjenost dojki

Mastitis

Infekcija dojke herpes simplex virusom

Agalaktija

TEŠKOĆE PRI DOJENJU

Apsolutne kontraindikacije kod odojĉadi

Teške infekcije

Mala poroĊajna masa (<1500 gr)

Teška neurološka oboljenja

TEŠKOĆE PRI DOJENJU

Relativne kontraindikacije kod odojĉadi

Mikrognacija

Palatoshiza

Rinofaringitis

Kandidijaza usne duplje

ISHRANA DOJILJE

Dodatak za potrebe dojilje/dan• Povećan kalorijski unos 500 kcal

• Belanĉevine 17,5-13 g

• Kalcijum 500 mg

• GvožĊe 10 mg

• Magnezijum 50 mg

• Cink 5 mg

• Bakar 0,25 mg

• Vitamini proseĉno +20%

• Teĉnost prema osećaju žeĊi

MAJĈINO MLEKO

• Majĉino mleko je najbolja hrana za odojĉe jer mu obezbeĊuje

optimalan unos svih energetskih, gradivnih i zaštitnih materija

• Majĉino mleko je jedina hrana za odojĉe tokom prvih 4-6

meseci života !

• Nema gornje granice za

trajanje dojenja

DOHRANJIVANJE

• Pod dohranjivanjem se podrazumeva uvoĊenje u

ishranu i drugih životnih namirnica osim mleka

• Sa dohranjivanjem treba poĉeti u uzrastu od 4-6

meseci

DOHRANJIVANJE

PRAVILA PRI UVOĐENJU ĈVRSTE HRANE I HRANJENJU

Odojĉe ne treba hraniti dok priĉa, plaĉe, leži, hoda, trĉi ili se igra!

Ne dodavati šećer i zaslaĊivaĉe u vodu, hranu ili napitke!

Uvek se uvodi samo po jedna nova namirnica na 3-5 dana (otprilike 2 nove namirnice nedeljno)

Mešavina razliĉitih namirnica se može uvesti samo ako su te namirnice prethodno pojedinaĉno uvedene u ishranu

DOHRANJIVANJE

PRAVILA PRI UVOĐENJU ĈVRSTE HRANE I HRANJENJU

• U prve 2 godine treba uvoditi veći broj namirnica, zato što

se smatra da će ta deca kasnije i prihvatati veći broj

namirnica u ishrani

• Ukoliko se javi povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, ospa po

koži ili koprivnjaĉa, kašalj, gušenje, ekstremna

uznemirenost, treba se obratiti lekaru jer to može biti znak

alergije na hranu

CEREALIJE

• Dohranjivanje se zapoĉinje cerealijama (pririnĉanom kašicom) obogaćenim gvožĊem, ili mesom

• Koliĉina od 2x15 g je dovoljna da podmiri dnevne potrebe za gvožĊem

• Izbegavati cerealije sa voćem,

kao i cerealije za odrasle

VOĆE I POVRĆE

• Pre 12 meseci ne treba davati citrusno voće, ananas ili sok

od paradajza

• Izbegavati konzervirano ili zamrznuto voće i povrće

• Ne dodavati so, šećer, ulje i zaĉine u pripremi voća i povrća

VOĆE I POVRĆE

• Mogu se uvesti u ishranu kada odojĉe prihvati 2-3 supene kašike

cerealija po obroku, a to je oko šestog meseca života

• UvoĊenje povrća u ishranu treba da bude pre voća

• U ishrani se mogu koristiti: krompir, šargarepa, boranija, mladi grašak,

tikva, cvekla, spanać, keleraba, paradajz, kaša od jabuka, banana,

breskva, kajsija, kruška, šljiva

• Pre navršenih 6 meseci šargarepa, spanać i cvekla pripremljeni u

domaćinstvu se ne savetuju u ishrani

NAĈIN HRANJENJA

• U prvih 8 meseci se voće i povrće (kao i ostala hrana) daju

izgnjeĉeni, pasirani ili u obliku kaše

• Kasnije se neke namirnice mogu davati i iseckane na

kockice, sitno izrendane ili samlevene

• Od 8. meseca odojĉe može i samo da pridržava hranu i

stavlja je u usta

MESO

• Posna mesa su pogodnija za ishranu odojĉeta

• Mogu se ponuditi izgnjeĉena ili u obliku pirea sledeća

mesa: teletina, junetina, jagnjetina, piletina i ćuretina

• Ribu i džigericu uvesti sa 8 meseci

• Pre pripremanja sa mesa treba odstraniti kožicu,

masnoću, žilice i kosti

MESO

• Mesu nije neophodno dodavati so, ulje, zaĉine, margarin i

puter

• Izbegavati prženo meso

• Izbegavajti kobasice, suva mesa, slaninu, salame,

pljeskavice

JAJA

• Žumance se uvodi sa 6 meseci, a celo jaje sa 12 meseci

• Pre kuvanja jaja treba oprati vodom

• Nikada ne treba koristiti jaja ako nisu kuvana (mogu u sebi

imati bakterije, kao npr. Salmonellu)

SOKOVI

• Sokovi se ne uvode pre 6. meseca života

• Ne davati ih u veĉernjim satima

• Koristiti samo pasterizovane sokove

• Sokove treba davati iskljuĉivo iz ĉaše a ne iz boĉice, a

pogotovo ne stavljati dete na spavanje sa flašicom u ustima

(karijes)

DOHRANJIVANJE

• HLEB, TESTO I MAKARONE (sve što u sebi sadrži gluten)

treba uvoditi izmeĊu 4-7. meseca života

• SIR I JOGURT se mogu koristiti u manjim koliĉinama

izmeĊu 7-8. meseca života

• KRAVLJE MLEKO se može koristiti u ishrani od prve godine

života i to kao punomasno, neobrano mleko (najnovije

preporuke od 2 godine)

DOHRANJIVANJE• Hranjenje iz ĉaše se može zapoĉeti sa 6 meseci

• U uzrastu od 12-14 meseci treba potpuno izbaciti flašicu, s tim da dete pije mleko iz ĉaše

• Do 6. meseca odojĉe treba da ima 2-4 dodatna obroka dnevno (osim mleka),

• a od 6-7. meseca 4-6 obroka, plus dojenje ili adaptirana formula (u obroke se raĉuna i užina)

• Na kraju prve godine dete treba da koristi hranu kao i odrasli- 5 obroka, raznovrsnu i uravnoteženu ishranu

DOHRANJIVANJE

TOKOM PRVE GODINE NE KORISTITI U ISHRANI

Med i proizvode od meda (mogu izazvati botulizam i alergije),

ĉokoladu i slatkiše, belance,

puter od kikirikija, kikiriki,

orahe, lešnike, bademe,

plodove mora-rakove, školjke

(mogu izazvati alergiju),

ĉips, perece,

hleb sa semenkama (mogu prouzrokovati gušenje)

POREMEĆAJI ISHRANE

Akutni poremećaji-dijarejalni sindrom

Hroniĉni poremećaji-maldigestije

Malnutricija

Malapsorpcija

DIJAREJALNI SINDROM

Ĉesta pojava u deĉijem uzrastu

Ĉesti simptom za gastrointerstinalne potremećaje

Suština dijarejalnog sindroma je:

Poremećaj apsorbcije vode i elektrolita koji dovode do pojaĉanog motaliteta creva i do ubrzane eliminacije crevnog sadržaja

DIJAREJALNI SINDROM

Dijareja

pojava više od 3 teĉne ili vodenaste stolice u toku 24 ĉasa.

najvažnija odlika dijareje jeste sastav, a ne broj stolica.

Ĉeste, uobliĉene stolice ne mogu se smatrati dijarejom.

Odojĉad koja se iskljuĉivo doje ĉesto imaju retke ili

kašaste stolice, što takodje nije proliv.

DIJAREJALNI SINDROM

Oboljenje se šešće, i u težem obliku, javlja kod dece u prve dve godine

života.

Incidenca dijareje je najveća u uzrastu 6-11 meseci.

U tom uzrastu se uvodi dopunska hrana, odojĉe poĉinje da puzi i

dodiruje predmete oko sebe, dok je nivo antitela dobijenih od majke

snižen.

U našim uslovima, dijareja je najuĉestalija tokom leta i rane jeseni.

DIJAREJALNI SINDROM

Uzroci:

Infektivni agensi koji uzrokuju dijareju najĉešće se prenose

fekalno-oralnim putem, koji ukljuĉuje ingestiju zagadjene

hrane ili vode, i direktnim kontaktom (kapljiĉnim putem, preko

zagadjenih ruku ili predmeta).

Alimentarni faktori

Enteralne infekcije -Infekcije digestivnog trakta

Parenteralne infekcije -Infekcije van digestivnog trakta

DIJAREJALNI SINDROM

UZROCI

Alimentarni faktori

Kvantitativna promena ishrane

Gladovanje, Prehranjivanje

Kvalitativne promene ishrane

Prandijalni proliv-kada je dete na prirodnoj ishrani, tokom

ablaktacije (ĉesto neurogene etiologije)

Kada je dete na veštaĉkoj ishrani zbog loše korelacije

pojedinih hranljivih materija ( puno ugljenih hidratam

celuloze...)

DIJAREJALNI SINDROM

UZROCI

Enteralne infekcije -Infekcije digestivnog trakta (bakterije, virusi, paraziti)

-bakterijska infekcija

-Escherichia colli

Shigella

Salmonella..

Parenteralne infekcije -Infekcije van digestivnog trakta

-gram pozitivne bakterije

Streptococcus

Staphylococcus...

Virusi

DIJAREJALNI SINDROM

Kliniĉka slika:

Blaga ili teška forma dijareje -gubitak vode i

elektrolita

Dehidracija

Acidoza

Toksikoza

Terapija:

Simptomatska

Etiološka

DIJAREJALNI SINDROM

Komplikacije

Pothranjenost

- usled: anoreksije, povraćanja, uskraćivanja hrane za vreme trajanja dijareje (stroga dijeta) i davanja hrane male hranljive vrednosti.

pothranjenost znatno pogoršava dijareju.

Kod pothranjene dece dijareja je mnogo teža, duže traje i ĉešće se javlja, tako da je rizik od smrtnosti znatno povećan.

Dijareja i pothranjenost obrazuju zaĉarani krug

-ako se ne prekine, može da se završi smrću.

nedostatak vitamina A, poreme}aj metabolizma elektrolita (hipernatremija, hiponatremija i hipokalemija), konvulzije.

DIJAREJALNI SINDROM

Prevencija: - Prevencija riziĉnog ponašnja

Veštaĉka ishrana.

Deca koja su na veštaĉkoj ishrani imaju mnogo veći

rizik od razvoja teškog oblika dijareje i umiranja nego

deca koja iskljuĉivo sisaju.

Neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta

(upotreba flašica sa cuclom)

Prevencija: - Prevencija riziĉnog ponašnja

Ĉuvanje pripremljene hrane na sobnoj temperaturi.

Upotreba zagadjene vode za piće.

Voda može biti zagadjena ili na samom izvoru, ĉesmi, ili do zagadjenja dolazi usled neadekvatnog ĉuvanja u kući ili preko prljavih ruku ili usled ĉuvanja vode u nepokrivenom sudu.

Loša liĉna higijena (izostanak pranja ruku posle defekacije, mokrenja ili pre pripremanja hrane...).

Nehigijensko odlaganje fekalija. Ĉesto se veruje da su stolice odojĉadi bezopasne, dok, naprotiv, one mogu da sadrže velike koližine patogenih klica.

DIJAREJALNI SINDROM

5. BOLESTI DIGESTIVNOG SISTEMA,

RESPIRATORNE BOLESTI,

BOLESTI SRCA I CIRKULACIJE KRVI,

BOLESTI KRVI I KRVOTVORNIH ORGANA,

BUBREGA I URINARNOG TRAKTA,

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA

BOLESTI RESPIRATORNOG SISTEMA

Najĉešće oboljenja u deĉijem uzrastu

70% ukupnog morbiditeta

U stalnom porastu

Posebne socijalnomedicinske karakteristike i znaĉaj

Znaĉajno mesto u mortalitetu dece (zbog anatomskih, fizioloških, imunoloških, funkcionalnih osobenosti respiratornih organa kod dece)

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Akutne respiratorne infekcije su najĉešće akutne bolesti sa kojima se pedijatri sreću u svakodnevnom radu.

Tipiĉna sezona javljanja je od septembra do aprila, a ĉešće se javljaju kod manje dece.

U ambulantama, više od 50% dece dolazi na pregled zbog akutnih respiratornih infekcija.

U prvih 5 godina života deca imaju u proseku godišnje 6 do 9 akutnih infekcija disajnih puteva, a od njih 10% i do 12 infekcija godišnje.

U ovu grupu spadaju deca koja pohaĊaju jaslice i vrtiće, kao i predškolska deca kojoj starija braća ili sestre donose kući nove infekcije.

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Epistaxis-krvavljenje iz nosa

retko u periodu odojĉeta, ĉesto u periodu malog deteta

Akutna kijavica -opstrukcija nosa, otežano disanje, otežano

hranjenje

Poseban problem kod novorodjenĉeta i odojĉeta zbog

sisanja

Ĉešće se javlja kod ukljuĉivanja dece u kolektiv

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Upala sinusa -skoro svaka akutna infekcija nosa zahvata i paranazalne

šupljine

Bakterijska infekcija se nekada nadoveže na virusnu

Akutno zapaljenje krajnika -može biti izazvan bakterijama ili virusima

Kod dece do 3 godine u 80% sluĉajeva to su virusne infekcije

Glavni bakterijski uzroĉnik je Streptokok

Streptokokne infekcije imaju poseban znaĉaj zbog

komplikacija

Supurativna oboljenja –limfadenitis

Nesupurativna oboljenja-reumatska bolest, glomerulonefritis

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Recidivni tonzilitis

-ako dete ima više od 4 infekcije gornjih disajnih puteva

tokom jedne godine

Hroniĉni tonzilitis

– trajan zapaljenjski proces u krajnicima

Manifestuje se lokalnim , regionalnim i opštim

simptomima

OBOLJENJA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Tonzilektomija

Kod izraženog hroniĉnog tonzilita terapiju izbora

pretstavlja hirurško otsranjivanje tonzila

Retko kad je moguće hroniĉni tonzilit radikalno izleĉiti

samo konzervativnim merama.

TONZILEKTOMIJA

Po pitanju vrednosti tonziloadenektomije, indikacija i kontraindikacija, kao i najpogodnijeg vremena za operaciju postoje mnogobrojna, ĉesto potpuno kontraverzna mišljenja.

Većina hirurga slaže se u tome da je kod pojedinih bolesnika operacija efikasna i da blagotvorno deluje na zdravlje bolesnika dok je kod drugih apsolutno kontraindikovana

Ćak i u sluĉajevima kad je operacija apsolutno indikovana, odluku o operaciji ne treba donositi pre nego se razmotre i neki znaĉajni momenti (npr. medicinski, psihološki i socijalni) zbog kojih bi operacija, eventualno, mogla biti kontraindicirana.

Tonziloadenektomija je kontraindikovana u toku akutne tonzilarne infekcije.

TONZILEKTOMIJA

Apsolutne indikacije za tonziloadenektomiju:

Kada su hipertrofiĉne i inficirane tonzile i adenoidne

vegetacije osnovni ili jedini uzrok sledećih oboljenja:

1. Rekurentne akutne infekcije ili hroniĉna infekcija tonzila i

adenoidnih vegetacija...

2. Rekurentni akutni otit.

3. Rekurentni ili perzistentni serozni otilis media.

4. Peritonzilarni apsces.

TONZILEKTOMIJA

Relativna indikacija za tonzilektomiju:

kad postoji verovatnoća da inficirane i hipertrofiĉne tonzile uzrokuju ili pogoršavaju neku bolesti ili stanje kao što su:

Disanje na usta i hrkanje za vreme spavanja.

Jako uvećane tonzile.

Slab apetit kod asteniĉne i anemiĉne dece.

Alergiĉni rinit i bronhijalna astma.

Sistemska oboljenja: reumatska groznica, reumatiĉne i kongenitalne bolesti srca.

Ĉeste infekcije gornjih respiratornih puteva.

Pre donošenja odluke za tonziloadenektomiju treba ispitivanjem iskljuĉiti ostale fokalne infekcije za koje takoĊe postoji verovatnoća da mogu dovesti do bolesti.

TONZILEKTOMIJA

Apsolutne kontraindikacije za tonzilektomiju:

kad je potpuno sigurno da će od operacije biti više štete

nego koristi npr. kod:

Hemoragiĉne bolesti, npr. hemofilija.

Jako uznapredovale teške sistemske bolesti.

TONZILEKTOMIJA

Relativne kontraindikacije:

u sluĉajevima kad operacija može doneti više štete nego

koristi, ukoliko se ne primene specijalne mere

predostrožnosti i to kod:

UroĊenog rascepa tvrdog i mekog nepca

Cistiĉne formacije u tonzilama i adenoidnim vegetacijama.

Sistemska oboljenja

Interkurentne infekcije.

TONZILEKTOMIJA

Tonzilektomija

se izuzetno preporuĉuje pre 4. godine!

BOLESTI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Najĉešća srĉana oboljenja kod dece su urodjene srĉane mane i reumatska groznica

0,5-1% morbiditeta dece

Urodjene srĉane manr se javljaju kod 6-10 novorodjenĉadi na 1000 živorodjene dece

– svako stoto dete može da ima urodjenu srĉanu manu

Kod 40-50% školske dece se utvrdi šum na srcu prilikom sistematskog pregleda

DETE SA ŠUMOM NA SRCU

Kod 40-50% dece se utvrdi šum na srcu prilikom sistematskog pregleda

Imati šum na srcu ne znaĉi i bolest srca

sreće kod zdravog srca – naziva se funkcionalni ili fiziološki šum

(u žargonu se ĉesto naziva i šum zdravog srca).

Najĉešće se otkrije tokom infekcijepraćene povišenom temperaturom.

Iskusan pedijatar je sposoban da napravi razliku izmeĊu fiziološkog i organskog šuma na srcu, pa najĉešće ne saopštava roditeljima da njihovo dete ima šum.

DETE SA ŠUMOM NA SRCU

Obiĉno saĉeka da proĊe infekcija, pa uporedi kvalitet i jaĉinu šuma.

Ako je slabiji ili je nestao, sasvim je sigurno da se radi o fiziološkom šumu.

Ako je šum istog intenziteta, upućuje mališana kod deĉjeg kardiologa.

Upravo je promenljivost osnovna karakteristika funkcionalnog šuma, za razliku od šuma kod bolesnog srca

REUMATSKA GROZNICA

Reumatska groznica se ubraja u grupu zapaljenskog reumatizma i njeno glavno obeležje je sistemski karakter.

Može zahvatiti vezivno tkivo u raznim delovima organizma, ali se najĉešće manifestuje na zglobovima i srcu.

Reumatska groznica je hroniĉno oboljenje sa akutnim poĉetkom i ponavljanim egzacerbacijama.

REUMATSKA GROZNICA

Uzrok nastanka

Bolest se javlja 2 do 3 nedelje posle preležane akutne infekcije gornjeg dela organa za disanje izazvane beta hemolitiĉkim streptokokom grupe A.

Hemolitiĉki streptokok nije neposredan specifiĉni uzroĉnik bolesti, već svojim prisustvom senzibiliše organizam, odnosno dovodi do stvaranja antitela protiv ovog streptokoka i time omogućava pojavu bolesti posle latentnog intervala od 2 do 3 nedelje.

REUMATSKA GROZNICA

Predisponirajući faktori:

naslednost i konstitucija,

uslovi života i(vlaga, zagušljivost, prenatrpanost, blizak

kontakt)

klimatski i geografski faktori (hladna i vlažna klima),

sezonska pojava (rano proleće i kasna jesen)

životno doba (školsko doba).

REUMATSKA GROZNICA

Kliniĉka slika

Kliniĉki simptomi i znaci zavise od toga koji je organ ili sistem zahvaćen bolešću.

Opšti simptomi su karakteristiĉni za zapaljenski proces u organizmu i to su:

povišena telesna temperatura,

ubrzan rad srca,

opšti zamor i malaksalost,

gubitak apetita sa opadanjem u težini,

znojenje, glavobolja,

krvavljenje iz nosa,

povraćanje.

REUMATSKA GROZNICA U lokalizovane reumatske manifestacije spadaju:

Migrirajući poliartritis - karakteriše ga zahvaćenost većih zglobova, najĉešće kolena, skoĉnih zglobova, lakata, zglobova ruĉja...

Reumatski karditis - zapaljenski proces koji može da zahvati miokard, endokard ili perikard, ili kombinaciju svih kada se radi o pankarditisu.

Chorea minor - reumatski alergiĉni encefalitis (zapaljenje mozga).

Potkoţni reumatski ĉvorići - javljaju se kod najtežih oblika i znak su loše prognoze.To su ĉvrsti, bezbolni ĉvorići na ekstenzornim površinama zglobova kolena lakata, lopatica, potiljka i na ispupĉenim delovima torakalnih i lumbalnih pršljenova.

Erythema marginatum ili annulare - specifiĉna kožna promena koja je bleda u centru, a rubovi su kružni ili vijugavi, obiĉno se javlja na trupu i gornjim ekstremitetima, nikada na licu.

REUMATSKA GROZNICA

Prevencija ponovljene reumatske groznice

Principi prevencije su: izbjeći betahemolitiĉnu streptokoknu infekciju i leĉiti streptokoknu infekciju brzo i intenzivno odgovarajućim antibioticima.

Opšte mere:

izbeći kontakt sa licima koja imaju nazeb ili drugu respiratornu infekciju.

Bolesnici koji imaju reumatsku groznicu bolje se osećaju u ravnomjernim klimatskim uslovima, gde je streptokokna infekcija manje ĉesta.

Zaštita od infekcije:

Penicillin, 200—250 hiljada jedinica per-os svakoga dana ili benzathine penicillin( Extencillin), 1 milion jedinica i.m. jedanput meseĉno.

Ovo se naroĉito preporuĉuje deci koja su imala jedan ili više akutnih napada, a terapija treba da se produži kroz ĉitavu školsku godinu.

Najvažnije je dati preventivno penicillin.

Sulfonamidi — Ako je bolesnik osetljiv na penicillin, daje se sulfadiazin ili sulfisoxazol .

ŠEĆERNA BOLEST

Dijabetes melitus- Poremećaj metabolizma kod kojeg i pored

povećanog unosa hrane dolazi do mršavljenja, a bez terapije i do smrti

Hiperglikemija i glikozurija su osnovne karakteristike ove bolesti

DIABETES MELLITUS

hroniĉno oboljenje

stanje kada je koliĉina šećera u krvi veća od 7.0 mmol

nastaje usled nedovoljnog luĉenja ili delovanja insulina

Langerhansove ćelije obolele gušteraĉe ne luĉe dovoljnu koliĉinu insulina

Insulin

- hormon koji se stvara u gušteraĉi – pankreasu

- hormon koji je odgovoran za metabolizam ugljenih hidrata

Bez insulina, glukoza se ne može preneti do ćelija, što uslovljava porast glukoze u krvi

DIABETES MELLITUS - TIP 1 (INSULIN-

ZAVISNI)

Najteži oblik

Najĉešće endokrino oboljenje u dece

Uĉestalost raste sa uzrastom

Najĉešće se javlja izmedju 12. i 14. godine života

Nasledna sklonost

Ćelije pankreasa u veoma maloj koliĉini ili uopšte ne luĉe insulin

Za 3 do 5 godina dolazi do potpunog nedostatka insulina

ŠEĆERNA BOLEST

Leĉenje

Složeno i zahteva individualni pristup-individualni program

Uticaj velikog broja

fizioloških faktora (rast, razvoj, pubertet, ...)

i psiholoških faktora ( škola, porodica, drustvo

vršnjaka...)

na stabilizaciju bolesti

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Opstrukcija disajnih puteva

Strano telo dospeva u disajne puteve za vreme hranjenja ili igre.

Na opstrukciju disajnog puta možemo posumnjati ako

smo bili svedok dogaĊaja,

iznenada doĊe do pojave simptoma kao što su kašalj, gušenjeili nagon na povraćanje.

Najbolje je dete potsticati na kašalj kako bi izbacilo strano telo.

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Dete treba stalno nadzirati i pratiti kako ne bi došlo do pogoršanja stanja.

Ako kašalj ne daje rezultat treba posumnjati da se radi o težoj opstrukciji

Ako dete ne može da govori ni ne kašlje, ne može da plaĉe i postaje cijanotiĉno i ako dolazi do smanjenja nivoa svesti treba i pozvati hitnu medicinsku pomoć.

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Hipotermija - pad telesne temperature ispod 35°C.

Kod telesne temperature izmeĊu 32 i 35°C organizam štedi toplotu iproizvodi je u mišićima (drhtanjem) no ako telesna temperatura padneispod 32°C funkcije organa poĉinju slabiti.

Do hipotermije može doći usled utapanja u hladnoj vodi, dugotrajnomboravku na hladnom na niskim temperaturama.

NovoroĊenĉad su visokoriziĉna grupa zbog nerazvijenog centra zatermoregulaciju.

Teška hipotermija može dovesti do smrtnog ishoda.

Zbrinjavanje i prva pomoć – spoljašbje i unutrašnje zagrevanje

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Hipertermija – pregrejavanje na visokimtemperaturama

Deca spadaju u visokoriziĉnu grupu te zbog visoketemperature u okolini dolazi do bolesti ili smrti

Posebno su ugrožena novoroĊenĉad i odojĉad jer nemajudobro razvijen centar za termoregulaciju.

Hipertermija najĉešće nastaje kod dece ostavljene u automobilima i slabo ventiliranim prostorijama pri visokimtemperaturama (30-40°).

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Toplotna iscrpljenost - deca u toploj sredini kada se preterano znoje, usled velikih fiziĉkih aktivnosti, bez nadokande soli i vode. Rektalna temperatura je izmeĊu 38 i 40° C.

Toplotni udar- stanje koje je po život opasno i treba odmah delovati. Nstaje i usled velikih telesnih napora u toplom sredini. Rektalna temperatura je viša od 40°C a svijest poremećena.

HIPERTERMIJA

Zbrinjavanje

Decu treba hitno prebaciti u hladniji prostor

Nadoknaditi so davanjem slanog rastvora

Stalno proveravati vitalne znake i temperaturu

Osigurati disajni put i postavitit trajni nadzor

Kod toplotnog udara provoditi aktivno hlaĊenje

Transport u bolnicu

URGENTNA STANJA U PEDIJATRIJI

Febrilne konvulzije- grĉevi koji nastaju pri visokoj telesnoj temperaturi

javljaju se kod dece od 6 meseci do 5 godina

moždani epileptiĉki napadi

Uzrok temperature je obiĉno infekcija gornjih disajnih puteva ili crevneinfekcije.

Konvulzije se ispoljavaju u vidu toniĉko-kloniĉkih grĉeva ili gubitkomtonusa mišića. Mogu nastati prilikom porasta, za vreme ili prilikom padavisoke temperature.

Napada obiĉno traje nekoliko od 3 do 10 minuta, spontano prestaju. Moguse ponoviti i nekoliko puta u toku dana a i trajanje može biti duže.

FEBRILNE KONVULZIJE

Deci treba davati da piju dosta teĉnosti

Redovno kontrolisati i meriti temperaturu.

Ako temperatura poraste iznad 38,5 treba dati

antipiretike

Preporuĉuju se kupke i oblozi od ustajale vode ako

temperatura i dalje ne pada

Obratiti se lekaru

HVALA NA PAŽNJI