pojam saobracaja seminarski

ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈАЗА МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ У НИШУ

Студент:Студент:

Милановић Миладин 2-Д/09Милановић Миладин 2-Д/09

БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ

САОБРАЋАЈ

Саобраћајна делатност је делатност која се састоји у промени места људи, ствари или саопштења.

Саобраћај (2) је организовано кретање саобраћајних јединица саобраћајним путевима.

ШТЕТНЕ ПОСЛЕДИЦЕ САОБРАЋАЈА

- настрадали у саобраћајним незгодама (лакше и теже повређени и погинули)

- материјалне штете, губици и трошкови саобраћајних незгода

- социјално загађивање међуљудских односа изазвано саобраћајем, а посебно саобраћајним незгодама.

- исцрпљивање природних ресурса,

- загађивање околине буком, издувним гасовима и отпадним материјама,

УПОРЕЂИВАЊЕ ЗЕМАЉА

Турска спада у прву групу држава које, до сада, нису успеле ни да започну управљање безбедношћу саобраћаја. Дијаграм приказује број регистрованих саобраћајних незгода

са настрадалим, Турска, од 1960, до 1993

СФРЈ је спадала у другу групу држава које, у начелу, прихватају да се може управљати и покушавају да управљају безбедношћу саобраћаја. Међутим, ове државе нису развиле заокружен заштитни систем, па се број незгода и њихових последица колеба, али са

тенденцијом раста. Ове земље, до сада, нису успеле да трајно и квалитетно управљају безбедношћу саобраћаја. Дијаграм приказује број регистрованих саобраћајних незгода са

настрадалим, СФРЈ, од 1960, до 1990

Француска је добар пример државе која је успела да, у дужем временском периоду, управља безбедношћу саобраћаја. Тако је од 1975. до 1993. број незгода са

настрадалим непрекидно смањиван са 251 на 137 хиљада годишње. Дијаграм приказује број саобраћајних незгода са настрадалим, Француска, од 1960. до 1993

Данска је добар пример државе која је успела да, у дужем временском периоду, управља безбедношћу саобраћаја. Тако је од 1970. до 1993. број незгода са

настрадалим непрекидно смањиван са 20 на 8,5 хиљада годишње. Дијаграм приказује број саобраћајних незгода са настрадалим, Данска, од 1960. до 1993

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА

Безбедност саобраћаја је научна дисциплина која изучава међузависност између саобраћајног и других процеса у друштву, са једне и штетних последица саобраћаја, с друге стране. Изучава и покушава открити законитости настанка штетних последица саобраћаја, с циљем оптимизације саобраћајног процеса и смањивања штетних последица.

ПРЕДМЕТ И ЦИЉЕВИ БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

Предмет безбедности саобраћаја

У ширем смислу, предмет безбедности саобраћаја су све штетне последице саобраћаја

У ужем смислу, предмет безбедности саобраћаја везује се само за саобраћајне незгоде или још прецизније за лако мерљиве последице саобраћајних незгода.

Циљеви безбедности саобраћаја

Општи циљ безбедности саобраћаја је смањивање свих штетних ефеката уз неометано одвијање саобраћаја. Ако се сузи предмет безбедности саобраћаја, онда се и циљ може сузити на смањивање броја и свеукупних последица саобраћајних незгода.

Активна и пасивна безбедност саобраћаја

Активна безбедност саобраћаја је део научне дисциплине безбедности саобраћаја који има циљ да спречава (превенцију) или смањује број (редукцију) саобраћајних незгода.

Пасивна безбедност саобраћаја има циљ да смањи број и тежину последица саобраћајних незгода које су се, већ, догодиле.

ЧОВЕК КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА

– пол,

– старост

– способности

– знање-обука

– ставови

– искуство

– понашање

– вожња под утицајем

– умор

Пол

жене чине 3,3 % погинулих, око 5,6 % тешко и 6,7 % лакше повређених возача учесника у саобраћајним незгодама.

жене имају мањи ризик учешћа у незгодама, а посебно мање учествују у најтежим незгодама, тј. ретко гину.

ставови и понашање одлучујуће доприносе смањењу ризика код жена,

Старост учесника у саобраћају

Земља Земља Године старостиГодине старости

19 – 2019 – 20 21 – 2521 – 25 26 – 3926 – 39 40 – 5940 – 59 60 – 6960 – 69 преко 70преко 70 просекпросек

Аустралија Аустралија 3.53.5 1.81.8 0.80.8 0.70.7 1.91.9 1.01.0

Канада Канада 2.92.9 1.71.7 0.80.8 0.60.6 0.70.7 1.01.0

Данска Данска 5.75.7 2.12.1 0.70.7 0.80.8 1.21.2 3.53.5 1.01.0

Француска Француска 3.23.2 2.02.0 0.90.9 0.70.7 1.01.0 1.41.4 1.01.0

В. В. Британија Британија

3.53.5 1.81.8 0.80.8 0.70.7 1.01.0 2.32.3 1.01.0

Н. Зеланд Н. Зеланд 3.43.4 1.41.4 0.80.8 0.60.6 1.01.0 1.01.0

Норвешка Норвешка 3.13.1 1.61.6 0.70.7 0.80.8 0.80.8 3.33.3 1.01.0

Шведска Шведска 3.13.1 1.91.9 0.80.8 0.60.6 1.31.3 5.65.6 1.01.0

ПРОСЕК ПРОСЕК 3.53.5 1.81.8 0.80.8 0.70.7 1.11.1 3.23.2 1.01.0

Способности

Способност (енгл. Cаpаbility) је, извршна могућност да се непосредно изведу телесне и менталне активности (операције) са ваљаним исходом.Разликују се опште (говор, ходање, опажање итд.) и специјалне способности (управљање возилом итд.). Способности могу бити природне (урођене) или стечене. За безбедност саобраћаја су најзначајније сензорне, психомоторне и менталне способности (Инић, М. 1997).

У сензорне способности спадају способности које су у вези са чулима вида, слуха, мириса и додира. Преко 90% најзначајнијих информација за учешће у саобраћају прима се чулом вида. Посебно су важни оштрина вида, видно поље, периферни вид, адаптација, динамички вид итд.

Знања – образовање и обука

недостатак минимума знања повећава ризик учешћа у саобраћајним незгодама код свих категорија учесника

Код пешака и других учесника у саобраћају највећи утицај имају честа и кратка учења праћена практичним вежбама у саобраћају

Ставови

Ставови више него знања утичу на безбедност саобраћаја.

Пресудну улогу у томе има породица, добри узори и најранија искуства.

Искуство

Према обимним истраживањима која су спроведена у Србији, уочено је да возачки стаж одлучујуће доприноси безбедности возача. Према номиналном возачком стажу, сви возачи су подељени у пет класа:

- неискусни возачи (возачи почетници) са возачким стажом до 5 година,

- недовољно искусни возачи (од 6 до 10 година номиналног возачког стажа),

- искусни возачи (од 11 – 15 година номиналног возачког стажа),

- зрели возачи (од 16 – 20 година),

- врло искусни возачи (21 – 25 година) и

- стари возачи (преко 25 година поседују возачку дозволу).

Понашање

Понашање учесника у саобраћају, а посебно поштовање прописа, најбитније утичу на безбедност саобраћаја. Посебно су опасна следећа понашања у саобраћају:

значајно прекорачење ограничења брзине,

непоштовање светлосних сигнала (пролазак на црвено светло),

претицање на местима забрана и у опасним ситуацијама,

непоштовање првенства пролаза,

недржање безбедног одстојања између возила,

некоришћење заштитне опреме и

прелазак коловоза ван пешачког прелаза.

Брзина возила у саобраћају

На ризик од незгоде утичу: ограничење брзине, просечна брзина возила, проценат возила чија брзина је већа од ограничене, проценат спорих возила и дисперзија брзина.

Пролазак на црвено светло

у Београду се, на семафоризованим раскрсницама догађа два пута више незгода са материјалном штетом и око 7 пута више незгода са настрадалим лицима, него на несемафоризованим раскрсницама.

Претицање на местима забрана и у опасним ситуацијама

Претицање на местима где је то забрањено и у условима када то није безбедно је веома опасно. У Србији се око 7% незгода догађа при претицању. Ове незгоде су теже од осталих

Тежина саобраћајних незгода при претицању је већа него тежина осталих незгода.

Непоштовање првенства пролаза

Незаустављање при наиласку на знак “стоп” и непоштовање првенства пролаза у раскрсници је веома значајан прекршај који доводи до великог броја саобраћајних незгода, укључујући и незгоде са најтежим последицама. На пример, у Београду се око 20% свих незгода догађа због неуступања првенства пролаза, а бочни судари чине око 16% незгода са настрадалим лицима. Данас су поред традиционалних метода, развијене и савремене методе откривања и документовања ових прекршаја, а посебно незаустављања код знака “стоп”.

Недржање безбедног одстојања између возила

Око 7 % свих незгода у Србији чине судари возила која се крећу у истом смеру. Вожња исувише близу возила испред себе је веома опасна. Овако се омета возач предњег возила, али и повећава ризик налетања на возило отпозади (ако предње возило кочи, а посебно ако форсирано кочи). Ипак, овакви прекршаји су веома чести. На Француским путевима око 25 % возача држи мало одстојање (мање од 2 секунде), а око 6% возача вози на врло малом одстојању од предњег возила (мање од 1 секунд). У условима густог саобраћаја ови проценти расту на 58%, односно 14,5%, што је веома опасно.

На европским аутопутевима започела је аутоматска контрола одстојања између возила и од ње се очекују значајни ефекти на безбедност саобраћаја.

Возачи–мушкарци који возе на малом растојању (збијено) имају 2 – 3 пута више саобраћајних прекршаја, него возачи који држе безбедно одстојање у вожњи. Корелација је посебно изражена код младих мушкараца. Код жена није уочена ова корелација.

Вожња под утицајем

Два су најважнија, негативна утицаја алкохола на човека. Дејством алкохола, погоршавају се физиолошке способности: слаби оштрина вида, продужава се време реакције, слаби координација и прецизност покрета итд. С друге стране, под дејством алкохола слаби пажња, повећава се самоувереност, слаби критичност и расте склоност ка ризицима. Ова два утицаја се појачавају.

Са 0,3 промила слаби процена растојања и дању, сужава се видно поље и отежава прилагођавање на светло-таму.

Код 0,5 промила знатније слабе разумне кочнице, повећава се спремност за ризик, успоравају се реакције, опада концентрација и слаби пажња.

Код концентрације од 0,4 промила око 40% возача није способно да управља возилом

код 0,6 промила неспособних је било око 60%.

Код 0,8 промила преко 75% возача је било неспособно

код 1,0 промил ниједан возач није у стању да удовољи захтевима саобраћаја и влада својим возилом.

пијани возачи имају 40 пута већи ризик незгоде са повређеним и око 160 пута већи ризик незгоде са погинулим.

Умор

Раздражљивост, тромост, безвољност, смањена концентрација и успореност су рани знаци умора

Поспаност, оптичке илузије, падање главе, сан и “губљење филма” су касни и веома опасни знаци умора.

ОКОЛИНА КАО ФАКТОР БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА - НЕПОВОЉНИ ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ

истраживања (Липовац, К, 1993) су потврдила ставове и показала да појава града највише утиче на ризик незгоде, а посебно на ризик незгода младих и неискусних возача.