praistorija

AustralopitekusiIstorija grupe: Pliocen

Australopithecus africanus

Sistematika

carstvo: Animalia

tip: Chordata

klasa: Mammalia

red: Primates

porodica: Hominidae

potporodica: Homininae

tribus: Hominini

subtribus: Hominina

rod: AustralopithecusR.A. Dart, 1925

vrste

†A. afarensis ("Lusi")†A. africanus†A. anamensis†A. bahrelghazali†A. garhiranije Australopithecus, sada Paranthropus†P. aethiopicus†P. robustus†P. boisei

Ekologija taksona

Старост људског рода цени се на око три милиона година, а најстарији човекови остаци пронадјени су у југоисточној Африци аустралопитекус (јужни мајмун ) прелазни тип између човека и животиње.

Homo habilis ( спретни, вешти човек ) који је имао знатно већи мозак .

Homo erectus –усправни човек ( пронађени остаци у Индонезији острво Јава и Кини (синантроп )

Неандреталац из рода хомо еректуса у Европи и на Блиском истоку, чији су остаци пронађени у Немачкој

( долина Неандретал )  

Остаци лобање

неандерталца

Луси, фосил аустралопитекуса (такође познати и као АЛ 288-1), припада врсти аустралопитекус афаренсиса, пронађена је у новембру 1974. године.

Њени остаци важе за једно од највећих археолошких открића у свету.

Претпоставља се да је стара око 3,2 милиона година.

Ово није ни први ни најстарији фосил, али је међу најпотпунијим, будући да је готово 40% скелетне грађе очувано.

Сматра се да је Луси најстарији пронађени фосил одрасле жене.

Јавански човек (Pithecanthropus erectus) је подврста хомо еректуса (Homo erectus), којег је 1891.године открио холандски антрополог Ежен Дибоа у провинцији Јава Тимур на острву Јава.

Овој врсти припадају и фосили пронађени у Кини, недалеко од Пекинга, који припадају Пекиншком човеку (Sinanthropus pekinensis), као и једном броју фосила који су отркивени у Арфици.

Selam (DIK 1/1), fosilni ostaci Australopitekusa afarensisa

(lobanja i fragmenti skeleta), za koje se pretpostavlja da su pripadali trogodišnjem detetu ženskog roda.

Datuje se u period od pre 3.3 miliona godina.

Devojčice je otrkiven u oblasti Dikika u Etiopiji, 2000. godine.

Pošto je stariji od ostataka Lusi, Selam je dobila nadimak "Lusina beba" (engl. Lucy's baby).

Selam je otrkivena nekoliko kilometara južno od lokaliteta Hadar, gde je pronađena Lusi.

Otrkio ju je etiopski paleontolog Zeresenaj Alemseged. Selam na arapskom znači "mir".

Ostaci lobanje Selam australopitekusa

Крапински прачовек је назив за фосилне остатке човека, врсте Homo sapiens neanderthalensis, пронађене 1899. године на локалитету Хушњаково поред Крапине у Хрватској. Током истраживања које је трајало шест година пронађено је 876 фосилних остатака људи, по чему је ово налазиште најбогатије светско налазиште неандерталаца. Налазиште у полупећини на брду Хушњаково у Крапини је откривено 1899. године. Водитељ истраживања био је Драгутин Горјановић-Крамбергер, хрватски палеонтолог.

Реконструкција крапинског прачовека на локалитету Хушњаково

Налазишта неандерталаца у Европи

• Пре око 45 000 година на простору Јужне Европе, Северне Африке иБлиског истока појавила се нова људска врста.

То је био кромањонац, тако назван по пећини Кромањон у Француској, где су пронађени његови остаци.

Кромањонац је прави разумни човек. имао свест о свом постојању и говорни језик.

Тиме се коначно уздигао и издвојио из животињског света, а уједно се растао од прачовека.

Разумни човек -крoмањонац

Лобања кромањонца

Палеолит (старије камено доба) је најдуже раздоље у целокупној људској прошлости.

Оруђа и оружја за лов у почетку прављена су од грубо обрађеног камена.

На крају су пронађени копље, лук и стрела.

Људи су се окупљали у веће или мање групе. Те групе се до појаве кромањонца скоро и нису разликовале од животињских, па су

назване чопор или хорда.

Пред крај палеолита људске хорде су прерасле у родове, групе крвних сродника (рођака).

ПалеолитскоПалеолитско добадоба

Оруђа Палеолитског доба

Остаци лобање лат , Homo heidelbergensis, која припада старијем палеолиту

Bifacijalna paleolitska artefakta

Археолошки локалитет Карал, (Перу)

Археолошки локалитет Карал, (Перу)

Paleolit i mezolit

Млађе камено доба ( 10 000 године п.н.е) или неолит почело је на Блиском истоку.

утемељене прве привредне гране сточарство и земљорадња.

граде земунице и сојенице.

6. миленијуму су се развили градитељство и израда керамике. Одлучпујуцу улогу у неолитским заједницама имала је жена, због чега се то

друштво назива матријархат.

Како је време одмицало, родови су се увећавали и удруживали са суседима формирајући братства.

Neolit

Открићем и применом првог метала (бакар) почело је метално доба. Бакар је лако ломљив метал, па су и даље преовладавала камена оруђа.

Напредак је постигнут открићем бронзе, која се добија мешањем бакра и

калаја.

После бакра и бронзе пронађено је гвожђе је са чијом применом долази до појаве нових занимања –

рудари , ливци, ковачи, занатлије... Прерада метала и све обимнија производња условили су настанак занатства

као нове привредне гране.

Појавом занатства и трговине у оквиру рода настале су породице. Мушкарац је преузео водећу улогу и матријархални род је прерастао у

патријархални. Због имовинске разлике, настали су друштвени слојеви и родовско друштво се

постепено распало. Земљорадници су трајно запосели одредјене територије и основали стална

насиља,али она су била излозена непрестаним нападима и пљачкама сточарских племена.

Стална опасност од ратоборних брдјана приморала их је да се групису у племенске савезе и организују одбрану.

За одбрану од спољих напада регрутована је војска, док је унутрашњи ред одржавала полиција.

Војска , полиција, порезници, управници, провинција и владар чине државу. Тако су од 4.миленијума п.н.е. на простору око великих река, од Нила на западу

до Хоанхоа и Јанцекјанга на истоку, настале прве дрзаве. Тај простор се обично назива Стари исток