samoupravno preduzeće: nastanak i evolucija

Samoupravno preduzeće: nastanak i evolucija

ili

preduzeće u društvenoj svojini

Nastanak SP• Pedesete godine u FNRJ

• Društvena svojina (umesto državne)

• Ekonomsko značenje društvene svojine:

Vlasnik nije ni pojedinac ni država ni institucija; prava upravljanja izvode se iz

rada na društvenim sredstvima

• Kolektiv (zaposleni)

• Samostalnost preduzeća

• Tržište robe (dobara i usluga)

Ilirsko preduzeće

• B.Ward (USA)

• Osnova modela - preduzeće iz pedesetih godina u FNRJ

• Pretpostavke: preduzeće -

(a) maksimizira vrednost neto-autputa po zaposlenom umanjenu za troškove (y);

(b) ima fiksnu obavezu prema državi za korišćenje kapitala (R);

(c) plaća fiksnu i propisanu minimalnu nadnicu po zaposlenom (w).

Ciljna funkcija ilirskog preduzeća

L

RwLLpfy

)(

ili

L

iKpYy

R

L1 Lo L2 L

w

T

INFO 2.1. Na slici vidimo kako ilirsko preduzeće maksimizira svoju ciljnu funkciju. Prvo zapazimo da je y pozitivno u rasponu zaposlenosti od L1 do

L2. Međutim, maksimum y se postiže pri najvećoj razlici između krive troškova (T) i prihoda (R) po zaposlenom što utvrđujemo na osnovu istog nagiba krivih u datoj tački. Zaključujemo da preduzeće postiže ravnotežu pri zaposlenosti Lo.

max y

Paradoksi ilirske firme

• Određen stepen centralizacije - akumulacija (štednja) - kamata na poslovni fond: R

• Kratak rok - jedan varijabilan faktor: L

• Šta se događa u dve situacije:

(a) država menja (povećava) kamatu na poslovni fond

(b) cena robe se menja (raste)...

EFEKAT PORASTA KAMATE

VMPL

y

y'

Lo L1 L

Din.

Slika 2.1.

L0 L1 L0 L1 L

EFEKAT PORASTA CENE

MPVL

y

Lo L

Din.

VMPL

y'

y

Din.VMPL’

L1 L0 L

w

• Samoupravno Samoupravno preduzepreduzećće smanjuje e smanjuje proizvodnju i proizvodnju i zaposlenostzaposlenost

• Privatno preduzePrivatno preduzećće e povepoveććava proizvodnju i ava proizvodnju i zaposlenostzaposlenost

• PARADOKS SPPARADOKS SPLp

Kratki i dugi rok

• Paradoksi se javljaju u kratkom roku

• Jedan varijabilni faktor – rad (L)

• K se ne menja na kratak rok (definicija kratkog roka)

• Dugi rok – svi faktori varijabilni

• Posredan efekat kratkoročnih paradoksa

• Izbor kapitalno intenzivnije tehnike !

Model sa decentralizovanom akumulacijom

• Sredina šezdesetih godina

• Ukidanje kamate na poslovni fond

• Samostalno formiranje akumulacije i dohodaka (namenska/interna raspodela)

• pY = Ly + A

• Empirijska istraživanja

Rezultati

Ponašanje u raspodeli

a = a (pY /L)

pri čemu:

a ' 0 i a '' 045

A/L

ypY/L

pY/L

VMPL

y'

y

Din.

VMPL’

L0 L1 L

EFEKAT PROMENE CENE

LP

ZAKLJUČAK:

Nema paradoksa, mada SP ipak zapošljava manje radnika (i manje povećava proizvodnju) od PP

Problem sa alokacijom

• Implicite, model pretpostavlja ravnotežu sa jednakim y i A/L

• Problem: ako svako preduzeće ostvari jednake A/L može da se javi sledeći problem: nejednaki K/L impliciraju nejednake A/K tj. nejednake stope rasta g…

• Ako gi > gj tada rast može da se ostvari samo po stopi gj osim ako ne postoji efikasan mehanizam realokacije štednje...

Problem sa alokacijom (2)

• Teorija proporcionalnog rasta

• Veća (A/K)i nije dovoljna za veću gi zato što je matrica privrede nerastaviva

• Naime, manji rast proizvodnje u preduzeću j dovodi do manjka realnih dobara pa preduzeće i ne može povećanom A da dođe do realnih sredstava za brži rast…

• Šta se događa?

Rast i alokacija

=

Samo uz realokacioni mehanizam

Akumulacija kao element ciljne funkcije

• Sredina sedamdesetih godina

• Ideja o istovremenoj maksimizaciji y i α (α=A/K)

• Dilema: u kakvom su odnosu y i α ?

• Ako α zadato ilirsko preduzeće

• Ako y zadato privatno preduzeće (bez privatne svojine!?)

• Zašto maksimizirati α ?

• Nova mogućnost - Zakon o udruženom radu...

Novi mehanizam realokacije kapitala

• Dva instrumenta:Zajednički dohodak = ulaganje K iz jednog u

drugo preduzeće i učešće u rezultatu (dohotku) do povraćaja uloženih sredstava (pozajmica?)

Zajednički prihod = zajedničko ulaganje K više preduzeća u zajedničku investiciju i učešće u rezultatu (dohotku), proporcionalno uloženim faktorima, do povraćaja sredstava od novog preduzeća (joint venture?)

Pokušaj formalizacije

• (i) kada se pY menja, menjaju se obe veličine: y i i to u istom pravcu;

• (ii) u ravnoteži, individualni y-i i -e moraju biti jednaki prosečnim (ravnotežnim) veličinama (supskript o ) tj. y o i o .

(iii) Ukoliko se lična potrošnja i akumulacija tretiraju na isti način (tj. kao podjednako važni elementi ciljne funkcije), možemo pretpostaviti da će obe veličine – i y i – imati iste stope rasta što implicira da relacija y/ mora biti konstanta ili, na osnovu (ii):

L

KpYy

Poznata funkcija cilja: ; poznati uslovi:

o

oyy

Reakcije na promenu

cene

VMPL

y'

y

Din.

VMPL’

L0 LL0,1

Iako nema naopake reakcije kao ranije, preduzeće opet ne reaguje na dobar način: promena cene ne izaziva nikakvu promenu u ponudi... Slabije reaguje od prethodnog modela!

Korekcija modela (1)1. Uvodimo pretpostavku o minimalnoj

nadnici w

2. Raspodeljuje samo “profit” tj. pY-Lw.

3. Novi izraz glasi:

Naizgled uobičajena funkcija cilja ali ipak zapazimo:

L

KLwpYwy w

Reakcija na promenu

cene

MPVLy'

y

Lo L1 Lp L

Din.

MPVL’

wPreduzeće dobro reaguje na tržišne podsticaje – porast cene izaziva rast

proizvodnje i zaposlenosti. Preduzeće ne reaguje ni

sada istovetno kao privatno preduzeće...

ZAKLJUČAK

• Razvoj tržišno orijentisanog samoupravnog preduzeća dovodi do razvoja tržišnih elemenata i u razmeni robe i angažovanju faktora

• Poslednji model bi mogao da funkcioniše (alokacija)• On se i dalje razlikuje od privatnog preduzeća

(drukčija organizacija – Lange) ali ne u osnovnim tendencijama ponašanja

Da li utiče oblik svojine ?

FP Efekat

• Furubotn & Pejovic (1970)

• Ispituju dve ciljne funkcije:

(a) Dohodnu (y) i

(b) Imovinsku

• Ideja (b) da zaposleni (kao i vlasnici) nastoje da maksimizuju svoje bogatstvo, a ne tekuće dohotke

IZBOR

• Ulagati u preduzeće u kome se radi tj.

• U DRUŠTVENU SVOJINU

• ili...

• Raspodeliti ceo neto autput (pY/L = y+A/L), bez ulaganja u preduzeće i

• ŠTEDETI/ULAGATI PRIVATNO

GDE ULOŽITI PRIVATNO ?

ŠTEDNJA U BANCI• Ako uložimo novac u

banku dobijamo prinos u vidu kamate (iA/L)

• Posle godinu dana naša imovina iznosi

A/L + iA/L

• Ako uložimo novac u (društveno) preduzeće možemo računati na prinos od K (Y)

• Posle godinu dana naša imovina iznosi

Y/L

Šta je bolje ?

Vremenski horizont

PRIMER:i = 5%; A/L = 100; Y/L = 20 (20%)

1. Horizont - 1 godina:A/L+ iA/L = 105 Y/L = 20

2. Horizont - 3 godine: A/L+ iA/L = 115,76 Y/L = 72,8

3. Horizont - 5 godina:A/L+ iA/L = 127,63 Y/L = 153,81

>

>

<

Logična pretpostavka : i < Y/K

Zaključak

U zavisnosti od:

1. vremenskog horizonta i

2. razlike u prinosima

utvrđujemo da li će zaposleni ulagati u društvenu svojinu ili neće...

FP efekat nije empirijski potvrđen

(problem kamatne politike)

FP EFEKATu mešovitoj privredi (1)

Društveno preduzeće• Pretpostavka o

efikasnosti:

Y/K = 20% = k• Ako je uloženo

K/L = 100• Dobitak = 20

Privatno preduzeće• Pretpostavka o

efikasnosti:Y/K = 20% = k

• Ako je uloženo K/L = 100

• Dobitak = 20

+ 100 = 120 !!!

Mogućnost izbora

NA GODIŠNJEM NIVOU

• U mešovitoj privredi, uz pretpostavku o jednakoj efikasnosti privatnog i društvenog preduzeća...

• NIKADA se ne isplati ulaganje u društvenu svojinu

• Vremenski horizont ne igra ulogu (tek u beskonačnosti se efekat izjednačuje) Zašto?

• Zato što u privatnom aranžmanu ostvarujemo imovinu = K+k, a u društvenom samo k

Šta možemo da zaključimo?

PRIVATNA I DRUŠTVENA SVOJINA

INVESTICIJA

• DRUŠTVENADRUŠTVENA • PRIVATNAPRIVATNA

PRINOS

INVESTICIJA

PRINOS

INVESTICIJADRUŠTVENA SVOJINA

PRINOS

PRINOS

PRINOS

PRINOS

PRIVATNA SVOJINA

ŠTA PREOSTAJE ?

(a) Postepeno gašenje, likvidacija

ili

(b) Privatizacija