teorije istine - wordpress.com · teorija koherentnosti •ova teorija počivana pretpostavci da je...

TEORIJE ISTINEKORESPONDENTNOST

EVIDENTNOST

KOHERENTNOST

PROVERLJIVOST

Korišćena literatura

• Kolarić, Ivan, Logika, udžbenik zagimnazije i srednje stručne škole,Zlatibor, 2004.

• Marković, Mihajlo, Logika, udžbenik za 3.razred gimnazije i pravno-birotehničkeškole, Beograd, Zavod za udžbenike,2010.

Šta je istina?

• grčki – aletheia

• latinski – veritas

• Ako je svet razumljiv i objašnjiv i ako mimožemo da ga razumemo i objasnimo,onda je istina istost ili slaganje našeggovora o svetu sa svetom.

Truth, holding a mirror and a serpentOlin Levi Warner, 1896.

Istinitost

• Ne govorimo o istinitosti pojmova,nego samo sudova i zaključaka.

• Istinitost ili lažnost su u potpunostiodređeni odnosom prema stvarima itime da li su te stvari tačno opisane.

Istina i privid

• Parmenid govori o putu mnjenja (čulnogiskustva) i putu istine (razuma).

• Zenonove aporije pokazuju da zapadamo uprotivrečnosti kada pretpostavimo da postojimnoštvo i kretanje.

• Platon čulnu stvarnost smatra senkom ilikopijom sveta ideja.

TEORIJA KORESPONDENTNOSTI

• Teoriju korespondencije, adekvacijeili klasičnu teoriju istine formulisao jeAristotel: „Istina je reći o onom štojeste da jeste, a o onom što nije danije. Neistina je reći o onom što jesteda nije, a o onom što nije da jeste.”

Teorija korespondentnosti

• Toma Akvinski: Veritas est adequatiointellectus et rei (Istina je slaganjemišljenja sa stvarnošću).

• Parmenid: Misliti i biti jedno je i isto.

Teorija korespondentnosti

• Sud je istinit ako odgovara misli, amisao ako odgovara predmetumišljenja.

• Ova teorija se slaže sa našomintuicijom o istini.

Nedostaci teorijekorespondentnosti

• Teorija korespondencije nam kaže štaje istina, ali nam ne daje kriterijumkorespondentnosti.

• Ne znamo kako da utvrdimo da lineko tvrđenje odgovara stvarnosti.

Nedostaci teorijekorespondentnosti

• Ovo možemo uporediti sa pitanjemda li neki lek odgovara bolesti, ključbravi isl. Mora postojati utvrđennačin da se to proveri.

Nedostaci teorijekorespondentnosti

• Na pitanje, Šta znači odgovara? nude serazličiti odgovori:

- misao je odraz stvarnosti

- između mišljenja i stvarnosti postojistrukturalna sličnost

- mišljenje i stvarnost se nalaze u odnosuznaka i označenog

TEORIJA EVIDENTNOSTI

• Prema teoriji evidentnosti ilisamoočiglednosti istinito jeono saznanje koje je praćenonašim osećanjem neposredneizvesnosti ili očiglednosti.

Teorija evidentnosti

• Logičari i matematičari smatraju dapostoje neke očigledne istine –aksiomi.

• Aksiom se ne dokazuje. Da bismoznali da je istinit dovoljno je darazumemo značenje reči kojima jeizrečen.

Teškoće teorije evidentnosti

• Osnovna slabost ove teorije je utome što je evidentnost neštosubjektivno. Ono što je očiglednojednom čoveku, ne mora bitiočigledno i drugom, naočito ako surazličitih nivoa znanja ili akopripadaju različitim jezičkim ikulturnim tradicijama.

Teškoće teorije evidentnosti

• Nepouzdanost čula – ako seoslonimo na neposrednu izvesnostčulnih iskustava.

• Potreban nam je i kriterijum zautvrđivanje istinitosti izvedenihstavova.

TEORIJA KOHERENTNOSTI

• Nastoji da prevlada subjektivizamteorije evidentnosti.

• Istinitost se temelji na objektivnojneprotivrečnosti ili na imanentnojlogičkoj skladnosti mišljenja.

Teorija koherentnosti

• Neko uverenje ili tvrđenje je istinitoako se slaže sa ranije prihvaćenimtvrdnjama.

• Čim se u nekom znanju (hipotezi,teoriji, naučnom sistemu) otkrijuprotivrečnosti, ono se odbacuje kaonekonzistentno i neistinito.

Teorija koherentnosti

• Prema teoriji koherentnosti, iskazisu istiniti ako su međusobnousaglašeni ili neprotivrečni.

• Takođe, potrebno je da stavovislede jedan iz drugog.

Teorija koherentnosti

• Ova teorija počiva na pretpostavci da jeistina svojstvo celog sistema i da semože pripisati pojedinačnim stavovima,samo ako su oni koherentan deo celine.

• Teoretičari različito odgovaraju napitanje da li koherentnost podrazumevaviše mogućih sistema istinitosti ili jedanjedini apsolutni sistem.

Teškoće teorije koherentnosti

• Neprotivrečnost je potreban, aline i dovoljan uslov istinitosti.

• Moguće je da neki sistem iskazabude neprotivrečan, ali da ipakne bude istinit.

Teškoće teorije koherentnosti

• Pored logičke korektnosti idoslednosti u mišljenju, istinitostzahteva i ispunjenost sadržinskihuslova, takozvanih materijalnihkriterijuma istinitosti.

Teškoće teorije koherentnosti

• Teorija koherencije se često odbacujejer, bez pomoći drugih teorija istine,ne može da ponudi zadovoljavajućeodgovore na pitanja koja se odnosena empirijske činjenice, ili načinjenice o psihologiji i društvu.

TEORIJA VERIFIKACIJE

• Ova teorija daje sadržinskikriterijum istinitosti: Saznanjeje istinito ako je iskustvenoproverljivo.

• Iskaz mora biti neposredno iliposredno iskustveno proverljiv.

Teorija verifikacije

• Neki iskaz je isitinit ako ga je mogućeproveriti u iskustvu, ili svesti nadruge stavove koje je mogućeiskustveno proveriti.

• U ovom obliku razvija se u okvirulogičkog pozitivizma (Rasel, Karnap,Rajhenbah).

Teorija verifikacije

• U okviru pragmatizma (Pers i Džejms)istina je korisno verovanje, a premainstrumentalizmu (Djui), ona jeefektivni rad ideje.

Teorija verifikacije

• Manje je poznato da se od dvadesetogveka razvija nova varijanta pragmatičketeorije koju je definisao Vilijam Hoking inazvao je „negativni pragmatizam”.Ukratko, prema ovoj teoriji ono što dajerezultat je možda istinito, a možda lažno,ali ono što ne daje rezultat sigurno nijeistinito, jer istina uvek daje rezultat.

Teorija verifikacije• Prema Ričardu Fajnmanu, mi nikada

nismo sasvim u pravu. Možemo samobiti sigurni (ka)da grešimo. Nekisutrašnji eksperiment može pokazati daje pogrešno ono za šta smo mislili da jeistina.

• Pragmatista nikada neće prestati daproverava.

Teorija verifikacije

• Džejms i Djui su istinu shvatali kaoponavljanje testova koji vremenom dovodedo usavršavanja.

• Pragmatizam i negativni pragmatizam seslažu sa teorijom koherencije u tome da nijedan test ne bi trebalo da bude izolovan,nego da bude deo ukupnog znanja kojeobuhvata sve ljudske napore i iskustva.

Teškoća teorije verifikacije• Empirijska proverljivost i

pragmatička uspešnost nisudovoljni i kompletni kriterijumiistinitosti saznanja.

• I neistine mogu biti korisne, kao štoi istine mogu biti privremenoneuspešne.

ZADOVOLJAVAJUĆA TEORIJA ISTINE

• Trebalo bi da objedini formalne isadržinske kriterijume istinitosti.

• Formalni: neprotivrečnost, doslednost,dokazanost, konciznost, jednostavnost

• Sadržinski: odgovaranje saznanjapredmetu, očiglednost, proverljivost iliopovrgljivost, korisnost