uvod u opštu lingvistiku

Lingvistikaje nauka koja se bavi prouavanjem prirodnih jezika, a oni mogu biti ivi ili izumrli.Prvi centri u kojima se lingvistika poela razvijati bili su u Indiji, Kini, Staroj Grkoj i Arapski svet.U poetku lingvisti za jezik kau da je to neko preslikavanje oznaka i funkcija tih oznaka objektivnog i subjektivnog sveta u svet zvukovnih ili grafikih sistema.Indijska kolaGlavni predstavnici ove kole bili su gramatiari Panini i Patajani (iveli 400 p.n.e.), koji su prvi poeli da prouavaju Sanskrit. To je jezik visokih klasa i za taj jezik oni su napisali prvu gramatiku koja se smatra (koju smatraju) najveim pomenikom ljudske civilizacije. Oni su tako detaljno opisali gramatiku sanskrita, da bi je spasili od niih klasa.Navedeni gramatiari prvu gramatiku napisali su strukturalnom metodom. I danas u nauci o jeziku (lingvistika) nalaze se neki lingvistiki pojmovi koji vode poreklo od gramatiara Paninija i Patajanija.Npr. nulti morfem datira od njihovog prouavanja jezika (ovek; oveka genitiv), vodi poreklo od indijske kole koja se zove sanskrit.Grka kolaI ova kola je veoma stara, a glavni predstavnici su grki filozofi Platon i Aristotel.U nauci, lingvistici, svoje prouavanje grki filozofi vezuju za Aleksandrijsku kolu. Ova kola nije bila isto gramatika kao indijska, jer su u ovoj koli navedeni filozofi prouavali filozofiju, a filozofija je po njima bila mnogo znaajnija od gramatike.Grki filozofi kazali su da je jezik sredstvo za izraavanje filozofske misli.Pored navedenih filozofa, gramatiari Aleksandrijske kole bili su Apolon Diskolos i Dionisije Traanin.Kineska kolaOva kola ima drugaiji razvoj od grke i indijske u tome, to je njihova azbuka povezana sa nastankom hijeroglifskog pisma. U centru panje bio je pojam, odnosno re. Svaki hijeroglif obeleavao je jedan ili vie pojmova. Njihova azbuka ima znaaja za integraciju kineza i opte poznata je injenica da je njihovo pismo jedno od najteih. U dananje vreme Kinezi pokuavaju da pojednostave svoju azbuku, odnosno hijeroglifsko pismo.Arapska kolaVezana je za jezik kurana (renik leksikografskih dela, svi prouavaju Kuran, mogu se sporazumeti svi koji znaju Kuran napamet).GramatikaVodi poreklo od grke rei Tehne, to znai vetina govorenja i pisanja. Gramatika je tada bila povezana sa retorikom (jedna od glavnih nauka posle filozofije u Staroj Grkoj) i stilistikom.Aleksandrijska kola prvi gramatiari prouavali gramatiku.Pojam gramatika se kasnije ispunjavao novim elementima iz kojih je proizaao zakljuak da je gramatika skup pravila po kojima se neki jezik govori i pie.Neki kau da je gramatika grana lingvistike koja utvruje jezike zakone, otkriva jezike osobine, sistem i funkciju razliitih jezikih sredstava, pojedinih rei i skupova, te veza u reenici.Novi lingvistiki metodi skoro svaki na svoj nain deli jeziku materiju i drugaije definie gramatiku.Postoje: generativna gramatika, stratifikaciona gramatika i gramatika teksta.U zavisnosti od lingvistikog pravca nije tano utvreno ni koji nivoi ulaze u gramatiku.Po tradicionalnoj gramatici, osnovni nivoi su: fonetika, morfologija i sintaksa.Po nekim drugim lingvistikim miljenjima gramatiku ini: fonologija i gramatika.Trei uzimaju takoe 3 nivoa: fonologija, gramatika i semantika.U dananjoj lingvistici neki misle da se morfologija i sintaksa ne mogu razgraniiti i da one ine jednu celinu (ili oblast).Moderna lingvistika, odnosno generativna gramatika pod pojmom gramatika podrazumevaju sistem pravila kojima se pojedini elementi povezuju u konstituente i iskaze i tako grade pravilnu reenicu, a pravilna reenica je svaka pravilna gramatika konstrukcija, a nebitno je da li je ona osmiljena.Gramatika ima objektivno neogranien skup reenica, jer u svakom potrebnom trenutku ovek moe nai odgovarajui iskaz za sebe. Pored razliitog definisanja gramatike, postoje i njeni razliiti tipovi.Tako neki kau da je gramatika nauka o sistemu rei i sistemu reenica, skup pravila kojima se konstituie re i kojima se konstituie reenica. Protagonisti ovakve ideje (def. gramatike) su ruski lingvisti.Tradicionalna gramatika i njeni pojmoviTG podrazumeva knjievni jezik, te obuhvata fonetiku, morfologiju, sintaksu, leksiku i graenje (tvorbu) rei. Takve gramatike mogu biti graene na sinhronom ili dijahronom principu.Gramatika moe dati opis knjievnog jezika date epohe i moe pokazati evolutivne veze. Nae gramatike su po pravilu ovog drugog tipa.Fonologija je nastala (konstituisana) 1927. godine na Prakom lingvistikom serklu (kruoku). Reenica, glagolski oblik + pade = sintaksaDeskriptivna gramatikaCilj ove gramatike je opis svih jezikih jedinica i relacija u koje te jezike jedinice stupaju. U takvom tipu, gramatika ne moe biti u slubi opisa svake jedinice posebno, ve se vodi rauna o klasama jedinica. Prema metodolokom tipu, te jedinice mogu biti razliite: npr. mogu biti raene na tradicionalni nain i strukturalni nain. Zatim, moe se iskljuiti dijahroni ili sinhroni plan ili se ta dva plana eventualno proimaju ili prepliu.Istorijska gramatikaOva gramatika ima zacilj da pokae jeziku evoluciju. Ova gramatika vodi rauna o vremenskom intervalu koji je itekako relevantan za nju. Pri pisanju istorijske gramatike treba poi od dva bitna metodoloka pristupa: popisati svaki fenomen za sebe, te mu objasniti evoluciju, mogu se raditi sinhroni preseci u istorijskoj perspektivi, to znai, da se izvri periodizacija jezika na glavne jezike promene i onda se te faze opiu i klasifikuju i tako ine ovu gramatiku.Komparativna (ili uporedna) gramatikaNastala poetkom 20. veka.Prvi ogled takve gramatike dat je za indoevropsku jeziku strukturu. Tvorac ove gramatike bio je Franz Bopp koji je uporeivao grki i latinski jezik i neke druge evropske jezike sa sanskritom. U svom istraivanju doao je do relevantnih podataka koji govore da je sanskrit veoma slian sa nekim indoevropskim jezicima.Do istih rezultata doao je i William Jones koji je svoje saoptenje o slinosti evropskih jezika sa sanskritom saoptio u Kalkuti, daleko od centara svetske nauke, pa je njegovo saoptenje ostalo neprimeeno u Evropi.Znaaj komparativnog istraivanja je to se utvruje genetska srodnost jezika. Na osnovu komparativnog istraivanja pojavljuju se indoevropske uporedne gramatike koje pokazuju slinosti i razlike kod velikih, a i malih jezika.Profesor Radoslav Bokovi: Uporedna gramatika Slovenskih jezika, BGKontrastivna gramatikaNastala u 19. veku u Sovjetskom Savezu. Na prostoru Sovjetskog Saveza govorilo se mnogo jezika, tako da su tadanji naunici u Sovjetskom Savezu prouavali 2 srodna jezika i dolazili do ovih injenica koje govore o razlikama kod dva jezika koja su uporeivali.Sinhrona gramatikaOsnovno pravilo kod ove gramatike je da se jezik uzima kao skup gotovih injenica unapred datih, a da je bitna funkcije tih elemenata ostvraivanje govorne komunikacije. Takva gramatika iskljuuje svaki istorijat jezika, a svoj predmet istraivanja zasniva na savremenosti.Ova gramatika je veoma bliska (oslanja se) na deskriptivnu gramatiku, jer bez dobrog opisa nekog jezika ne moe se uspeno fiksirati sistem pravila.