vpŠss novi sad

VPŠSS Novi SadVPŠSS Novi Sad

NOVAC I NJEGOV UTICAJ U NOVAC I NJEGOV UTICAJ U USLOVIMA GLOBALNE SOCIJALNE USLOVIMA GLOBALNE SOCIJALNE

EKONOMIJEEKONOMIJE

doc. dr Milan Radosavljevićdoc. dr Milan Radosavljević

I. I. NEKOLIKO MUDROSTI O NEKOLIKO MUDROSTI O NOVCUNOVCU

1. Novac je šesto čulo bez koga nema ni ostalih 5 čula2. Novac je strašan gospodar, ali i izvrstan sluga3. Novac je kreditna kartica siromašnih4. Novac je u stanju da pokrene čitav svet5. Novac govori jezikom koji svi razumeju6. Novac je brava koja sprečava da ljubav izleti iz kuće7. Novac mi se ne sviđa, ali smiruje8. Novac je božanstvo našeg vremena9. Novac ništa ne vredi, sve do trenutka kada se od

njega razdvojimo10. Novac zna da rešava probleme, ali zna i da ih stvara

II. II. DA LI JE NOVAC NAJVAŽNIJI?DA LI JE NOVAC NAJVAŽNIJI?

Izađi na ulicu i jednoj osobi daj lekciju iz morala a drugoj daj novac. Posmatraj ko će ti biti zahvalan

Dobro je imati novac i stvari koje novcem možete kupiti. Dobro je takođe povremeno kontrolisati da li ste izgubili ono što novcem ne možete kupiti.

Bogati misle da je najvrednija stvar na svetu ljubav. Siromašni pak misle da je novac najvažniji.

Sa novcem je kao sa ženama: “Da bi ga sačuvao, moraš sa njim pažljivo, inače lako odlazi drugome”.

Upitali Lampisa – brodovlasnika kako je stvorio ogromno bogatstvo. On odgovori “Moje veliko bogatstvo je stvoreno lako, ali moje malo, početno, sa velikim naporom.

Čovek najteže zaradi prvih 1.000 eura

U životu se treba opredeliti: ili trošite novac, ili ga zarađujete. Za jedno i drugo istovremeno, nema dovoljno vremena.

Čovek može da živi lepo bez obzira na to da li je bogat ili siromašan, samo što siromašan živi jeftinije

Kada si mlad možeš da budeš bez novca, ali kada si star – ne!

III. III. IZVORIŠTA BOGATSTVA I NOVCAIZVORIŠTA BOGATSTVA I NOVCA

1. Poljoprivreda – agrarno društvo:- najduži – 3000 god- najteži- najmanji profit- osnovni kriterujum bogat. - zemlja

2. Industrija – industrijsko društvo:- traje oko 2 veka- u manufak. teško do novca, kasnije lakše u odnosu na 1- veći pf za širi prostor (nac. drž.)- osnovni kriterijum bogat – kapital

3. Postindustrijsko – društvo znanja:- trajaće par decenija- lak dolazak do novca- za global. Svet- najveći profit- osnovni kriterIj bogatstva - znanje

IIVV UTICAJ NOVCA - KAPITALA UTICAJ NOVCA - KAPITALA

1. Uticaj na globalnom nivou2. Uticaj na ličnom nivou3. Uticaj na korporativnom niou

IV.1 GLOBALNI UTICAJ

1. Neravnomeran 2. Nehuman3. Opasan za budućnost čovečanstva

Rezultat nekvalitetnog upravljanja Rezultat nekvalitetnog upravljanja finansijamafinansijama

??

1.Oko 3 milijarde na svetu, tj. 1/2 živi sa manje od 2 dolara dnevno.

2.Potrošačka korpa 48 najsiromašnijih nacija, koje su ¼ zemalja u svetu, je manja od vlasništva 3 najbogatija čoveka na zemaljskoj kugli.

3.Šestina stanovnika planete

ne ume da čita i piše!

4.Kada bi se 1% od naoruzanja smanjilo, svako dete na svetu bi imalo besplatno

školovanje.5.

51% najbogatijih organizacija na svetu su korporacije.

6.Najbogatija nacija na svetu ima najveci

jaz između siromašnih i bogatih

7.Što je država siromašnija, veće su

šanse da se dug države vraća na račun siromašnih slojeva.

8.

20% stanovnika razvijenih zemalja troši 86% svih dobara u svetu.

9.

50% najbogatijih ljudi u razvijenim zemljama drži 82% izvoza i 68%

stranih investicija u svetu.

10.1960. godine 20% najbogatijih ljudi je imalu 30 puta veći dohodak od 20% najsiromašnijih, u 1997. godini je taj

odnos bio 74 puta...

11.Analize pokazuju da se razlika između najbogatijih i najsiromašnijih zemalja

permanentno povecava:3:1 u 1820. god

11:1 u 1913. god35:1 u 1950. god44:1 u 1973. god72:1 u 1992. god

12. 2000. godine 1.7 miliona dece je umrlo

zbog siromaštva.

13. Po UNICEF-u 30.000 dece umre

dnevno od siromaštva

14. Nerazvijene zemlje sada daju 13$ za

otplatu duga za svaki 1 pozajmljeni dolar.

15. Nekoliko stotina milionera na zemlji

poseduje koliko 2.5 milijardi najsiromašnijih ljudi.

16. Od oko 6 milijardi ljudi na svetu, 1.3

milijarde živi na manje od 1$ dnevno,3 milijarde na manje od 2$ dnevno,1.3. milijarde nema pristup pijaćoj

vodi, 3 milijarde nema pristup kanalizaciji, 2 milijarde nema pristup

struji.

17. 17. Tabela apsurda i užasa naše civilizacijeTabela apsurda i užasa naše civilizacije

Svetska potrošnja u 1998. godini u milijardama američkih dolara

VOJNI BUDŽETI U SVETU 780NARKOTICI I DROGA U SVETU 400ALKOHOLNA PIĆA U EVROPI 105CIGARETE U EVROPI 50POSLOVNE ZABAVE U JAPANU 35HRANA ZA KUĆNE LJUBIMCE U EU I SAD 17OSNOVNA ISHRANA ZA LJUDE U SVETU 13PARFEMI U EU I SAD 12POROĐAJNI TROŠKOVI 12SLADOLED U EU 11VODA I SANITARNI USLOVI 9KOZMETIKA U SAD 8OSNOVNO OBRAZOVANJE LJUDI U SVETU 6

IV.2IV.2. . UTICAJ NOVCA NA UTICAJ NOVCA NA LIČNOM NIVOULIČNOM NIVOU

ŠTA NOVAC MOŽE, A ŠTA NE MOŽE?ŠTA NOVAC MOŽE, A ŠTA NE MOŽE?1. Novcem možete kupiti kuću, ali ne i dom2. Novcem možete kupiti sat, ali ne i vreme3. Novcem možete kupiti krevet, ali ne i san4. Novcem možete kupiti knjigu, ali ne i znanje5. Novcem možete imati doktora, ali ne i zdravlje6. Novcem možete kupiti krv, ali ne i život7. Novcem možete kupiti seks, ali ne i ljubav

Kineske mudrostiKineske mudrostiZaključak je da novac ne donosi sreću, ali može povećati šanse da čovek bude srećan. Da bi novac čoveku doneo sreću, njime čovek mora upravljati.

IIV. 3. UTICAJ NA V. 3. UTICAJ NA KORPORATIVNOKORPORATIVNOM NIVOUM NIVOU

NAJVAŽNIJI

NAJSLOŽENIJI

NAJNAPORNIJI

visina zarade profit - zarada

Poljoprivreda industrija znanje

V. SAVREMENO UPRAVLJANJE V. SAVREMENO UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM FINANSIJAMAKORPORATIVNIM FINANSIJAMA

OSNOVEOSNOVE:- sistemsko shvatanje- visok nivo profesionalizacije – fin. pism.- nastojanje da se kroz uspešno upravljanje finansijama ostvari konkurent. prednost

- 2 stuba korporativnog upravaljanja:1. generalni menadžer – “MOZAK”2. finansijski direktor – “SRCE”

V.1. NEOPHODNOST UVOĐENJA SISTEMSKOG V.1. NEOPHODNOST UVOĐENJA SISTEMSKOG KONCEPTA U KORPORATIVNOM KONCEPTA U KORPORATIVNOM

UPRAVLJANJU FINANSIJAMAUPRAVLJANJU FINANSIJAMA KLASIČNO UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM KLASIČNO UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM

FINANSIJAMA:FINANSIJAMA:- koncentracija fin. Sredstava distribucija- težnja svakog korisnika budžeta za zadovolj. svojih potreba- osposobljavanje korisnika da “traže”- parcijalno funkcionis. – menadž., fin. menadž., računovodstvo, revizija- determinizam:

svi korisnici da su istina sve iste principečesto linear. poveć. – smanj.pod “kišobranom države”boluje od ekonomije (iskorišć. resursa, trošenje)

SISTEMSKO UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM SISTEMSKO UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM FINANSIJAMA:FINANSIJAMA:1. Povezanost svih nivoa i funkcija menadž.2. Uspostavlj. liste prioriteta na nivou celine3. Svi konstituenati vode računa na racio.trošenje 4. Jedinstvo: fin. menadž. – rač. – revizije5. Fleksibilnost i život sa promenama6. Finansijski sistem “krvotok” organizacije

V.2. KO TREBA DA UPRAVLJA V.2. KO TREBA DA UPRAVLJA FINANSIJAMA U KORPORACIJAMAFINANSIJAMA U KORPORACIJAMA

GENERALNI DIREKTOR

KADROVI FINANSIJE RAZVOJ

FIN. SE NE DISLOCIRAJU I FIN. SE NE DISLOCIRAJU I NE DELEGIRAJUNE DELEGIRAJU

KADROVSKO – FINANSIJSKI RAZVOJ KADROVSKO – FINANSIJSKI RAZVOJ KONCENTRAC. I POSLOVNA KONCENTRAC. I POSLOVNA

DECENTRALIZACIJADECENTRALIZACIJA

V.4. ISPOLJENE TEŠKOĆE U V.4. ISPOLJENE TEŠKOĆE U UPRAVLJANJU KORPOR. FINANSIJAMAUPRAVLJANJU KORPOR. FINANSIJAMA

– Brojni i različiti:Brojni i različiti:1. Nerazumevanje finansijskih izveštaja

- fin. računovod. najraz.deo inf. sist.- direktori nepismeni za čitanje FI- fin direktor 500 najusp. komp. – 1/3 zadovoljilo na testu iz finansijske pismenosti- nefinansij. menadžeri – još nepismeniji- sa akcionarima je situacija još gora:u SAD 50% akcionara čita račun dobit. i gubit. 60% akcionara čita izveštaj o fin. tokovimaAustralija – akcionari najmanje čitaju izveštaje revizora60% čita i veruje izveštajima menadžeraVB - slično

U cilju povećanja razumevanja finansija i FIU cilju povećanja razumevanja finansija i FI- Obuka- Promena načina izveštavanja- Davanje slobode kompanijama da sastavljaju

kraće izveštaje- Prikazivanje putem tabela, teksta...

2. Nejasnoća i nestandardizovani FI:2. Nejasnoća i nestandardizovani FI:- jezik finansija jasan – najjasniji- nejasnoća ili različito shvatanje fin. izraza

3. Nepouzdanost nezavisne revizije:3. Nepouzdanost nezavisne revizije:- davanje pogrešne procene FI (Enron, Philips) zbog interesa menadžera- ulepšavanje FI može biti i u interesu i same revizije

Istina ipak izbija na videlo nakon čega idu sudski sporoviDa bi se ravizorske kuće obezbedile od loših procena – pristupa

OSIGURANJU

Država često formira NADZORNA TELANADZORNA TELA

VIII. BUDUĆNOST KORPORATIVNOG VIII. BUDUĆNOST KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA FINANSIJAMAUPRAVLJANJA FINANSIJAMA

TURBULENCIJE ĆE NAMETATI NOVE IZAZOVE, TURBULENCIJE ĆE NAMETATI NOVE IZAZOVE, PRETNJE, ALI I ŠANSE U KORPORATIVNOM PRETNJE, ALI I ŠANSE U KORPORATIVNOM

MENADŽMENTUMENADŽMENTU- U budućnosti treba očekivati:

1. Uspostavljanje hostičko sistemskog koncepta u organizaciji je uslov povećanja uspešnosti2. Povećan zahtev za profesionalizacijom svih struktura i nastanak tzv. “učećih organizacija”3. Povećana potreba za finansijskom upravljačkom inteligencijom koja će objediniti sve delove organizacije, ali i drugih interesnih grupa4. Finansijska pismenost će postati sastavni deo opšte pismenosti

5. Tradicionalni menadž., finansijski menadž., računovodstvo i revizija će se morati transformisati u novu upravljačku elitu

6. Upravljanje intelektualnim kapitalom će predstavljati poseban izazov za finans., računovodstvo i reviziju

7. “Kreativno računovodstvo” mora dobiti više prostora i prakse, tj. ne negirati ga

8. Povećana pouzdanost revizije i revizorskih kuća9. Uvođenje informacione tehnologije u menadž.,

finansijama, računovodstvu i reviziji je neminovnost