zagadjivanje zemljista

Zemljiste je jedan od osnovnih delova svakog kopnenog ekosistema.

Njegova osnovna osobina je plodnost.

Plodnost je sposobnost zemljista da snabdeva biljke vodom, mineralnim supstancama I kiseonikom.

U zemljistu se odvija I najvazniji deo razlaganja organske materije. Osim toga, zemljiste je I staniste za mnogobrojne vrste organizama.

-Pojam zemljista-

• Oblici zagađivanja zemljišta• U osnovi razlikujemo sl. oblike zagađivanje zemljišta:• Pojava značajnih koncentracija novih otrovnih materija• Značajno povećanje koncentracije pojedinih elemenata,

kao što su različiti fosfati I nitrati• Pojava patogenih organizama, bakterija I virusa usled

kontakta sa fekalnim vodama• Pojava radioaktivnog materijala koja u zemljište dolazi

ili putem podzemnih voda I raznih atmosverskih pojava.

Zemljiste moze biti zagadjeno na mnogo nacina. Jedan najcescih izvora zagadjivanja je poljoprivreda. Poljoprivredna zemljista se zagadjuju direktnim hemijskim tretmanom radi suzbijanja korova I drugih stetocina. Prekomernim djubrenjem poljoprivredno zemljiste se zagadjuje razlicitim neorganskim jedinjenjima.

Kisele kise• Kisele kiše su jos jedan

značajan izvor zagađivanja zemljišta.

• One I sušenja mnogih šuma zagađuju zemljišta na velikim prostranstvima.

• Osim kiselih kiša, iz vazduha dolaze druge materije koje na manjim ili većim površinama zagađuju zemljišta. Npr. prašina čađ I dr. čestite koje se izbacuju kroz dimnjake različitih fabrika ili automobila, taloži se na okolnim zemljištima I dovodi do zagađivanja

KISELE KIŠE

SUVO TALOŽENE(čestice I gasovi)

VLAŽNO TALOŽENE(Kiša,sneg,susnežica)

Industrija kao zagadjivac

Posledice zagadjivanja zemljistaSušenje šumaNemogućnost obnove biljnog pokrivača Zagađivanje hrane I vodeSmanjenje plodnosti

Na zemljištima koje su usled kiselih kiša danas postala kisela, veoma je teško obnoviti prirodne šume ili formirati poljoprivredne površine.Na zemljištima na kojima su se nataložili otrovni teški materijali, gotovo da nema uslova za život.Štetu zagađivanja zemljišta ne trpe samo priroda, životinje I biljke već I sam čovek.Sve te biljke I životinje završavaju na našim pijacama I u prodavnicama a na kraju na našim trpezama.Tako otrove koje smo rasejali po prirodi sami jedemo, od njih se razboljavamo pa često I umiremo.otrovi koje smo ubacili u zemljište, ušli su u podzemne vode I one nalaze put do naših bunara. Te vode pijemo I sami se trujemo.

Marija ĐukićMarko DabovicAndrea Stojanović