zajednica makedonaca u republici hrvatskoj Заедница на ... · godine su se namnožile, s...
Post on 14-Jan-2020
3 Views
Preview:
TRANSCRIPT
1
Oda ljubavi
Zajednica Makedonaca u Republici Hrvatskoj
Заедница на Македонците во Република Хрватска
Zagreb, listopad 2017.
2
Oda ljubavi
3
Oda ljubavi
MILENA ZLATESKA
ODA LJUBAVI
МИЛЕНА ЗЛАТЕСКА
ОДА НА ЉУБОВТА
4
Oda ljubavi
POSVETA
Zbirku pjesama „Oda ljubavi“ posvećujem dvadeset i pet godina sretnom životu s mojoj ljubavi života i našoj djeci.
5
Oda ljubavi
ПОСВЕТА
Стихозбирката „Ода на љубовта“ ја посветувам на дваесет и петте години среќен живот со мојата љубов на животот и нашите деца.
6
Oda ljubavi
ZAHVALNOST
Zahvaljujem mojem voljenom suprugu Ratku s kojim dijelim sretnih dvadeset i pet godina života i našim kćerima Mihaela, Marinela i Magdalena koje mi znače više od života.Zahvaljujem svojim roditeljima, mome bratu, njegovoj supruzi i mojim nećacima Vladimiru i Peri koji prate svaki moj stih.Posebno zahvaljujem iz dubine srca profesoru dr. sc. Vasilu Tocinovskom i njegovoj supruzi, profesoru Goranu Kalogjeri, kao i gospođi Beniti Gošev.Knjiga ne bi bila tiskana bez Zajednice Makedonaca u R. Hrvatskoj, hvala svim članovima Upravnog odbora.Zahvaljujem i svima ostalima što su doprinijeli njenom izdanju.
7
Oda ljubavi
БЛАГОДАРНОСТ
Му благодарам на мојот сакан сопруг Ратко со кого делам среќни дваесет и пет години од својот живот и на нашите ќерки Михаела, Маринела и Магдалена кои ми значат повеќе од животот. Им благодарам на моите родители, на мојот брат, неговата сопруга и на моите внуци Владимир и Перо кои го пратат секој мој стих.Посебно им благодарам од срце на професорот д-р Васил Тоциновски и на неговата сопруга, на професорот Горан Калоѓера, како и на госпоѓа Бенита Гошев.Книгата не би била печатена без Заедницата на Македонците во Р. Хрватска, им благодарам на сите членови на Управниот одбор. Им благодарам и на сите останати кои придонесоа за нејзиното издавање.
8
Oda ljubavi
9
Oda ljubavi
ODA LJUBAVI, recenzija
PO PUTU LJUBAVIMilena Zlateska, Oda ljubavi, izd. Zajednice Makedonaca
u Republici Hrvatskoj, Zagreb 2017.
Druga knjiga “Oda ljubavi” Milene Zlateske (1964, Makedonski Brod), predstavlja svojevrsno produljenje i dorečenosti njezinoj prvoj objavi „Ognjište“ iz 2014. god. Lirski govor u „ja“ for-mi je direktno obraćanje voljenom mužu. Na ovome svijetu i u ovome životu postoje samo ona i on. Prostor i vrijeme su pozlaćeni okviri u koji se ugrađuju misli i poruke o jedinstvenoj lju-bavi. Ona je jedna i jedinstvena kao i život. S njom se ispunjava i osmišljava sve, ona ispisuje i stvara povijest. Dom i obitelj rekli bismo, su opsesivna tema autorice i u uvodnoj pjesmi „Oda ljubavi“. Na prvi pogled ona se čini disonantna s obimnim poetskim materijalom što slijedi, no u suštini je majčinski testament. Pjesma kao egzistencijalni blagoslov je oda ljubavi od koje se rađaju i množe se rod i porod. Ponosna i sretna majka danas pjeva i stvara stihove – poruke za svoju djecu o ljubavi. I potom kao iz gorskog potoka procure riječi, misli i rečenice koje se obraćaju njemu. Oni su snovi i čežnje, radosti i tuge, zamolbe i bolovanja. Voli se trajna, vječna ljubav s kojom nikada neće biti rastanka i odlaska (Srce stakleno). To je smisao postojanja. U pjesmi „Kada se svijet gasi“ apokaliptične su slike u kojima nema sunca, neba, mjeseca i zvi-jezda, nema vode. Mnoge pjesme su varijante na određenu temu i motiv. Bez njega u bezdan života nastalo je silno nevrijeme (Nema te), ili kada ga i budna sanja (San) i pretvara se u čežnju za njegovim poljupcima, dodirima, riječima, glasom, očima i tijelom (Žar). U prvom dijelu knjige dominiraju tamne i pesimističke boje. Zapljuskuje ocean od suza, svijet nije postojao, a zov je postao krik kao kada se u pustinji prizivaju kiše, snijeg, sunce. U duši žene kao da se udomaćilo nevrijeme. Otuda i njezino priznanje u pjesmi „Izgubljena ljubav“, jer je potrebna kao kap vode. U dugom podzemnom putovanju s nesrećom na kraju iz tunela kao da se pojav-ljuje zraka svjetlosti povjerenja i nade, i u stihovima „Volim te“ rađa se skriveni optimizam.Tražeći put ljubavi, u biti traži se put istine koji vodi do njega. Pjesma „Volim te“ je svojevrsna molitva: Kada ću ti reći / da te volim / srce ti dajem. / Kada ću ti reći / da te volim / duša si moja. / Moj život. Besmislenost i prolaznost kao egzistencijalne kategorije formiraju jedinstvenu sliku za Život(om) i u njemu treperiš ispred života / kao suhi list na vjetru, / koji ga kida i od-nosi / tko zna kuda. Događaji i manifestacije kao svakodnevica zatvaraju krug samoće i šutnje, bolovanja i poraza. U vlastitom kavezu ona je bezglasna ptica. Kako izaći iz tog “Labirinta”? Je li moguće pobjeći iz vlastite kože? I nenametljivo u drugom dijelu knjige otvaraju se nove dveri koje pokazuju rezultat ljubavi. Zabrinuta i sama u „Misao majke“ čeka se milo čedo. Ljubav je pustila korijen i razgranala grane majčinstva u ženi, majci, ljubavnici, vjernoj družici, sestri. Oni će preplivati sve duboke vode, prohodat će najviše planine, proći će beskrajna prostranstva i opet i uvijek bit će do njega i njegove. Poetski govor u prvom licu koji priopćuje sve postojeće
10
Oda ljubavi
i nepostojeće priče u „Odi ljubavi“ kao da zaokružuje pisanje lirske autobiografije. Osobno pre-poznavanje otkriva se na dvije razine. U pjesmi „Moji korijeni“ neposredno se govori o funkciji pjesnika čiji buntovnički glas proklamira da odjekne pjesma koja u isto vrijeme govori o naci-onalnoj pripadnosti, jer će se s njom svugdje čuti i na sve strane razglasiti makedonska riječ.
Sudbina iseljenika je tema u stihovima „Vatra mojega srca“. Vječna je čežnja za povratkom doma i neponovljiv je trenutak kada se ponovo treba zapaliti djedovo ognjište. Za pjesnikinju čovjek znači život, te otuda u pjesmi „Zaboravljeni dan“ upućuje se javni poziv za čovječno-šću. Punokrvna opstojnost subjekta i svijet oko njega treba biti ispunjen ljubavlju i dobrotom, poštovanjem i povjerenjem, razumijevanjem i suradnjom. Ona i takvu aktivnu poziciju prihva-ća kao neprestani „Rat za životom“. Prelistavaju se stranice sa zaboravljenim uspomenama djetinjstva i mladosti. Protječe i tijelo ispunjava čudesna milina. U decidiranom prostornom određenju u mom kraju usred čarolije prirode javlja se „Mlin“, a s njim i čežnja bakinog “ba-krdanika” (palente). Jesti ga i nikad ne biti sit, a još je k tome toliko ukusan da prste poližeš. Godine su se namnožile, s njima su otežala i sjećanja. Ništa više nije isto kao nekad. Ostala je samo tuga u sjećanjima i posezanje ka ljudima, vjerovanja i zbivanja koji su nekada bili živi. Ona je sada daleko od rodne grude. Njezin dom i obitelj imaju novu, drugu domovinu. Sve je to bogatstvo, nikada nije bilo i nije poraz. Ispred očiju prolaze slike za rodnom kućom, dvorištem, drvenim krevetom, kao simboli koji se poistovjećuju s neponovljivom „Mladošću“. Nova poetska knjiga Milene Zlateske shvaćena kao lirska autobiografija poistovjećuje se sa stihovima „Životne knjige“. A subjekt kao dio kolektivnog postojanja naroda s neminovnom kategorijom o starenju opjevani su u „Ženi od kamena“. Tako ljubav što potječe kao osobni osjećaj i blagovanje ulijeva se u kolektivnu memoriju. Ili ih pridobiva za sebe kao relevantna naznaka univerzalne dimenzije i značenja umjetničkog djela.
Govor Milene Zlateske u „Odi ljubavi“ posjeduje narativni (prozaični) izričaj. S jednostav-nošću i neposrednošću ona je u biti bliže istini o ljubavi i čovjeku, životu i svijetu. Njezin se životopis kao neminovna sudbina iznova stvara u literaturi. Otuda i potreba da pjesma bude amanet najbližima i najvoljenijima. Da ostane i ona signal pokoljenju. Da se prenosi s koljena na koljeno kao s primjerom bezimenog genija iz makedonske narodne pjesničke tradicije. I ako prevladaju tuga i bol, čemer i sumnja, trebamo primijetiti da nije riječ o autorici koja ih opjeva. Stihovi su izraz egzistencijalne punoće i s njom se uvijek usvajaju nove vrijednosti o opstajanju. Život nije poraz, on je oduvijek bio slavljenje pobjede. Zlateska i kao čovjek i kao autor posjeduje neizmjernu pozitivnu energiju, s njom postoji i djeluje. Sve daruje drugome i drugima, pri tom ne premjeravajući koliko i kako joj je bilo vraćeno za to. Dodajmo da je ona vrijedan primjer za misli, jer čovjek i autor su jedna nedjeljiva cjelina. Biti dobar stvara-lac bezrezervno se podrazumijeva, jer treba biti dobar čovjek. Druge istine nema. Loš čovjek kao grobar u jednom danu života nije bio ništa drugo doli ono čudo koje je uspjelo iskopati samo vlastiti grob. Na dugačkom putu od rastanaka i preseljenja roda se uvijek vraća vlastitom gnijezdu i u njemu donosi novo proljeće. To je život. Njezina su hrana zmije. A sa sudbinom čovjeka i istinu o njemu pjesnikinja pokazuje i dokazuje da se jedino prepoznaju i ostaju za pamćenje po velikoj ljubavi. Prije, i iza nje, je samo ljubav, ljubav i ništa drugo.
dr. Vasil Tocinovski
11
Oda ljubavi
ОДА НА ЉУБОВТА, рецензија
ПО ПАТОТ НА ЉУБОВТАМилена Златеска, Ода на љубовта, изд. на Заедницата
на Македонците во Р. Хрватска, Загреб 2017.
Втората книга Ода на љубовта на Милена Златеска (1964, Македонски Брод) претставува своевидно продолжение и дорекување на нејзината првообјава Огниште од 2014 година. Лирскиот говор во јас формата е директно обраќање до саканиот маж. На овој свет и во овој живот постојат само таа и тој. Просторот и времето се позлатени рамки во кои се вградуваат мислите и пораките за единствената љубов. Таа е една и единствена како и животот. Со неа се исполнуваат и осмислуваат нештата, таа ја испишува и пресоздава историјата. Домот и семејството би рекле, се опсесивна тема на авторката и во уводната песна Ода на љубовта. На прв поглед таа се чини дисонантна со обемниот поетски материјал што следува, но всушност е мајчински тестамент. Песната како егзистенцијален благослов е ода за љубовта од која се раѓаат и множат родот и породот. Гордата и среќна мајка денеска пее и ги создава стиховите – пораки за своите чеда за љубовта. И потоа како од горски кладенец потекуваат зборовите, мислите и речениците кои се обраќаат до него. Тие се соништа и копнежи, радости и тага, замолба и боледување. Се посакува трајната, вечна љубов со која што никогаш нема да има разделби и заминувања (Срце стаклено). Тој е смисла на постоењето. Во песната Кога светот се гаси апокалиптични се сликите во кои нема сонце, небо, месец и ѕвезди, нема вода. Многу песни се варијанти на одредени теми и мотиви. Без него во бездната на животот настанало силно невреме (Те нема). Или кога го сонува и будна (Сон) и се престорила таа во копнеж по неговите бакнежи, допири, зборови, глас, очи и тело (Жар). Во првиот дел од книгата доминираат темните и песимистички бои. Заплиснува океан од солзи, светот не постои, а повикот се престорил во крик разнебитуван во пустината да дојде со дождот, снегот, сонцето. Во душата на жената се задомил како невреме. Оттука и нејзиното признание во песната Изгубена љубов оти е потребен како капка вода. Во долгото подземно патување со несреќата на крајот од тунелот како да се појавува зрак светлина на верба и надеж и во стиховите Те посакувам се раѓа скриен оптимизам.
Барајќи го патот на љубовта, всушност се бара патот на вистината кој води до него. Песната Те сакам е своевидна молитва: Кога ќе ти речам / дека те сакам / срцето ти го давам. / Кога ќе ти речам / дека те сакам / душа си моја. / Мој живот. Бесмисленоста и минливоста како егзистенцијални категории ја формираат единствената слика за Живот(от) и во него трепериш пред животот, / како сув лист на ветрот, / кој го кине и
12
Oda ljubavi
однесува / кој знае каде. Случувањата и манифестациите како катадневие го затвораат
кругот на самотија и молк, боледување и поразија. Во сопствениот кафез таа е безгласна птица. Како да се излезе од тој Лавиринт. Можно ли е бегство од сопствената кожа. И ненаметливо во вториот дел од стихозбирката се отвораат нови порти кои ги покажуваат резултатите на љубовта. Загрижена и сама во Мислата на мајката се чека милата рожба. Љубовта пуштила корени и разгранила ветки на мајчинство во жената мајка, љубовница, верна друшка, сестра. Тие ќе ги препливаат сите длабоки води, ќе ги искачат највисоките планини, ќе ги минат бескрајните пространства и пак и секогаш ќе бидат до него и негова. Поетскиот говор во прво лице кој ги соопштува сите збиднати и незбиднати приказни во Ода на љубовта како да го заокружуваат пишувањето на лирската автобиографија. Личното препознавање се открива на две нивоа. Во песната Моите корени непосредно се говори за функцијата на поетот чиј бунтовнички глас ќе прокламира нека одекне песната која што во истовреме гласноговори за националната припадност оти со неа насекаде ќе се слушне и на сите страни ќе се разгласи македонскиот збор.
Судбината на откорнатикот е тема во стиховите Огнот на моето срце. Вечен е копнежот за враќање дома и неповторлив е мигот кога одново треба да се запали дедовото огниште. За поетесата човекот значи живот, па оттука во песната Заборавен ден се упатува јавен повик за човекување. Полнокрвното опстојување на субјектот и светот околу него треба да биде исполнето со љубов и добрина, почит и доверба, разбирање и соработка. Таа и таквата активна позиција го прифаќаат како непрестана Борба за живот. Се прелистуваат страниците со подзаборавени спомени од детството и младоста. Протекува и телото го исполнува чудесна милина. Во децидното просторно одредување во мојот крај среде магичноста на природата се јавува Воденица(та) а со неа и копнежот по бакрданикот на баба. Да се јаде и никогаш да не бидеш сит, притоа толку вкусен што прстите да ги изедеш. Се намножиле годините. Со нив натежнале и сеќавањата. А ништо повеќе не е исто како некогаш. Останала само тагата во присетувањата и посегнувањата кон луѓето, времињата и настаните кои некогаш биле живот. Таа сега е далеку од родната грутка. Нејзиниот дом и семејство имаат нова, друга татковина. Сето тоа е богатство, никогаш не било и не е пораз. И пред очите потекуваат сликите за родната куќа, дворот, дрвениот кревет како симболи кои ја идентификуваат неповторливата Младост. Новата поетска книга на Милена Златеска сфатена како лирска автобиографија се самоидентификува во стиховите Животна книга. А субјектот како дел од колективното постоење на народот со неминовната категорија на стареење воспеани се во Жена од камен. Така љубовта која што потече како лично чувствување и чествување се влева во колективното меморирање. Или ги придобива за себе како релевантни назнаки универзалните димензии и значења на уметничкото дело.
Говорот на Милена Златеска во Ода за љубовта го поседува наративното (прозаично) кажување. Со едноставноста и непосредноста таа всушност е поблиску до вистините за љубовта и човекот, животот и светот. Нејзиниот животопис како неминовна судбина се пресоздава во литература. Оттука и потребата песната да биде аманет до најблиските и најсаканите. Да остане таа сигнал до потомствата. Да се пренесува од колено на колено
13
Oda ljubavi
како со примерот на безимениот гениј на македонската народна песнопојна традиција. Иако надвладуваат тагата и болката, чемерот и сомнежот треба да забележиме оти не станува збор за авторка што нив ги воспева. Стиховите се израз на егзистенцијалната
полнотија и со неа постојано се освојуваат нови вредности за битисување. Животот не е пораз и поразија, тој отсекогаш бил чествување на победата. Златеска и како човек и како автор поседува безмерна позитивна енергија. Со неа постои и дејствува. Се дарува на другото и другите, притоа не премерувајќи колку и како за тоа и било возвратено. Да додадеме оти таа е вреден пример за мислата оти човекот и авторот се една неделива целост. Да се биде добар творец тоа безрезервно подразбира оти треба да се биде и добар човек. Друга вистина нема. Лошиот човек како гробар во еднаш дадениот живот не бил ништо друго од она чудо што успеало да го ископа само сопствениот гроб. На долгиот пат од делби и преселби штркот секогаш му се враќа на сопственото гнездо и во него ја носи новата пролет. Тоа ти е животот. Негова храна се змиите. А со судбината на човекот и вистината за него поетесата покажува и докажува оти единствено се препознаваат и остануваат за помнење по големата љубов. Пред неа и по неа е само љубов, љубов и ништо друго.
д-р Васил Тоциновски
14
Oda ljubavi
15
Oda ljubavi
Milena Zlateska, zbirka pjesama „Oda na ljubovta“ – recenzija
Da je ljubav izuzetno jaka i motivirajuća sila najbolje pokazuju stihovi zbirke „Oda na lju-bovta“ Milene Zlateske. Riječ je naravno o zbirci ljubavne poezije, koju autorica ispisuje s nevjerojatnom iskrenošću i emocionalnošću. Njena zbirka lijep je dokaz koliko ljubav može biti inspirativna i na koliko se načina može prići i ritmički obraditi temu ljubavi. Cijela je zbirka podređena temi ljubavi, ljubavi prema voljenom čovjeku, na momente protkana reminiscenci-jama na mladost. Autorica vrlo emotivno i strastveno ispisuje svoje ljubavne stihove, ne stidi se niti ne prikriva svoje osjećaje, te u stilu slobodnog govorenja lamentira na temu ljubavi. Ljubav kao osjećaj prema muškarcu, prema drugima, dominantan je ugođaj ove zbirke. Ona je u potpunosti „ljubavna zbirka“, zbirka snažnih tonova, vizualnih i auditivnih elemenata. Napisana je otvoreno, emocionalno, iskreno, u njoj se kroz stihove naziru unutrašnji grč i lirska napetost, s očitom intencijom poetese da ponire u dubinu svoje intime, ne libeći se da ju izne-se pred čitatelje. Ima u tim stihovima i pomalo patetike, ponavljanja, no dobro je što Milena Zlateska uspijeva maksimalno iskoristiti temu ljubavi i pronaći dovoljno snage i inspiracije da ju maksimalno razgrađuje i nadograđuje u više pravaca. Unatoč dobroj razradbi izvorne teme, ova poezija nije uvijek dovoljno ritmički gipka. Autorica koristi slobodan, nevezan stih, koji je više govorenje, a manje lirski iskaz. No i to ima svoje prednosti, jer autorica u ovakvoj primjeni stiha očito nalazi najbolji način da izrazi svoju intimu i ispisuje svoju poeziju. U konačnici, radi se o kvalitetnoj zbirci ljubavne poezije, koju u potpunosti preporučujem za tisak.
Goran Kalogjera, Rijeka, 6.8.2017.
16
Oda ljubavi
17
Oda ljubavi
PJESMA MOJE DJECE
Danas s kišom,po oblacima
poslat ćuodsvirane note
flaute,klavira,
klarineta.Danas sa zalaskom Sunca
i moja duša će zaspati.Suze radosnice.
Majčino srce treperi.Duša nježno topi se,
razlijeva sesa zvucima
flaute,klavira,
klarineta.Danas s vjetrom iptice doletjet će
zapjevat će pjesmuflaute,
klavira,klarineta.
Odnijet će pjesmupo cijelom svijetu.Danas pjevam i ja,s punom dušom,sa sretnim srcem.Danas, s kišom,
po oblacimaposlat ću
18
Oda ljubavi
plač beba,vrisak djeteta,
pjesmu djevojke,s ispjevanim notama
flaute,klavira,
klarineta.Danas cijeli svijet
slušaglas djevojaka,
melodije instrumenata,pjesmu mojih čeda.
Danas samponosna,
sretna majka.
19
Oda ljubavi
20
Oda ljubavi
ПЕСНАТА НА МОИТЕ ЧЕДА
Денес со дождот,по облацитeќе ги пратам
отсвирените нотина флејтата,на клавирот,
на кларинетот.Денес со заоѓањето на Сонцето
и мојата душа ќе заспие.Солзи радосници.
Мајчиното срце трепери.Душа нежна се топи,
се разлевасо звуците
на флејтата,на клавирот,
на кларинетот.Денес со ветрот и
птиците ќе долетаат,ќе ја запеат песната
на флејтата,на клавирот,
на кларинетот.Ќе ја однесат песната
низ целиот свет.Денес пеам и јас,со полна душа,со среќно срце.
Денес, со дождот,по облацитеќе го пратам
21
Oda ljubavi
плачот на бебето,врисокот на детето,
песната на девојката,со испеаните ноти
на флејтата,на клавирот,
на кларинетот.Денес целиот свет
го слушагласот на девојките,
мелодијата на инструментите,песната на моите чеда.
Денес сумгорда,
среќна мајка.
22
Oda ljubavi
ZA NAŠU PROFESORICU
Draga profesorice!Kad si nas srela
rekla si namDa smo ponos tvoj.
Kad su nam tekle suze,tješila si nas.
Kad smo pjevalipjevala si s nama.Kad smo svirali,
slušala si nas i učila.Kako da Ti zahvalimo,draga profesorice naša?
Ako Ti damobuket ruža,
brzo uvenut će.Ako Ti odsviramo
jednu pjesmu,brzo ćeš je zaboraviti.
Ako Ti poklonimonekoliko napisanih riječi,
možda, vječno ćeš ih čuvati.Ova ruža da
zakitisve tvoje vrtove.
Ove note daotpjevaju i odsviraju
sve tvoje pjesme i melodije,a ove riječiTe podsjete
na naše lijepe dane.Zahvaljujemo Ti,
draga profesorice, naša.
23
Oda ljubavi
ЗА НАШАТА ПРОФЕСОРКА
Драга професорке!Кога нè сретна
ни речеДека сме гордост твоја.
Кога ни течеа солзи,не тешеше.
Кога пеевме,пееше со нас.
Кога свиревме,не слушаше и учеше.
Како да Ти заблагодариме,драга професорке наша?
Ако Ти дадемебукет ружи,
брзо ќе овенат.Ако Ти отсвириме
една песна,брзо ќе ја заборавиш.
Ако Ти поклонименеколку напишани зборови,можеби вечно ќе ги чуваш.
Оваа ружа даги закити
сите твои градини.Овие ноти да
ги отпеат и отсвиратсите твои песни и мелодии,
а овие зборовиТе потсетуваат
на нашите убави денови.Ти благодариме,
драга професорке, наша.
24
Oda ljubavi
SRCE STAKLENO
Duša treperikao list
vjetar što ga nosi.Duša poletjela je,
gubi se,gubi se u širinama
tihog prostora.Srce razigranoiskače iz grudi,
vrti se,vrti se u krugu
bezdana,propada u snovima
tame.E, dušo moja!E, srce moje!
E, ljubavi moja!Podaj ruku
zaustavi vjetar.Podaj ruku,uhvati srce,
moje srce stakleno.Moja duša lagana je kao pero
vjetar što je nosi.O, ljubavi moja!
Čuvaj ga.U svojoj duši,u svome srcu.
Moja dušakao list vjetar što ga nosi,
nemoj da ode.Moje srce stakleno,
drži ga,nemoj da padne.
25
Oda ljubavi
СРЦЕ СТАКЛЕНО
Душата треперикако лист
ветрот што го носи.Душата полета,
се губи,се губи во широчините
на тивкиот простор.Срцето разиграно
искокнува од градите,се врти,
се врти во кругна бездната,
пропаѓа во соништатана темнината.Е, душо моја!Е, срце мое!
Е, љубов моја!Подај рака,
запри го ветрот.Подај рака,
фати го срцето,моето срце стаклено.
Мојата душа лесна е ‘ко пердувветрот што ја носи.
О, љубов моја!Чувај ги.
Во својата душа,во своето срце.
Мојата душако лист ветрот што го носи,
немој да замине.Моето срце стаклено,
држи го,немој да падне.
26
Oda ljubavi
KADA SE SVIJET GASI
Kada se svijet gasi,Sunce prestaje
grijati.Kada se svijet gasi,Mjeseca i zvijezda
nema.Žubor potoka
ne čuje se,ruža suši se.Ti otišao si
i cijeli svijetugasio se.
Kaži, kaži mi, Božekako da ja živim?
Sama, sama u ovoj tami,bez sunca,
bez mjeseca i zvijezda,bez vode,
u ugašenom svijetu.
27
Oda ljubavi
КОГА СВЕТОТ СЕ ГАСИ
Кога светот се гаси,Сонцето престанува
да грее.Кога светот се гаси,Месецот и sвездите
ги нема.Жуборот на потокот
не се слуша,ружата се суши.
Ти заминаи целиот свет
се угаси.Кажи, кажи ми, Божекако јас да живеам?
Сама, сама во оваа темнина,без сонце,
без месец и sвезди,без вода,
во угасен свет.
28
Oda ljubavi
NEMA TE
Gledam kako te nose
morski valovi.Izgorijevaš
sa sunčanim zracima.Nestao si
u bezdan života.Vjetar te odnio,kiša te rastopila,
propao si nekud u blatosilnog nevremena.
Gledam tekako vrijeme
guta te,gušiš se
u tamnom nebu,lik gasi ti se,
skupa sa zvijezdama!Izgubio si se
u beskrajnoj šumi,izgorio si u plamenu
velike ljubavi!Nema te.Nema tezauvijek.Tvoj lik
ne postoji.Možda je ostaonegdje pepeovelikog žara?
29
Oda ljubavi
Možda valovinekad te donesu
kao praznu školjku,ili vjetrovi
kao suhi list?Možda i negdje
ostao sizakopan u blatu?
Ne postojiš.Nema te.
30
Oda ljubavi
31
Oda ljubavi
ТЕ НЕМА
Те гледамкако те носат
морските бранови.Изгоруваш
со сончевите зраци.Те снема
во бездната на животот.Ветрот те однесе,
дождот те растопи,пропадна негде во калта
на силното невреме.Те гледам
како времетоте голта,се губиш
во темното небо,ликот ти се гаси
заедно со sвездите!Се изгуби
во бескрајната шума,изгоре во пламенотна големата љубов!
Те снема.Те снема
за секогаш.Ликот твојне постои.
Можеби остананегде пепелта
од големиот жар?Можеби брановите
32
Oda ljubavi
некогаш ќе те донесаткако празна школка,
или ветровитекако сув лист?
Можеби и негдеси останал
закопан во калта?Не постоиш.
Те нема.
33
Oda ljubavi
34
Oda ljubavi
LJUBAV I OTROV
Tražiš ljubavispod svakog kamenčića.
Možda sakrila sekao zmija?Tažiš ljubavu osinjaku
među osama,među pčelamau košnicama.Tražiš ljubav
među riječima.Možda negdje jeopjevana pjesma?
Tražiš ljubavu duši,u srcu,
u bezbojnim očima,u rijeci suza
isplakanesamo za tebe.
E, nema ljubavibez otrova,bez riječi i
pjesme opjevane.Bez iskrene riječi inježnih poljubaca
koje ne možešispod svakog kamena
naći,ni u osinjaku,
ni u košnicama pčela.Tu ljubav,čekaj ju,
sama će doći.
35
Oda ljubavi
ЉУБОВ И ОТРОВ
Ја бараш љубовтапод секое камче.
Можеби се сокрилакако змија?
Ја бараш љубовтаво осилотомеѓу осите,
меѓу пчелитево кошниците.
Ја бараш љубовтамеѓу зборовите.Можеби негде еопеана песна?
Ја бараш љубовтаво душата,во срцето,
во безбојните очи,во реката солзи
исплаканисамо за тебе.
Е, нема љубовбез отров,
без зборови ипесни опеани.
Без искрени зборови инежни бакнежикои не можеш
под секој каменда ги најдеш,
ниту во осилото,ни во кошницата на пчелите.
Таа љубов,чекај ја,
сама ќе дојде.
36
Oda ljubavi
ŽAR
Kopnim pod tvojim poljupcima,od nježnog dodira
tvojih ruku.Kopnim od tvoje ljubavi,
od zagrljaja,od milovanja.
Kopnim od tvoga glasa,od tvog tijela,za tvoje oči.
Kopnim od vatrei velikog žara.Dо izgaranja!Da izgorim!
Da se dignemkao iskra,
da se izgubim,da postanemnevidljiva,nečujna!
Da se stopimnježna
u tvom zagrljaju.
37
Oda ljubavi
ЖАР
Копнеам под твоите бакнежи,од нежниот допир
на твоите раце.Копнеам од твојата љубов,
од прегратките,од милувањата.
Копнеам од твојот глас,од твоето тело,за твоите очи.
Копнеам од огноти големиот жар.
До изгор!Да изгорам!
Да се вивнамкако искра,
да се изгубам,да станам
невидлива,нечујна!
Да се стопамгаловна
во твојата прегратка.
38
Oda ljubavi
LJUBAV ISKLESANA U KAMENU
Zasjaj, ti zvijezdo!Zamiriši, ti ružo
isklesana u kamenu!Zapjevaj, ptico
izrezbarena u drvetu!Tvoja pjesma nek’odjekne u planini.
Miriskamene ruže
nek’ zamiriše po dvorištima.Nek’ se osvijetleputevi ljubavi.
Ljubav jednog života.Ljubav negdje sakrivena,
neviđena.Isklesana u kamenu.Izrezbarena u drvetu.
Sakrivena u zvijezdama.
39
Oda ljubavi
ЉУБОВ ИСКЛЕСАНА ВО КАМЕН
Заблескоти, ти sвездо!Замирисај, ти ружоисклесана во камен!
Запеј, птицоизрезбарена во дрво!Твојата песна нека
одекне во планината.Мирисот
на камената ружанека замириса по дворовите.
Нека се осветлатпатиштата на љубовта.Љубов на еден живот.Љубов негде скриена,
невидена.Исклесана во каменот.Изрезбарена во дрвото.
Скриена во sвездите.
40
Oda ljubavi
SAN
Sanjam te budna.Čuvam te
ispod kapaka očijuda zaspiš
skupa sa mnom.No u snu
si bez nogu,s popadalim zubima,
sjednut u blatu.Tražiš oprost.
Moliš meda se okrenem,da te pogledam.
Otišla sam bez riječi.Otvaram
očiti, si još
ispod njih.No, ne i sa mnom.
San još uvijek traje.Zašto si bez nogu?Zašto si bez zuba?
Sjednut u blatu.
41
Oda ljubavi
42
Oda ljubavi
СОН
Те сонувам будна.Те чувам
под клепките на очитеда заспиеш
заедно со мене.Но во сонотбез нозе си,
со паднати заби,седнат в кал.
Бараш прошка.Ме молиш
да се свртам,да те погледнам.
Заминувам без збор.Ги отварам
очитети, си уште
под нив.Но, не и со мене.
Сонот сè уште трае.Зошто си без нозе?Зошто си без заби?
Седнат в кал.
43
Oda ljubavi
44
Oda ljubavi
ČAROBNI OSMJEH
Sve zvijezde su pale.Put ostao je taman.
Svi izvori su presušili,samo moje oči sjaje.
Možda svaki moj uzdahu zvijezdu će se pretvoriti?
Možda svaka kap suzaizvor će napraviti?A kada i osmjeh
bi se vratio,kambane bi zvonile.
U cijelom svijetu bi odjeknule,svi ljudi
na noge bi se diglii pjesmu bi zapjevali,
slave bi slavili,moj čarobni osmjeh
bi uzeli.
45
Oda ljubavi
МАГИЧНА НАСМЕВКА
Сите sвезди паднаа.Патот темен остана.
Сите извори пресушија,само моите очи капат.Можеби секој мој здив
sвезда ќе се стори?Можеби секоја капка солза
извор ќе направи?А кога и насмевката
би се вратила,камбани би заsвониле.
Во цел свет би одекнале,сите луѓе
на нозе би се дигналеи песна би запеале,слави би славеле,
мојата магична насмевкаби ја зеле.
46
Oda ljubavi
KAP MIRISA
Kap mirisa,rijeka suza.Kap mirisa,krv i znoj.
Znanje, pamet,život ili sudbina.
Kap mirisa,rijeka suza,
kiša što ih nosi.Sudbina što ju Bog dao.Znanje, pamet, mudrost,
kap mirisašto ih topi.
Oblijevaju tei snagu ti daju.Budi istrajan!
Znanje, mudrostšto imaštvoji su.
Znoj, krv,rijeka suza
možda ih drugi uzima.Duša, srce, dobrota
u kapi mirisa propadaju.Znanje, mudrost
u srcu nosiš,s dušom ih pokazuješ.
Kap mirisaosmjeh ti izmamljuje
sreću ti donosi.Rijeka suza
neviđeno teče.Krv, znoj,nema ih,
kap mirisasvako osjeti.
47
Oda ljubavi
КАПКА МИРИС
Капка мирис,река солзи.
Капка мирис,крв и пот.
Знаење, памет,живот или судбина.
Капка мирис,река солзи,
дождот што ги носи.Судбина што Бог ја дал.Знаење, памет, мудрост,
капката мирисшто ги топи.Те облеваат
и сила ти даваат.Биди истраен!
Знаење, мудростшто ги имаш
твои се.Потта, крвта,
река солзиможеби друг ги зема.Душа, срце, добрина
во капката мирис пропаѓаат.Знаењето, мудроставо срцето ги носиш,
со душата ги покажуваш.Капката мирис
насмевка ти измамувасреќа ти донесува.
Река солзиневидени протекуваат.
Крвта, потта,ги снемува,
капката мириссекој ја чувствува.
48
Oda ljubavi
SAMO DOĐI
Ako ne moževjetar te donijeti,
dođi s kišom,s hladnim pahuljicama,
sa zracima Sunca.Samo dođi!
Doleti kao ptić.Gnijezdo lastavice stoji.
Ako ne moževjetar te donijeti,
dođi s Božićnom serenadom,sa zvucima flaute.
Samo dođi!Dođi, s raspjevanim lampionima,
na Novogodišnjem balu,s notama majčine ljubavi.
Samo dođi!Dođi doma.
49
Oda ljubavi
САМО ДОЈДИ
Ако не можеветрот да те донесе,
дојди со дождот,со ладните снегулки,
со зраците на Сонцето.Само дојди!
Долетај како пиленце.Гнездото на ластовичката стои.
Ако не можеветрот да те донесе,
дојди со Божиќната серенада,со звуците на флејтата.
Само дојди!Дојди, со распеаните лампиони,
на Новогодишниот бал,со нотите на мајчинската љубов.
Само дојди!Дојди дома.
50
Oda ljubavi
JANJE
Pitaj majku:Kada, majko, srce te boli?
Pitaj majku:Kada, majko, duša ti plače?
Zapuši, buro!Odnesi boli,prevelike su!
Plač dušeraznio se
s južinom.Zapjevaj, srce,
da se duša raduje.Raširite se ceste!
Drumove ravne napravite!Stado
ponosno da prođe.Janjad
da sretno zableju.
51
Oda ljubavi
ЈАГНЕ
Прашај ја мајката:Кога, мајко, срцето те боли?
Прашај ја мајката:Кога, мајко, душата ти плаче?
Завеј, буро!Однеси ги болките,
преголеми се!Плачот
од душатасе разнесе
со јужината.Запеј, срце,
душата да се радува.Раширете се патишта!
Друмови прави направете!Стадото
гордо да помине.Јагнињата
среќно да заблеат.
52
Oda ljubavi
SPAS – MOLITVA
Da sakupimosve suze
ovoga svijeta.More, ocean
da napravimo.Hoćeš li ustati?
Hoćeš li zaplivatiu zemaljskom raju?
Ne, ne, ne tuguj srce moje.More suza ne pomaže.
Vrag držizemaljski raj.
Ne plači,ne plači,
dušo moja.Eh, da mogu!
Moj krik,moj plač,
da ti pošaljemdo Boga.Čuj me!
Smiluj se, Bože!Utopili smo seu oceanu suza.
Imaj milost,spasi nas.
53
Oda ljubavi
54
Oda ljubavi
СПАС – МОЛИТВА
Да ги соберемесите солзи нана овој свет.Море, океан
да направиме.Дали ќе станеш?
Дали ќе запливашво земскиот рај?
Не, не, не тагувај срце мое.Море од солзи не помага.
Ѓаволот го држиземскиот рај.
Не плачи,не плачи,
душо моја.Ех, да можам!
Крикот мој,плачот мој,
да ти ги пратамдо Бога.
Слушни ме!Смилуј се, Боже!
Се удавивмево океанот од солзи.
Имај милост,спаси нè.
55
Oda ljubavi
56
Oda ljubavi
SAMA SAM
Zaniјemila su ustane može zapjevati.Zaniјemila su usta
ne može ni progovoriti.O, oblačiću!
Zar i ti suze roniš?Nevrijeme odnijelo je sve,sve ljepote ovoga svijeta.
Ti oblačiću!Sakrio si mi
Sunce što me grijalo.Zima,suha,
hladna,ledenaušla je!Zar ima
života na ovome svijetu.Ne, ne, za mene nema.
Za mene danas zamrlo je sve.Života nema.Sunca nema.
Nevrijeme odnijelo je sve.Od danas sam sama.
Suha,hladna zima
i mene će odnijeti.
57
Oda ljubavi
САМА СУМ
Занеме устатане може да запее.
Занеме устатане може ни да зборне.
О, облаче!Зарем и ти солзи рониш?
Невремето однесе се,сите убавини на овој свет.
Ти облаче!Ми го сокри
Сонцето што ме грееше.Зима,сува,
ладна,студенавлезе!
Зарем имаживот на овој свет.
Не, не, за мене нема.За мене денес замре се.
Живот нема.Сонце нема.
Невремето однесе сè.Од денес сама сум.
Сувата,ладна зима
и мене ќе ме однесе.
58
Oda ljubavi
NEBESNI RAJ
Danas svijet ne postoji.Danas zamro je svaki zvuk.
Zamrlo sve.Sve ljepote nestale su.
Muk i tišina!Bol i suze!
Tuga neviđena.Zar su i zvijezdeotišle u šetnju,
ili su s tobom da te otprate?Gdje sam ja?
U daljini!Na nebesnom svodu!
Ni po pticama ne moguposlati moj glas.
Zvuk suza,krik bola i tuge,
koje danas imam.O, ptico selice!
Samo dio moje duše,odnesi danas ti,
tamo gdje jane mogu stići.
Samo jednu kap suze odnesi,da kapne na licu
da bi počivao u miru.Spokojno da ode
u nebesni raj.
59
Oda ljubavi
НЕБЕСЕН РАЈ
Денес светот не постои.Денес замре секој звук.
Замре сè.Сите убавини ги снема.
Молк и тишина!Бол и солзи!
Тага невидена.Зарем и sвездите
заминаа на прошетка,или се со тебе да те испратат?
Кај сум јас?Во далечината!
На небесниот свод!Ни по птиците не можамда го пратам мојот глас.
Звукот на солзите,крикот на болката и тагата,
кои денес ги имам.О, птицо селицо!
Само дел од душата моја,однеси денес ти,
таму каде јасне можам да стигнам.
Само една капка солза однеси,да капне на лицето
за да почива во мир.Спокојно да замине
во небесниот рај.
60
Oda ljubavi
VOLIM TE
Danas si tako lijep.Hoću te zagrliti.
Tvoje oči opijaju me.Tvoj pogled
kao Sunce me grije.Tvoje usnenasmijane,
hoću ih dodirnuti.U trenu da umrem,
da se stišam,da me nema,
zagrljenau tvom zagrljaju
da zaspim,možda i da umrem.Danas si tako lijep.
Hoću te zagrliti.
61
Oda ljubavi
ТЕ ПОСАКУВАМ
Денес си така убав.Посакувам да те гушнам.Твоите очи ме опиваат.
Твојот поглед‘ко Сонце ме грее.
Твоите уснинасмевнати,
сакам да ги допрам.Во миг да умрам,
да се стишам,да ме нема,
гушнатаво твојата прегратка
да заспијам,можеби и да умрам.
Денеска си така убав.Посакувам да те гушнам.
62
Oda ljubavi
CRVENO NEBO
I danas nebo se zacrvenilo.Žar tvojih očiju
i danas gleda me.Krade po neki zrak sunca
dok zalazi.Da li i ti idešskupa s njim?
Ne idi!Crveni zraci,
crvena boja nebada te ne prevari.
Da ne zalutaš negdje,negdje daleko,
nekud u svemiru.Ne mogu te opet vidjeti.
Ideš sam.Gledajući crveno nebo,
zalazak Sunca,osjećam stisak.
No ipak,netko za ruku me drži.
63
Oda ljubavi
64
Oda ljubavi
ЦРВЕНО НЕБО
И денес се зацрвени небото.Жарот на твоите очи
и денес ме гледа.Краде по некој зрак од сонцето
додека заоѓа.Да ли и ти заминуваш
заедно со него?Не оди си!
Црвените зраци,црвената боја на небото
да не те преварат.Да не залуташ негде,
негде далеку,негде во космосот.
Не можам пак да те видам.Заминуваш сам.
Гледајќи го црвеното небо,заоѓањето на Сонцето,
чувствувам стисок.Но сепак,
некој за рака ме држи.
65
Oda ljubavi
66
Oda ljubavi
GLADAN PAS
Čekala sam,samo da me pogledaš.
Nekadnježno,
samo da pomiluješmoju svilenu kosu.
Nije te bilo.Ne okrećeš se.
E, sada kada si tu!Tvoj pogledne osjećam.Tvoj dodirmi ne treba.Živim sama.
Ti sada moliš!Boriš sekao pas
za golu kost!No nema
i kost sam bacila.Ni truna ljubavi nema.
Bori se!Moli se!
Daj sve od sebe!Ljubav čuvaj.Bez ljubavi
čovjek je ništa.Gladan pas,
ututkanumire negdje sam.
67
Oda ljubavi
ГЛАДЕН ПЕС
Чекав,само да ме погледнеш.
Некогашнежно,
само да ја помилувашмојата свилена коса.
Те немаше.Не се завртуваш.
Е, сега кога си тука!Погледот твој
не го чувствувам.Допирот твојне ми треба.
Живеам сама.Ти сега молиш!
Се боришкако пес
за гола коска!Но нема
и коската ја фрлив.Ни ронка љубов нема.
Бори се!Моли се!
Дај се од себе!Љубовта чувај ја.
Без љубовчовек е ништо.
Гладен пес,стуткан
умира негде сам.
68
Oda ljubavi
DA SE VRATIM
Vjetar odnio je sve.Suze kao kiša
oprale su dušu.Srce je ostalo prazno.
Što je ostalo od mladosti?Što je ostalo od djetinjstva?Vrijeme je zamelo tragove.
Snijeg pokrio je sve.Put zarastao je.
Kako natrag da se vratim?Kamo?
69
Oda ljubavi
ДА СЕ ВРАТАМ
Ветрот однесе сè.Солзите како дожд
ја опраа душата.Срцето остана празно.
Што остана од младоста?Што остана од детството?Времето ги замете трагите.
Снегот покри сè.Патот зарасна.
Како назад да се вратам?Каде?
70
Oda ljubavi
MISAO MAJKE
Topim sekao loj u tavi.
Srce tučeizletjet će.
Naćuljene uši,zvuk ne čuje se.
Gdje su?Kamo su otišle?
Još ih nema,pita semajka.
Misao je teška.Čeka da vrata
tropne,dijete da dođe.
71
Oda ljubavi
МИСЛАТА НА МАЈКАТА
Се топамкако лој во тава.
Срцето биеќе искокне.
Начулени уши,звук не се слуша.
Каде се?Каде ли отидоа?Сè уште ги нема,
се прашувамајката.
Мислата е тешка.Чека врататада тропне,
детето да дојде.
72
Oda ljubavi
JEDINI MOJ
Mala koliba od slame.Drveni krevet
sa slamaricom napunjen.Ležim na tvojim grudima.
Miluješmoju svilenu kosu.
Stisnutau tvoj zagrljaj
sanjam.Sanjam
sjenicu na ogromnoj livadi.Opet
samo ti i ja.San
s vremena na vrijemeprekida ga
zrak Mjesecakoji viri
iz pukotina kolibe.Samo ti i ja
nekadu nekoj kolibi.
Samo ti i janekad
ispod neke sjenice.Samo ti i ja
pod zracima Mjeseca.Jedini moj,
grij me,ispod plavog neba,
ispod sjenice.
73
Oda ljubavi
74
Oda ljubavi
ЕДИНСТВЕН МОЈ
Мала колиба сламена.Дрвен кревет
со сламарица потполнет.Лежам на твоите гради.
Ја милувашмојата свилена коса.
Стиснатаво твојата прегратка
сонувам.Сонувам
сеница на огромна ливада.Пак
само ти и јас.Сонот
одвреме навремего прекинува
зракот на Месечинатакоја sирка
од пукнатините на колибата.Само ти и јас
некогашво некоја колиба.
Само ти и јаснекогаш
под некоја сеница.Само ти и јас
под зраците на Месечината.Единствен мој,
греј ме,под плавото небо,
под сеницата.
75
Oda ljubavi
76
Oda ljubavi
VOLIM TE
Kada ću ti rećida te volim,
srce ti dajem.Kada ću ti reći
da te volim,duša si moja.
Moj život,moje sve.Ne dišem!
Bez duše sam!Bez srca!
Sve je tvojei dušai srce
i moj život.Ti si moja duša.
Mrtva samkada te nema.Kada ću ti reći
volim tesilni vjetrovi
iz tladižu me.
Daj mi ruku!Molim te prizemlji me.
Kada ću ti reći,volim te
i munje padaju na mene.Zagrli me!Molim te
izgorjeh u nevremenu.
77
Oda ljubavi
Kada ću ti rećivolim te,
drži me u zagrljajui bura
me može odnijeti.Svaku sekundu,svaku minutu,
danima, danima,mjesecima, godinama,
živim samo za tebe.Volim te.
Polako starim,zagrljena
u tvom zagrljaju.
78
Oda ljubavi
ТЕ САКАМ
Кога ќе ти речамдека те сакам,
срцето ти го давам.Кога ќе ти речам
дека те сакам,душа си моја.
Мој живот,мое сè.
Не дишам!Без душа сум!
Без срце!Сè е твоеи душаи срце
и мојот живот.Ти си мој здив.
Мртва сумкога те нема.
Кога ќе ти речам,те сакам
силни ветровиод тлото
ме подигнуваат.Дај ми рака!
Те молам приземји ме.Кога ќе ти речам,
те саками молњи паѓаат на мене.
Гушни ме!Те молам
изгорев во невремето.
79
Oda ljubavi
Кога ќе ти речамте сакам,
држи ме в преграткаи бурата
може да ме однесе.Секоја секунда,секоја минута,
денови, денови,месеци, години,
живеам само за тебе.Те сакам.
Полека стареам,гушната
во твојата прегратка.
80
Oda ljubavi
BOJE NOĆI
Boje noćigledaš, osjećaš
i dodiruješ.Pazi!
Molim te, pazi,da ih ne razliješ.
S tvojim dodiromsve se razlijeva.Ne miješaj ih!
Molim te!Molim te, ne miješaj ih!
Boje noćinek ostanu čiste.
Boje noći rastvorene,slike neviđene.
Kako noćslika ta platna?
Platna neviđena,nedirnuta,
a izgužvana.Boje i bez dodira razlijevaju se.
Srce kao spužvaskuplja vodu,
a životpolako crta platno noći.
Slikagodinama slikana,
a nedovršena.Platno rasposlano.No je si li ti vidjela
boje noći?Molim te,
reci mi kakve su?
81
Oda ljubavi
БОИТЕ НА НОЌТА
Боите на ноќтаги гледаш,чуствуваши допираш.
Пази!Те молам, пази,
да не ги разлееш.Со твојот допир
сè се разлева.Не ги мешај!
Те молам!Те молам, не ги мешај!
Боите на ноќтанека останат чисти.
Боите на ноќта растворени,слики невидени.
Како ноќтаги слика тие платна?
Платна невидени,недопрени,а стуткани.
Боите и без допир се разлеваат.Срцето ‘ко сунѓерја собира водата,
а живототполека го црта
платното на ноќта.Слика
со години сликана,а недовршена.
Платно послано.Но дали ти ги виде
боите на ноќта?Те молам,
кажи ми какви се?
82
Oda ljubavi
POLJUBI ME
Poljubi me u noći,tiho, polako,
mazi me, grli me, miluj me,dok mjesec nam svijetli.
Poljubi mepo kiši,
dok kapislijevaju se po našim tijelima.
Poljubi mena zalasku sunca
dok se kupa s namau morskoj širini.
Poljubi me u noćidok mjesec spava,
zvijezde su rasplesane,a kapi kiše miluju naša tijela.
83
Oda ljubavi
БАКНИ МЕ
Бакни ме во ноќта,тивко, полека,
гали ме, гушкај ме, милувај ме,додека месечината ни свети.
Бакни мепо дождот,
додека капкитесе слеваат по нашите тела.
Бакни мена зајдисонце
додека се капе заедно со насво морската ширина.
Бакни ме во ноќтадодека месецот спие,
sвездите се разиграни,а капките на дождот ги милуваат нашите тела.
84
Oda ljubavi
TVOJ POGLED
Pročitala samsve
neispisanestranice.
Vidjela samsve ono
štoslike nema.
Osjetila samonošto
me nije dotaklo.
Što je tou dubini
tvogpogleda?
85
Oda ljubavi
86
Oda ljubavi
ТВОЈОТ ПОГЛЕД
Ги прочитавсите
ненапишанистраници.
Го видовсето она
штослика нема.
Го почуствувавонашто
не ме допре.
Што е тоаво длабочината
на твојотпоглед?
87
Oda ljubavi
88
Oda ljubavi
IZGUBLJENA LJUBAV
Trebaš mi!Trebaš mi
kao kap vode!Dušu da mi rashladiš.Godinama lutala sam
po pustinji,tražeći ljubav
u svakom kamenčićupustinjskog pijeska.
Oceane preplivala sam,u kapi vodemislila sam
ljubav se krije.I visoke
snježne planineprošla sam,u snijegu
mislila samljubav vrije.Kako možeš
u pijeskubiser pronaći?Kako možeš
suzuiz moraizvaditi?
Sa snježne planine,pahuljicu
u rukama donijeti?Izgubljeni biser
negdje tamo ostao je,negdje u pustinji.
89
Oda ljubavi
Kap suzestopila se
s vodom mora,a pahuljicu
koliko god bila zaleđenanisam ju mogla doma donijeti.
Ne traži neštotamo gdje ga nema.
90
Oda ljubavi
ИЗГУБЕНА ЉУБОВ
Ми требаш!Ми требаш
како капка вода!Душата да ми ја разладиш.
Години талкавпо пустината,
барајќи ја љубовтаво секое камче
на пустинската песок.Океаните ги препливав,
во капката водамислев
љубовта се крие.И високите
снежни планиниги поминав,
во снегулкитемислев
љубовта врие.Како можешво песокот
бисер да најдеш?Како можеш
солзатаод морето
да ја извадиш?Од снежната планина,
снегулкав рака да донесеш?Изгубениот бисернегде таму остана,негде во пустината.
91
Oda ljubavi
Капката солзасе стопи
со водата на морето,а снегулката
колку и да беше смрзнатане можев дома да ја донесам.
Не барај нештотаму каде што го нема.
92
Oda ljubavi
ŽIVOT
Treperiš pred životomkao suhi list na vjetru,koji ga kida i odnosi
tko zna kamo.
Treperiš pred životomkao tanak led
samo što zagazišpropadaš u brzoj rijeci.
Život te nositko zna kamo.
Izgubljen u raju,živiš sam.
93
Oda ljubavi
ЖИВОТ
Трепериш пред живототкако сув лист на ветрот,кој го кине и однесува
кој знае каде.
Трепериш пред живототкако тенок мраз
само што ќе згазнеш,пропаѓаш во брзата река.
Животот те однесекој знае каде.
Загубен во рајот,живееш сам.
94
Oda ljubavi
LANE
Kao ranjena životinjajecala sam po cestama
sve dok nisam srela tebe.Lutala sam
sve doknisam potonulau tvom pogledu,
u stiskutvojih ruku,
u tvomnježnom zagrljaju.
Ljubavliječi sve.
U milo lanesam se pretvorila.
Krotko,umiljato,
izgubljena u tvom zagrljaju.
95
Oda ljubavi
СРНЧЕ
Како ранета животинкацимолев по патиштата,
сè додека не те сретнав тебе.Талкав
сè додекане пропаднав
во твојот поглед,во стисокот
на твоите раце,во твојата
нежна прегратка.Љубовталечи сè.
Мило срнчесе сторив.Кротко,умилно,загубена
во твојата прегратка.
96
Oda ljubavi
MIRIS LJUBIČICA
Boja zelena.Svjetlo, mrak.Nešto prati teu tišini noći.
Ako Sunce ugrije,možda ću te vidjeti?
Ako Mjeseca nestane,možda u tami
ću zaspati,da ne vidimda te nema.
Sunce je zašlo.Mjeseca nema.
Nebo bez zvijezda.Mrak, mrak, mrak.
Osjećamsamo miris ljubičica.
Gdje si?Miris je negdje
tamo, tamodaleko ostao.Osjećaji su tu,
oni vječno traju.Mrak, mrak, mrak.
Tišinu,pjesma cvrčka
razbija.Nestao si
s pjesmomnoći.
Nestao sis mirisomljubičica.
97
Oda ljubavi
98
Oda ljubavi
МИРИСОТ НА ТЕМЈАНУШКИТЕ
Боја зелена.Светло, мрак.
Нешто те пративо тишината на ноќта.
Ако Сонцето огрее,можеби ќе те видам?
Ако ја снема Месечината,можеби во темнината
ќе заспијам,да не видам
дека те нема.Сонцето е зајдено.Месецот го снема.Небо без sвезди.
Мрак, мрак, мрак.Го чувствувам
само мирисот на темјанушките.Каде си?
Мирисот негдетаму, таму
далеку остана.Чувствата се тука,тие вечно траат.
Мрак, мрак, мрак.Тишината,
песната на штурчетоја разбива.Те снема
со песнатана ноќта.Те снема
со мирисот на темјанушката.
99
Oda ljubavi
100
Oda ljubavi
JUGO
Oblaci i danas putuju,možda jedan dah moje duše
donijet će ti?Da pošaljem li?
Nosi ih jako Jugoi kiša stići će do tebe,
jednu kap suze da ti donese.Da ti pošaljem li?
Dah u oblaku sakriva se.Suza između kapi kiše.
Jesi li ih našao?Danas poslala sam ti sve što imala.
Dah, suze, srce...Neću ti reći gdje da
srce tražiš.Nađi ga sam.
Dah među oblacima.Suzu među kapima kiše,
a srce nađi sam.Jesi li ga našao?
101
Oda ljubavi
ЈУГО
Облаците и денес патуваат,можеби еден здив од мојата душа
ќе ти донесат?Да пратам ли?
Ги носи јакото Југои дождот до тебе ќе стигне,
една капка солза да ти донесе.Да ти пратам ли?
Здивот во облакот се крие.Солзата меѓу капките на дождот.
Ги најде ли?Денес ти пратив сè што имав.
Здив, солзи, срце...Срцето нема да ти кажам
каде да го бараш.Најди го сам.
Здивот меѓу облаците.Солзата меѓу капките на дождот,
а срцето најди го сам.Го најде ли?
102
Oda ljubavi
ISTINA
Prati tišinuda te odvede
zvucima mora,zvucima vjetra,
zvucima nevremena.Prati tišinu
da te odvedezvucima ljubavi
zapisane negdje na kamenu,na morskim stijenama
koje propadajuu morskoj dubini.
Prati tišinu!Možda te odvede
u planinu,tamo do stijena,
do kamena.Bol upisana u pećini,sakrivena od sunca.
Prati tišinu!Samo ona pokazat će ti put,
put istine.
103
Oda ljubavi
ВИСТИНА
Следи ја тишинатада те одведе
со звуците на морето,со звуците на ветрот,
со звуците на невремето.Следи ја тишината
да те одведедо звукот на љубовтазапишана на каменот,
на морските карпикои пропаѓаат
во морската длабочина.Следи ја тишината!
Можеби ќе те одведево планината,
таму до карпите,до каменот.
Болката запишана во пештерата,скриена од сонцето.Следи ја тишината!
Само таа ќе ти го каже патот,патот на вистината.
104
Oda ljubavi
DA SE VRATIM
Samo moje ognjištedušu mi grije.Da se vratim?Da se vratim,
da zapalim oganj!Oganј mojeg ognjišta.
Da se vratim?No kamo?
Mojeg ognjištaodavno nema.
Oganj ugasio se.Posljednju iskru
dim je odnio.Otišla je i onana daleki put.Možda negdje
u tuđini traži meda zapalim drugi oganj,
da otvorim drugo ognjište.Da se vratim?Da se vratim,
da zapalim oganj.Oganj koji je odavno ugašen.
105
Oda ljubavi
ДА СЕ ВРАТАМ
Само моето огништедушата ми ја грее.
Да се вратам?Да се вратам,
да го запалам огнот!Огнот на моето огниште.
Да се вратам?Но каде?
Моето огништеодамна го нема.Огнот угаснал.
Последната искрачадот ја однел.Заминала и таа
на далечниот пат.Можеби негде
во туѓината ме барада загори друг оган,
да отвори друго огниште.Да се вратам?Да се вратам,
да го запалам огнот.Огнот кој одамна е згаснат.
106
Oda ljubavi
01.12.2014.
BUDI UZ MENE
Po vjetru,po oblacima
znala sam ti poslatikoju riječ.
No danas ih nema mirno je.Ni vjetra,ni oblaka,
ni kiše nigdje.Po kome sada riječ
da ti pošaljem?A i ptica nema,
kao da su i one otišlena počinak nekamo.
Po kome danasdvije riječi
da ti pošaljem?Danas, tako sam sretna,
a srećuuvijek
s tobom sam dijelila.Gdje god da si
budi uvijek uz mene.
107
Oda ljubavi
108
Oda ljubavi
01.12.2014.
БИДИ ДО МЕНЕ
По ветрот,по облаците
знаев да ти пратамнекој збор.
Но денес ги немамирно е.Ни ветар,ни облак,
дожд никаде.По кого сега зборот
да ти го пратам?А и птиците ги снема,како и тие да заминаа
на починок негде.По кого денес
два зборада ти пратам?
Денес, така сум среќна,а среќатастално
со тебе ја делев.Каде и да си
биди секогаш до мене.
109
Oda ljubavi
110
Oda ljubavi
KORIJENI
Korijen je tajkoji hrani
svaki cvijet.
Korijen je tajkoji hrani
svatko drvo.
Korijen je tajkoji hrani
i tvoje tijelo.
Bez njega si mrtav.
111
Oda ljubavi
КОРЕНИ
Коренот е тојкој го хранисекое цвеќе.
Коренот е тојкој го хранисекое дрво.
Коренот е тојкој го храни
и твоето тело.
Без него си мртов.
112
Oda ljubavi
LABIRINT
Izgubila sam se!Izgubila sam se
u labirintunevremena.
Izgubila sam seu labirintu
sreće i nesreće,tuge i radosti.
Izgubila sam seu labirintu
života.Iz labirintanevremenaSunce put
će ti pokazati.Iz labirinta
sreće i nesreće,tuge i radosti
samo Bog te izvodi.Labirintživota
sam prođeš.Koliko si zarobljen
samo ti znaš.
113
Oda ljubavi
ЛАВИРИНТ
Се изгубив!Се изгубив
во лавиринтотна невремето.
Се изгубивво лавиринтот
на среќата и несреќата,на тагата и радоста.
Се изгубивво лавиринтот
на животот.Од лавиринтотна невремето
Сонцето патотќе ти го каже.
Од лавиринтотна среќата и несреќата,
на тагата и радостасамо Бог те изведува.
Лавиринтотна животот
сам го поминуваш.Колку си заробен
само ти знаеш.
114
Oda ljubavi
MOJA DUŠA
Duša mojau nepoznatom kraju.
Volim teljubavi moja.Raširi rukezagrli me,
uzmi me u zagrljaj.Moja duša nekpoleti, poleti
kao paperje od pilića.Vjetar
da je ponese, da je donese,u nepoznatom kraju
koji će bitiza nas Božji raj.
Volim te, mili moj.Srce moje
zamrlo je u tvom zagrljaju.Tišina!
Beskrajni mir!Mir,
ispunjen spokojem.Mir,
ispunjen s ponosom.Mili moj!
Ljubavi moja!Gdje je moja duša?Gdje je moje srce?
Nemam dušu.Nemam srce.
Sve što sam imalatebi sam dala.
115
Oda ljubavi
Daleko,daleko,
nekud u beskraju.Sve što je bilo moje
ti si odnio.Nijemo
bez riječi.Odnio si me,ljubavi moja.Kao pаhuljaduša mojajoš lebdi,
a srce,spokojno,
u tvom zagrljaju spava.Duša moja
u nepoznatom kraju.
116
Oda ljubavi
МОЈАТА ДУША
Душа мојаво непознат крај.
Те сакамљубов моја.Рашири раце
гушни ме,земи ме в прегратка.
Мојата душа некаполета, полета
како пердувче од пиле.Ветрот да
ја понесе, да ја донесе,во непознат крај
кој за насќе биде Божји рај.Те сакам мил мој.
Срцето моезамре во твојата прегратка.
Тишина!Бескраен мир!
Мир,исполнет со спокој.
Мир,исполнет со гордост.
Мил мој!Љубов моја!
Каде е мојата душа?Каде е моето срце?
Немам душа.Немам срце.Сè што имав
тебе ти дадов.
117
Oda ljubavi
Далеку,далеку,
негде во бескрајот.Сè што беше мое
ти го однесе.Немо,
без збор.Ме однесе
љубов моја.Како снегулкадушата моја
сè уште лебди,а срцето,спокојно,
во твојата прегратка спие.Душа моја
во непознат крај.
118
Oda ljubavi
CVIJET MLADOSTI
Ruže, ruže, ruže,koja boja!Svugdje
razbacane laticeveselih boja,
crvena, narančasta, bijela.Ruže, ruže, ruže,
koji leptiri!Beskrajni miris,
opojni.Ah, život!
Donosi i odnosi.Ah, vrijeme prošlosti!Ej, mladosti vesela!
Ruže, ruže, ruže!Opojni miris.
No svatko ga ne osjeti.Mladost,
cvati dok možeš!Ruže, ruže, ruže!
Gledaj,ne beri!Gledaj,ne diraj!
Pustiopojni miris da
te opije.Skamenjen,
gubiš se,gubiš se,
u bojama noći.
119
Oda ljubavi
120
Oda ljubavi
ЦВЕТ НА МЛАДОСТА
Ружи, ружи, ружи,која боја!Насекаде
расфрлени листенцана весели бои,
црвена, портокалова, бела.Ружи, ружи, ружи
кои пеперутки!Бескраен мирис,
опоен.Ах, живот!
Донесува и однесува.Ах, време минато!Еј, младост весела!Ружи, ружи, ружи!
Опоен мирис.Но секој не го чувствува.
Младост,цветај додека можеш!
Ружи, ружи, ружи!Гледај,
не бери!Гледај,
не допирај!Пушти
опојниот мирис дате опие.
Скаменет,се губиш,се губиш,
во боите на ноќта.
121
Oda ljubavi
122
Oda ljubavi
PUT LJUBAVI
Izgubio si seu labirintunevremena.Izgubio si seu gluhoj noći,kao gluhi pas.
Nestao si!Izgubio si seu labirintu
života.Izgubio si se!Izgubio si setražeći put,put ljubavi.
123
Oda ljubavi
ПАТОТ НА ЉУБОВТА
Се изгубиво лавиринтотна невремето.
Се изгубиво глувата ноќ,како глуво куче.
Те снема!Се изгуби
во лавиринтотна животот.Се изгиби!Се изгуби
барајќи го патот,патот на љубовта.
124
Oda ljubavi
POTRAŽI ME
Potraži mekada ljubavna kamenuisklešeš.
Potraži mekada ljubav
u drvoizrezbariš.
Potraži me tada,kada srce
kamen i drvopostane.
Ljubav je tamoisklesana i izrezbarena.
Danasi kiša
na prozorumi je napisala:
Volim te.Morski valovi
čuju se:Volim te,
u pijesku je upisano.Potraži me s kišom!
Potraži me s morskim valovima!Donesi mi riječ:
Volim te!Zajedno s isklesanim srcem,
zajedno s izrezbarenom dušom.Danas sam tu.
Jesi me pronašao!
125
Oda ljubavi
ПОБАРАЈ МЕ
Побарај мекога љубовта
на каменќе ја исклесаш.
Побарај мекога љубовта
во дрвоќе ја изрезбариш.Побарај ме тогаш,
кога срцетокамен и дрво
ќе стане.Љубовта таму е
исклесана и изрезбарена.Денес
и дождотна прозорецот
ми напиша:Те сакам.
Морските брановисе слушаат:Те сакам,
во песокта е напишано.Побарај ме со дождот!
Побарај ме со морските бранови!Донеси ми го зборот:
Те сакам!Заедно со исклесаното срце,
заедно со изрезбарената душа.Денес тука сум.
Ме најде ли!
126
Oda ljubavi
PROKLETA ŽENA
Jesi li vidiokako iskre
iz očiju joj izlazei odjeća joj svijetli?
Jesi li vidiojezik kao nož?
Da može na dijelovebi te isjekla.
Svakim pogledombi te ubila.
Ne samo tebei sve onošto mrzi
oko sebe.Da li je čovjek ili dijete,da može sve bi uništila.
U kap vodebi te utopila,mrvicu kruhane bi ti dala.Prokleta ženaignoriraj je.
127
Oda ljubavi
ПРОКЛЕТА ЖЕНА
Си видел ликако искри
од очи ѝ излегуваати облеката ѝ свети?
Си видел ли,јазик како нож?
Да може на делчинаби те исекла.
Со секој погледби те убила.Не само тебе
и сè онашто мразиоколу себе.
Дали е човек или дете,да може сè би уништила.
Во капка водаби те удавила,
трошка лебне би ти дала.
Проклета жена,игнорирај ја.
128
Oda ljubavi
O, ČOVJEČE
O, čovječe!Zar možeš
toliko proklet biti!U pjesmi
opjevala sam tekao da si junak.
No, žalim te.Pomoć želim ti
dati.O, čovječe!Zar možeš
toliko proklet biti?Nikome ne možeš
dušu izvaditi.Samo tvoja duša strada.Prijatelje svoje gaziš.
Ruku ti daju,ti je siječeš.Srce i dušu
ti poklanjaju,ti ih prezireš.O, čovječe!Zar možeš
toliko proklet biti.
129
Oda ljubavi
О, ЧОВЕКУ
О,човеку!Зарем можеш
толку проклет да си?Во песнатате опевам
како јунак да си.Но, те жалам.Помош сакамда ти дадам.О, човеку!
Зарем можештолку проклет да си?
Никому не можешдуша да му извадиш.
Само твојата душа страда.Пријателите свои ги газиш.
Рака ти подаваат,ти ја сечеш.Срце и душа
ти поклонуваат,ти ги презираш.
О, човеку!Зарем можеш
толку проклет да си.
130
Oda ljubavi
ANĐEО ČEKA TE
Ti ženo.Ti ženo
koja život pletešnit, po nit,
kao paukova mrežau kojoj sama si zapletena.
Ti ženo!Ti ženo, što ne možeš
majka biti,ne tuguj,ne plači,pusti srce
mirno da kuca.Život živi
mirno i spokojno.Nasmij se!
Razvedri se!Tvoj anđeo
gdje god da jedoći će.
Negdje te čeka.Odnekud, majko
će te zvati.Ne tuguj, ženošto ne možešmajka biti,
anđeo čeka te.
131
Oda ljubavi
132
Oda ljubavi
АНГЕЛОТ ТЕ ЧЕКА
Ти жено.Ти жено
што го плетеш живототкотелец, по котелец,‘ко пајакова мрежа
во која сама си заплетена.Ти жено!
Ти жено, што не можешмајка да бидеш,
не тагувај,не плачи,
пушти го срцетомирно да чука.
Животот живеј гомирно и спокојно.
Насмевни се!Разведри се!Твојот ангелкаде и да еќе дојде.
Негде те чека.Однекаде мајко
ќе те викне.Не тагувај женошто не можеш
мајка да бидеш,ангелот те чека.
133
Oda ljubavi
134
Oda ljubavi
MOJI KORIJENI
Molim Vas!Tiho, tiho
čujtemoj dah.
Čujtemoje srce.
Tako tiho kuca.Čujte
moju pjesmu.Čujte
moju riječ.Jeste čuli!
Kako moja riječ,moja pjesma,
silno su odjeknule.E, moja pjesmo
imaš korijen.Moje riječi
raširene po cijelome svijetu.Svaki njegov korjenčić
cvijet pušta.Moje srce zamrlo je.Moj dah ne čuje se.
Nek’ pjesma odjekne!Nek’ moji korijeni cvatu!
Ne budite tihi!Probudite korijenje!Oni moraju cvasti.
Gdje god da su, nek’ puštaju polako žilice.
Cvjetovi nek zamirišupo cijelome svijetu!
Nek’ pjesma odjekne!Nek’ se čuje makedonska riječ!
135
Oda ljubavi
МОИТЕ КОРЕНИ
Ве молам!Тивко, тивкослушнете гомојот здив.
Слушнете гомоето срце.
Така тивко чука.Слушнете јамојата песна.Слушнете гомојот збор.
Слушнавте ли!Како мојот збор,
мојата песна,силно одекнаа.Е, моја песноимаш корен.
Моите зборовираширени по целиот свет.
Секое негово жилчецвет пушта.
Моето срце замре.Мојот здив не се слуша.
Нека одекне песната!Нека моите корени цутат!
Не бидете тивки!Разбудете ги корените!
Тие мора да цутат.Каде и да се,
нека пуштаат полека жилчиња.Цветовите нека замирисаат
по целиот свет!Нека одекне песната!
Нека се чуе македонскиот збор!
136
Oda ljubavi
OGANJ MOJEG SRCA
Ti, čovječe!Gdje ti je ognjište?
Ti, čovječe!Gdje su ti korijeni?
U jedan trenvrati se doma.U jedan tren
vrati se svom ognjištu.Nek’ ti se srce ugrije.
Nek’ zatreperizajedno s plamenomna zapaljenoj vatri.
Nek’ zaplešezajedno s veselim iskrama.
Nek’ zapjevacijeli svijet da čuje.
U jednom trenu,oživi ono
što je odavno umrlo.Oživi ono
što je negdje daleko,negdje zaboravljeno.
U ovom trenunek’ oživi
u tvojoj dušikorijen predaka!U ovom trenu,
nek’ oživiu tvojoj duši
korijen daljine!Korijen tvoga srca!
137
Oda ljubavi
Potraži!Potraži
svoje korijene!Oživi ono
što je odavno umrlo!Zapali ognjištesvoga djeda.
Barem, samo na kratko,u svom srcu.
138
Oda ljubavi
ОГНОТ НА МОЕТО СРЦЕ
Ти, човеку!Кај ти е огништето?
Ти, човеку!Кај ти се корените?
Во еден мигврати се дома.Во едем миг
врати се на своето огниште.Нека ти се стопли срцето.
Нека затреперизаедно со пламенотна запалениот оган.
Нека заигразаедно со веселите искри.
Нека запеецел свет да слушне.
Во еден миг,оживи го она
што одамна умрело.Оживи го она
што е негде далеку,негде заборавено.
Во овој мигнека оживее
во твојата душакоренот на предците!
Во овој миг,нека оживее
во твојата душакоренот на далечината!Коренот на твоето срце!
139
Oda ljubavi
Побарај ги.Побарај ги
своите корени!Оживи го она
што одамна умрело!Запали го огништето
на својот дедо.Барем, само на кратко,
во своето срце.
140
Oda ljubavi
TVOJ ŽIVOT
Vidjela sam te!Vidjela sam te, kako klečiš
i moliš se!Vidjela sam te,
pored teberijeka suza teče.
Zar si sam na ovome svijetu?Ne dopusti
da te život pokori.Ne dopustida potoneš
u njegovo ropstvo.Posljednju kap znoja
da ti uzme.Digni se!
Izbriši suze!Digni se!
Izbriši znoj!Molitve su poslušane.
Život ne moženitko ti uzeti.
Tvoj je.Bori se s njim.
141
Oda ljubavi
ТВОЈОТ ЖИВОТ
Те видов!Те видов, како клечиш
и се молиш!Видов,
покрај теберека солзи течат.
Зарем сам си на овој свет?Не дозволувај
животот да те покори.Не дозволувајда пропаднеш
во неговото ропство.Последната капка пот
да ти ја земе.Дигни се!
Избриши ги солзите!Дигни се!
Избриши ја потта!Молитвите се слушнати.
Животот не моженикој да ти го земе.
Твој е.Бори се со него.
142
Oda ljubavi
VJEČNO MOJ
Otvorila sam ti vrata da uđeš.Kao zlatnu ribicu sam te ulovila,
sve si mi želje ispunio.Kao pala kiša
na žednoj, suhoj zemljiprimila sam te.
Cvijet razveselio se,poslije sitne rose
i sunce ga je ogrijalo.Otvorila sam ti vrata da uđeš.Želje i radosti nemaju kraja,
godine ispunjavaš.Kada su prošle?
Da li si ih vidio kamo su otišle?Samo misli odlete,nekamo, nekamo,
vraćaju se u mladost.Kakva je bila ta kap vode?
Ona kap vode što je zemlju napojila!Kakvo je bila ta zlatna ribica,
želje što je ispunila?Rosa i Sunce
cvijet su razveselili,kakvi su bili?Sjećaš li se?
E, misli odletjele.Pustila sam te tada da uđeš.
No danas, vrata su zaključana.Vječno si moj.
143
Oda ljubavi
144
Oda ljubavi
ВЕЧНО МОЈ
Ти ја отворив вратата да влезеш.Како златно рипче те фатив,сите желби ми ги исполни.
Како паднат дождна жедната, сува земја
те примив.Цветот се развесели,после ситната росаи сонцето го огреа.
Ти ја отворив вратата да влезеш.Желбите и радостите немаат крај,
години ги исполнуваш.Кога поминаа?
Ги виде ли каде заминаа?Само мислите одлетуваат,
негде, негде,се враќаат во младоста.
Каква беше таа капка вода?Таа капка вода земјата што ја напи!
Какво беше тоа златно рипче,желбите што ги исполни?
Росата и Сонцетоцветот што го развеселија,
какви беа?Памтиш ли?
Е, мислите одлетуваат.Те пуштив тогаш да влезеш.
Но денес, вратата е заклучена.Денес не те пуштам да излезеш.
Вечно си мој.
145
Oda ljubavi
146
Oda ljubavi
DAN PAHULJICA, DAN ZVIJEZDA
Ti, čovječe!Zaboravio si dan!Dan ljepote noći,
ljepote mog života.Opet vraćam se u prošlost,
u noći mladosti.Ti, čovječe,
zaboravio si dan!Dan moje mladosti!
Dan svjetlosti!Pamtiš li noć?
Pamtiš li pjesmu mjeseca?Pamtiš li prve pahuljice
i vječne zvijezde?Prve pahuljice,
koje su osvijetlile moj život.Prve pahuljice,
koje si na ruku dočekao,dočekao si ih samo za mene,
zajedno sa zvijezdom.Ti, čovječe,
život što mi značiš,pahuljice,
jesu li još na tvojim rukama?Ne, ne, nisu otopljene.Tako mudro ih paziš.
Da li zvijezdana tvom dlanu još uvijek
mi put osvjetljava?Ej, čovječe,
život što mi značiš.
147
Oda ljubavi
Noć osvijetljena,od pahuljice još neotopljene,na tvom dlanu što je držiš.
Samo za mene,u noći, vječno nek svijetli
na tvojim rukama,zvijezda razigrana na tvom dlanu,
nikad nek’ ne ugasi.Ti, čovječe,
jesi li zaboravio dan,dan pahuljica,dan zvijezda.
148
Oda ljubavi
ДЕН НА СНЕГУЛКИТЕ, ДЕН НА SВЕЗДАТА
Ти, човеку!Го заборави денот!
Денот на убавините на ноќта,убавините на мојот живот.Пак се враќам во минатото,
во ноќта на младоста.Ти, човеку,
го заборави денот!Денот на мојата младост!
Денот на светлината!Ја памтиш ли ноќта?
Ја памтиш ли песната на месечината?Ги памтиш ли првите снегулки
и вечните sвезди?Првите снегулки,
кои го осветлија мојот живот.Првите снегулки,
кои на рака ги дочека,ги дочека само за мене,
заедно со sвездата.Ти, човеку,
живот што ми значиш,снегулките,
дали сè уште се на твоите раце?Не, не, не се стопени.Така мудро ги пазиш.
Да ли sвездатана твојата дланка сè уште
патот ми го осветлува?Еј, човеку,
живот што ми значиш.
149
Oda ljubavi
Ноќ осветлена,од снегулка сè уште нестопена,на твојата рака што ја држиш.
Само за мене,во ноќта, вечно нека свети
на твоите раце,sвездата разиграна на твојата дланка,
никогаш да не се угаси.Ти, човеку,
го заборави ли денот,денот на снегулките,денот на sвездата?
150
Oda ljubavi
BORBA ZA ŽIVOT
Samo gole granena drveću vidimi krvavo nebokoje vraća me
u prošlost.Ponekad i Mjesecviri kroz prozor,
a danaszajedno sa zorom
misli su mi odlutale.Kako je bilo nekad?
Nekad u mom kraju...Kako me zora budila?
Gdje me Mjesec uspavljivao?Gole grane,
krvavo nebo,spajaju tes golim
krvavim životom!Boriš se
kao crnac,kao rob
za koricu kruha!Ne vrijedi novac,
koliko vrijedi život.
151
Oda ljubavi
БОРБА ЗА ЖИВОТ
Само голите гранкина дрвото ги гледам
и крвавото небокое ме враќаво минатото.
Некогаш и Месецотsирка низ прозорецот,
а денесзаедно со зората
мислите ми одлетаа.Како беше некогаш?
Некогаш во мојот крај...Како зората ме будеше?
Каде Месецот ме заспиваше?Голите гранки,крвавото небо,
те спојуваатсо голиот,
крвав живот!Се бориш
како црнец,како роб
за корка леб!Не вредат парите,
колку вреди животот.
152
Oda ljubavi
NEMA ME
Dok grickašmoje usne,nema me,gubim se
sa zvucima tišine,gubim se sa zvucima noći,
gubim se u tvojem zagrljaju,spojena s tvojom dušom.
Idem,nema me.
Kamo, kakosi odnio moju dušu?
Snovi noćiotišli su zajedno s tobom.
Ostalo je tijelobez duše.
Duša spojena s tvojom.Snovi noći
spleteni s tobom,tkaju životnit po nit,
sve do zore.Noć je ispunjena
sa sunčanim zrakamačarolija odnijela me,
nema me.
153
Oda ljubavi
МЕ НЕМА
Додека ги грицкашмоите усни,
ме нема,се губам
со звуците на тишината,се губам
со звуците на ноќта,се губам
во твојата прегратка,слеана со твојата душа.
Заминувам,ме нема.
Каде, какоја однесе мојата душа?
Соновите на ноќтазаминаа заедно со тебе.
Остана телотобез душа.
Душа слеана во твојата.Соништата на ноќта
сплотени со тебе,го ткаат животот
котолец по котолец,сè до зората.
Ноќ исполнетасо сончеви зрацимагија ме однесе,
ме снема.
154
Oda ljubavi
VODENICA
Natjeraj voduna mlin,
vodenica i danas radi.Ispod mlinskоg kamenja
i duša nestaje!Kukuruzno brašnojoš uvijek toplo je,
stoplilo ga jeudaranje kamenja.
Moja baka,već je kotlić pripremilaza kukuruznu palentu.Ognjište toplo grije.
Na lancuobješenom kroz dimnjak,
u kotliću,palenta vri.
Natjeraj voduna mlin,
vodenica i danas radi.Zapjenjena voda
pokreće kolo,pokreće
mlinsko kamenje,samljela je i srce,odnijela je sve.
Suze tope sesa zapjenjenom vodom.
Sve odlazi.Sjećanja naviru,
gdje je vodenica?Tu je bila.
155
Oda ljubavi
Gdje je palenta?Kotlić obješen na lancu?
Gdje je ognjište?Zapitam se u trenu.
U trenu nestalo je sve.Zar je samo to
ostalo u mislima.Nema ih.
Srce i dušazajedno sa suzama
tamo supored vodenice.
Oči gledajumlinsko kamenje
kako meljekukuruzno brašno.
Palenta krčkau kotlu
na plinu.
156
Oda ljubavi
157
Oda ljubavi
ВОДЕНИЦА
Наврати ја водатана млинот,
воденицата и денес работи.Под млинските камења
и душата ја снемува!Пченкарното брашно
сè уште топло е,го стоплил
ударот на камењата.Баба ми,
веќе котлето го припремилаза пченкарниот бакрдан.Огништето топло грее.
На синџиротобесен низ оџакот,
во котлето,бакрданот врие.
Наврати ја водатана млинот,
воденицата и денес работи.Запенетата вода
го тркала колцето,ги покренува
млинските камења,го сомле срцето,
однесе сè.Солзите се топат
со запенетата вода.Се заминува.
Сеќавањата се навратуваат,каде е воденицата?
158
Oda ljubavi
Тука беше.Каде е бакрданот?
Котлето обесено на синџирот?Кадe е огништето?
Се прашувам за миг.За миг нестана сè.
Зарем само тоаостанало во мислите.
Ги нема.Срцето и душатазаедно со солзите
се тамупокрај воденицата.Очите ги гледаат
млинските камењакако го мелат
пченкарното брашно.Бакрданот врие
в котелна плин.
159
Oda ljubavi
160
Oda ljubavi
MISLI
Misli dopiru tamokamo ništa i nitko
ne može stići.Misli povezuju svijet.
Misli i moja dušastopljeni su
zajedno s tobom.Oganj na srcu
tinja.Misli su opet
odlutale,što ih možezaustaviti.
161
Oda ljubavi
МИСЛИ
Мислите допираат тамукаде ништо и никојне може да стигне.
Мислите го поврзуваат светот.Мислите и мојата душа
се стопенизаедно со тебе.
Огнот на срцетотлее.
Мислите пакодлутаа,
што можеда ги запре.
162
Oda ljubavi
VIDJELA SAM TE
Vidjela sam te,kao ptić
preletio si ispred moјih očiju,kao leptir,onaj lijepi,
noćni, veliki, šareni,stao si na mom dlanu.Ptić za tren je otišao.
Leptirje godinama
treperiona mojim rukama.
163
Oda ljubavi
ТЕ ВИДОВ
Те видов,како пиле
прелета пред моите очи,како пеперутка,
онаа убавата,ноќна, голема, шарена,
застана на мојата дланка.Пилето за миг замина.
Пеперуткатасо годинитрепереше
на моите раце.
164
Oda ljubavi
MLADOST
Jesi li vidiokamenu kuću?
Tu sam se rodila.Jesi li vidio
ognjište i malu odaju?Tu sam odrasla,
jela sam i spavala.Jesi li vidio dvorište?
Tu sam se igrala,djetinjstvo mi je prošlo.
Jesi li vidio puteljkegdje sam se šetala,
gdje mi je cijela mladostprošla?
Zarasli su puteljci,trnje su uhvatili.
Dvorište je livada postalo,a kamena kućazatvorena je.
Ognjište i mala odajačekaju me.
Možda ću opet zaspatina mom
drvenom krevetu.
165
Oda ljubavi
МЛАДОСТ
Ја виде ликамената куќа?Тука се родив.
Го виде лиогништето и малото одајче?
Тука пораснав,јадев и спиев.
Го виде ли дворот?Тука се играв,
детството ми мина.Ги виде ли патеките
каде се шетав,каде целата младост
ми помина?Зараснале патеките,
трње фатиле.Дворот ливада станал,
а камената куќазатворена.
Огништето и малото одајчеме чекаат.
Можеби пак ќе заспијамна мојот
дрвен кревет.
166
Oda ljubavi
SILA LJUBAVI
Držiš mena dlanu
kao kap vode,kao zjenicuu tvom oku,kao kraljicu,kao caricu.Ja s tobom
imamcijeli svijet.
Vladamsa svakom porom
života,sa svakomzvijezdomna nebu.
Tako sam jaka,da cijeli svijetmogu zagrliti.
Koju snaguljubav ima.
Samo jednom je daje,a cijeli svijet je prima.
Na dlanu držiš mekao kap vode,
kao zjenicu oka.Kako je ljubav
snažna.
167
Oda ljubavi
СИЛАТА НА ЉУБОВТА
Ме држишна дланка
како капка вода,како зеница
во твоето око,како кралица,како царица.Јас со тебе
го имамцелиот свет.
Владеамсо секоја пора
на животот,со секоја
sвезда на небото.Така сум силна,та целиот свет
можам да го гушнам.Која сила
љубовта има.Само еднаш ја дава,
а целиот свет ја прима.На дланка ме држиш
како капка вода,како зеница во око.
Како е љубовтасилна.
168
Oda ljubavi
ŽIVOTNA KNJIGA
Danas listamstranice života.
Ako ih počnem čitatitrebaju mi još
tri života.Knjiga velika,
sitna slova,nešto zapamćeno,
nešto zaboravljeno,a nešto jednostavno
moraš ponoviti,kao pjesmu,kao lekciju
naučiti.Zapamti pjesme!Zapamti lekcije!
Prenesi ihdjeci,
život gdje počinje.Lekcije iz početka
da se uče.Pjesme da se pjevaju
i recitiraju.Nek se pišu
nove životne knjige.
169
Oda ljubavi
ЖИВОТНА КНИГА
Денес ги листамстраниците на животот.Ако почнам да ги читам
ми требаат уштетри животи.
Книга голема,ситни букви,
нешто запамтено,нешто заборавено,
а нешто едноставномораш да го повториш,
како песна,како лекцијада научиш.
Запамти ги песните!Запамти ги лекциите!
Пренеси гина децата,
животот каде почнува.Лекциите од почеток
да се учат.Песните да се пеат
и рецитираат.Нека се пишуваат
нови животни книги.
170
Oda ljubavi
SRETNE GODINE
Svaku kapkiše
primi kao rijeku suza.
Svaku zrakuSuncaprimi
kao zrakakoja do srca te gori.
Svaka pjesmaptice
što je slušašsretnimte pravi,
zapjevaj zajedno s njom.Svaki dandajem tiponeku
kap suza.Svaki danpoželim
i zrake Suncado srca da te izgore,
jer želimljubav da osjetišduboko u srcui da je uzvratiš
sa sunčanim zracima.Pticu s pjesmom
ti ja dajemveselo raspjevanu
da zapjevaš i tizajedno s njom.
171
Oda ljubavi
Svaka moja suzakaplje na tvojim dlanovima.
Svaku sunčevu zrakuzajedno s ljubavi
čekamo ju:Sa suzama,pjesmom,s ljubavi,
sretne godinezajedno prolazimo.
Svaka sunčeva zrakau našim srcima zalazi.
172
Oda ljubavi
СРЕЌНИ ГОДИНИ
Секоја капкана дождотприми ја
како река солзи.Секој зракна Сонцетоприми гокако зрак
кој до срце те гори.Секоја песнаод птицата
што ја слушашсреќен
те направи,запеј заедно со неа.
Секој денти давампо некоја
капка солза.Секој денпосакувам
и зраците од Сонцетодо срце да те изгорат,
бидејќи сакамљубовта да ја почувствуваш
длабоко во срцетои да ја возвратиш
со сончевите зраци.Птицата со песна
ти ја давамвесело распеанада запееш и тизаедно со неа.
173
Oda ljubavi
Секоја моја солзакапе на твоите дланки.
Секој сончев зракзаедно со љубов
го чекаме:Со солзи,
песна,со љубов,
среќни годинизаедно минуваме.Секој сончев зрак
во нашите срца заоѓа.
174
Oda ljubavi
PRIČE NOĆI
Kako da ostanem mladakad tebi kosa sijedi?
Kako da budem zvijezdada osvijetlim nebo,
kada drugih zvijezda nema?Kako da budem Sunce,cijeli svijet da grijem,
kad oblaci me pokrivaju?Ne mogu biti mlada,
kada ti pored mene stariš.Ne mogu biti zvijezda,no osvjetljavam ti noć.Ne mogu biti Sunce,
ali grijem te.Kako da ostanem mlada?Kako zvijezda da budem?Kako Sunce da postanem?
Polako gasim se.Tonem u duboki san.
Naviru priče noći.
175
Oda ljubavi
ПРИКАЗНИТЕ НА НОЌТА
Како да останам млада,кога тебе косата ти белее?
Како да бидам sвездада го осветлам небото,
кога други ѕвезди нема?Како да бидам Сонце,цел свет да го греам,
кога облаците ме покриваат?Не можам да бидам млада,
кога ти покрај мене старееш.Не можам да бидам ѕвезда,но ти ја осветлувам ноќта.Не можам да бидам Сонце,
ама те греам.Како да останам млада?Како ѕвезда да бидам?
Како Сонце да се сторам?Полека се гаснам.
Тонам во длабок сон.Навираат приказните на ноќта.
176
Oda ljubavi
ŽENA OD KAMENA
Kao od kamena isklesana,stup jednog naroda budi!
Digni glavu gore.Pokaži dobrotu
svoga srca,otvori vrata
ljubavi:Ljubav za jedan narod.
Ukleti narod!Narod s ognjišta istjeran!
Budi kamen!Stup na ovom svijetu!
Kao mramorkameno srcenek’ zazvoni,
nek jekne glas!Glas dobrote!Svaka riječ
negdje se zapisuje.Svaku misaonetko prati.
Svjetlost nevremenapokriva te!Budi jak!
Samo dobrota,dobro ti nosi.
Budi stupza cijeli svijet,
s dobrotom,s milošću,
s velikom ljubavi.
177
Oda ljubavi
Objedini svijet.Zagrli ga u zagrljaju.
Daj mu dom.Ognjište
s ljubavlju razgoreno.Daj mu dušu
i toplokameno srcekao mramorskamenjeno
od prevelike boli,bol za jedan kraj.
Budi stupjednog naroda!
Na dlanudonesi svoj kraj!
Podijeli ga s ljubavlju.Ljubavlju
za narod svoj.
178
Oda ljubavi
ЖЕНА ОД КАМЕН
Како од камен исклесана,столб на еден народ биди!
Дигни ја главата гордо.Покажи ја добрината
на своето срце,отвори ги портите
на љубовта:Љубов за еден народ.
Народ проколнат!Народ од огниште истеран!
Биди камен!Столб на овој свет!
Како мермеркамено срценека заѕвони,
нека екне глас!Глас на добрина!
Секој зборнегде е запишан.
Секоја мисланекој ја следи.
Светлоста на невреметоте покрива!Биди јак!
Само добрината,добро ти носи.
Биди столбза цел свет,со добрина,со милост,
со голема љубов.Обедини го светот.
Гушни го в прегратка.
179
Oda ljubavi
Дај му дом.Огниште,
со љубов разгорено.Дај му душа
и топлокамено срцекако мермерскаменето
од преголемата бол,бол за еден крај.
Биди столбна еден народ!
На дланкадонеси го крајот свој!Подели го со љубов.
Љубовза својот народ.
180
Oda ljubavi
SA MNOM SI I AKO TE NEMA
Oblaci nosetvoj lik.Sunce
tvoju sjenu.A s vjetrom
čujemtvoj glas.
Što da radim danas?Oblaka ni od kuda.
Sunce zalazi.A vjetra nema.Opet sam sama.
Moram sačekati oblake.Moram sačekati da noć padne.
A možda sutravjetar će zapuhati,
opet ću čutitvoj glas
i tvoju sjenusunce će donijeti.
Oblaci i kišadonijet će tvoj lik.Noć san će donijeti u kome ću te vidjeti.A vjetar će zazvoniti
pjesmom,tvoj glas će donijeti.
Gledam te,slušam te.
U svakom trenutkusi sa mnom.
181
Oda ljubavi
182
Oda ljubavi
СО МЕНЕ СИ И АКО ТЕ НЕМА
Облаците го носаттвојот лик.
Сонцетотвојата сенка.А со ветротго слушамтвојот глас.
Што да правам денес?Облак никаде.Сонцето зајде.А ветар нема.Пак сум сама.
Морам да ги чекам облаците.Морам да чекам да падне ноќ.
А можеби утреветар ќе дувне,
пак ќе го слушнамтвојот глас
и твојата сенкасонцето ќе ја донесе.Облаците и дождот
ќе го донесат твојот лик.Ноќта сонот ќе го донесе
во кој ќе те видам.А ветрот ќе заѕвони
со песна,твојот глас ќе го донесе.
Те гледам,те слушам.
Во секој мигси со мене.
183
Oda ljubavi
184
Oda ljubavi
BILJEŠKA O AUTORU
Milena Zlateska, djevojačko prezime Dojčinoska, od oca Vukašina i majke Vladine, rođena je 3. siječnja 1964. godine u Makedonskom Brodu u Republici Makedoniji, gdje je završila osnovno i srednje obrazovanje – opću gimnaziju. Ekonomski fakultet (Poslovna informatika) diplomirala je u Prilepu na Sveučilištu „Sv. Kliment Ohrid-ski“ iz Bitole i stekla zvanje diplomiranog ekonomista.S roditeljima i svojim bratom Mitkom živjela je sve do dolaska u Republiku Hrvat-sku, 5. ožujka 1992. godine, gdje je dovodi neizmjerna ljubav prema svojem suprugu Ratku Zlateskom koji je već živio i radio u Puli. Zajedno imaju tri prekrasne kćeri, Mihaelu, Marinelu i Magdalenu. Kako i sama kaže, sav svoj život posvetila je njima poklanjajući im svu svoju ljubav. Od tada pa sve do danas živi i radi u Puli.Od samoga početka aktivno sudjeluje u radu makedonskih asocijacija u Puli, gdje je nekoliko mandata bila blagajnica MPCO-a „Sv. Joakim Osogovski“ i dopisnica „Ma-kedonskog glasa“. Nekoliko godina bila je administrativna tajnica i članica u Vijeću makedonske nacionalne manjine Grada Pule i tajnica MKD IŽ „Sv. Kiril i Metodij“ iz Pule, a danas je potpredsjednica Društva i članica Upravnog odbora Zajednice Make-donaca u Republici Hrvatskoj, kako i članica Vijeća makedonske nacionalne manjine Grada Pule i Istarske županije.Poeziju piše još od srednjoškolskih dana, no do sada je izdala samo deset pjesama u zbirci pjesama „Izbor pjesama makedonskih autora iz Hrvatske“. Zbirka „Ognjište“ njezina je prva samostalna izdana zbirka, a „Oda ljubavi“ je nastavak prve zbirke.
185
Oda ljubavi
186
Oda ljubavi
БЕЛЕШКА ЗА АВТОРОТ
Милена Златеска, моминско презиме Дојчиноска, татко Вукашин и мајка Владина, родена е на 3 јануари 1964 година во Македонски Брод, Република Македонија, каде го завршува основното и средното образование – општа гимназија. Економски факултет (економско-статистичко-кибернетска насока) дипломира во Прилеп при Универзитетот „Св. Климент Охридски“ од Битола и се стекна со звањето дипломиран економист.Со родителите и својот брат Митко, живее сè до доаѓањето во Република Хрватска, на 5 март 1992 година, каде ја доведува неизмерната љубов према својот сопруг Ратко Златески кој веќе живееше и работеше во Пула. Имаат три прекрасни ќерки, Михаела, Маринела и Магдалена. Како и самата вели, целиот свој живот им го посветува ним и им ја дарува сета своја љубов. Од тогаш па сè до денес живее и работи во Пула.Од самиот почеток активно учествува во работата на македонските асоцијации во Пула, каде неколку мандата била благајник на МПЦО „Св. Јоаким Осоговски“ и дописник за „Македонски глас“, потоа неколку години била административен секретар и член на Советот на македонското национално малцинство за Град Пула и секретар на МКД ИЖ „Св. Кирил и Методиј“ од Пула, а денеска е потпреседателка на Друштвото и член на Управниот одбор на Заедницата на Македонците во Република Хрватска, како и член на Советот на македонското национално малцинство за Град Пула и Истарска жупанија.Поезија пишува уште како средношколка, но досега има издадено само десет песни во стихозбирката „Избор песни на македонски автори од Хрватска“. Стихозбирката „Огниште“ е нејзина прва самостојна издадена збирка, а „Ода на љубовта“ е продолжение на првата стихозбирка.
187
Oda ljubavi
Sadržaj/Содржина
Posveta Посвета ZahvalnostБлагодарностPo putu ljubaviПо патот на љубовтаMilena Zlateska-recenzijaPjesma moje djeceПесната на моите чедаZa našu profesoricuЗа нашата професоркаSrce staklenoСрце стакленоKada se svijet gasiКога светот се гасиNema teТе немаLjubav i otrovЉубово и отровŽarЖарLjubav isklesana u kamenuЉубов исклесана во каменSanСонČarobni osmjehМагична насмевкаKap mirisaКапка мирисSamo dođiСамо дојдиJanjeЈагнеSpas – MolitvaСпас – МолитваSama samСама сумNebesni raj
45679
111517202223242526272831343536373839404244454647484950515254565758
188
Oda ljubavi
Небесен рајVolim teТе посакувамCrveno neboЦрвено небоGladan pasГладен песDa se vratimДа се вратамMisao majkeМислата на мајкатаJedini mojЕдинствен мојVolim teТе сакамBoje noćiБоите на ноќтаPoljubi meБакни меTvoj pogledТвојот погледIzgubljena ljubavИзгубена љубовŽivotЖивотLaneСрнчеMiris ljubičicaМирисот на темјанушкитеJugoЈугоIstinaВистинаDa se vratimДа се вратамBudi uz meneБиди до менеKorijeniКорениLabirintЛавиринт
5960616264666768697071727476788081828384868890929394959698
100101102103104105106108110111112113
189
Oda ljubavi
Moja dušaМојата душаCvijet mladostiЦвет на младостаPut ljubaviПатот на љубовтаPotraži meПобарај ме Prokleta ženaПроклета женаO, čovječeО, човекуAnđeo čeka te Ангелот те чекаMoji korijeniМоите корениOganj mojeg srcaОгнот на моето срцеTvoj životТвојот животVečno mojВечно мојDan pahuljica, dan zvijezdaДенот на снегулките, денот на sвездитеBorba za životБорба за животNema meМе немаVodenicaВоденицаMisliМислиVidjela sam teТе видовMladostМладостSila ljubaviСилата на љубовтаŽivotna knjigaЖивотна книгаSretne godine
114116118120122123124125126127128129130132134135136138140141142144146148150151152153154157160161162163164165166167168169170
190
Oda ljubavi
Среќни годиниPriče noćiПриказните на ноќтаŽena od kamenaЖена од каменSa mnom si i ako te nemaСо мене си и ако те немаBilješka o autoruБелешка за авторот
172174175176178180182184186
191
Oda ljubaviMilena Zlateska, dipl.oeccODA LJUBAVIpoezija
Nakladnik:Zajednica Makedonaca u Republici Hrvatskoj
Za nakladnika:Ilija Hristodulov
Recenzija:Dr. Vasil Tocinovski, sveučilišni profesorDr. Goran Kalogjera, sveučilišni profesor
Dizajn korice:Vladimir Dojčinoski, dipl.dizajner
Ilustracije:Aleksandar Simjanoski
Prijevod, lektura i korektura:Milena Zlateska, dipl.oeccMihaela, Marinela i Magdalena ZlateskiVerica TocinovskaBenita GoševElizabeta Petrovska
Grafička priprema i tisak:M-Print, tiskara i knjigovežnica, Zagrebwww.m-print.hr
Naklada:400 primjeraka
ISBN:978-953-7328-29-0
U Zagrebu, listopad 2017.
CIP zapis je dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 000977051.
Tisak ove knjige realiziran je sredstvima iz Državnog proračuna RH posredstvomSavjeta za nacionalne manjine Republike Hrvatske
192
Oda ljubavi
top related