1. ИЗБОР И ДЕФИНИСАЊЕ АНАЛИТИЧКОГ ЗАДАТКА

Избор аналитичког задатка је детерминисан моногим претходним инстанцама. И ту је још једна важна разлика између аналитике и њеног изучавања и науке – процеса стицања научног сазнања. Наука релативно самостално бира сопствене задатке на основу свог сазнања и по својим критеријумима (али уз уважавање актуелне ситуације и извесним њеним утицајима). Аналитици су задаци одређени као глобални (општи и посебни, а појединачни задаци се одабирају на основу актуелног интереса основача – корисника или се једноставно намећу). И ако сама аналитика (служба, аналитичар) нису самостални у избору аналитичких задатака, постоје стандардизовани критеријуми за његов (њихов) избор и артикулацију. За безбедносне аналитике основни садржај је увек нека друштвена појава која има стварне, непосредне или може да има везе са друштвеном безбедношћу. Може се покушати са приговором да се извесна природна догађања, затим извесна збивања у технологији и техници, и слично не могу уврстити у друштвене и безбедносне појаве. То је заблуда! Сва људска сазнања и све људске творевине, као и све релације са природом су друштвене појаве и безбедносне појаве. Шта више, све што је регулисано одређеним нормативним актима друштва у функцији је

безбедности друштва и људи који га чине. Заиста, нису сви процеси у надлежности једног институционалног субјекта – па, нормално једне аналитике. Шта више, није у «надлежности» једне аналитике ни све што је у надлежности институције којој припада, али се сви задаци разних безбедносних аналитика сврставају у друштвене појаве и то безбедносне појаве.

Све друштвене појаве, независно од тога у којој се области живота одигравају, нужно имају своје структуре – дакле стабилне чиниоце, а одигравају се кроз активности, односе и везе у одређеном процесу трајања. За све друштвене појаве и све безбедносне појаве које могу бити предмети аналитичких задатака целисходно је мислити у следећим основним поставкама:

1) Све друштвене појаве и процеси (али и природне појаве) одигравају се у неким условима. Све оне су, у одређеном времену и простору, лоциране у неко окружење, природно и друштвено. Природно окружење увек чине неки и некакви метеоролошки услови, географски услови, флора и фауна, као и неки друштвени услови као што су својства и карактеристике одређене заједнице, њеног уређења и развоја. Неки чиниоци услова су нужни и у спрези са другима су довољни, те својим деловањем постају узроци. Неки од њих су стални, други релативно дуготрајни, трећи привремени, итд. Неки су јачег утицаја (позитивног или

негативног), други су мањег, или су потпуно неутрални, Тако можемо говорити о повољности услова за одигравање неког процеса или догађања.

2) Ниједна друштвена појава не може се одигравати без непосредног или посредног учешћа људи као појединаца, организација, институција, заједница, група, итд. – једном речју без субјеката у одређеним улогама и функцијама и разних својстава, особина и социјалних положаја. Са становишта безбедносне аналитике три врсте субјеката су у првом плану: а) угрозитељи, носиоци угрожавања; б) штићеници, они који су угрожени; в)субјекти безбедности – заштитници; г) неутрални, у датом контексту.

3) Сваки субјект – учесник у овом процесу – односу има своје потеребе – мотиве, интересе и цињеве, своје разлоге учествовања и ангажовања у њему. Неки од тих разлога могу бити сасвим свесни и вољни, други могу бити заблуда, заведеност, лаковернст, уцењеност, итд.

4) Сви субјекти, у складу са мотивима, интересима и циљевима, остварују своје улоге и функције кроз одређена понашања и делатности. Тако угрозитељи чине забрањене и криминалне радње, угрожени – који могу имати улоге жртве, сносе последице – директне и индиректне – угрожавања и заштите њихове безбедности, а заштитници – носиоци одговорности за безбедност, обављају превентивне, куративне и

посткуративне радње на остваривању безбедности. У том процесу који има све карактеристике између угрожавања и очувања безбедности, остварују се разне везе и односи.

5) Сви субјекти у свом делању (ма ког усмерења) користе разне методе и средства. Тајност је једна од метода коју користе обе стране у борби. Друга је инфилтрација, затим посматрање, прислушкивање (праћење), провокација, лажно представљање, интервјуи, увид у документацију (исправе), итд.

Свако понашање и свака делатност изазивају неке ефекте. Ови ефекти могу бити очекивани и неочекивани, жељени и нежељени, корисни и штетни по учеснике у предметном процесу. За аналитику је битно да открије који су субјекти били успешни – остварили сопствене циљне резултате и колико, а који су претрпели штету, какву и колику.

На основу односа постигнутог и циљног с једне стране и штете и уложене енергије и средстава може се констатовати степен успешности – неуспешности.

Изложена структура друштвене и безбедносне појаве битан је основ разумевања задатка и приступања његовом извршењу.

Аналитички, радни задатак је почетна фаза аналитичког изучавања – истраживања одређене појаве.

Њега бисмо могли дефинисати на разне начине, али изгледа да би функционална радна дефиниција могла да гласи: «Аналитички радни задатак је стручно артикулисан налог подређеним субјектима да одређеним одговарајућим делањем остваре предвиђен (захтеван) резултат». Проучимо ли ову одредбу констатујемо да у процесу формирања радног задатка приоритетну улогу има овлашћени налогодавац. С обзиром да сваки радни задатак у аналитици реши (решава) одређени сазнајни проблем, претпоставља се да је налогодавац компетентан, што значи: а) да је довољно способан да спозна и схвати проблем; б) да је довољно способан да тај проблем артикулише у облику јасног и одређеног налога, односно да формулише задатак. Ову фазу давања налога не теба поистоветити са конституисањем истраживачког задатка, јер је ово само прва фаза администартивног процеса у формирању аналитичког задатка.

Две су основне варијанте у давању налога. Прва, ређа у хијерархијски и субординацијски устројеној организацији, налогодавац даје налог непосредном извршитељу – аналитичару. Друга, чешћа, виши налогодавац даје налог подређеном налогодавцу који е јавља као посредник. У другом случају јављају се знатни проблеми у погледу постизања одређености и јасности постављеног задатка. Извор текстова је у вишестепеној

интерпретацији задатка и увек присутним разликама у схватању и разумевању истих исказа од разних субјеката. Већа опасност од таквог посредовања је на почетку међусобне сарадње (ако су учесници добронамерни) и када се дају уобичајени задаци. У свим случајевима пожељно је да задатак који се даје извршиоцу – аналитичару, треба да има следећу садржину, да се наложи следећом процедуром и да има следеће одлике:

1) У садржини сваког задатка који се поставља као захтев аналитичкој обради, мора се јасно и веома одређено саопштити:

А) шта су проблем и предмет које треба обрадити;

Б) ко ће га обрадити: одређени појединац, одређена екипа или ће овлашћени носилац одговорности за извршење задатка самостално формирати екипу са којом ће радити;

В) која, колока и каква средства стоје на располагању и да ли су расположива средства адекватна и довољна за извршење задатка;

Г) рокови – временске одредбе за обухват проблема и предмета и за извршење задатка. У пракси се, по павилу, јављају коалиције између обима и временског одређење предмета, задатка и расположивог времена за обраду задатка. Пошто задаци могу бити а)

актуелно-дескриптивни («прати се само актуелно збивање»); б) реконструктивни; в) пројективни; и г) мешовити – то је тешко одредити ваљане термине , те су они често еластични, променљиви и чак произвољни! Друго, рокови примерени извршењу задатка у неким случајевима нису примерени догађањима на терену. Да би се таква ситуација предупредила, утврђују се периодични рокови.

Д) Просторне одредбе у смислу: а) обухвата простора на којој се појава остварује; б) одредбе, простора на коме (у којој) ће аналитичка служба обавити послове;

Ђ) Субјекти са којима ће се у току обављања задатка извршилац задатка контактирати, у ком својству, на који начин и из ког разлога. Истовремено, утврђује се који су субјекти искључени из било ког разлога , из било каквог увида о постојању и реализацији задатка.

Е) прецизно одређење очекиваног резултата извршења задатка. Ту се јављају два битна питања: а) како димензионирати задатак. Наиме, ако је задатак предимензиониран, ваљаног резултата, поготову не оног који је у складу са очекивањем; б) како се односити према резултату који је у нескладу са очекивањима или уобичајеним стандардима.

Реалистичност захтева извршења задатка због тога је битна у формулисању задатка.

Ж) Прецизно одређење процеса представљања резултата – садржаја, форме, обима, субјекта, пријема, итд. Као и субјекта заштите и начина чувања резултата извршења задатка.

За извршење задатка битан је однос извршиоца задатка према (са): а) налогодавцу и б) према задатку. Стога су важни критеријуми чијом применом се настоје одабрати најподобнији извршиоци. Најбоље је када се може спојити скуп више позитивних особина као што су: добри сараднички односи, склоност ка бављењу одређеном проблематиком, оспособљеност (стручна, физичка и психичка) и одређено искуство, али не и презасићеност. У аналитичком проучавању што – шта изгледа да је рутинско. Међутим, чим се аналитичкој обради извора и тема приступа рутински, настају смањене осетљивости за значајне финесе. У пракси се, понекад, недовољно пажње посвећује речима којима је став исказан, као и конструкцији и тону исказа, што може довести у питање препознавања правог значења.

Могуће грешке и тешкоће, које се могу предвидети, правовремено се рашчлањују непосредним заједничким разматрањем задатка на консултативном састанку у чијем раду суделују: а) непосредан налогодавац, Б) непосредни извршитељ (извршитељи) и, ако је то потребно, в) одговарајући експерти – консултанти. У неким ситуацијама се такво разматрање сматра

«непотребним састанчењем или губљењем времена» итд. То је заблуда! Много се више времена изгуби доцније на додатна објашњења, допунска упутства, неспоразуме око разултата и њиховог коришћења. На рашчишћавању свих дилема у прбом реду треба да инсистирају аналитичари јер незадовољство резултатом погађа прво и непосредно, прво њих!

Задатак је административно оформљен тек после описаног разматрања и јасних, усвојених, прецизнх закључака.

У аналитичком раду могу се јавити две ситуације. Прва је да аналитика као целина или њен део или неки сарадници у аналитици иницирају проучавање неке појаве или неког проблема у вези с њом, па тражи сагласност од надлежних да ту иницијативу реализује. У таквим случајевима иницијативна група (или појединачни иницијатор) припрема предлог задатка по већ наведеним тачкама. Међутим, на такве задатке се тешко добија пристанак без унапред створене атмосфере и одговарајуће подршке. Увек се поставља питање додатног времена и додатних средстава и кадрова, као и тежња да задаци чија је реализација у току не буду оштећени.

Трећа ситуација је формулисање аналитичког задатка који произилази из евентуалне сарадње две организације. Ако је то задатак из планске сарадње,

онда се посебни проблеми не јављају. Али ако је ненадана, краткотрајна и наметнута сарадња, јављају се многи организационо- комникациони и други проблеми и тешкоће, поготову ако су мултидисциплинарни и «међуресорски».

По дефинисању аналитичког задатка тек предстоји аналитичко-истраживачка процедура. Јер, наложени задатак јасно исказује захтеве и очекивања налогодавца. Аналитичар извршилац треба да одреди најпогоднију и најуспешнију процедуру стицања одговарајућег сазнања.

Добијени задатак аналитичар сада разматра сам или са екипом са становишта неопхдности да се прихваћени задатак изврши у наведеним условима. Прво проучава проблем и предмет. Наиме, сваки друштвени проблем или проблем службе – оснивача аналитике- није увек и поготову није у целини проблем и предмет аналитике. Стога, проучавајући проблем, он врши селекцију – издваја оно што се мора решавати друкчије! На основу критичког проучавања задатка, аналитичар констатује проблем и предмет аналитичко-истраживачког задатка.

После одређења проблема као аналитичко-истраживачког, приступа се конептуализацији. То је израда документа о замисли процеса изучавања којима ће се доћи до потребног сазнања.

Први чин после дефинисања проблема и прелиминарног одређења предмета је проучавање фонда постојећег сазнања о дато проблему и предмету. То су прво, научна и стручна дела о проблему и предмету.

Друго, то су статистичке и оперативне евиденције судства, полиције, специјализованих институција и организација.

Треће су прелиминарне консултације са личностима које су о тој проблематици веома добро обавештене. Наравно, ово је само припрема за израду концепта – за концептуализацију реализације истраживачког задатка.

Ипак, у аналитичком изучавању постоји једна финеса по којој се она и њен рад разликују од науке и научног рада. Приликом сваког научног истраживања, осим одређених случајева акционог истраживања, неопходно је спровести целу процедуру концептуализације и пројектовања истраживања. За разлику од науке, аналитика има неколико битних сталних – трајних пројеката, произашлих из захтева организације пројектовања одређене врсте рада. Нпр. трговина дрогом, итд. је трајни предмет изучавања криминалистичке аналитике (и не само ње) те се може поставити један дугорочан (да не кажемо трајан) пројекат истраживања и изучавања. При свакој интервенцији на осавремењавању и прилагођавању

пројекта новим захтевима, не морају се изнова спроводити процедуре концептуализације, довољна је и само делимична реконструкција. Концептуализација је потребна када се постављају нови аналитичко-истраживачки задаци – нови пројекти.

На основу научног – стручног увида у расположиви фонд сазнања и концептуализације, одговорни овлашћени аналитичари формира радни аналитички задатак или чак идејну скицу пројекта реализације радног задатка.

Радни аналитички задатак (или идејни) пројекат садржи:

1) Проблем и предмет истраживања дефинисан на одговарајући начин;

2) Циљеве истраживања и хипотезе – вероватне, основане претпоставке о предмету аналитичке обраде – ако је могуће утврдити их. Њихов саставни део су индикатори.

3) Начин истраживања – опис метода прибављања података, обраде података и опис примене тих метода.

4) Нацрт планова истраживања (термински, кадрова и средстава).

Ово је минимум који се мора поштовати како би извршење аналитичко-истраживачког задатка било

могуће, поготову јер сваки члан тима има своју улогу и одговорност. Део специфичности аналитичког изучавања је у томе што су основни битни извори аналитичког сазнања документи разних врста и употребљивости, а битна метода прибављања и обраде података је анализа садржаја докумената. Но њена улога може и мора бити знатно сложенија и допирати и до прикупљања – прибављања емпиријских података. У стварности постоје разновсрни документи, а свака скупина истоврсних докумената настаје на свој начин.