analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u srbiji final 042011-1

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin«

Zrenjanin

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA EKONOMSKIH POTENCIJALA TRŽIŠTA ISKORIŠĆENIH AUTOMOBILA U

SRBIJI

Prof. dr Milan Pavlović Duško Medić, 616-05/06, Upravljanje tehničkim sistemima –

ekološko inženjerstvo

Zrenjanin, 2011.

SADRŽAJ

1 UVOD..................................................................................................................................................5

1.1 RECIKLAŽA..............................................................................................................................61.1.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO?...................................................................................71.1.2 ZAŠTO RECIKLIRATI, REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA...............................................................................................................7

1.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA..............................................................................91.2.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA...............................................91.2.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI..................................................................................101.2.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA......................................111.2.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE....................................................12

2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA...............................................................................................13

2.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV.............................................................................132.2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV..............................................................152.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV.........................................................................162.4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV........................................................16

3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV 22

3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA......24

4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV..............................................................................................................27

4.1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM...................274.1.1 METAL I ALUMINIJUM.....................................................................................................274.1.2 BAKAR.................................................................................................................................334.1.3 OLOVO................................................................................................................................334.1.4 ALUMINIJUM.....................................................................................................................334.1.5 OSTALI MATERIJALI.........................................................................................................33

4.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV.........................................................................34

5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI...............40

6 ZAKLJUČAK...................................................................................................................................45

7 LITERATURA.................................................................................................................................46

ANEKS 1.....................................................................................................................................................48

8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE):..............................49

8.1.1 Akumulatori.........................................................................................................................498.1.2 Antifriz.................................................................................................................................498.1.3 Elektronski otpad.................................................................................................................498.1.4 Gume....................................................................................................................................498.1.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA...........................................508.1.6 OTPACI I OSTACI OD METALA........................................................................................508.1.7 OTPADNA PLASTIKA.........................................................................................................548.1.8 OTPADNA ULJA.................................................................................................................54

ANEKS 2.....................................................................................................................................................55

9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA..............................................................................................................................56

9.1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA...........................................................................................................................56

9.1.1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila.......589.1.2 Vazdušni jastuci (airbags)...................................................................................................589.1.3 Skinuti akumulator...............................................................................................................599.1.4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera...................................................................609.1.5 Kontrola grejanja................................................................................................................609.1.6 Uklonite balansere...............................................................................................................609.1.7 Uklonite motorno ulje..........................................................................................................609.1.8 Filter za ulje.........................................................................................................................609.1.9 Transmisiona ulja................................................................................................................609.1.10 Rashladne tečnosti (antifriz)...........................................................................................619.1.11 Hidraulična ulja..............................................................................................................619.1.12 Tačnosti za pranje stakala..............................................................................................629.1.13 Rezervoar za gorivo........................................................................................................629.1.14 Sistem suspendora...........................................................................................................639.1.15 Katalizator......................................................................................................................639.1.16 Klima uređaj...................................................................................................................649.1.17 Gas boca.........................................................................................................................649.1.18 Skopke koje sadrže živu...................................................................................................649.1.19 Ostali opasni predmeti....................................................................................................659.1.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila..........65

Spisak slika u radu

Slika 1. Aktivnosti na kraju životnog ciklusa automobila [21].......................................11

Slika 2 Sastav materijala prosečnog evropskog vozila...................................................14

Slika 3. Tržište aluminijuma i metala u tonama u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije..................................................................................................28

Slika 4. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije.........................................29

Slika 4. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom metalnih otpadataka i ostataka u tonama od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije.......................30

Slika 5. Broj registrovanih automobila u Republici Srbiji po godini registracije, Republički zavod za statistiku Srbije...............................................................................35

Slika 6. Razvojne etape i promena paradigmi u privredi upravljanja otpadom u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Srbiji [14]..................................................................38

Slika 7. Prostorna raspoređenost do sada ovlašećnih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji..................................................................................................40

Spisak tabela u radu

Tabela 1 - Procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti..................................................................................................................15

Tabela 2. Inputi i outputi sistema tehnološkog tretmana iskorišćenog zastavinog automobila.......................................................................................................................15

Tabela 3. Specifične primarne i sekundarne energije proizvodnje materijala koji se koriste u automobilskoj industriji....................................................................................16

Tabela 5. Tržište sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije..................................................................................................27

Tabela 6. Tržište sekundarnih materijala u evrima u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije..................................................................................................28

Tabela 7. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije.........................................28

Tabela 8. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije...............................................................................30

Tabela 9. Bruto domaći proizvod od reciklaže od 1999. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije.................................................................................................30

Tabela 10. Proizvodnja važnijih metalskih proizvoda u Centralnoj Srbiji i Vojvodini u 1990. i 2000. godini [2]...................................................................................................31

Tabela 11. Industrijski proizvodi od recikliranog otpada od 2004. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije...............................................................................32

Tabela 12. Pregled preduzeća i njihovog kapaciteta prerade obojenih metala u Srbiji [13]..................................................................................................................................33

Tabela 13. Registrovana drumska motorna i priključna vozila, Republički zavod za statistiku Srbije................................................................................................................35

Tabela 14. Broj prvi put registrovanih drumska motorna i priključna vozila, Republički zavod za statistiku Srbije.................................................................................................36

Tabela 15. Procena godišnjih gubitka sekundarnih materijala u Srbiji...........................37

Tabela 16. Lista ovlaštenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji..39

Tabela 17. Popis demontažnica i šredera kao i vrednosti ELV širom sveta 1997. godine [29]..................................................................................................................................42

Tabela 18. Troškovi investicije opštinske demontažnice u kojoj je procenjeno 514 otpadnih automobila godišnje [19]..................................................................................43

Tabela 19. Aproksimacija ukupnih godišnjih troškova reciklaže motornih vozila na teritoriji opštine Apatin [19]............................................................................................43

Tabela 20. Procenjeni ukupni prihod od dobijenih sirovina po vozilu na teritoriji opštine Apatin [19].......................................................................................................................43

1 UVOD

Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji zahtevan je zadatak u kojem je neophodno istražiti međuzavisnost delovanja tržišnih činilaca na oblikovanje potražnje i ponude sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila (End-of-Life Vehicle) u Republici Srbiji. Ali, pored neophodne analize tržišta ponude i tržišta nabavke reciklaže ELV u Srbiji, moramo ispitati i isplativost poslovanja i optimalno funkcionisanje reciklaže, zatim proceniti ekonomski potencijal sistema reciklaže ELV i proceniti neophodne investicije u ovaj sektor. Kako bismo odgovorili na ovako obiman zadatak, neophodna su uprošćavanja i aproksimacije, kao i oslanjanje na velik broj domaćih istraživačih radova, ali velikog broja radova zemalja Evropske Unije i drugih ekonomski razvijenih država.

U radu Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sagledaćemo faktore upravljanja sekundarnim sirovinama, procesa sistema reciklaže i trgovine ELV. Dakle, analiziraće se faktori upravljanja tržištem ELV u Republici Srbiji; ali i oni koji upravljaju svetskom i evropskom reciklažom iskorišćenih motornih vozila, pa i dostizanjem optimalnog tehnološkog tretmana u sistemu za reciklažu iskorišćenih motornih vozila.

U cilju sagledavanja sistema reciklaže ELV koristićemo alat za analizu životnog veka motornih vozila. Pre svega, analizu životnog ciklusa kraja životnog veka vozila kako bismo sagledali sve energetske i sirovinske ulazne i izlazne veličine ovog sistema, granice i samo funkcionisanje. Procenićemo troškove životnog ciklusa (Life Cycle Costing) sistema reciklaže ELV, a oni će nam pomoći u sagledavanju optimalnog tehnološkog tretmana u Srbiji. Istražićemo količine nastalog čvrstog otpada, delova za ponovnu upotrebu, ostataka nakon šrederovanja, emisiju štetnih materija u vazduh, zagađenja voda i po životnu sredinu drugih značajnih emisija.

Sagledaćemo tržište ponude i tražnje za sirovinama nastalim u sistemu reciklaže ELV u Srbiji, istražiti njegove potencijale i pokušati proceniti neophodne investicije u cilju optimalizacije tržišta i njihovu isplativost. Izračunaćemo energetsku uštedu u proizvodnji metala u Srbiji iz recikližnih sirovina oslanjajući se na velik broj svetskih radova publikovanim u ovoj oblasti.

Samo funkcionisanje sistema analiziraćemo na procenjenoj funkcionalnoj jedinici automobila prosečne mase od 1.000 kg, što će nam pomoći u proceni troškova životnog ciklusa ELV, sagledavanju ekonomskih potencijala tržišta, kao i proceni potrebnih investicija.

Pažnja u ovom radu posvećena je i analizi neophodnih standarda koje takva industrijska delatnost zahteva, kao i svim neophodnim merama opreza u cilju zaštite radnika i životne sredine. Ali, i na proceni troškova neophodnog deponovanja nastalog čvrstog otpada i neupotrebljivih fluida, koristeći se procenom troškova odlaganja otpada u zemljama sličnog stepena razvoja i veličine Republici Srbiji.

1.1 RECIKLAŽA

Recikliranje (recycle) uključuje obradu korišćenih materijala (otpada) u nove proizvode kako bi se sprečilo rasipanje potencijalno korisnih materijala, smanjila potrošnja sirovina, smanjila potrošnja energije, smanjilo zagađenje vazduha (iz procesa spaljivanja) i zagađenje voda (od deponovanja).

Recikliranje je vrlo bitna, treća komponenta modernog upravljanja otpadima. Ona, nakon revitalizacije (reduce) i ponovnog korišćenja (reuse) čini treću, osnovnu, komponentu hijerahije upravljanja otpadom tzv. 3R - hijerarhija smanjanja količine otpada po redosledu važnosti. Iako je – u Evropskoj Uniji od 2008. godine, Okvirnom direktivom o otpadu (Directive 2008/98/EC on waste), sama hijerarhija otpada proširena na pet komponenata: revitalizaciju, ponovno korišćenje, reciklažu, ali i na oporavak (recovery) i zbrinjavanje (disposal) – važno je napomenuti da je sam cilj hijerarhije otpada izvlačenje najvišeg stepena praktične koristi od proizvoda na kraju životnog veka i ostvariti minimalizaciju otpada.

Recikližni materijali uključuju mnoge vrste stakla, papira, metala, plastike, tekstila i elektronike. U strogom smislu, recikliranje materijala preduzima se kako bi se proizvela sirovina za proizvodnju. Međutim, to je često teško ili previše skupo, pa recikliranje mnogih proizvoda ili materijala uključuje njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji različitih drugih materijala ili proizvoda. Recikliranje se preduzima i zbog spasavanja određenih materijala iz složenih proizvoda, bilo zbog njihove vrednosti (npr. olovo iz akumulatora), ili zbog svoje opasne prirode (npr., uklanjanje žive).

Na pitanje da li je recikliranje ekonomski opravdano, postoje različiti odgovori. Lokalne zajednice u razvijenijim državama vide budžetsku korist od sprovođenja programa reciklaže, uglavnom zbog smanjenja troškova deponovanja. Međutim, postoje i procene poput one kada je danski Institut za procenu uticaju na životnu sredinu, 2004. godine, zaključio da je spaljivanje, ipak, najekonomičnija metoda za odlaganje ambalaže pića, pa čak i one napravljene od aluminijuma [28].

Svakako, određeni uslovi moraju postojati kako bi reciklaža bila ekonomski isplativa i ekološki efikasnija. To uključuje odgovarajući “izvor” reciklata, sistem za izdvajanje reciklata iz otpada u blizini mesta sposobnog za preradu tog reciklata, te potencijal potražnje za materijale nastale reciklažom. Ova poslednja dva uslova se često previde, bez tehničko-tehnološkog sistema reciklaže i potražnje na tržištu za sekundarnih sirovinama dobijenim reciklažom, reciklaža je nepotpuna, i postaje zapravo samo "kolekcija".

Sama trgovina materijalima nastalim reciklažom raznovrsna je. Pojedine zemlje trguju sa neprerađenim reciklatima, i pored brige većine drugih zemalja da je krajnja sudbina tih reciklata nepoznata i da oni završavaju ne deponijama umesto da se prerađuju. Tako se tvrdi da se u Sjedinjim Američkim Državama, od 50 do 80% računara namenjenih za reciklažu, zapravo ne reciklira. Dok je poznato da je Kina do sada ilegalno uvozila elektronski otpad, i kasnije ga rastavljala i reciklirala kako bi obezbedila monetarnu korist, ne vodeći računa o zdravlju radnika ili nastale štete po životnu sredinu. Iako je kineska vlada zabranila ove prakse, činjenica je da je njih teško iskoreniti.

Što se tiče cena reciklata, značajno je napomenuti da su one u 2008. godini pale pre njihovog skoka u 2009. godini. Karton je prosečno plaćan oko 62 €/toni u periodu od 2004. do 2008, zatim mu je cena pala na 22€/toni, da bi dostigao cenu maja 2009. godine od 69 €/toni. Cena PET plastike je sa 182 €/toni, pala na 87 €/toni da bi dostigla 2009. godine cenu od 227 €/toni.

1.1.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO?

Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti, tako i dobit u smanjenju zagađenja. Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodnja sirovina. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje, stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem, proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina, štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa.

Nedavno je potvrđeno da je potrošnja energije za proizvodnju materijala iz sekundarnih sirovina nastalih procesom recikliranja znatno manja od one koja se koristi za dobijanje materijala iz ruda u primarnoj proizvodnji, tako se 95% potroši manje energije za proizvodnju aluminijuma, 80% za magnezijem i olovo, 75% za cink, a 70% za bakar [22]. Metali se mogu više puta reciklirati, a da pritom zadrže sva svoja svojstva stoga se, s obzirom na čuvanje ruda, ono smatra najvažnijom aktivnošću za održivu budućnost metalnih proizvoda.

Recikliranje smanjuje otpad na deponijama i tako smanjuje cenu odlaganja, kao i potrebu krčenja novih zemljišta za nove deponije. Raspad otpada propraćen je proizvodnjom štetnih gasova i procednih voda na deponijama koje uzrokuju zagađenje vazduha i vode.

Recikliranje doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte povezane sa eksploatacijom ruda i proizvodnjom materijala. Osim toga, recikliranje i kompostiranje smanjuje emisiju gasova staklene bašte koja bi nastala na deponijama prilikom ispuštanja metana CH4 i ostalih gasova staklene bašte. Na primer, u SAD sa povećanjem recikliranja i kompostiranja – sa približno 8 miliona metričkih tona (8%) u 1974. godini na više od 53 miliona metričkih tona (27%) u 1997. godini – izbegnuto je ispuštanje više od 3,2 miliona metričkih tona godišnje ekvivaletnog ugljenika MMTCE (jedinica za merenje gasova staklene bašte). I pored uvećane emisije gasova staklene bašte povećanim sakupljanjem, separacijom, tretmanom (u slučaju kompostiranja) i prevoza otpada do objekata prerade [27].

1.1.2 ZAŠTO RECIKLIRATI, REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA

Reciklaža iskorišćenih motornih vozila (ELV) u visoko razvijenim državama izvanredno je uspešna, naročito nakon sedamdesetih godina XX veka – nakon uvođenja šredera u proces reciklaže iskorišćenih automobila. Sistemi za reciklažu ELV, danas, zadivljuju svojim performansama – obratimo pažnju na dva, ključna, pokazatelja performanse reciklaže. Na prvi – „stopa reciklaže“ koja u razvijenim zemljama sveta

prevazilazi 90% ukupnog broja iskorišćenih motornih vozila1, i na drugi – „reciklabilnost“ koja, danas, u reciklaži automobila prelazi 75%, i to najviše zahvaljujući procesu oporavka metala iz automobila2.

U raznovrsnoj industriji reciklaže mogućnosti razvoja poslovnih aktivnosti i malih preduzeća skoro su neograničene.

Reciklaža ELV doprinosi zaštiti životne sredine, društvu i ekonomiji povezanoj sa ponovnim korišćenjem ili reciklažom – mnoge održive poslovne mogućnosti postoje, kao i široka podrška javnosti takvom poslu.

Reciklažom ELV smanjuje se eksploatacija ruda iz prirodnih sredina i ostvaruje izvor sirovina za proizvodnju novih proizvoda dobijenih od recikliranih materijala.

Industrija reciklaže u celini veoma je raznovrsna i uključuje širok spektar usluga i proizvodnih ekonomskih delatnosti, od onih prerađivačkih i sakupljačkih, do onih koji obezbeđuju ponovnu upotrebu polovnih delova ili obezbeđuju nove proizvode od recikliranih materijala.

Pored ekonomskih koristi od sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila, ne manje važna činjenica u koristi razvoja sistema reciklaže, pa i njegovog razvoja u Srbiji jeste doprinos zaštititi životne sredine. Uklanjanje ekološki štetnih delova i materija; specijalnih ulja, kočione tečnosti, antifriza, vazdušnih jastuka, žive, freona i sličnih – zahteva poseban tretman i stručnost na mestima demontaže takvog otpada, a ne, kao do sada u Srbiji, na neuslovnim auto-otpadima u kojima nema adekvatnog tehnološkog tretmana i potrebne stručnosti – u procesu u kojem se opasne materije pre nezakonski deponuju nego što se upućuju na preradu.

Srbija na svom putu u Evropsku Uniju moraće uspostaviti sistem reciklaže motornih vozila. Nedavno su usvojeni Zakon o upravljanju otpada i Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otapdnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – mart 2009), ali je preostalo još da se donesu posebni pravilnici, odnosno podzakonski akti, za pojedine vrste otpada. Osnovana je i Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije [10] što bi trebalo da doprinese uvođenju više reda u ovoj oblasti.

U Nemačkoj centri za demontažu vozila pokrivaju krug čiji je radijus 50 kilometara. U Srbiji ima oko 1,4 miliona putničkih i lakih dostavnih vozila [10], a u ovom radu simuliraćemo i odrediti najpovoljnije radijuse za našu zemlju kao što ćemo sagledati ekonomske potencijale za uspostavljanje poslovnih aktivnosti u reciklaži motornih vozila.

1 Što čini reciklažu automobila značajno efikasnijom od reciklaže nekih drugih proizvoda ili materijala, koji kad dostižu 50% stope reciklaže smatraju se za veoma uspešnim.

2 I ovaj performansni nivo prevazilazi reciklažu velikog broja drugih proizvoda ili materijala za pakovanje.

1.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA

Životni ciklus proizvoda se može definisati kao vremenski period od nastanka ideje da se nekim proizvodom zadovolji potreba čoveka pa do odstranjivanja proizvoda iz društvene i prirodne sredine.

Na osnovu prirode procesa, životni ciklus vozila čine četiri osnovne faze:

1. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ koji obuhvataju istraživačke i razvojne procese u različitim oblastima: tržište, proizvod, tehnologije, poslovna strategija i drugo. Faza razvoja predstavlja podršku znanja u čitavom procesu.

2. PROIZVODNJA uključuje širok spektar proizvodnih procesa, počev od proizvodnje delova i sklopova, do izrade kompetnog automobila.

3. KORIŠĆENJE automobila integriše sve pretprodajne i postprodajne procese, odnosno propagandne aktivnosti, prodaju, servisiranje, komunikaciju sa kupcima i dr.

4. RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA (End of Life Vehicles, ELV) uključuje sve procese postupanja sa ELV, kao što su: preuzimanje od poslednjeg vlasnika, izdavanje sertifikata za de-registraciju, rasklapanje, pripremu materijala za ponovnu upotrebu kroz različite vrste tehnološkog tretmana, isporuku delova za ponovnu ugradnju, isporuku materijala za proizvodnju novih proizvoda i energije i otpremu do skladišta nekorisnog otpada.

U radu fokusićemo se na četvrtu, poslednju fazu životnog ciklusa vozila koja se u nastavku detaljno opisuje, ali svetlo ćemo usmeriti na analizu ove faze upotrebom alata Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) i nešto novijeg alata Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing), nastalog u procesu analize životnog ciklusa koje ćemo kasnije objasniti.

1.2.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA

Proces upravljanja iskorišćenim motornim vozilima počinje demontažom vozila i uklanjanjem svih vrednih polovnih delova koji mogu da se ponovo iskoriste, a ostatak vozila se dalje prodaje firmama koje se bave njegovom preradom.

Na kraju radnog veka, automobil obično odlazi, prvo, na u dvorište za rasklapanje, koje može biti otvoreno, delom otvoreno ili zatvoreno. U ovom procesu izdvajaju se svi opasni otpadi ili tečnosti. Te tečnosti obično su motorna ulja, antifriz, tečnosti za pranje, transmisiono ulje, kočiono ulje, tečnost iz hladnjaka i preostali benzin ili dizel. One se onečišćavaju prostim gravitacionim ceđenjem ili upotrebom pumpi. U toku procesa rasklapanja, uklanjaju se i gume, akumulator, vazdušni jastuci, kao i svi drugi potencijalno opasni delovi.

Potražnja za rezervnim delovima osnovni je izvor prihoda reciklaže iskorišćenih automobila. Zadovoljenje ponuda ove potražnje osnovna je poslovna misija većine preduzeća. Po veličini, drugi izvor prihoda od reciklaže, potražnja je za ferometalnim otpadom koji predstavlja ekonomski podsticaj kompanijama koje se bave sakupljajem

ili rasklapanjem vozila. Gotovo 100 odsto ferometalnog otpada bude oporavljeno. Potražnja na tržištu za sirovinama dobijenih reciklažom ELV diriguje uspeh ove industrije.

Pored opasnog otpada i tečnosti koji se uklanjaju po pozitivnim standardima, tokom procesa rasklapanja izdvajaju se i svi delovi koji se smatraju profitabilnim. Ti profitabilni delovi uobičajeno su oni koji se mogu ponovo upotrebljavati ili koji će biti prodati na tržištu kao polovni. U zavisnosti od toga kome su opredeljuju, biće poslati ili na šrederovanje ili će biti prodati nekim drugim industrijama reciklaže.

Na kraju svog puta kroz proces rasklapanja, automobil može biti presovan. Tako je pogodniji za transport na sledeći korak: seckanje (šredererovanje). Šreder, presovano auto propušta kroz „čekić mlin“. On secka automobil na delove veličine pesnice. Ferometali se zatim odvajaju magnetnim postupkom dok se separacija neferometalnih ostataka odvija vazdušnom separacijom. Teži delovi nakon vazdušne separacije potom se šalju na neferometalni separator u kojem se vrtložnom separatoru izoluju neferometalni materijali.

Preostali deo automobila, naziva se ostatak nakon seckanja automobila (Auto Shredder Residue). On iznosi oko 20 do 25% od ukupne težine iskorišćenog vozila. Taj ostatak je slaba tačka u recikliranju vozila. Ovaj ostatak i pored toga što je dovoljno toksičan da se smatra opasnim otpadom, može biti smatran i energetskim izvorom s obzirom da sadrži više od 7% gorive materije.

Razvijene su mnoge alternative za preradu ove vrste ostatka (fizička separacija, spaljivanje, piroliza), međutim čini se da je odlaganje na deponije trenutno najprihvatljivije rešenje pre svega zbog visoke cene njihove prerade [3].

Sagledavanjem svih potrebnih aktivnosti za reciklažu iskorišćenih automobila vidimo da oni podrazumevaju sledeće:

• Sakupljanje,

• Demontaža,

• Kontrola, inspekcija,

• Presovanje,

• Šrederovanje i

• Prerada materijala.

1.2.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI

Tehnološki tretman u Srbiji koji uključuje više subjekata – sabirne centre, centre za rasklapanje (demontažnice), centre za reparaciju delova, centre sa šrederskim postrojenjima, centre za tretman materijala, centre za mehanički tretman ASR (MTASR) i centre za termički tretman ASR (TTASR) – najbolje možemo predstaviti modelom prof. dr Milana Pavlovića publikovananim u radu Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji [21], dole.

Slika 1. Aktivnosti na kraju životnog ciklusa automobila [21]

1.2.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA

ELV Direktiva zahteva od članica Evropske Unije da se od 1. janura 2006. godine, 85 odsto težine otpadnog materijala iskorišćenih motornih vozila oporavi, ponovo upotrebi i reciklira. Pri tome, bar 80 odsto materijala prosečne težine iskorišćenog motornog vozila reciklira i ponovo upotrebi.

ELV Direktiva zahteva od ekonomskih činilaca da naprave cenu dostizanja ovih ciljeva, tako da obezbede besplatno preuzimanje iskorišćenog motornog vozila. Drugim rečima, bilo koji veći troškovi dostizanja ovih ciljeva od vrednosti iskorišćenog motornog vozila u vreme odjave registracije ne smeju da budu na teret poslednjeg korisnika.

U stepenu u kojoj su novonastali troškovi javne vlasti ili auto-proizvođača iznad vrednosti iskorišćenih motornih vozila, može biti razvijena neka forma dodatnog troška koja u delu ili celosti može biti položena prilikom kupovine novog vozila. Prvi slučaj ove prakse u EU razvijen je u Holandiji, u kojoj je, kao deo totalnog sistema tretmana iskorićenih motornih vozila (ARN), uvedena taksa za odlaganje u visini od 45 evra. Ona se naplaćuje na prvoj registraciji vozila i tako se delom finansira mreža registrovanih operatora reciklaže i rasklapanja, a potom i dostižu ciljevi ELV-a.

Pod postojećim odredbama Direktive, proporcija ELV materijala potrebnih da se oporavi, reciklira i ponovo upotrebi do 2015. godine mora da budu 95, a najmanje 85 odsto.

Ovi viši ciljevi reciklaže i obnavljanja smanjiće količinu otpada koji će biti odložen. Tako će težina iskorišćene materije iskorišćenog motornog vozila - za razliku od 2006. godine, kada je iznosila 964 kg - 2015. godine biti 1025 kg.

1.2.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE

Direktne ekonomske koristi od Direktive nisu trivijalne. One uključuju:

Promociju efikasne upotrebe resursa pružanjem podsticaja za inovacije u dizajnu vozila, kao i kasnijem tretmanu. Do sada je ograničen broj značajnih promena u dizajnu motornih vozila kao rezultat ove Direktive; međutim, proizvođači vozila su trenutno zakonski obavezni da dizajniraju svoja vozila tako da ispunjavaju ciljeve za oporavak i reciklažu datom Direktivom. Postoji niz dokaza da se Direktivom uticalo na razvoj tehnologija u sektoru tretmana – tehnologija sposobnih da smanje troškove sadašnjih metoda.

Studije slučaja pokazuju da je unapređena efikasnost sektora tretmana tehničkim i profesionalnim pristupom, ali i investicijama koja su povećavala efikasnost procesa, obezbeđujući im održivost u budućnosti. Ove koristi još uvek su skromne u poređenju sa onim koje se očekuju i koje će voditi sveukupnom smanjenju troškova tretmana.

Smanjenje troškova odlaganja otpada tako što se umanjuje otpad. Ovi direktni troškovi su celina ili deo troškova koji se moraju izdvajati za odlaganje otpada, ali oni dovode, u najmanje, i niže troškove drugim generatorima otpada.

Smanjenje nivoa troškova odlaganja koji javni sektor ima za tretman napuštenih vozila.

Smanjenje auto kriminala unapređenjem efektivnosti sistema registracije motornih vozila, smanjenje ilegalne upotrebe motornih vozila, kao i nekažnjivog ostavljanja vozila. Procene u Velikoj Britaniji su da će se Direktivom uštedeti godišnje 30 miliona evra između 2007. i 2025. godine. [1]

2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA

Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) alat je nastao šezdesetih godina prošlog veka kao rezultat zabrinutosti naučnika za budućnost fosilnih goriva. Analiza životnog ciklusa pomaže u razumevanju uticaja životnog ciklusa proizvoda na životnu sredinu, obezbeđuje minimalizaciju otpada i upotrebe resursa i energije. Cilj analize životnog ciklusa nije precizan odgovor na postavljena pitanja, već, pre, razmatranje procesa životnog ciklusa proizvoda u cilju obezbeđenja korisnih inputa širem procesu strateškog planiranja.

Analiza životnog ciklusa sistemski pristupa evaluaciji posledica na životnu sredinu pojedinog proizvoda, procesa ili aktivnosti.

Idealno, kompletna analiza životnog ciklusa uključuje tri različite ali preklapajuće komponente:

INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Inventory). Objektivan, zasnovan na podacima proces kvantifikacije: potreba za energijom i sirovinama, zagađenja vazduha i voda, čvrstog otpada i drugih emisija u životnu sredinu tokom životnog ciklusa određenog proizvoda, procesa ili aktivnosti.

PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Impact Assesment). Evaluacioni postupak utvrđivanja uticaja na životnu sredinu komponenata utvrđenih u životnom ciklusu inventara. Ovaj postupak treba da adresira kako ekološki uticaj, tako i uticaj na ljudski život, kao i društveni, kulturni i ekonomski uticaj.

ANALIZA POBOLJŠANJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Improvement Analysis). Analiza mogućnosti smanjenja ili izbegavanja uticaja na životnu sredinu kroz ceo životni ciklus proizvoda, procesa ili aktivnosti. Ova analiza može uključivati i kvantitativna i kvalitativna merenja unapređenja - na primer, u promeni dizajna proizvoda, upotrebe sirovinskih materijala, industrijskih procesa, upravljanja i upotrebe otpada.

2.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV

Automobil je proizvod visoke složenosti za čiju se proizvodnju koristi više stotina različitih tehnologija i u koji se ugrađuje oko 15.000 delova. Delovi automobila se proizvode od različitih materijala: čelika, stakla, aluminijuma i drugih minerala [16]. Svake godine u celom svetu oko 18 miliona vozila stiže do kraja svog životnog ciklusa. Ukoliko bi se sva ta vozila odlagala kao otpad, to bi značilo 20 miliona tona (70 miliona m3 po zapremini) novog čvrstog otpada svake godine koji bi opterećivao životnu sredinu.

Za brojne otpatke već je pronađena nova namena. Predmet interesovanja nisu samo metalni otpaci već i stari papir, koža, tekstil, drvo, rastvarači, stara ulja i drugi fluidi.

Kada se eliminišu kadmijum, olovo, hrom, živa i sl. iz iskorišćenih motornih vozila, još uvek 3 do 4 odsto od ukupnih otpadaka ostaje u grupi posebno problematičnih.

Sirovinski gledano, iskorišćena motorna vozila su vrlo važni izvori sekundarnih sirovina. To se odnosi najviše na metale. Pozitivni aspekt reciklaže ogleda se i sa aspekta angažovane energije u proizvodnji pojedinih materijala. Za dobijanje 1kg čelika iz rude treba angažovati 40.000 kJ, a iz reciklaže 18.100 kJ (dvostruko manje) [15].

Na slici 2 je prikazan sastav materijala prosečnog evropskog vozila kao i ukupno učešće plastike u prosečnom vozilu (oko 9.3%), mesta njene primene, kao i vrsta upotrebljene plastike (polivinil hlorid, polipropilen, poliuretanska guma, itd.)

Slika 2 – Sastav materijala prosečnog evropskog vozila

U tabeli broj 1 dato je procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti u Republici Srbiji. Vidi se da su metali, crni i obojeni, reciklabilni u visokom procentu. Od plastike prisutne u vozilu reciklabilni su ABS i polipropilen.[15].

NazivMasa po vozilu Reciklabilnost

% kg % kg

FEROMETALI 68 680 90 612

Školjka 25 250 90 225Ostali čelični delovi 28 280 90 252

Liveno gvožđe 15 150 90 135

OBOJENI METALI 6 60 90 54

Legure AlSi 4.4 44 90 39.6Bakar 1 10 80 9

Olovo 0.6 6 90 5.4

PLASTIKA I KOMPOZITI 8 80

ABS 1 10 80 8Polipropilen 1 10 80 8

PVC 0.8 8

Poliester 1.2 12

Poliuretan 1.5 15

Ostalo 2.5 25

FLUIDI 1.4 14 44 6.2

Gorivo 0.2 2 100 2Motorno ulje 0.4 4 90 3.6

Hipoidno ulje 0.3 3 0 0

Kočione tečnosti 0.04 0.4 0 0

Antifriz sa vodom 0.3 3 0 0

Meripol 0.1 1 0 0

Freon 0.06 0.6 100 0.6

GUMA 5 50

Pneumatici 3 30Ostali gumeni delovi 2 20

STAKLO 3.5 35

TEKSTIL 1 10

OSTALO 6.1 61

BATERIJA 1 10

Tabela 1 - Procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti

2.2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV

U daljem radu fokusiraćemo se na evaluaciju uticaja na životni sistem tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV u Srbiji, uzimajući, sa jedne strane, procentualno učešće pojedinih materijala i stepen reciklabilnosti zastavinih vozila (podaci iz Tablice 1), a sa druge, podatke o proceni upotrebljene energije tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV, nastalog otpada i zagađujućih emisija u vazduh iz rada korejskih naučnika “Life Cycle Assesment of End-of-Life Vehicles Tretment System in Korea”, objavljenog 2007. godine.

INPUT

GRUPA INVENTAR JEDINICA KOLIČINAMaterijal Zastavin automobil Kg 1000

Energija procesa Kompresovani vazduh Kg 1.1LPG (tečni naftni gas) Kg 0.081

Dizel Kg 5.096El. energija kWh 7.92

OUTPUT

GRUPA PARAMETAR JEDINICA KOLIČINAMaterijal Zastavin automobil Kg 1000

Reciklirani materijali

Fero metal Kg 612Obojeni metali Kg 54

Fluidi Kg 6.2Guma kWh 42

Akumulator Kg 10Emisija u vazduh CO2 Kg 16

NOx Kg 0.033CH4 Kg 0.0004076

Tabela 2. Inputi i outputi sistema tehnološkog tretmana iskorišćenog zastavinog automobila

2.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV

U poslednje vreme sve više se govori o značaju reciklaže za očuvanje svetskih rezervi metala i za njegovu održivu upotrebu u budućnosti, međutim u ovom delu rada posebnu pažnju ćemo posvetiti smanjenju potrošnje energije potrebne za proizvodnju nekog materijala. Upravo kalkulacijom uštede energije, pa i smanjenja štetnih emisija gasova staklene bašte, možemo govoriti o važnom delu ekonomskih potencijala reciklaže.

Pogledaćemo sada uštedu energije u primarnoj i sekundarnoj proizvodnji metala imajući na umu da primarna proizvodanja troši tzv. primarnu energiju, koja se troši pri eksploataciji metala iz prirodnih resursa, potom za transport i prerada, dok se sekundarna energija troši u procesu recikliranja materijala do gotovih proizvoda metala.

Pogledajmo sada specifične primarne i sekundarne energije za neke od materijala koji se koriste u automobilskoj industriji.

Materijal Energija potreba za primarnu proizvodnju

(KJ/kg)

Energija potrebna za sekundarnu proizvodnju

(KJ/kg)Čelik 40000 18100Gvožđe 34000 24000Aluminijum 190000 26700Staklo 30000 13000Olovo 41100 8000Bakar 100000 45000Guma 67600 43600Polipropilen 74300 42300PVC 65400 29300Poliester 95800 50000

Tabela 3. Specifične primarne i sekundarne energije proizvodnje materijala koji se koriste u automobilskoj industriji

2.4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV

Ovde ćemo uvesti u rad još jednu procenu i to onu koja će nam kvanitifikovati troškove životnog ciklusa određenog proizvoda, procesa ili aktivnosti, u ovom slučaju životnog ciklusa kraja životnog veka automobila. Oslonićemo se na rezultate istraživanja Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing) kraja životnog veka automobila objavljene u radu Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products u Journal of Sustainable Development u martu 2010. godine [26].

Troškovi životnog ciklusa suma su svih novčanih troškova životnog ciklusa određenog proizvoda, procesa ili aktivnosti od faze ideje i proizvodnje, faze upotrebe do kraja

njihovih života. Ovu metodu analize ograničićemo na kraj životnog veka automobila. Ona će nam pomoći da sagledamo totalne troškove svakog od procesa ove faze, kao i da procenimo vrednost potrebnih investicija u ovaj sistem.

S obzirom da je za precizniju procenu troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila u Srbiji neophodno posebno detaljno istražiti postojeću praksu reciklaže ELV u Srbiji, za koju je neophodan i velik broj činjenica stanja ovog sistema u Srbiji, mi ćemo se u našoj daljoj kalkulaciji troškova, u cilju uprošćavanja, osloniti na gore pominjani rad koji donosi troškove životnog ciklusa automobila marke Jaguar, čija je težina 1576 kg i koja važi za zemlje visokog razvoja, zemlje EU. Pri tome ćemo, koristiti one podatke koje analogno važe u našoj zemlji u onom delu gde su one poznate, dok će sve ostale procene troškova biti uzimane onako kako su procenjene za tržište Evropske Unije.

Prvi korak ovog alata je da odredimo generalne karakteristike ELV, to je vrlo važan deo koji će nam pružiti generalni pregled vrednosne i finansijske analize.

Generalne karakteristike analiziranog ELV su sledeće:

Automobil: Zastava (u uglednom radu Jaguar)Ukupna težina: 1000 kg/ELV (u uglednom radu 1576 kg/ELV)Deo: čitav automobilPrihod od automobila3: 40.04 EUR/ELV

Drugi korak obuhvata preliminarnu procenu analize ponovnog korišćenja delova. Ovaj korak podeljen je u pet podkoraka.

A. Generealne informacije o automobiluKoličina automobila (komad) = 1Težina automobila (kg) = 1000 (u uglednom radu 1576)Obuhvaćeni procenat istraživanja = (1000/1000) x 100% = 100%

B. Sadržaj materijala po kategorijama ELVKoličina ferometala (kg) = 680 (u uglednom radu 1017.50)Količina obojenih metala (kg) = 60 (u uglednom radu 187.10)Količina plastike i kompozita (kg) = 80 (u uglednom radu 180)Količina materijala visoke vrednosti (kg) = nepoznata (u uglednom radu 37.2)Količina ostalih materijala (kg) = 61 (u uglednom radu 84)Količina električnih materijala (kg) = nepoznata (u uglednom radu 21.40)Količina opasnih materija (kg) = nepoznata (međutim zbog osetljivosti ovih materijala koristićemo procenjene količine iz uglednog rada 48.80)UKUPNO = 929.8 (u uglednom radu 1576)

C. Deo komponenata ili oporavljenih delovaOčekivani procenat ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova = 25Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova = 75

3 Naknada od 40.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji, mada trenutno po istraživanju kompanija u Velikoj Britaniji svega 10% ELV kompanije kupuju na ovaj način.

D. Nominalna masa komponenata ili delovaPonovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat (%) ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 25% * 1000 = 250 kgReciklirane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 75% * 1000 = 750 kg

E. Sadržaj po kategorijama ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovaKoličina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi (kg) = očekivano 75% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 75% * 250 = 187.5 kgKoličina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova (kg) = očekivano 25% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 25% * 250 = 62.5 kg

Treći korak obuhvata obim sadržaja za recikliranje. Detalji ovog koraka su sledeći:

F. Sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnostiKoličina ferometala (kg) = 612 (u uglednom radu 890.50)Količina obojenih metala (kg) = 54 (u uglednom radu 107.10)Količina plastike i kompozita (kg) = 0 (u uglednom radu 60)Količina materijala visoke vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 0)Količina ostalih materijala niske vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 75.6)Količina opasnih materija (kg) = 48.80 (procenjeno prema uglednom radu 48.80)UKUPNO = 714.8 (u uglednom radu 1182)

G. Očekivana deo oporavljenih materijalaOčekivani procenat (%) ferometala = 95Očekivani procenat (%) obojenih metala = 95Očekivani procenat (%) plastike i kompozita = 0Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti = 0Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti = 0Očekivani procenat (%) opasnih materija = 100Rezultujući procenat (%) otpadnih materija = 100

H. Nominalna masa materijalaFerometali (kg) = Očekivani procenat (%) ferometala * Količina ferometala (kg) = 95% * 612 = 581.4 kgObojeni metali (kg) = Očekivani procenat (%) obojenih metala * Količina obojenih metala (kg) = 95% * 54 = 51.3 kgPlastični materijali i kompoziti (kg) = Očekivani procenat (%) plastike i kompozita * Količina plastike i kompozita (kg) = 0% * 0 = 0 kgMaterijali visoke vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti * Količina materijala visoke vrednosti = 0% * 0 = 0 kgMaterijali niske vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti * Količina ostalih materijala niske vrednosti = 0%*0 = 0 kgOpasni materijali (kg) = Očekivani procenat (%) opasnih materija * Količina opasnih materija = 100% * 48.80 = 48.80 kg

Otpad (kg) = Reciklirane komponente ili delovi – {Ferometali + Obojeni metali + Opasni materijali} = 750 – (581.4 + 51.3 + 48.8) = 68.5 kg

Četvrti korak određuje oporavak otpadnog sadržaja. Ovde postoje dve mogućnosti; ili će otpad završiti na deponiji ili će biti upotrebljen u svrhu energetskog oporavka, za izgradnju puteva, itd. Zbog toga u ovom delu sagledavamo količine otpada koji će biti deponovan ili oporavljen:

I. Udeo oporavka otpadnog materijalaOčekivani procenat (%) deponovanja = 100Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada = 0

J. Nominalna masa otpadnog materijalaDeponovanje = Očekivani procenat (%) deponovanja * Otpad = 100% * 68.5 = 68. 5 kgKorisna upotreba = Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada * Otpad = 0% * 68.5 = 0 kg

Peti korak razvijen je na osnovu tri veće analize. Analize preuzimanja ELV (akvizicije), analize demontaže vozila kao i analize šrederovanja. Svi delovi ovih analiza donose podatke troškova i prihoda za svaki uključeni proces, svaku kompontentu ili svaki materijal. Imajući to u vidu za svaku od ovih analiza donosimo kalkulaciju.

K. Preuzimanje ELV (akvizicija)

a. Podaci akvizicijeTrošak kupovine ELV = 34.3185 EUR/ELV4

Naplata proizvođaču automobila ili lokalnoj samoupravi po automobilu = 40.0383 EUR

b. Troškovi akvizicije5

Ukupni troškovi akvizicije = 30.8883 EUR/ELV

c. Prihodi akvizicijeUkupni prihod akvizicije = 4.00404 EURUKUPNI PROFIT AKVIZICIJE = Ukupni prihod akvizicije – Ukupni troškovi akvizicije = 4.00404 – 30.8883 = -26.88426 EUR 6

L. Demontažnice (centri za rasklapanje ELV)

a. Podaci procesa demontažeTrošak procesa demotaže = 0.0573 EUR/kgTrošak zbrinjavanja opasnih materija = 0.114 EUR/kg

4 Kako smo na početku ovog dela rada naveli da je ova naknada od 40.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji, bitno je napomenuti da je ona drugačija, s obzirom da u praksi trenutno kompanije svega 10% ELV kupuju po ovoj ceni, a ukoliko poslednji vlasnik vozila sam odveze ELV do reciklažne kompanije, tada će on za vozilo dobiti 34.3185 evra.5 Cena nabavke automobila. Ona kalkuliše troškove prevoza automobil do mesta demontaže. 6 Ovde vidimo da je povrat kompanijama za preuzimanje ELV negativan i da iznosi -26,88426 evra po vozilu, što ukazuje na činjenicu da ovaj proces trenutno u EU nije profitabilan.

Tržišna cena polovnih delova = 0.23 EUR/kgTržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) = 0.114 EUR/kg

b. Troškovi procesa demontažeProces rasklapanja (€) = Trošak procesa demotaže (€/kg) * Ponovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = 0.0573 * 250 kg = 14.325 €Zbrinjavanje opasnih materija (€) = Trošak zbrinjavanja opasnih materija * Opasni materijali (kg) = 0.114 * 48.8 = 5.5632 €Ukupni troškovi procesa demontaže (€) = Proces rasklapanja (€) + Zbrinjavanje opasnih materija (€) = 14.325 + 5.5632 = 19.89 €

c. Prihodi procesa demotažePolovni delovi (€) = Tržišna cena polovnih delova * Količina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi = 0.23 * 187.5 = 43.125 €Polovni delovi za doradu i oporavak (€) = Tržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) * Količina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova = 0.114 * 62.5 = 7.125 €UKUPNI PRIHODI DEMONTAŽE (€) = Polovni delovi + Polovni delovi za doradu i oporavak = 43.125 + 7.125 = 50.25 €UKUPAN PROFIT DEMONTAŽA = Ukupni prihodi demontaže - Ukupni troškovi procesa demontaže = 50.25 - 19.89 = 30.36 €

M. Šrederovanje

a. Podaci procesa šrederovanjaTrošak procesa šrederovanja (€/kg) = 0.0573 EUR/kgTrošak zbrinjavanja otpada,deponovanja (€/kg) = 0.0114208 EUR/kgTržišna cena ferometala (€/kg) = 0.137057 EUR/kgTržišna cena obojenih metala (€/kg) = 0.251263 EUR/kgTržišna cena plastike i kompozita (€/kg) = 0.063 EUR /kg (u uglednom radu 0.114229 EUR/kg)Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) = 0.0114272 EUR/kg Tržišna cena otpadnih materija korisne upotrebe (€/kg) = 0.0457163 EUR/kg

b. Troškovi šrederovanjaTrošak procesa šrederovanja (€) = Trošak procesa šrederovanja * Ukupan sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnosti = 0.0573 * 714.8 = 40.96 EURZbrinjavanje otpada, troškovi deponovanja (€) = Trošak zbrinjavanja otpada, deponovanja * Nominalna masa otpada = 0.0114208 * 68.5 = 0.7823 EURUKUPNI TROŠKOVI ŠREDEROVANJA (€) = Trošak procesa šrederovanja + Zbrinjavanje otpada, troškovi deponovanja (€) = 40.96 + 0.7823 = 41.7423 EUR

c. Prihodi procesa šrederovanjaFerometali (€) = Tržišna cena ferometala (€/kg) * Nominalna masa

ferometala (kg) = 0.137057 EUR/kg * 581.4 kg = 79.68 EURObojeni metali (€) = Tržišna cena obojenih metala * Obojeni metali = 0.251263 EUR/kg * 51.3 kg = 12.89 EURPlastični materijali (€) = Tržišna cena plastike i kompozita * Nominalna masa plastičnih materijala i kompozita = 0.063 EUR /kg * 0 kg = 0 EUROstali materijali (€) = Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) * Nominalna masa ostalih materijala = 0.0114272 EUR/kg * 0 kg = 0 EURUKUPNI PRIHODI ŠREDEROVANJA (€) = Ferometali + Obojeni metali + Plastični materijali + Ostali materijali = 79.68 + 12.89 + 0 + 0 = 92.57 EURUKUPNI PRIHOD ŠREDEROVANJA (€) = Ukupni prihodi šrederovanja – Ukupni tro škovi šrederovanja = 92.57 – 41.7423 = 50.8277 EUR

Šesti korak Troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila donosi vrednost takozvanog INDIKATORA, kalkulaciju ukupnih prihoda preuzimanja, demontaže i šrederovanja ELV. Njega izračuvamo po sledećem obrascu:

N. UKUPAN PRIHOD PREUZIMANJA, DEMONTAŽE I ŠREDEROVANJA ELV = Ukupni profit akvizicije + Ukupan profit demontaže + Ukupan profit šrederovanja = -26.88426 + 30.36 + 50.8277 = 54.30344 EUR (Indikator)

3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV

U finansijskoj analizi rada reciklažne kompanije koja sledi, pretpostavljeno je da kapacitet kompanije tretman 10.000 ELV/godišnje.

Uzimajući vrednost indikatora po pojedinačnom ELV (izračunat u prethodnom poglavlju), za izračunavanje generisanog godišnjeg profita kompanije kapaciteta 1.000 ELV/godišnje dolazimo do izraza koji je jednak proizvodi vrednosti indikatora i godišnjeg broja ELV, tj. 54.30344 EUR * 10.000 ELV/godišnje, tj, 543.034,4 EUR/godišnje.

Analizom postojeće pravne regulative planirano postrojenje za upravljanje otpadom motornih vozila na kraju životnog veka može biti privredno društvo ili preduzeće osnovano za vršenje delatnosti skladištenja, tretmana ili odlaganja otpada u skladu sa zakonom.

Takvo privredno društvo ili preduzeće mora da poseduje Zapisnik republičke inspekcije za postupanje sa opasnim i ostalim otpadom, kojim se utvrđuje ispunjenost uslova operatera za obavljanje reciklaže otpadnih vozila. Zatim, rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili Rešenje o oslobađanju od izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, saglasno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl. gl. RS'' 135/04) i Uredbi o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahteviti procena uticaja na životnu sredinu (''Sl. gl. RS'' 114/08) uz obavezu da operater mora obavezno da poseduje opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila.

Da bismo sagledali troškove investicije, potrebno je da sagledamo neophodnu opremu za očišćenje dato Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - mart 2009.). Dakle, pored opreme za presovanje (Car Crusher), najednostavniji prostor za reciklažu mora biti opremljen sa alatima za očišćenje (na tržištu se mogu pronaći kompaktni sistemi za očišćenje, vehicle de-pollution equipment, ali i posebni alati za očišćenje goriva, tečnosti iz klime, kao i za očišćenje ulja), tankovima, skladištem i viljuškarom.

U članu 2. Uputstva o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila dati su neophodni uslovi za lokacija na kojoj se vrši reciklaža otpadnih vozila, koja pored opštih odredbi definisanih Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl.gl.RS“ br. 55/01), treba da:

1. Poseduje mesto gde se vrši rasklapanje vozila; mora da poseduje nepropusnu podlogu, kao i da bude snabdeven opremom za sakupljanje prosutih tečnosti, separatorom ulja i masti i sredstvima za odmašćivanje,

2. Poseduje zatvoreno skladište za odstranjene rezervne delove, uključujući skladište sa nepropusnom podlogom za zamašćene delove, koje omogućuje zaštitu od spoljašnjih uticaja,

3. obezbedi odgovarajuće namenske kontejnere za čuvanje akumulatora,

4. obezbedi odgovarajuće posude maksimalne zapremine 200 litara, ili rezervoare sa tankovima za odvojeno čuvanje ispuštenih tečnosti i to: goriva, motornog ulja, ulja iz transmisionih sklopova, hidrauličnog ulja, tečnosti iz hladnjaka, ulja iz sistema za kočenje, kao i sve druge tečnosti i opasne materije koje su sadržane u otpadnom vozilu,

5. ima odgovarajući prostor za skladištenje otpadnih guma, na kom su gume uredno složene na način da se omogući nesmetan pristup u slučaju požara,

6. posude i rezervoare obeleži u skladu sa propisima,

7. izdvojene delove razvrsta i uredno složi.

Što se tiče veličine prostora po domaćoj zakonskoj regulativi (Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina, "Sl. glasnik RS", br. 55/2001) za razvrstavanja otpada generator otpada, u pogledu prostora, mora da ima:

1) prostor minimalne površine od 100 m2 za preuzimanje i razvrstavanje otpada; 2) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za obavljanje

unutrašnjeg transporta, i 3) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pripremu otpada.

Za pakovanje sekundarnih sirovina generator otpada, u pogledu prostora, mora da ima:

1) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za unutrašnji transport, i

2) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pakovanje.

Pored toga, za skladištenje sekundarnih sirovina, generator otpada, u pogledu prostora, mora da ima:

1) pokriveni prostor za prihvat sekundarnih sirovina sa vagom za merenje, i 2) prostor od najmanje 100 m2 za poslove skladištenja sekundarnih sirovina.

Postrojenje za tretman otpadnih vozila mora da ispunjava i druge uslove utvrđene zakonom i drugim propisima, a naročito u pogledu mera za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu.

U nastavku donosimo detalje neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje, demontažu i šrederovanje ELV.

Nakon gore navedenih uslova i potrebne opreme za očišćenje i presovanje ELV definisanim pozitivnim zakonima izbor investicionog rešenja koje će se realizovati može imati sledeće procenjene neophodne troškove:

Investicija Količina Jedinična cena (€) Troškovi investicije(€)

Zemljište i izgradnja 1.200.000,00

Vaga za vozila 1 60.000,00 60.000,00Troškovi uređenja prostora u cilju zaštite živ. sredine

1 100.000,00 100.000,00

Viljuškar 5 20.000,00 100.000,00Oprema za demontažu 1 600.000,00 600.000,00Kamion 3 90.000,00 270.000,00Drobilica (crusher) 1 30.000,00 30.000,00Kontejner/gvozdena korpa 10 2.000,00 20.000,00Dizalica motora 5 500 2.500,00Dizalica automobila 5 300 1.500,00Utovarivač kontejnera/kaveza

1 15.000,00 15.000,00

UKUPNO 2.399.000,00

Tabela 4. Detalji neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje, demontažu i šrederovanje ELV

Preostalo je još da sagledamo period povrata investicija u kompaniju koja bi preuzimala, demotirala i šrederovala vozilo.

Metodom perioda otplate (statička metoda) ocenićemo atraktivnost investicije sa aspekta vremana, odnosno perioda otplate uloženih sredstava i brojem godina koje su neophodne da se uložena sredstva u investioni projekat otplate iz neto primanja gotovine koja se očekuje.

Tako se prosečni period otplate može predstaviti sledećim izrazom:

Prosečni period otplate = (Inicijalni kapitalni izdatak)/(prosečni godišnji neto novčani tok) [5]

Period period otplate (u godinama) = (2399000/543034,4/godišnje) = 4,42 godina.

3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA

Relevatni zakonski okviri u Republici Srbiji koji se na neki način bave ovom problematikom kod nas su:

Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91; 83/92; 53/93; 67/93; 48/94; 53/95 i 135/04),

Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 9-16); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82);

nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105).

Uredbom o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) određene su pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarna sirovina. Ove vrste su određene prema potrebama i kapacitetima prerađivačke industrije Republike Srbije. Potrebe prerađivačke industrije prioritetno se odnose na: baterije i akumulatore; otpade iz termičke metalurgije olova; otpadi od mehaničkog tretmana otpada; metalni otpad olova i otpad koji se sastoji od legura olova.

Uredbom o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisano je sledeće: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti; lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.

Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisana je dokumentacija koja je potrebna prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit opasnog i neopasanog otpada.

Pravilnikom o obrascu zahteva koji se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) propisani su podaci koje operater postrojenja popunjava u zahtevu koji podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Pravilnik o izgledu i sadržini dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada.

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) kojom su propisane naknade za propizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (gume, azbest, baterije i akumulatori, ulja, električni i elektronski proizvodi).

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) predviđeno je da za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja.

Uredbom o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) u okviru Programa dinamike predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dotvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine).

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS” br. 135/04 i 36/09-dr. zakon) i propisima donetim na osnovu ovog zakona predviđeno je izdavanje: saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu za projekte za koje

je obavezna izrada procene uticaja; akta organa o potrebi izrade procene uticaja u postupku u kojem nadležni organ odlučuje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu za projekte za koje nije obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu.

Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS", br. 25/96;26/96 i 101/05),

Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 12/95),

Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 54/92),

Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Sl. glasnik RS", br. 55/2001),

Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/08)

Pravilnik o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - 2008.)

Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - mart 2009.)

4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV

Analiza tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sadrži dva osnovna dela – analizu tržišta prodaje (outputa) i analizu tržišta nabavke (inputa), pri čemu u svakom delu se razmatra stanje potražnje i stanje ponude, te njihov odnos, da bi se ocenila tržišna mogućnost plasmana i nabavke (slika 3).

Slika 3. Šema analize tržišta reciklaže ELV [17]

4.1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM

Analizom tržišta plasmana sirovina dobijenih reciklažom započećemo analizu ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji. Da bismo to uradili, neophodno je da analiziramo stanje tržišta sekundarnih materijala u Srbiji, tj. odnos ponude i potražnje ovog tržišta.

4.1.1 METAL I ALUMINIJUM

Pogledajmo sada podatke date u radu „Biznis sektor – reciklaža i upravljanje otpadom“, Siniše Mitrovića iz Privredne komore Srbije, 2007. godine:

Veličina tržišta sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji2005 Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz

Metal 307.971 337.145 143.975 173.149Aluminijum 20.000 60.000 7.500 47.500Bakar 22.500 15.000 7.500 -Plastika 15.000 5.000 10.000 -Staklo 31.262 12.446 18.816 -Papir 144.944 105.798 39.593 447

UKUPNO 541.677 535.389 227.384 221.096

Tabela 5. Tržište sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije

Veličina tržišta sekundarnih materijala u EUR u Republici Srbiji2005 Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz

Metal 42.825.960 46.882.804 22.017.214 24.077.802Aluminijum 15.885.100 47.655.300 5.956.913 37.727.113Bakar 30.282.750 20.188.500 10.094.250 -Plastika 8.609.010 2.869.670 5.739.340 -Staklo 375.803 149.616 226.187 -Papir 10.112.865 7.381.604 2.749.901 43.735.

UKUPNO 108.091.488 125.127.494 46.783.805 61.848.650

Tabela 6. Tržište sekundarnih materijala u evrima u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije

Slika 3. Tržište aluminijuma i metala u tonama u Republici Srbiji u 2005. godini, Privredna komora Srbije

Pogledajmo sad kretanje vrednosti uvoza i izvoza, po pretežnoj delatnosti proizvođača izvezene robe za reciklažu od 2006. do 2008. godine:

Republika Srbija2003 2004 2005 2006 2007 2008

Vrednost uvoza, u milionima USD 4 7 79 8 22 55Vrednost izvoza, milionima USD 22 34 60 95 185 214

Tabela 7. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

Slika 4. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

Vidimo da je potražnja za sekundarnim sirovinama u Republici Srbiji dobra. Naime, kada pogledamo statički pokazatelj ove potražnje po podacima Privredne komore Srbije (tabela 5), vidimo da su domaće potrebe za preradom sekundarnih metala veće za 29.174 tone, a za sekunarnim aluminijumom čak 30.000 tona, kao i da je tržište skundarnih materijala u Srbiji zavisno od uvoza tj. da je uvoz veći od izvoza u 2005. godini, a da je prerađivanje sekundarnih sirovina veće od sakupljanja, što je grafički predstavljeno na slici broj 3.

Obratimo sada pažnju na vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnostni proizvođača za reciklažu u vremenskom rasponu od 2003. do 2008. godine. Vidimo da je trend porasta i uvoza i izvoza sekundarnih sirovina, što nam govori o porastu potražnje za sekundarnim sirovinama u inostranim tržištima. U prilog toj tezi ide i činjnica da je izvoz metala u 2005. godini ostvaren po ceni većoj od one koja se dobija za sekundarni metal u Srbiji.

Dakle, uzimajući u obzir da je domaća prerada materijala ostvarenih reciklažom veća od količina sakupljenih sekundarnih sirovina na domaćem tržištu, kao i da izvoz sekundarnih sirovina ima dinamičan rast, možemo zaključiti da je potražnja za plasmanom sekundarnih sirovina veća od ponude sekundarnih sirovina kako na domaćem tako i na inostranom tržištu dobra.

Iz tabele 6 još nalazimo da su cene sekundarnih sirovina u 2005. godini u Republici Srbiji bile za metal 139 €/toni, aluminijum 794 €/toni, Bakar 1346 €/toni, Plastika 574 €/toni, Staklo 12 €/toni, Papir 70 €/toni.

Pogledajmo sada trend porasta industrijskih proizvoda ostvarenih reciklažom metalnih otpadaka i ostataka u tonama u Srbiji (tabela 8 i slika 4), u periodu od 2003. godine do 2008. godine. I ovde se uočava trend rasta, što nam ukazuje na činjenicu da je potražnja domaće industrije za sekundarnim sirovinama svake godine sve veća.

Reciklaža UKUPNO Republika Srbija2003 2004 2005 2006 2007 2008

Reciklaža metalnih otpadaka i ostataka, tona

68944 113717 160733 205337 269233 212249

Reciklaža nemetalnih otpadaka i ostataka, tona

42612 45137 37786 36077 43886 51159

Tabela 8. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom od 2003. do 2008. godine,

Republički zavod za statistiku Srbije

68944

113717

160733

205337

269233

212249

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

2003 2004 2005 2006 2007 2008

Godina reciklaže

Rec

ikla

ža m

etal

nih

otp

adak

a i o

stat

aka

u t

on

ama

Slika 4. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom metalnih otpadataka i ostataka u tonama od 2003. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

Bruto domaći proizvod u stalnim cenama 2002. godine za Republiku Srbiju u miliona RSD od reciklaže od 1999. godine do 2008. godine, takođe je rastao:

BTD 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008Reciklaža 340.9 432,0 487,7 475,0 419,0 509,5 336,3 432,7 535,1 516,0

Tabela 9. Bruto domaći proizvod od reciklaže od 1999. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

Razvojem reciklaže kao industrijske delatnosti u Republici Srbiji i investiranjem i opremanjem pogona za pripremu otpadaka znatno se proširuje sirovinska baza za domaću industriju. Neophodno je da sve više metalnih otpadaka dovedemo u stanje da

se mogu koristiti u livnicima a veliki deo metalnih otpadaka se ne mora izvoziti, jer je moguće da se oni upotrebe u domaćoj metalurškoj preradi.

Pogledajmo sada ko su nosioci potražnje za sekundarnim sirovinama, ferometala i obojenih metala u Srbiji, kakav je njihov obim i struktura. Naime, pokušajmo proceniti ponudu za plasman sekundarnih sirovina na domaćem tržištu.

1990 2000Obim

proizvodnjeIndeks

(%)Obim

proizvodnjeIndeks

(%)Proizvodnja rude gvožđa, 000 tObogađena ruda gvožđa, 000 t 46,2 100,00 - 0,0Crna metalurgijaSirovo gvožđe, 000 t 767 100,00 563 73.01Čelik, 000 t 799 100,00 596 74.59Proizvodnja ruda obojenih metalaOlovno cinkana ruda, 000 t 754 100,00 714 94,70Bakarna ruda, 000 t 26.463 100,00 12.896 47,73Proizvodnja obojenih metalaElektrolitički bakar, 000 t 151 100,00 46 30,46Prerada obojenih metalaValjaonička roba od bakra i legura bakra, 000 t

28,1 100,00 12,0 42,70

Valjaonička roba od aluminijuma i legura aluminijuma, 000 t

28,4 100,00 7,5 26,41

Metaloprerađivačka delatnostOdlivci od sivog liva, 000 t 134,7 100,00 36 26.73Gvozdene i limene konstrukcije, t 74.446 100,00 26.467 35,52Peći, štednjaci, t 29.757 100,00 22.971 77,20Metalna ambalaža, t 22.127 100,00 6.577 29,73MašinogradnjaMašine za obradu metala i drveta, t 12.981 100,00 979 7,52Mašine i uređaji za građevinarstvo, t 17.978 100,00 1.784 9,92Poljoprivredne mašine i oruđa, t 38.146 100,00 6.328 16,59Proizvodnja saobraćajnih sredstavaTeretni vagoni 356 100,00 4 1,12Traktori, kom 32.224 100,00 2.310 7,17Kamioni, kom 8.421 100,00 718 8,53Autobusi, kom 641 100,00 159 24,80Putnička vozila, 000 kom 148 100,00 12 8,11Bicikli, 000 kom 191 100,00 16 8,38Proizvodnja el. mašina i aparataRotacione mašine, MW 1.340 100,00 313 23,36Učinski transformatori, MVA 1.353 100,00 1.145 84,63Kablovi i provodnici, 000 t 95,0 100,00 24,30 25,26Akumulatori, t 13.271 100,00 9.246 69,67Radioprijemnici, 000 kom 24 100,00 - 0,0Televizori, 000 kom 141 100,00 6 4,26Termički aparati, 000 t 23,5 100,00 12,0 51,06Reciklaža sekundarnih sirovinaReciklaža metalnih otpadaka i ost., 000 t

449,5 100,00 52,1 11,59

Tabela 10. Proizvodnja važnijih metalskih proizvoda u Centralnoj Srbiji i Vojvodini u 1990. i 2000. godini [2]

Vidimo da produktivnost metalskog sektora, i pored zamiranja pojedinih vrsta metalskih proizvoda (Tabela 10) nakon tranzicionog perioda (rata i sankcija), ima kapacitet da dostigne pojedine predtranzicione maksimume a to će usloviti i povećanu potražnju za sekundarnim sirovinama u budućnosti. Pored toga, kao rezultat sprovođenja strategija za energetsku efikasnost u Republici Srbiji, potražnja za sekundarnim sirovinama će dodatno porasti zbog velikih energetskih ušteda prerade sekundarnih materijala u odnosu na njihovu primarnu proizvodnju, ali, isto tako i zbog smanjenja emisije gasova staklene bašte koju ona nosi.

Pogledajmo sada strukturu industrijskh proizvoda od recikliranog otpada u periodu od 2004. do 2008. godine:

Republika Srbija2004 2005 2006 2007 2008

Industrijski proizvodi od recikliranog metalnog otpada, tGvoža i nelegiranog čelika 107180 153346 197625 261115 205954Legiranog čelika 1249 643 7 - -Bakra i legure bakra 921 2002 2108 1991 2996Aluminijuma i legura aluminij. 988 1691 2031 3660 1882Cinka i legure cinka 55 212 327 544 488Olova i legura olova 2004 2499 2676 1273 929Ostalih metala 1320 340 563 650 -Industrijski proizvodi od recikliranog nemetalnog otpada, tPapira 44378 36956 35093 42667 50167Tekstila 141 16 7 1 -Gume 55 57 89 609 93Plastičnih masa 317 388 655 249 413Ulja i maziva 19 - - - -Drveta 227 372 233 360 403

Tabela 11. Industrijski proizvodi od recikliranog otpada od 2004. do 2008. godine, Republički zavod za statistiku Srbije

Istorijski posmatrano, početkom osamdesetih u Republici Srbiji su već stvoreni uslovi da reciklaža sekundarnih metalnih sirovina postane pravi saradnik topionicama i livnicima kako industrije čelika, tako i industrije obojenih metala.

U Srbiji kao najvećem proizvođaču i prerađivaču obojenih metala u regionu Zapadnog Balkana (sem aluminijuma, jer ne postoji primarna proizvodnja aluminijuma, mada je prerada velika), sa industrijskom reciklažom se počelo ranih sedamdesetih godina u okviru „Tehnogasa“, u kojem se formira preduzeće „INOS“ specijalizovano za sakupljanje, pripremu i preradu sekundarnih sirovina, koje je ujedno i najzaslužnije za razvoj ove delatnosti na teritoriji Srbije. Ovi pozitivni trendovi u razvoju reciklaže iz sedamdesetih i osamdesetih godina, međutim, nisu nastavljeni u narednim godinama. Tada nastaje dugogodišnja privredna kriza raspadom SFRJ, što je dovelo do stvaranja velikih problema u industriji reciklaže. Sirovinska baza je smanjena, jer su aktivnosti privrednih činilaca svedena na minimum ili, pak, potpuno prekinute. Zbog prevelikih

troškova transporta i prerade, nerešivih problema finansijske prirode, otežanog plasmana i naplate potraživanja, doveden je u pitanje opstanak mnogih preduzeća za sakupljanje i pripremu metalnih otpadaka [13].

Pogledajmo ovde domaće kapacitete ostalih materijala dobijenih reciklažom ELV, pre svega kapacitete prerade obojenih metala.

Preduzeće KapacitetRTB Bor, Stara livnica – Ponzen 700-1000 kg/h

3600 t/godišnje, BAKARPomoravka, Jagodina 4000 t/godišnje, BAKARRTB Zajača, Loznica 4000-6000 t/godišnje, OLOVOTehnos, Čačak 6000 t/godišnje, ALUMINIJUMPogon za proizvodnju Al-legura „Petar Drapšin“, Mladenovac

3500 t/godišnje, ALUMINIJUM

Tabela 12. Pregled preduzeća i njihovog kapaciteta prerade obojenih metala u Srbiji [13]

4.1.2 BAKAR

Pored INOS-a u RTB „Bor“ u okviru topioni izgrađeni su kapaciteti za pripremu i preradu starog bakra uglavnom po licenci firme „PONZEN“ – Austrija. Tzv. stara livnica projektovana je za kapacitet od 60.000 tona godišnje bakra.

U valjaonici bakra u Sevojnu izgrađeni su neki kapaciteti za pripremu starog bakra, i to sušnica za bakarni špon i sortiranje starog bakra za preradu u livnici. Sama livnica prerađuje dosta starog bakra. Međutim, navedeni kapaciteti u Boru i Sevojnu su u vrlo lošem stanju, tako da stara livnica u Boru i sušara u Sevojnu praktično ne rade. [13]

Pored pomenutih centara za stari bakar postoji preduzeće „Pomoravka“ u Jagodini, gde se prerađuju kablovi sa izolacijom od gume i termoplastičnih masa.

4.1.3 OLOVO

Staro olovo, pre svega stari akumulatori i otpadna pasta iz proizvodnje akumulatora pretapa se u olovo u topionici animona u RTB „Zajača“, Loznica.

4.1.4 ALUMINIJUM

Za stari aluminijum imamo preduzeće „Tehnos“ iz Čačka i livnicu „Petar Drapšin“ u Mladenovcu.

4.1.5 OSTALI MATERIJALI

Pored pomenutih preduzeća koja potražuju metalne sekunadarne sirovine neophodno je i navesti preduzeća koja se bave preradom nemetalnih skundarnih materijala. Pre svega treba spomenuti preduzeće „Interprodukt“ iz Nove Varoši koje reciklira tvrdu plastiku i koristi je za proizvodnju autobuskih sedišta i gajbi za voće. Zatim, licenciranog sakupljača i registrovanog reciklera gume, „Auto Mirko“ iz Prokuplja. Kompanije koja je ugovoreni dobavljač za „Ecorec“ (Holcim), koji pokriva južnu Srbiju. Pored toga,

postoje i tri licencirana reciklera elektronike u Srbiji: „Božić i sinovi“ u Pančevu, „Eko Metal“ u Vrdniku i „CE Trade“ u Beogradu. [12]

4.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV

Reciklaža iskorišćenih motornih vozila, u svetu, efikasan je proces u kom se reciklira više od 75% od automobila, uz stopa sakupljenih iskorišenih automobila od 95%.

U SAD reciklaža automobila je velik je biznis. Trenutno, oko 11 miliona automobila se reciklira svake godine, što predstavlja 5 milijardi dolara prihoda. Industrija u reciklaži automobila u SAD zapošljava više od 40.000 ljudi u više od 7.000 preduzeća širom SAD.

U EU, broj recikliranih automobila godišnje dostiže 9 miliona, što odgovara 2,2 miliona tona otpada. Kao i u SAD, profit se pretežno ostvaruje prodajom polovnih delova i metala. U Holandiji, izdvajanje pojedinih delova (branika, štop svetala, ABS sistem, sigurnosni pojasevi i pena iz sedišta) ostvaruje se uz nadoknadu od 45 evra takse koju plaća vlasnik vozila prilikom prve registracije. Iako pojedine države EU imaju striktna pravila za reciklažu iskorišćenih automobila, i dalje se u njima reciklažom bave i preduzeća koja nemaju dozvolu za rasklapanje. Na primer, procenjuje se, da u Francuskoj od 2.000 demontažera automobila samo njih 900 ima dozvolu za bavljenje ovim poslom. Takođe, interesatno za EU jeste činjenica da pojedini proizvođači automobila imaju ugovore sa postrojenjima za rasklapanje u pojedinim zemljama kako bi osigurali da njihova vozila budu tretirana na po životnu sredinu zadovoljavajući način.

Oporavak obojenih metala i dalje nije visok, ali nastavlja da se povećava kako sakupljači i prerađivači otpada iskorišćenih motornih vozila nastavljaju da uvećaju dohotke od obrade iskorišćenih automobila. Obojeni metali uključuju aluminijum, nerđajući čelik, bakar, mesing i cink. Preduzeća sa šrederima upotrebljavaju vrtložne i taložne separatore u cilju oporavka aluminijumskih i cinkovih legura. U Srbiji post-šreder tehnologije tek treba da nađu svoja tehničko-tehnološka rešenja.

Ostali otpad koji uključuje sedišta automobila, selektovanu plastiku (polypropylene, polyethylene, TPO, ABS, PVC, PC, najlon), tekstil, staklo, elektorniku, akumulatore i elastomera u razvijenim zemljama pokušava da se u što većoj meri oporavi, inače završava na deponijama.

U ovom poglavlju analiziraćemo nabavno tržište reciklaže ELV, drugim rečima analiziraćemo osnovne inpute reciklaže ELV, poput godišnjeg broja ELV u Srbiji i strukture i količina nastalih sekundarnih sirovina.

U procesu analize nabavki, slično analizi tržišta prodaje, razmatra se potražnja i ponuda „nabavki“ (u našem slučaju ELV) kao i njihov međusoban odnos. Postupci su identični, razlika je samo u uglu posmatranja. U do sada urađenoj analizi prodajnog tržišta sekundarnih sirovina nastalih reciklažom ELV fokus je bio na strani ponude i tada je definisana pozicija plasmana, a u analizi nabavnog tržišta ugao posmatranja je na strani potražnje, tj. zahteva za određenjem „nabavki“ reciklaže ELV u Srbiji.

Za početak pogledajmo podatke registovanih drumskih motornih i priključnih vozila Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije od 1985. godine do 2009. godine:

Rep

ub

lik

a S

rbij

a

Mot

ocik

li P

utn

ičk

i au

tom

ob.

Sp

ec.

pu

tnič

ka

vozi

la

Au

tob

us

i Ter

etn

a vo

zila

Sp

ec.

tere

tna

vozi

la

Rad

na

vozi

la

Tra

kto

ri P

rik

lju

čn

a vo

zila

2009 34500 1637002 13475 8853 148255 23552 1434 7356 285962008 31794 1486174 13573 8553 139243 24166 1587 7344 276652007 24897 1476642 14574 8887 129877 25802 1582 7263 263892006 20380 1511837 15109 9312 126045 27498 1864 128017 1038592005 16042 1481498 15920 9696 116440 28222 1813 126816 1014652004 14824 1455060 16525 9209 110075 28179 1635 125873 997672003 13287 1388109 16107 9144 101433 24713 1483 121377 96509...1990* 43184 1342846 1974 12389 88011 25381 1441 317554 1655851989* 42054 1249387 1843 11933 83901 24711 1481 305853 1606891988* 40569 1166760 1690 11575 79618 23439 1457 289065 1537721987* 40136 1123233 1559 11868 76752 22399 1471 272739 1463011986* 40311 1075065 1378 11582 72391 21029 1341 252246 1363821985* 40540 1029292 843 9273 67517 18817 1237 226264 113870

* Podaci od 1985. do 1990. godine su sa podacima za Kosovu i Metohiju

Tabela 13. Registrovana drumska motorna i priključna vozila, Republički zavod za statistiku Srbije

1350000

1400000

1450000

1500000

1550000

1600000

1650000

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Godina registracije

Bro

j re

gis

tro

van

ih a

uto

mo

bil

a

Slika 5. Broj registrovanih automobila u Republici Srbiji po godini registracije, Republički zavod za statistiku Srbije

Pogledajmo sad i broj prvi put registrovanih drumskih motornih i priključnih vozila u Republici Srbiji za 2008. godinu, on će nam pomoći u proceni ukupnog godišnjeg broja ELV u Srbji.

Rep

ub

lik

a S

rbij

a

Mot

ocik

li

Pu

tnič

ki

auto

mob

ili

Sp

ec.

pu

tnič

ka

vozi

la

Au

tob

usi

Ter

etn

a vo

zila

Sp

ec.

tere

tna

vozi

la

Rad

na

vozi

la

Tra

kto

ri

Pri

klj

učn

a vo

zila

2008 8140 87284 199 480 13903 718 127 1387 2924

Tabela 14. Broj prvi put registrovanih drumska motorna i priključna vozila, Republički zavod za statistiku Srbije

Ukupan godišnji broj iskorišćenih motornih vozila (ELV) teoretski možemo izračunati iz podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Procenjen godišnji broj iskorišćenih motornih vozila možemo izračunati pomoću sledeće formule:

Ukupan broj ELV u 2008 = Stanje vozila na kraju 2007 + broj prvi put registrovanih vozila u 2008. – stanje vozila na kraju 2008. – broj izvezenih vozila u 2008. godini

Ukoliko sada u jednačinu gore unosemo podatke Republičkog zavoda za statistiku, i ukoliko zanemarimo broj izvezenih vozila u 2008, dobijamo sledeći broj iskorišćenih motornih vozila u 2008. godini:

1 476642 + 87 284 – 1 486174 = 77 752 vozila u 2008. godini

Vidimo da je to 5,23 odsto od ukupnog broja putničkih automobila u 2008. godini. Ukoliko se pak oslonimo na domaće procene da od godišnjeg broja registrovanih vozila 8 do 10 odsto [31] završi kao motorno vozilo na kraju radnog veka, procenjena vrednost iskorišćenih motornih vozila u tom slučaju iznosiće od 118.893 do 148.617 putničkih automobila u 2008. godini. Ovde treba napomenuti da su procene Nacionalne strategije za upravljanje otpadom Republike Slovenije iz 1996. godine nisu bile tačne da je godišnje u Sloveniji 50.000 ELV što je otprilike 10% registrovanih automobila u Sloveniji. I da se pokazalo da je prava procena zapravo 30.000 vozila, što je u slučaju Slovenije 6% od ukupnog broja registrovanih vozila.

Dalje u radu, kako bi smo vršili proračun i analizu tržišta iskorišćenih automobila u Republici Srbiji aproksimiraćemo broj iskorišćenih automobila na 100.000 godišnje.

Uzimajući ovu procenu broja iskorišćenih automobila u Republici Srbiji kao i procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu dobijamo da 68.000 tona ferometala, 6.000 tona obojenih metala, 8.000 tona plastike i kompozita, 1.400 tona fluida, 5.000 tona guma, 3.500 tona stakla, 1.000 tona tekstila, 1.000 tona akumulatora, kao i 6.100 tona drugog otpada nastane godišnje od iskorišćenih automobila.

Prema rečima šefice odseka za berzu sirovina u Agenciji za reciklažu, Stane Bijelović u Republici Srbiji se u toku godine obradi samo 14 odsto nepotrebnih materija, jer su

kapaciteti za ovu privrednu granu i dalje nedovoljno razvijeni [6], a to je približno i slučaj sa reciklažom iskorišćenih motornih vozila.

Pogledajmo sada količine materijala koji se s obzirom na domaću reciklažu od 14 odsto godišnje gubi sve dok tehnološki tretman ELV u Srbiji ne dostigne svetski nivo od 75 odsto reciklaže ELV. Na nivou od 14 odsto reciklaže ELV u Srbiji godišnje nastane 9.520 tona ferometala i 840 tona obojenih metala, a kada bi ta reciklaža bila na nivou od 75 odsto tada bi od reciklaže ELV godišnje dobijali 51.000 tona ferometala i 4.500 tona obojenih metala. Dakle, sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se godišnje gubi 41.480 tona ferometala i 3.660 tona obojenih metala.

Materijal Na nivou od sadašnjih 14 % reciklaže ELV u

Srbiji godišnje nastane, u tonama

Na nivou od 75% reciklaže ELV u Srbiji godišnje bi

nastajalo, u tonama

Gubitak recikliranih materijala do postizanja svetskog nivoa reciklaže

od 75%, u tonamaFerometal 9520 51000 41480Obojeni metali 840 4500 3660

Tabela 15. Procena godišnjih gubitka sekundarnih materijala u Srbiji

Zapravo, sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji, kao i uvidom u zakonsku regulativu, može se konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine, da sistem za reciklažu iskorišćenih motornih vozila još nije uspostavljen, odnosno da ne postoji globalno organizovano upravljanje ovom vrstom otpada, zatim, da se pripremom materijala za reciklažu radi u manjem broju preduzeća, i to uglavnom metala. Reparacija delova (uglavnom spone, papičice kočnica, stabilizirajućih poluga – dakle svih delova od posebnog značaja za bezbednost) vrši se bez ikakve kontrole kvaliteta i najčešće sa neadekvatnim materijalima i tehnologijama.

Tradicija u Republici Srbiji postoji u glavnom kod reciklaže čelika, i to prvenstveno otpada nastalog u procesu proizvodnje delova, a auto-otpadi – gde kupci uz odgovarajuće plaćanje najčešće sami skidaju sa vozila ono šo im je potrebno – kada ostane samo školjka od automobila obično nezakonito pale školjke, kako bi sagoreli boju, druge antikorozivne i antivibracione materije. [22]

Reciklaža u Republici Srbiji sve do završetka uređenja svih sanitarnih deponija, postrojenja za preradu otpada, postrojenja za inseneraciju otpada i uređenja pretovarnih stanica u fazi je u kojoj su Nemačka, Austrija i Švajcarska bile krajem sedamdesetih. Na grafikonu koji sledi prikazane su razvojne faze upravljanja otpadom u zemljama nemačkog govornog područja kao i u Republici Srbiji.

Slika 6. Razvojne etape i promena paradigmi u privredi upravljanja otpadom u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji i Srbiji [14]

U Srbiji se se ipak nivo reciklaže ELV pomera sa mrtve tačke, i to najviše zahvaljući programu "Staro za novo" pokrenutom 15. aprila 2009. godine, nakon čijeg sprovođenja reciklirano 15.000 starih vozila tokom 2009. i 2010. godine. Građani Srbije tim programom dobili su mogućnost da svoje stare automobile recikliraju i dobiju popust od 1.000 evra za kupovinu novog kragujevačkog "punta". Popust od 1.000 evra se mogao ostvariti samo reciklažom kompletnog automobila u voznom stanju starijeg od 10 godina.

Što se tiče ponude tržišta nabavke ELV, tj. ponude za godišnje nastalim ELV u Republici. U Srbiji je do sada registrovano deset firmi koje se bave preuzimanjem otpisanih automobila i njihovom reciklažom. Između ostalog i „Centar za reciklažu“ u Beogradu koji poseduje postrojenje tzv „šreder“, koji može da usitni sve komponente vozila i posebno šasije s ciljem razdvajanja raznih vrsta materijala. Pre svega gvožđa i čelika, ali pre toga treba da se otklone pomenute toksične materije koje zagađuju životnu sredinu. U tabeli dole data je lista svih ovlašćenih deset operatera za reciklažu otpadnih vozila.

1. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD, deo grupe SCHOLZ AG Nemačka, Beograd, Železnik, Tome Buše 14, matični broj: 17194798, Profitni Centar Novi Sad

2. METALOPROMET ZA RECIKLAŽU OTPADA I PRERADU METALA AD KULA, Vrbaski put bb, matični broj: 08071705

3. DOO ENERGROM, Bela Crkva, Karađorđeva 55, matični broj: 20104457

4. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD, deo grupe SCHOLZ AG Nemačka, Beograd, Železnik, Tome Buše 14, matični broj: 17194798

5. INOS- SINMA, AD, Sevojno, Dragačevska bb, matični broj 07157703

6. INOS NAPREDAK AD Šabac, Sinđelićeva 1 , matični broj 07249454

7. MAKSI CO DOO, Aleksinac, ul. Momčila Popovića br. 12, ( otkupno- sabirni centar sekundarnih sirovina, Donji Adrovac- Aleksinac), matični broj: 17530909

8. ESOTEQ d.o.o. BEOGRAD, MAGLAJSKA 32/8, matični broj: 17328093, skladište ul. Dobanovački put, Beograd,

9. DOO za sakupljanje, primarnu preradu i promet industrijskih otpada, sekundarnih sirovina ZASTAVA REOMAT, Kragujevac, Trg Topolivaca 4, matični broj: 17111256

10. BRAĆA ILIĆ d.o.o. za reciklažu metalnih i nemetalnih otpadaka i ostataka, Svetozara Miletića bb, Bačka Palanka, matični broj: 08656946

Tabela 16. Lista ovlaštenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji

5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI

U odsustvu ekonomske stabilnosti reciklažne infrastrukture, broj ELV će se nastaviti akumulirati preteći negativnim uticajem na životnu sredinu, ali će opteretiti i proizvođače metala i nemetala nemogućnošću ostvarivanja jeftinije proizvodnje iz sekundarnih sirovina.

Kada pogledamo broj firmi koje se bave preuzimanje otpisanih automobila i njihovom reciklažom, uviđamo da od deset registrovanih za ovaj posao, jedino Centar za reciklažu iz Beograda i Inos Napredak iz Šapca potpuno zadovoljavaju uslove date Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila, s obzirom da jedino ove dve firme poseduju opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila. Ostale registrovane firme zbog potrebe sprovođenja programa zamene staro za novo, dobile su dozvole iako njihova postrojenja ne zadovoljavaju date uslove u Uputstvu. Čak, po tvrdnjama iznesenim u medijima, pojedine firme su mimo svoje volje dobile registraciju za reciklažu otpadnih vozila.

Pogledajmo sada prostornu raspoređenost do sada ovlašćenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji

Slika 7. Prostorna raspoređenost do sada ovlašećnih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji

Uzimajući u obzir da svega dva ovlašćena operatera zadovoljavaju uslove date Uputstvom i njihovu prostornu raspoređenost, zatim, i rezultat analize troškova reciklaže, date u ovom radu, za operatere kapacitete tretmana od 10.000 vozila godišnje, kao i procenjenog broja godišnje nastalih otpadnih vozila od 100.000 godišnje u Srbiji – jasno je da je do dostizanja modela integralnog i održive reciklaže ELV u Srbiji potreban veći broj opremljenih operatere, a za to su potrebne dodatne investicije.

Međutim, stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom 2009. godine, prestala je zvanično da radi Agencija za reciklažu. A daljim razvojem reciklažne industrije - po rečima Aleksandra Vesića iz Ministarstva prostornog planiranja i zaštite životne sredine - upravljaće se novim zakonskim rešenjem preko produžene odgovornosti proizvođača i uvoznika koji stavljaju proizvode i ambalažu na tržište i plaćaju naknadu u Fond za zaštitu životne sredine, odakle se sredstva namenski koriste za razvoj reciklaže. Postoji bojazan da zbog velikog obima posla sama briga o ELV u Srbiji – i pored pozitivnih ekonomskih potencijala reciklaže ELV u razvijenim svetskim državama – neće biti dovoljna da se uspostavi održiv sistem reciklaže ELV.

Budući operateri treba da budu raspoređeni na teritoriji cele Srbije tako da građani svoje stare automobile mogu da predaju u najbližem centru za reciklažu u kojima će biti izdavane i potvrde na osnovu kojih mogu biti ostvarene određene pogodnosti prilikom kupovine novog automobila. Na taj način, u akciju će biti uključeni i svi oni koji se bave reciklažom akumulatora, preradom otpadnih ulja, antifriza, stakla, plastike i svega onoga što čini jedan automobil, a za to je neophodno da se ukupno investira 19.192.000 evra tj. u osam operatera po 2.399.000 evra.

Ovako velike investicije u ovo doba krize teško je ostvariti pa umesto dosadašnje push strategije u kojoj se programom ohrabruju operateri reciklaže otpadnih vozila treba računati na uticaj potražnje, tj. na pull stategiju u kojom bi se, pored samog podsticaja reciklaže, subvencionisala upotreba sekundarnih sirovina u proizvodnji metala i nemetala, tada bi se podstakla potražnja domaćih livnica za sekundarnim sirovinama koja bi mogla uticati na dodatne investicije u reciklažu.

Pogledajmo sada tabelu 17 koja donosi popis demontažnica i šredera, kao i vrednosti ELV u svetu i uporedimo je sa uslovima postavljenim u našem skoro donetom Uputsvu za reciklažu otpadnih vozila.

Kont. Država Broj automobila u upotrebi (1994)

Godišnji broj ELV

Broj demontaž-nica

Broj šrede-ra

Vrednost ELV za demonta-žu (u evrima)

Vrednost ELV za šrederova-nje (u evrima)

Afrika Egipat 1.548.000 - - 0 - -Južnoafrič. Republika

5.600.000 - - 2 - -

Azija Kina 9.450.000 - - 1 - -Indija 6.175.000 - - 0 - -Japan 65.011.472 Od 4.5 do

5.2 miliona

5000 145-175

15-44 73-95

Juž. Koreja 7.404.347 - - 2 - -

Tajvan 4.658.772 - 100-200 0 - -Austr. Australija 10.517.796 - - 10 - 37-44Evropa Austrija 4.672.684 - 200 6 - -

Francuska 30.040.000 2.000.000 2000-3000 40 0-437 37-51Nemačka 42.877.911 2.400.000 3000-5000 44 51-240 37-51Italija 32.577.500 1.500.000 2500-8000 16-24 22-73 37Holandija 6.571.141 450.000 800-1750 12 - -Španija 16.686.632 - >1000 14 232 -Švedska 3.912.033 170.000 200-700 6 51-728 15V. Britanija 27.436.878 2.000.000 3000-4000 56-67 33 44

S. Am. Kanada 17.439.600 1.300.000 <12.000 20-22 - 109Meksiko 12.300.000 - <12.000 4 - -SAD 195.469.000 9.5-10 mil <12.000 211 29-5085 50-130

J.Am. Argentina 5.666.331 - - 1 - -Brazil 15.340.000 - - 3 - -

Tabela 17. Popis demontažnica i šredera kao i vrednosti ELV širom sveta 1997. godine [30]

Prvo što se uočava jeste činjenica da je u gotovo svim državama sveta tehnološki tretman demontaže odvojen od procesa šrederovanja što definisano u našem Uputstvu nije slučaj. Jasno je, takođe, i da je broj šrederskih postrojenja veći u visokorazvijenim društvima u kojima su investicije u tehnološke procese reciklaže veće.

Pravilnikom o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, 2008.) u Republici Srbiji definisani su sakupljači i postrojenja za tretman otpadnih vozila, međutim, sakupljačima nije dozvoljena demontaža motornih vozila, pa samim tim niti upotreba i prodaja polovnih delova. Iz dela rada Procene troškova životnog ciklusa ELV vidimo da preuzimanje tj. sakupljanje ostvaruje negativan profit od -27 evra, pa i veći, s obzirom da je neophodno vozila u voznom stanju dopremiti do postrojenja za tretman otpadnih vozila. Postojeći sakupljači kojih ima u skoro svakoj opštini u Srbiji, uz obavezno poštovanje zakonskih odredbi i standarda utvrđenim Pravilnikom, neće biti u stanju da ostvare neophodan pozitivan profit svog poslovanja tako da će neadekvatno odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena, posebno fluida - otpadnih ulja, akumulatorskih kiselina, antifriza, hidrauličnih ulja, u velikoj meri i dalje uticati na zagađenje zemljišta, vode i vazduha sve dok se planirani sistem reciklaže ne ostvari. Međutim, za to je, kao što smo već istakli, neophodno više od 19 miliona evra investicija uz tad još uvek otvoren problem neprofitabilnosti samog sakupljanja otpadnih vozila.

Pogledajmo sada troškove investicija poslovne aktivnosti procesa demotaže u demontažnicama procenjene na veličinu opštine Apatin (približno prosečne veličine opštine u Srbiji) u kojoj je procenjeno godišnje 514 otpadnih vozila.

Procenjeni troškoviOprema za presovanje (polovni E-Z Crusher – Car Crusher), 1990 Model b portable, John Deere 4 cylinder diesel engine flattens entire auto in one process u veoma dobrom stanju

68.500,00 evra

Kompaktni sistem za očišćenje, The Vehicle De-pollution Unit (VDU)

6.400 evra

4 Tanka od po 1000 litara 2.000 evraViljuškar (Komastsu Reconditioned Forklift — Model# FG15-14)

7.000 evra

Skladište za opasan otpad (30) 10.500 evraLift makaze (surface mounter scissor lift) 1.300 evraBetoniranje i opremenje dvorišta (300 m2) 30.000 evraOpremanje prijemne kancelarije sa skladištem za rezervne delove (40 m2)

14.000 evra

Opremanje prostora za očišćenje (120 m2) 42.000 evraUKUPNO: 181.700 evra

Tabela 18. Troškovi investicije opštinske demontažnice u kojoj je procenjeno 514 otpadnih automobila godišnje [19]

Pogledajmo sada godišnje troškove i prihode demontažne procenjene za opštinu Apatin.

Godišnji troškovi demontaže u evrimaPlate zaposlenih (4 zaposlena x 60.000 dinara), dva radnik na očiščenju i viljušaru, radnik na presi, i inženjer upravljanjem tehničkim sistemom)

28.800,00 evra

Troškovi struje 2.400,00 evraTroškovi vode 1.560,00 evraTroškovi materijala i alata (maziva, goriva)

8.400,00 evra

Amortizacija 4.200 evraOdržavanje 840 evraUKUPNO 46.200 evra

Tabela 19. Aproksimacija ukupnih godišnjih troškova reciklaže motornih vozila na teritoriji opštine Apatin [19]

Masa po vozilu Reciklabilnost Prodajna cena €/toni

Prihodi u € % Tona % Tona

Metali 68 0,68 90 0,612 150 91,8Obojeni metali 6 0,06 90 0,054 1100 59,4Plastika 8 0,08 100 0,08 63 5,04Gorivo 0,2 0,002 100 0,002 1000 2Motorno ulje 0,4 0,004 90 0,002 500 1UKUPNO 159,24

Tabela 20. Procenjeni ukupni prihod od dobijenih sirovina po vozilu na teritoriji opštine Apatin [19]

Ukupan godišnji profit demontažnice na teritoriji opštine Apatin dobijamo kada od ukupnog godišnjeg prihoda oduzmemo ukupne godišnje troškove:

Gp = Up – Ut = (159,24 x 514) – 46.200 evra = 81.849,36 evra - 46.200 evra = 35.649,36 evra

Prosečni period otplate investicije demontažnice sa presovanjem bez šrederovanja u opštini veličine opštine Apatin iznosi (181.700 evra/35.649,36 evra) malo više od pet godina.

U Republici Srbiji ima ukupno 145 lokalnih samouprava koje uključuju opštine i gradove. Kada bi se u svakoj opštini investiralo po 181.700 evra za demontažnicu tada bi neophodne ukupne investicije iznosile približno 26 miliona evra, a kada bi od potrebnih investicija za optšinsku demontažu odbili one operatere koji bi radili šrederovanje vozila, a procenili smo da ih je potrebno približno deset, ukupne investicije u demontažnice bile bi i manje.

S obzirom da su potrebne investicije u demontažnice mnogo manjeg obima, kao i da u prihodima opštinskih demontažnice zbog jednostavnosti računa, nisu ubrojani prihodi od prodaje polovnih delova, što im period otplate od pet godina znatno umanjuje, zaključujemo da je za uspostavljenje integralnog i održivog modela reciklaže otpadnih automobila u Srbiji neophodno otpočeti od programske podrške razvoja opštinskih demontažnica.

6 ZAKLJUČAK

Sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji možemo konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine. Godišnje, sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se gubi 41.480 tona ferometala i 3.660 tona obojenih metala, a velik broj opasnih materija ne tretira se na zadovaljavajući način i ugrožava životnu sredinu. Ta količina izgubljenih metala istovremeno znači gubitak približno 4 miliona evra prihoda i gubitak 4.148 GJ za proizvodnju ferometala i približno 3.189 GJ za proizvodnju obojenih metala, s obzirom na razliku energetskih potreba za primarnu i sekundarnu proizvodnju.

Pokazali smo da na domaćem tržištu reciklaže ELV potražnja za sekundarnim sirovinama dovoljno je velika i za sekundarne sirovine koje bi nastale kada bi se nivo reciklaže sa 14 % povećao na evropski nivo od 75%, kao i da su sistemu reciklažu ELV neophodne investicije od 24 miliona evra u optimalnih deset postrojenja sa šrederom kapaciteta tretmana 10.000 ELV/godišnje onako kako je regulisano Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja iz marta 2009.

Takođe, analizom finansijskog poslovanja sakupljanja, demotaže i procesa šrederovanja u delu rada Procene troškova životnog ciklusa ELV uvideli smo da je prihod po svakom delu -26,88 evra, 30,36 evra i 50,82 evra respektivno. Dok je indikator cena, tj. ukupan prihod preuzimanja, demotaže i procesa šrederovanja po pojedinačnom ELV 54,30 evra.

U radu smo sagledali i scenario investiranja i podizanja standarda u postojećim postrojenjima kojih ima u gotovo svakoj opštini, a koji se još uvek bave reciklažom ELV onako kako zakonski nije propisano i na način da se ugrožava životna sredina i došli smo do zaključka da je u takva postrojenja potrebno investirati približno 182.000 evra u svako, a sa povratom investicija u roku od nešto više od pet godina. Svako takvo postrojenja bi godišnje tretiralo oko 1.000 ELV i, s obzirom, na procenjen broj od 100.000 ELV godišnje u Srbiji, njihov optimalan broj bi bio oko 100. U ovaj scenario neophodno je ukupno uložiti 18.200.000 evra. Znači znatno manje od prvog scenarija opisanog za deset velikih potpuno opremljenih postrojenja. Tim drugim scenarijom operateri bi bili znatno bliži krajnim vlasnicima automobila, što bi smanjilo i troškove negativnog profita procesa sakupljanja. Pored toga, povećala bi se i količina oporavljenih i ponovne upotrebe delova, s obzirom da bi povećanje profita takvih malih operatera bio usmeren na prodaju polovnih delova, a odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena, posebno fluida - otpadnih ulja, akumulatorskih kiselina, antifriza, hidrauličnih ulja, tretiralo bi se na način koji ne bi dalje uticao na zagađenje zemljišta, vode i vazduha.

7 LITERATURA

1. A Study to Examine the Costs and Benefits of the ELV Directive – Final Report GHK in association with BIO

2. Adžić, Sofija. Stanje i perspektive razvoja metalskog sektora Srbije. Swiss Agency for Development and Cooperation, Beograd, 2008.

3. Avramović, Nenad. Reciklaža vozila, diplomski-master rad. Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2009.

4. Betterton, E.A., and D. Craig. 1999. Kinetics and mechanism of the reaction of azide with ozone in aqueosu solution. Jounral of the Air&Waste Management Association 49, 1347-1354, November 1999.

5. Branović, prof. dr Želimir. Poslovna matematika. Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin.

6. Cvetković, J. Reciklaža i dalje nerazvijena. Politika, Beograd 2009.7. Depolluting End-of-Life Vehicles: Guidance for Authorised Tretment Facilities,

Defra, DTI, 20038. Directive 2000/53/ec of the European Parliament and of the Council of 18

September 2000 on end-of life vehicles, Official Journal of the European Communities

9. Đorđević, M. Sistem za reciklažu iskorišćenih putničkih automobila, doktorska disertacija, Kragujevac, 2005.

10. Đukić, Đuro. Reciklaža automobila. Politika, 23. novembar 2009.11. Economic study on the management of End-of-Life vehicles, Agence de

l’Envrionnment et de la Maitrise de l’Energie, Francuska, 2007.12. Hempfl, Krejg. Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada u

Srbiji 2009-2010. USAID, februar 2010.13. Ilić, Ilija. Reciklaža i reciklaža sekundarnih sirovina obojenih metala. Bor, 2002.14. Jovanović, Zoran; Haase, Harwig; Ziems, Dietrich. Razvojne faze upravljanja

otpadom u zemljama nemačkog govornog područja i izazovi za Srbiju na putu u EU. Ekolat`08, Sokobanja 2008.

15. Kozić, Ana; Sudarević, Dragana. Pristup recikliranju motornih vozila. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Festival kvaliteta 2005, 32. Nacionalna konferencija o kvalitetu, Kragujevac, 19-21. maj 2005.

16. Krstić, Dejan; Marjanović, Zoran; Brzaković, Radomir. Upravljanje emisijom i životnim ciklusom vozila. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Festival kvaliteta 2007, 2. Nacionalna konferencija o kvalitetu života, Kragujevac, 8-11. maj 2007.

17. Marić, Branislav. Upravljanje investicijama. FTN izdavaštvo, Novi Sad, 2010.18. Martchek, K.J. The importance of recycling to the environmental profile of metal

products, , Alcoa Inc., SAD, 2000.19. Medić, Duško. Uspostavljanje poslovne aktivnosti u reciklaži motornih vozila na

teritoriji opštine Apatin, seminarski rad, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, 2010.

20. Održivost komunalne privrede u Novom Sadu, Megatrend Univerzitet, JKP Čistoća, Ekolat`08, Sokobanja 2008.

21. Pavlović, prof. dr Milan. Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji, Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije, Beograd, 2009.

22. Pavlović, prof. dr Milan; Šubara dr Nadežda. Ekološka logistika, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin 2006.

23. Report from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee, and the Committee of Regions on the Implementation of Directive 2000/53/ec on end-of-life vehicles for the period 2005-2008, Commission of the european communities, Brussels, 20.11.2009, COM(2009) 635 final

24. Sredić, mr Nedeljko. Upravljanje proizvodima na kraju životnog vijeka – istraživanje pogodnosti za demontažu i reciklažu, doktorska disertacija. Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2005.

25. Strategija održivog razvoja opštine Apatin 2009-2019, Opština Apatin, decembar 2009. godine.

26. Saman Muhamad Zameri Mat, Feri Afrinaldi, Norhayati Zakuan, Gordon Blount, Jane Goodyer, Ray Jones & Ashraf Jawaid. Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products. Faculty of Mechanical Engineering, Universiti Teknologi Malaysia. Journal of Sustainable Development, Malezija, 2010.

27. Thorneloe, A. Susan; Zannes, Maria; Weitz, A. Keith; Nishtala, R. Subba, and Yarkosky, Sherry. The Impact of Municipal Solid Waste Management on Greenhouse Gas Emissions in the United States. Air & Waste Management Association, SAD, 2002

28. Vigso, Dorte. Deposits on single use containers - a social cost-benefit analysis of the Danish deposit system for single use drink containers, Environmental Assessment Institute/Institut for Miljovurdering, Kopenhagen, Danska, 2004

29. Watson, Len. What all rescuers should know – Chemical propellant for airbags can kill!, Report by Len Watson.

30. Wilt, Catherine; Kincaid, Lori. There auto be a law: ELV recycling policies in 21 countries, North America`s Recycling and Composting Journal, SAD, 1997.

31. www. reciklazavozila .rs

http://www.reciklazavozila.rs/

http://wmr.sagepub.com/search?author1=Dorte+Vigs%C3%B8&sortspec=date&submit=Submit

ANEKS 1

8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE):

8.1.1 Akumulatori

Red. br.

Naziv i sedište privrednog subjekta

Adresa skladišta Aktivnost

1. Fabrika Akumulatora Sombor FILIPA KLjAJIĆA BB SOMBOR

PRIKUPLjANjE

2. AD RUDNICI I TOPIONICA ZAJAČA, Loznica, Jovana Cvijića 11

ZAJAČA, NA KATASTARSKOJ PARCELI BROJ 694, K.O. ZAJAČA

PRIKUPLjANjE I RECIKLAŽA

3. Jugokomerc d.o.o. Bujanovac Bujanovac,nasenje železnička stanica bb

PRIKUPLjANjE I IZVOZ

4. ANDRA –KOMERC DOO UŽICE

ŠARGANSKA20/A UŽICE 031/553-473

PRIKUPLjANjE

8.1.2 Antifriz

Red. br.



1. ALTIS CHEMICALS DOO Beograd, Visokog Stevana 30/21

OGRANAK ALTIS CHEMICALS ZRENjANIN, POŽEŠKA 15

PRIKUPLjANjE i PRERADA

8.1.3 Elektronski otpad

Red. br. Naziv i sedište privrednog subjekta


1. EKO METAL Vrdnik, Grobljanska 2

SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA

2. BOŽIĆ I SINOVIPančevo

Omoljica SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA

3. SE TRADEBeograd

Slanački put 26 Beograd

SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA

8.1.4 Gume

Red. br.



1. LA FARGE BEOČIN Beočin PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE

2. HOLCIM – EKO REC Novi Popovac PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE

3. PRINCIP-86 PLATIČEVO PLATIČEVO UL ŽELEZNIČKA 148, Beograd

PROTEKTIRANjE

4. OD “AUTO MIRKO-2” LAZIĆ SRĐAN I DR PROKUPLjE

PROKUPLjE, RATKA PAVLOVIĆA BB

PROTEKTIRANjE

5. Servis TRIFKOVIĆ Kraljevačka bb Ruma

PROTEKTIRANjE

6. ''KRAJBURG'' VOGANjSKI PUT BB SREMSKA MITROVICA

PROTEKTIRANjE

8.1.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA

Red. br.



1. ''VEROMOTORS''DOO Valjevo Dr.Pantića br.131 Valjevo

SAKUPLjANjE i IZVOZ

2. KOTEKS ŽITIŠTE PETRA ŠKUNDRIĆA 36

SAKUPLjANjE i IZVOZ

3. ŠULC DOO Sečanj Vožda Karađorđa 55 SAKUPLjANjE i IZVOZ

4. PER – KAT, DOO Botoš, Omladinska 58

SAKUPLjANjE i IZVOZ

5. EURO CONSULTING GROUPE DOO

Kovačica, ulica JNA 42

SAKUPLjANjE i IZVOZ

6. BELA TRANS DOO Žitište, Vuka Karadžića 41

SAKUPLjANjE i IZVOZ

7. EKO METAL DOO Vrdnik, Grobljanska 2

SAKUPLjANjE i IZVOZ

8.1.6 OTPACI I OSTACI OD METALA

Red. br.



1. BRAĆA ILIĆ d.o.o. Bačka Palanka

Svetozara Miletića bb, Bačka Palanka

Otpaci i ostaci gvožđa i čelika,

otpad koji nije opasan

2. ''ECOTEQ'', Beograd Dobanovci, Dobanovački put bb

Metalni otpad, nije opasan

3. FERO PROMET d.o.o. Temerin Novosadska 123, Temerin Metalni otpad, nije opasan

4. ''SSC metal'', Beograd BARIČKA REKA BB, BARIČ

Otpaci i ostaci od gvožđa i čelika, aluminijuma i bakra i legura bakra

5. ''ENERGROM'' Bela Crkva Bela Crkva, Jezerska bb Metalni otpad, nije opasan

6. ''INTERNATIONAL POINT S&D'' Beograd

Zakupljen prostor Mediana Niš


7. MAKSI CO ALEKSINAC ALEKSINAC UL. MOMČILA POPOVIĆA 12

Otpadno gvožđe

8. ALBA SmederevoUl. Miloša Velikog- METALINVEST doo Smederevo- skladište

Smederevo, Izletnička br. 8 Metalni otpad-otpad koji nije opasan

9. Inos Balkan ad Valjevo Valjevo, ul. Mirka Obradovića bb.

Metalni otpad-otpad koji nije opasan

10. ZUC DOO, ČačakUl. 4 jula, 32000

Skladište u Donjoj TrepčiAleksandar Jovović

Otpaci i ostaci od nerđajućeg čelika-otpad koji nije opasan

11. Inos-sinma ad Sevojno Sevojno, Dragačevski put bb

Otpad od gvožđa, aluminijuma, bakra, mesinga, otpadni kablovi -otpad koji nije opasan

12. ''INOS-NAPREDAK'' a.d. Šabac Sinđelićeva br.1 Šabac Otpaci gvožđa,bakra i aluminijuma- inertni otpad

13. ''UNIPROM METALI'' GOLUBINAČKI PUT BBS.PAZOVA

otpaci i ostaci od gvožđa i čelika, aluminijuma i bakra i legura bakra, otpad koji nije opasan

14. ''CENTAR ZA RECIKLAŽU'' TOME BUŠE 14, ŽELEZNIK


15. MARMARIDIS TRADE DOO BOĐANI Otpadno gvožđe16. METVA VALjEVO VALjEVO UL . ZONA

SKLADIŠTA BBOtpadno gvožđe

17. BŠ ACA RUMA RUMA, UL. KOSOVSKA Otpadno gvožđe

5918. MELTAL RUMA RUMA UL VLADIMIRA

NAZORA BBOtoadno gvožđe

19. ĐOLEKS ŠABAC ŠABAC UL. STEVANA PRVOVENČANOG 12

Otpadno gvožđe

20. INOS NAPREDAK ŠABAC ŠABAC UL SINĐELIĆEVA BR. 4

Otpadno gvožđe

21. METAL PROM VALjEVO VALjEVO, UL. HAJDUK VELjKOVA BR. 49

Otpadno gvožđe

22. BOREXPORT NOVI SAD, KRALjA ALEKSANDRA 10

Otpadno gvožđe, neopasan otpad

23. AD SIROVINA BAČKA PALANKA, UL. DRUGO ŽELjEZNIČKO NASELjE 2B

Metalni otpad- otpad koji nije opasan

24. ,,CIM''D.O.O.TRGOVINSKO I EKSPORT –IMPORT PREDUZEĆE

S.TRNjANE,ALEKSINAC Metalni otpad- otpad koji nije opasan

25. «BALKOMEX» DOO NIŠ, UL.SALVADORA ALjENDEA BR.3

OTKUPNO SABIRNI CENTAR «METALKOM» DOO NIŠ, UL. SARAJEVSKA BB;

Metalni otpad - otpad koji nije opasan

26. ,,JUGORESURS''NIŠ NIŠ,IVANA MILUTINOVIĆA BB

Metalni(čelični) otpad - otpad koji nije opasan

27. ,,NIKI METAL''DOO, UL. NARCISA BR. 9, PIROT

POSLOVNA JEDINICA «NIKI METAL» ŠESTI KOLOSEK BB, PIROT


28. D.O.O. YUCRON, NIŠ, PC AMBASADOR LOK. 50M

SKLADIŠTE U S.PRAHOVU NEGOTIN


29. ,,JUGOIMPEKS''DOO,NIŠNIŠ,UL,VAZDUHOPLOVACA BB

OGRANAK JUGO-IMPEX I NIŠ, SVETISLAVA JOVANOVIĆA 11A, NIŠ

metalni otpad - otpad koji nije opasan

30. metalni otpad - otpad koji nije opasan

OSIPAONICAPREDRAG PETROVIĆ026/791-566

Metalni otpad-nije opasan

31. DTI DOO ČAČAK ČAČAKHADžIPRODANOVA 12DRAGOMIR ĐUMIĆ032/348-618


32. MITROVIĆ I DR. OSIPAONICA

OSIPAONICAMITROVIĆ MILOŠ026/751-418


33. JUNGIĆ DOO KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC-19 OKTOBRA KRAGUJEVAC

Izvoz otpadaka i ostataka od bakra-nije opasan

34. FEROSIROVINA DOO, OSIPAONICA

FEROSIROVINA DOO, OSIPAONICA, UL. DRAGUTINA OBRADOVIĆA 137

Izvoz metalnog otpada-nije opasan

35. EKOMETAL SARAOCI SMEDEREVO

EKOMETAL SARAOCI SMEDEREVO


36. POTIS AD POŽAREVAC POTIS AD POŽAREVACUL.ČEDE VASOVIĆA 39 POŽAREVAC


37. DINOKS DOO ČAČAK DINOKS DOO ČAČAK-VLADIKE VELIMIROVIĆA 40/1


38. LIVNICA 034-KRAGUJEVAC LIVNICA 034-KRAGUJEVACUL.DRAGOSLAVA SREJOVIĆA 89


39. ČELIK-IMPEKS-KRALjEVO ČELIK-IMPEKS-KRALjEVOUL.KRALjEVAČKOG BATALjONA 21


40. „METALI 1992“ BeogradOgranak Bor u Boru

BORUL SAVE KOVAČEVIĆA BB

Otpaci i ostaci od gvožđa i čelik(neopasan otpad)

41. Metal korporacija MR JAGODINAPODNAREDNIKA LjUBE B.B.

Metalni otpad-od čelika

42. Bakar plus DOO KRALjEVOZANATSKA 4AMILOVAN MILOVANOVIĆ

Izvoz otpada gvožđa i čelika

43. Centrum DOO GORNjI MILANOVACOBILIĆEVA 37032/717-916

Izvoz metalnog otpada al, gvožđa, bakra, mesinga i nerđ. čelika

44. ,,HEFES S'' D.O.O., Pirot, Nikole Pašića bb

PIROT, NIKOLE PAŠIĆA BB


45. STR,,SANI -94'' DIMITROVGRAD,IVO ANDRIĆA BB


46. «DIMMETAL»D.O.O. HRISTO SMIRNENSKI BR.1,DIMITROVGRAD

metalni otpad- otpad koji nije opasan

47. metalni otpad- otpad koji nije opasan

KRTINSKA, ULICA TRNjACI BR1

Otpaci i ostaci od aluminijuma, nije opasan

48. OMOMETAL OMOLjICA, Milutina Milivojevića 5, Omoljica

MILUTINA MILIVOJEVIĆA 5, OMOLjICA

Otpaci i ostaci od obojenih metala, nije opasan

49. PROMSEK PANČEVO, JANOŠIKOVA 61 Otpaci i ostaci od aluminijuma, bakra i prohroma - nije opasan

50. SIROVINABANAT AD, Zrenjanin,

BEOGRADSKA BB Metalni otpad – nije opasan

51. METALOPROMET AD KULA, Vrbaski put bb

VRBASKI PUT BB Metalni otpad – nije opasan

52. FERO – PROMET NOVOSADSKA 123 TEMERIN

Metalni otpad Neopasan otpad

53. METALVALIUS VALjEVO VALjEVO, UL MIRKA OBRADOVIĆA BB

Metalni otpad – nije opasan

54. A.M.S.METALS TRADE DOO Novi Sad,Sentandrejski put 79

Metalni otpad – nije opasan

55. JUGO PROMET DOO Temerin, Novosadska 123 Metalni otpad – nije opasan

8.1.7 OTPADNA PLASTIKA

Red. br.



1. MAPLE CORPORATION BEOGRAD

UTVE ZLATOKRILE 9 PANČEVO

Otpadni polivinil hlorid PROIZVODNjA

2. SZR N-PLAST Vinorača, Jagodina 35000

Vinorača, Jagodina Otpadni polivinil hlorid PROIZVODNjA

3. AD ANIPLAST PALIĆ HORGOŠKI PUT 109 PALIĆ

Otpadni polietilen i polipropilen - PROIZVODNjA

4. AD APOS APATIN SOMBORSKA 28 Otpadna plastika - IZVOZ

5. ,,NIVES''D.O.O.,NIŠ NIŠ, IVANA MILUTINOVIĆA BB

Otpad od polietilena i polipropilenaPROIZVODNjA

6. ,,JULEB''D.O.O.,LEBANE LESKOVAC, VLAJKOVA BR.152

otpadna plastika

7. SANIPLAST GORNjI MILANOVAC

LOMINA BR.5 Otpadna plastika - IZVOZ

8. BRZANPLAST Aranđelovac Otpadna plastika - IZVOZ

8.1.8 OTPADNA ULJA

Red. br. Naziv i sedište privrednog subjekta


1. RAFINERIJA BEOGRAD Beograd, Pančevački put bb

PRIKUPLjANjE I PRERADA

2. EKOTANK DOO BEOGRAD PRVA ISKRA BARIČ

PRIKUPLjANjE I PRIVREMENO SKLADIŠTENjE

3. KOLORIT DOO ŠID BRANKA ERIĆA PRIKUPLjANjE I

BB ŠID PRIVREMENO SKLADIŠTENjE

ANEKS 2

9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA

Postupak obrade istrošenih motornih vozila započinje transportom vozila do odgovarajućeg prostora za rasklapanje vozila koje podrazumeva i uklanjanje opasnih otpadnih materijala po čoveka i sredinu, tj. prečišćavanjem vozila: demontaže akumulatora, hladnjaka, vazdušnih jastuka kao i prikupljanjem otpadnih tečnosti (gorivo, ulja,..).

Proces očišćenja motornih vozila na kraju radnog veka uključuje uklanjanje tečnosti koje mogu biti ili eksplozive ili korozivne zato je neophodno preduzeti sve bezbednostne i zdravstvene zakonski uređene standarde za obavljanje ove poslovne aktivnosti.

U ovom delu rada sagledaćemo proces očišćenja (depolluting) iskorišćenih motornih vozila kao i mogućnost razvoja poslovnih aktivnosti u ovom delu tretmana iskorišćenih motornih vozila.

9.1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA

Velik broj operacija se zahteva u cilju očišćenja iskorišćenih motornih vozila. Vrlo je važno imati na umu da očišćenje uključuje otklanjanje tečnosti iz vozila koja mogu biti eksplozivna ili korozivna i da je neophodna da se preduzmu zdravstvo-bezbednosne mere za zaštitu radnika kao što je neophodno i da se obezbede odgovarajuća skladišta i prostori kako bi se izvršio odgovarajući tretman istrošenih vozila i njegovih komponenti.

U Republici Srbiji ovaj proces, sem ispumpavanja tečnosti iz vozila, radi se ručno i traje od 30 minuta do sat vremena dok su iskustva država Evropske unije preporučuju da se ove aktivnosti rade korišćenjem opreme koja je specifično razvijena za ove operacije očišćenja. Upotreba ovakve opreme obezbeđuje visok stepen očišćenja (uklanjanje preko 98 odsto tečnosti iz vozila), a traje ne duže od 30 minuta. Većina ove opreme je dostupna na tržištu EU i pneumatskog je upravljanja pa je važno da kompresori koji pokreću ovu opremu budu potrebnog kapaciteta kako bi se osigurao ne smetan rad ove opreme.

Preporučuje se da se aktivnosti očišćenja motornih vozila sprovode sa opremom koja je specijalno dizajnirana za obavljanje potrebnih operacije. Korišćenje te opreme osigurava visok nivo očišćenja (uklanjanje više od 98% od tečnosti sadržane u iskorišćenom motornom vozilu) u relativno kratkom vremenskom okviru (20-30 minuta po motornom vozilu).

Može se odlučiti da se koristi jednostavnije alternativne metode za postizanje istog nivoa očišćenja, ali zdravlje i bezbednosni zahtevi ne bi trebalo da bude ugroženi.

Da bi se na adekvatan način sprovodile mnogobrojne operacije očišćenje motornih vozila na kraju radnog veka neophodno je da motorno vozila bude postavljeno na lift makaze ili neki drugi potporni ram koji će omogućiti jednostavan pristup vozilu sa donje strane vozila. Posojeće garažni kanali ovde vam ne mogu biti od koristi s obzirom da je sa njima povezan veći rizik od trovanja sa gasovima goriva ili rizik od požara ili eksplozija.

Mesta na kojima se rade proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila moraju imati prostor za skladištenje kao i prostor za tretman. Prostori za skladištenje moraju imati nepropustivu podlogu sa odgovarajućim drenažnim sistemom. Prostor za tretman mora zadovoljavati iste uslove navede za prostor skladištenja ali i da poseduje:

opremu za tretman voda, uključujući kišnicu, odgovarajuća skladišta za demontirane delove uključujući nepropustljiva

skladišta za uljem zaprljane delove, odgovarajuće kontejnere za skladištenje akumulatora (sa elektrolitskom

neutralizacijom na licu mesta ili na nekom drugom mestu), filtera i skladišta koja sprečavaju isparenja Polihlorovanih bifenila PCB/PCT-a (iz kondezatora i transformatora),

odgovarajuće tankove za svaku pojedinačnu izdvojenu tečnost, odgovarajuće skladište za gume obezbeđeno od požara i odgovarajućeg

kapaciteta.

Primer mogućeg redosleda ovih operacija i Dijagram procesa dati su u nastavku:

Iznad/ispod (A/B) vozila

Operacija

A Skinuti akumulatorA Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filteraA Postaviti prekidač grejanja kabine na maksimumA Skinuti točkove A Skinuti sve delove koji sadrže živuPodići vozilo na ram za manipulacijuB Drenirati motorno ulje i skinite uljni filterB Drenirati transmiono ulje, uključujući i iz diferencijala, ako je

mogućeA Ukloniti gas is klime uređaja (ako je ugrađena klima)B Drenirati tečnost za hlađenje iz hladnjkaB Drenirati ulje iz sistema za kočenjeB Skinuti katalizator (ako ga ima)A Drenirati tečnosti za pranje stakalaA Drenirati reservoar kvačila/kočniceA Drenirati uređaj za upravljanje (tamo gde je to primenjivo)B Drenirati reservoar gorivaB Drenirati tečnost iz amortizeraB Ostavljene otvore kape filtera goriva i kape uljnog filtera začepite

plastikomSkinuti vozilo sa dizalice

A Skinuti vazdušne jastuke/airbags (ukoli ih ima, i ukoliko ne mogu biti raspakovane in situ)

A Raspakujte vazdušne jastuke in situ (ukoliko ih ima i ukoliko postoje uslovi za ovu operaciju).

Tabela br. 3 Dijagram procesa očišćenja iskorišćenih motornih vozila

9.1.1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila

U nastavku rada bliže će biti opisane pojedine operacije. Ali, ovde je važno istaći upotrebu IDIS informacionog sistema. IDIS (the International Dimsantling Information System) sistem je napredan i sveobuhvatan informacioni sistem razvijen od strane proizvođača automobila koji obezbeđuje informacije za proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila, kao i druge informacije procesa rasklapanja iskorišćenih motornih vozila. Sadrži informacije za bezbedno rukovanje, kao i informacije potencijalnih reciklabilnih delova i komponenata.

IDIS trenutno sadrži informacije 61. proizvođača motornih vozila, a podaci su organizovani u sledeće grupe:

Akumulatori Pirotehnika Gorivo AC Drenaža Katalizatori Delovi koji moraju biti skidani kontrolisano Gume Drugo, za očišćenje vozila Rasklapanje

U svakom od ovih grupa podataka nalazi se pregled mogućih delova za svako pojedinačno vozilo svetskih proizvođača vozila.

Pristup IDIS sistemu dostupan je na internet stranici http://www.idis2.com/index.php?action=home&language=english , a korišćenje ovog sistema besplatano je za sva komerijalna preduzeća End of Life Vechicle (ELV) biznisa.

9.1.2 Vazdušni jastuci (airbags)

Većina novijih vozila je opremljena vazdušnim jastucima, od jednog smeštenog u upravljaču (volanu) do 10 i više. Potisni gas u vazdušnim jastucima je natrijum-azid (NaH3), opasna supstanca koja je štetna za udisanje i može izazvati opekotine na koži. Natrijum-azid je letalan po bakterije, gljive, sisare a u dozama od nekoliko grama i smrtonosan i za ljude. Unošenjem u organizam gutanjem ili putem kože u količini od 50 miligrama, može izazvati petominutnu komu odrasle osobe. Krvni pritisak

kontaminnirane osobe će pasti i javiće se tahikardija srca. Gutanje nekoliko grama natrijum-azida smrtonosno je, a smrt nastupa za manje od 30 minuta.

Natrijum-azid je rastvorljiv u vodi i putem drenažnog sistema može dospeti u kanalizacioni odvod, potoke, jezera ili podzemne vode i tako zagaditi životnu sredinu [4].

Vek trajanja vazdušnih jastuka, po tvrdnjama proizvođača, jeste od 10 do 15 godina. Starenjem vazdušnog jastuka doći će do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. Sam natrijum-azid u modulu vazdušnog jastuka upakovan je u metalni kanister prečnika od 50 milimetara. Vazdušni jastuk na strani vozača sadrži 450 grama natrijum-azida. Dok na suvozačevoj strani natrijum-azid je upakovan u metalni kanister prečnika 150 milimemetara i sadrži 200 grama natrijum-azida. Pored toga, u ponekim vozilima postoje i vazdušni jastuci ugrađeni u sedišta koji takođe mogu sadržati natrijum-azid.

Neaktivirane vazdušne jastuke čuvati u unutrašnjem prostoru, zaštićene od vremenskih neprilika, kako bi se kasnije mogli preprodati. Sa njima treba pažljivo rukovati zbog eksplozivnog karaktera [31].

Sečenjem centralnog stuba i grede ispod vrata, obično se – nepotrebno – bezglavo seče i deo sistema modula vazdušnog jastuka. Dolazi do oslobađanja natrijum-azida i prašine iz cevčice. Ovo se često dešava tamo gde se “kombi” oprema upotrebljava za sečenje osnove stuba.

Iz 2.3 miliona istrošenih motornih vozila svake godine u Velikoj Britaniji tenhničari sve više uklanjaju vazdušne jastuke i skladište ih. Neki ostaju u automobilima, ostavljeni da propadaju na mestu. Oni oštećenjem načeti eksplodiraju, i tako oslobađaju natrijum-azid i prašinu ili Hydrazoic Acid (Hydrogen azide) opasnu za udisanje.

Skladištenje vazdušnih jastuka predstavlja problem mnogim organizacijama. Skladišta moraju da zadovolje minimalne kriterijume bezbednosti, vodootpornosti i jasnog obeležavanja. Medotologija kontrole skladišta takođe se zahteva. Licence za skladištenje vazdušnih jastuka u Velikoj Britaniji obično se pribavljaju od lokalnog ovlašćenog sekretara trgovine eksplozivnim supstancama [29].

Iz sigurnosnih razloga, nijedna od ovih aktivnosti ne treba da se izvršava bar 20 minuta posle skidanja akumulatora sa iskorišćenog motornog vozila.

Preporučuje se da se vazdušni jastuci rasklapaju in-situ odgovarajućom opremom. Ukoliko se ovaj pristup preduzima, prozori na vratima moraju biti spušteni. Kada je u pitanju motorno vozilo sa električnom centralnom bravom, to je neophodno uraditi pre skidanja akumulatora.

9.1.3 Skinuti akumulator

Operater je dužan da odmah po preuzimanju otpadnog vozila ukloni akumulator, potencijalno eksplozivne delove i rezervoar tečnog gasa ako je ugrađen u vozilo.

Skidanje akumulatora se jednostavno radi standardnim alatom. Akumulator se mora skinuti pre čišćenja rezervoara goriva.

9.1.4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera

Skidanje kapa omogućava lakšu drenažu ulja i goriva iz motornog vozila.

9.1.5 Kontrola grejanja

Da biste drenirali rashladne tečnosti iz grejača, kontrola grejača mora biti postavljena na poziciju koja omogućuje maksimalnu količinu toplote.

9.1.6 Uklonite balansere

Sa svih točkova, uključujući i rezervni točak neophodno je ukloniti balansno olovo koje mora da se smesti u odgovarajući kontejner.

9.1.7 Uklonite motorno ulje

Uklanjanje motornog ulja na prvom je mestu. Za ovaj proces potrebno je i do 20 minuta. Ono se prikuplja u odgovarajući kontejner koji mora da bude kapaciteta po vozilu od najmanje 10 litara. Njega ćete drenirati sve dok se ne uverite da je prestalo ceđenje ulja.

Sve uklonjene tečnosti moraju se izdvajati u posebne kontejnere. Svako mešanje tečnosti kao što su ulja mogu ograničiti mogućnost za reciklažu.

9.1.8 Filter za ulje

Filter za ulje mora se ukloniti. Ovo bi trebalo da se uradi pomoću odgovarajućeg alata/ključa koji neće probosti uljni filter tokom njegovog uklanjanja. Filter za ulje mora se tretirati da bi se uklonilo zaostalo ulje u njemu. Ovo se može postići drobljenjem filtera poslovnom opremom za obavljanje ove operacije. Alternativno, uljni filteri mogu biti poslati na odgovarajući tretman.

9.1.9 Transmisiona ulja

Transmisiona ulja nalaze se u oba, i u ručnom i automotskom menjaču kao i u diferencijalu.

Automatski i ručni menjač

Ako menjač ima odlivni otvor tada se jednostavnim ispuštanjem ulja ono uklanja i prikuplja u kontejner koji mora biti veći od 5 litara. Ulje mora biti postavljeno na slivnik najmanje 10 minuta sve dok se ne uverimo da je svo ulje iscurelo.

Na menjaču koji nema odlivni otvor mora biti isbušena odgovarajuće veličine rupa na dnu menjača. Poslovna oprema specijalno dizajnirana za to uključuje i odgovarajuću bušilicu i usisivač za sakupljanje ulja. Tada ne trebate postavljati kontejner ispod menjača.

Diferencijal

Većina automobila ima vuču na prednje točkove, pa ne poseduje zadnji diferencijal. Međutim, ima i motornih vozila sa pogonom na zadnje točkove.

Postupak uklanjanja ulja u diferencijalu isti je kao i kod menjača.

9.1.10 Rashladne tečnosti (antifriz)

Rashladne tečnosti mogu biti zbrinute prostim sakupljanjem tečnosti iz creva na dnu hladnjaka u odgovarajući kontejner zapremine ne manje od 10 litara. Međutim, poslovna oprema omogućava da operater iz rupe sa dna hladnjaka znatno brže isisa rashladnu tečnost direktno u kontejner.

Obe metode se mogu koristiti uz napomenu da se visok nivo uklanjanja tečnosti postiže postavljanjem grejača ventila na maksimum.

Odvodnjavanje traje ne duže od 10 minuta.

9.1.11 Hidraulična ulja

Sva motorna vozila na kraju životnog veka sadrže tečnost iz sistema za kočenje. Druga hidraulična ulja u iskorišenom motornom vozilu nalaze su u kvačilu i upravljaču.

Tečnost iz sistema za kočenje

Poslovna oprema koristi se za uklanjanje hidrauličnog ulja na dva mesta, i na rezervoaru i na cilindrima i cevima kočnice (tečnost isisana na ispusnim bradavicama). Mada ulje iz kočnice može biti ispumpano i otvaranjem ispusnih bradavica, a zatim pumpanjem papučice kočnica dok se rezervoar ne isprazni (tečnost u tom slučaju biće otklonjenja na kroz otvorene bradavice). Međutim, ovaj drugi način povezan je sa zdravstveno-bezbednosnim problemom, s obzirom da ovaj pristup uklanja manji procenat kočionog ulja od komercijano dostupne opreme. Shodno tome, u cilju postizanja većeg procenta uklanjanja, poslovna oprema se postavlja na oba gore pomenuta mesta za uklanjanje hidrauličnog ulja.

Ovakva oprema uklanja hidraulične tečnosti bez ostataka u roku od 10 minuta.

Tečnosti iz kvačila

Neki automobili mogu da imaju hidraulična kvačila, ali skoro svi moderni autmobili imaju kablovska kvačila koja ne sadrže nikakve hidraulične tečnosti. Ukoliko postoje

hidrulična ulja, ona se uklanjaju uz pomoć slične poslovne opreme kao one za uklanjanje tečnosti iz sistema za kočenje. Tada se ona postavlja na rezervoar kvačila.

Servo ulje

Ako iskorišćeno motorno vozilo ima servo upravljač, ono se mora ukloniti na oba mesta – i na rezervoaru i spojnim crevima. Za ovaj proces upotrebljava se oprema slična onoj za izdvajanje tečnosti iz sistema za kočenje. Fluid se uklanja iz creva tako da je ona na najnižoj tački, dopuštajući na taj način gravitaciono izlučivanje.

9.1.12 Tačnosti za pranje stakala

Tečnost za pranje se uklanja isisavanjem iz rezervoara. Crevo postavljeno u rezervoar mora biti dovoljno dugo da dospe do dna rezervoara. Nakon čega se uveravamo da nema vidljivog ostatka.

Za to se može koristiti komercijalna oprema ili jednostavnije pumpe. Ako se koristi jednostavna pumpa, rezervoari se moraju pregledati da bi se utvrdilo da je došlo do potpunog pražnjenja.

Većina automobila ima jedan rezervoar za tečnosti za pranje i za prednje i zadnje staklo, ali neki automobili imaju posebnu posudu (u gepeku) za zadnje staklo. Ako vozilo ima više od jedne takve posude, sve se moraju isprazniti.

9.1.13 Rezervoar za gorivo

Goriva mogu biti uklonjenja isisavanjem ili crevom iz rezervoara kroz otvor za punjenje rezervoara, ali ovaj postupak ne doprinosi potrebnom nivou očišćenja.

Da bi se osigurao potreban nivo očišćenja, rupa se načini na najnižoj tački rezervoara goriva i na nju se postavlja usisivač. Ovakvim načinom osigurava se izostanak pare u toku ekstrakcije.

Pitanja zdravstvene bezbednosti povezana sa ekstrakcijom goriva podrazumevaju da isisavanje treba da bude pneumatski upravljno, kao i da postoji uzemljenje vozila i opreme za ekstrakciju. Komercijalno dostupna oprema zadovoljava ove zahteve i treba da se upotrebljava.

Dizajn tanka (na primer, u obliku sedla kada ima dve najniže tačke) može zahtevati bušenje više rupa u cilju izdvajanja goriva.

Završetak ovog procesa nastupa nakon što se uverimo da nema vidljivih tragova uklanjanja goriva iz ekstrakcijskih cevi.

Ne postoji potreba uklanjanja goriva iz karburatora ili cevi za ubrizgavanje goriva iz motora.

9.1.14 Sistem suspendora

Suspenziju na većini vozila obezbeđuje četiri nezavisna amortizera (po jedan za svaki točak). Međutim, alternativni sistemi se koriste u pojedinim vozilima.

Amortizeri

Tečnost iz amortizera može biti uklonjenja iz iskorišćenog motornog vozila uklanjanjem amortizera. Vreme potrebno za sprovođenje ove operacije može biti značajno, a skinuti amortizeri klasifikovan je otpad nakon njihovog uklanjanja iz vozila.

Preporučen je pristup da se tečnosti iz amortizera ukloni bez njegovog prethodnog skidanja sa vozila. Amortizeri sadrže tečnosti u ova cilindra i u unutrašnjem i u spoljašnjem. Shodno tome, u cilju postizanja potrebnog nivoa očišćenja tečnosti treba ukloniti iz oba dela cilindra.

Komercijalno dostupna oprema može da postigne potreban nivo očišćenja, ali vreme potrebno za ovu operaciju zavisi od dizajna opreme. Uputstva koje je proizvođač takve opreme dao prilikom kupovine moraju da se slede.

Zapečeni sistem suspenzora

Dostupna je oprema za uklanjanje, ali i za punjenje ovog sistema, i ona može biti korišćena za uklanjanje tečnosti.

Alternativni pristup je da se postavi ventil adapter za punjenje/pražnjenje koji će omogućiti graviticiono isušivanje u roku od 20 do 25 minuta. Nakon čega ne bi trebalo da bude prisustva dalje drenaže.

Gasni suspenzorski sistem

Neke vrste poslovne opreme namenjene za odstranjivanje tečnosti iz amortizera mogu biti pogodne i za uklanjanje gasa iz gasnog suspenzorskog sistema. U takvom slučaju neophodna je i potvrda proizvođača za upotrebu opreme za ovu svrhu, ali i poštovanje svih dodatnih bezbednosnih ili nekih drugih uputstava koje proizvođač daje prilikom kupovine opreme.

9.1.15 Katalizator

Starija motorna vozila na kraju radnog veka ne sadrže katalizator, ali sva savremena vozila i sa pogonom na benzin i sa pogonom na dizel imaju katalizatorsku jedinicu na izduvnom sistemu. Prisustvo katalizatora može biti konstatovano vizuelnom inspekcijom izduvnog sistema.

Katalizator se lako može ukloniti sečenjem katalizatora sa izduvnog sistema rezanjem ispred i iza katalizatora. Upotreba odgovarajuće opreme za sečenje smanjuje vreme potrebno za izvođenje ove operacije.

Neka vozila imaju više od jedne katalizatorske jedinice, u tom slučaju sve jedinice moraju biti uklonjene.

9.1.16 Klima uređaj

Dva tipa hlađenja se u vozilima koristi za sistem klimatizacije. To su sistemi R12 i R134a. Vrsta rashladnog sistema označena je na vozilu.

Hlađenje mora biti uklonjeno iz vozila pomoću specijalne opreme, koja mora sadržati dva cilindra: jedan za uklanjanje tipa R12 (CFC) i drugi za uklanjanje R134a (HFC). Oprema se priključuje na filter ventil klima uređaja, a proces očišćenja u kom se sva tečnost iz klime uređaja prikuplja u cilindre – traje od 10 do 12 minuta (u zavisnosti od vrste sistema i od temperature vazduha).

9.1.17 Gas boca

Trenutno nema mnogo iskorišćenih motornih vozila koji imaju gas bocu, ali u budućnosti najverovatnije je da će se ovaj broj povećavati.

Uobičajena procedura za uklanjanje tih boca je sledeća:

1. Isključite izolacioni ventil2. Napravite rez na cevima koji izlaze iz boce ručnom testerom

3. Zatim rez na zateznim trakama

4. Uklonite bocu na sigurno mesto

Sa ovom operacijom povezani su zdravstveno-bezbedni problemi, zbog čega je potrebno da se njoj prilazi sa krajnjim oprezom uz poštovanje procedure proizvođača gas boca.

9.1.18 Skopke koje sadrže živu

Neki prekidači mogu sadržati živu. Takvi prekidači se moraju ukloniti. Mnoge vrste svetlosnih sklopova sadrže živine sklopke: poklopci motora, prekidači svetla na gepeku. Žive ima i u ABS modulu.

Nakon uklanjanja živinih prekidača, odložite ih u označen ne metalni kontejner za skladištenje i dalji transport. Ostali deo svetlosnih sklopova može biti odložen kao neopasan otpad.

9.1.19 Ostali opasni predmeti

Neka starija vozila mogu sadržati azbest (npr. obloge kočnica). Evropski propisi zahtevaju lociranje bilo koje komponte vozila koji sadrži azbest i njihovo uklanjanje. Vizualna inspekcija vozila mora biti sprovedena u toku postupka očišćenja vozila kako bismo se uverili da ne postoje oznake koje ukazuju na azbest. Procedura koja se koristi za uklanjanje azbesta mora biti poštovana.

Iskorišćena motorna vozila sadrže i druge opasne predmete, poput tečnog kristala na LCD instrument tablama. Trenutno ni evropsko zakonodavstvo ne uređuje uklanjanje tečnog kristala, ali u skorije vreme se to može očekivati.

Nakon završetka uklanjanja tečnosti iz vozila i drugih opasnih predmeta, svi načinjeni otvori trebaju biti zatvoreni.

9.1.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila

Kada se sve aktivnosti očišćenja opisane u ovom radu sprovedu, iskorišćeno motorno vozilo klasifikuje se kao neopasni otpad. I tada je ono spremno za reciklažu.

Sve tečnosti i druge materije koje su uklonjene dalje se klasifikuju kao opasan otpad. One moraju biti skladištene u odgovarajuće skladišne objekte, napravljene po propisima dok se ne recikliraju ili predaju licenciranom otpadnom preduzeću.

Sistem za praćenje količina tečnosti i drugih predmeta koji su odstranjena treba da bude razvijen.

analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u srbiji final 042011-1

Documents