Fakultet za menadžment F@M

Smer: Menadžment u medijima

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

FILM I FOTOGRAFIJA

Tema: ˝ Petparačke priče (Pulp fiction) ˝

Profesor: Miloš Babić

Asistent: Ana Lakatoš

Student:Tamara Maksimović

Sadržaj:

1.Osnovni podaci

2.Uopšteno o filmu

3.Glumci

4.Scenario

5.Režija

6.Svetlo

7.Scenografija

8.Kostimi

9.Kamera

10.Muzika

11.Montaža

12.Literatura

1.Osnovni podaci

Petparačke priče je američki akcioni film iz 1994. u režiji Kventina Tarantina.

Producent filma je Lorens Bender.

Scenario su pisali Kventin Tarantino i Rodžer Ejvari.

Glavne uloge :

Džon TravoltaSamjuel L. DžeksonUma TermanBrus VilisHarvi KajtelTim RotAmanda PlamerMarija de MedeirosVing RejmsErik StolcRozana ArketKristofer Voken

Žanr akcija .

Izdavačka kuća Miramaks films.

Godina 1994.

Trajanje 2 sata i 34 minuta.

Zemlja SAD.

Jezik Engleski.

Budžet 8.500.000 američkih dolara.

Sinopsis:

Film čini nekoliko priča koje su međusobno povezane. U njima su opisane sudbine dvojice „sitnijih“ mafijaša, jednog profesionalnog boksera koji nije ispoštovao dogovor da izgubi meč i žene jednog mafijaškog bosa sklone narkoticima.

2.Uopšteno o filmu

Petparačke priče je akcioni - krimi film Kventina Tarantina iz 1994. godine.Kventin je scenario za ovaj film napisao u saradnji sa Rodžerom Ejvarijem.Široj publici film je poznat po višeslojnim dijalozima između likova, mešavini nasilja i humora, kao i aluzijama na filmsku i pop kulturu.Film je dobio 7 nominacija za prestižnu nagradu Oskar uključujući i onu za najbolji film.Oskar su dobili za najbolji originalni scenario.Jedna u nizu značajnijih nagrada koje je ovaj film dobio je i Zlatna Palma na Kanskom festivalu 1994. godine.Film je pokupio niz pozitivnih kritika kao i komercijalni uspeh širom sveta.Rezorekciju svoje karijere doživeo je Džon Travolta čija je karijera krenula nizbrdo.Režiran u visokom stilu, film Petparačke priče je pričao životne priče Los Anđeleskih mafijaša,manjih kriminalaca,opasnih igrača i misteriozne akt- tašne.Znatan deo ekranizacije filma se bazira na dijalozima i monolozima likova iz kojih se otkriva njihov životni stil,stav i perspektiva kao i žestok smisao za humor.Ime filma na engleskom jeziku ( Pulp fiction) se odnosi na pulp magazine koji su izlazili od 1896. godine do 1956. godine čija je tematika bila fantazija, kao i U Americi dobro poznat književni stil hardboiled koji je podrazumevao kriminalnu fantastiku koja odlikuje nesentimenitalni prikaz kriminala,nasilja i seksa.Zaplet ovog filma kao i većine ostalih Tarantinovih je poređan hronološkim redosledom.

3.Glumci

Džon Travlota kao Vinsent Vega – Tarantino je izabrao Travoltu za ovu ulogu samo zato što je Majkl Medsen ( koji je bio zapažen u ulozi vik Vega u filmu ˝Reservoir Dogs˝) odlučio da glumi u Kevin Kostnerovom filmu ˝Wyatt Earp˝ umesto u ˝Pulp fiction˝.Travolta je svoju uslugu naplati u Holivodu mizernih 120.000 dolara ali uspeh filma i namoinacija za Oskara vratili au glumcu stari sjaj.

Samjuel L. Džekson kao Džuls Vinfild – Iako je Tarantino pisao ulogu Džulsa misleći na Džeksona, na kastingu je malo falilo da ulogu dobije Pol Kalderon.Druga Džeksonova audicija je oduševila Tarantina.Prva ideja je bila da lik Džuls ima ogromnu afro frizuru ali su se tokom snimanja Tarantino i džekson našli na pola puta sa frizurom koja se zove ˝Jheri curled˝.Džekson je za ovu ulogu dobio nominaciju za najbolju sporednu mušku ulogu.

Uma Turman kao Mija Volas – Kuća Miramax je kao svoje favorite za ovu ulogu navela Holly Hunter i Meg rajan.U igri su bile i Alfire Woodard i Meg Tilly, ali Tarantino je insistirao na Umi Turman još od njihovog prvog razgovora.Glumica je bila dominatna na svim promotivnim materijalima filma a najzapaženiji promotivni material bio je poster na kom Uma leži sa zapaljenom cigaretom u ruci.i ona je dobila nominaciju za Oskara, za najbolju sporednu žensku ulogu.Kasnije je glumila i u Tarantinovim filmovima ˝Kill Bill˝ i ˝Kill Bill 2˝.

Brus Vilis kao Buč Kulidž – vilis je već bio velika filmska zvezda, ali nekoliko filmova snimanih pre ˝Pulp Fiction˝ je počelo da ruši reputaciju glumca jer su se pokazali kao razočaravajuće neprofitabilni na blagajnama.Iako su kritičari smatrali das a ovom ulogom rizikuje svoj status holivudske zvezde, pokazalo se upravo suprotno.Uspeo je da povrati staru slavu.

Harvi Kajtel kao Vinston Vulf – Uloga je napisana samo za Kajtela, koji se pojavio i u Tarantinovom prethodnom filmu ˝Reservoir Dogs˝.Tarantino je izjavljivao kako mu je Harvi Kajtel omiljeni glumac već godinama.

Tim Rot kao ˝Pumpkin˝ - Takođe jedan od aktera filma ˝Reservoir Dogs˝.U filmu ˝Pulp Fiction˝ prvi put na filmu koristi svoj maternji britanski naglasak.Do ove uloge koristio je američki.Uloga je bila predviđena za Džoni Depa ili Kristijana Slejtera.

Amanda Plamer kao ˝Honey Boney ˝ - Tarantina je sa glumicom upoznao Tim Rot sa željom da glumi sa njom u sceni u kojoj će ona imati pištolj.Želja mu je bila ispunjena.

Marija de Medeiros kao Fabijen – Tarantino je Portugalsku glumicu upoznao putujući po Evropi dok je snimao ˝Reservoir Dogs˝.Poznata je po ulozi anais u filmu ˝Henry and June˝ gde je glumila sa Umom Turman.

Ving Rejms kao Marselus Volas – Pre Rejmsovog kastinga, uloga je ponuđena Sidu Hejgu koji se pojavljivao u klasicima 70ih godina.Hejg je odbio ulogu.rejms se pokazao kao najbolji mogući izbor.

Erik Stolc kao Lens – Američka pevačica i skandal diva Kortni Lav je tvrdila kako je ova uloga prvo bila ponuđena njenom mužu i pevaču benda Nirvana, Kurtu Kobejnu što je Tarantino negirao činjenicom kako Kobejna nikada nije upoznao a kamoli mu ponudio ulogu.Stolc je bio njegov izbor.

Rozana Arket kao Džodi – Ovu ulogu je trebalo izneti Pam Grier ili Ellen DeGeneres ali je Rozana na audiciji prikazala lik onakvim kakvim ga je Tarantino zamišljao.

Kristofer Voken kao kapetan Kuns – Pojavljuje se u samo jednoj sceni jer po Tarantinovim rečima i toliko je dovoljno da bi ostavio značajan trag na filmu.

4.Scenario

Tarantino je otišao da radi scenario za ovaj film u Amsterdam u martu 1992. godine.Tamo mu se pridružio Rodžer Ejvari.Dve priče koje je Ejvari prvobitno napisao za ˝True Romance˝.radi se o scenama kada Džuls uspešno izbegava rafal metaka i pripisuje to čudu i u sceni u kojoj Vinsent slučajno ubija saradnika na zadnjem sedištu automobila.

Film se može podeliti u 7 narativnih delova:

1. Prolog—The Diner 2. Uvod u prvu priču "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife"3. "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife"4. Uvod u drugu priču "The Gold Watch5. "The Gold Watch"6. "The Bonnie Situation"7. Epilog The Diner

Prolog—The Diner

"Pumpkin" (Tim Roth) and "Honey Bunny" (Amanda Plummer) su par koji doručkuje u jednom restoranu.Odlučuju dag a opljačkaju kada shvate da će pored novca kojim raspolaže restoran moći da dobiju i lični novac ostalih zaposlenih i drugih gostiju kao što su već jednom uspeli.Par trenutaka nakon započetog napada, scena se prekida i pojavljuje se uvodna špica filma.

Uvod u prvu priču "Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife"

Dok Džuls Vinfild (Samjuel L. Džekson) vozi, Vinsent Vega (Džon Travlota) prepričava doživljaje sa svog putovanja po Evropi.Ovaj par u odelima je ima misiju da uzmu aktovku od Breta (Frenk Valej) koji je izneverio njihovog šefa Marselusa Volasa.Dok čekaju lift Džuls priča Vinsentu kako je Marselus nekoga bacio sa četvrtaog sprata samo zato što je masirao noge njegove žene.Vinsent se nadovezuje pričom kako je šef tražio da budu pratnja njegovoj ženi dok je on van grada.Nakon njihovih podsmeha i Džulsovog dramatičnog citiranja Biblije obavljaju posao za koji su zaduženi i ubijaju Breta.

"Vincent Vega and Marsellus Wallace's Wife"

U pustom baru, bokser u godinama Buč Kulidž (Brus Vilis) prihvata veću sumu novca od Marselusa (Ving Rejms) kako bi sledeći meč unapred izgubio.Vinsent i Džuls se sada obučeni u šorceve

i majice nalaze u baru kako bi predali aktovku, gde Vinsent i Buč imaju kratko mimoilaženje.Sledećeg dana vinsent navraća u kuću Lensa (Erik Stolc) i Džodi ( Rozana Arket) kako bi preuzeo heroin.Uzima dozu pre odlaska po gospođu Miju Volas (Uma Turman) koju je zadužen da izvede u grad.Odlaze u restoran čija je tematika 50 godine 20. veka i čiji su zaposleni obučeni kao ikone tog vremena.Mia prepričava svoj propali filmski pokušaj.Posle takmičenja u twistu, vraćaju se kući sa pobedničkim trofejom.Dok je Vinsent u kupatilu, Mija nalazi heroin u vinsentovom džepu za koji je sigurna da je heroin ipre naglim konzumiranjem se predozira.Vinset je u žurbi odnosti kod Lensa gde jedva uspevaju da je vrate u život.Tik pre razilaska dogovaraju se da Marselusu neće pričati o ovom događaju.

Uvod u drugu priču "The Gold Watch

Jedan dan u detinjstvu Buča Kulidža prekintu je iznenadnim dolaskom Vijetnamskog veterana kapetana Kunsa (Kristofer Voken).Kapetan Kuns objašnjava svoj dolazak svojom obavezom da donese zlatni sat koji se nalazio generacijama u porodici Kulindž.Pošto je Bučov otac umro od dizenterije u zarobljeničkom logoru njegova poslednja želja je bila da Kuns sačuva sat i preda ga Buču.Zvono za početak meča vraća odraslog buča u realnost, gde stoji u bokserskoj opremi i sprema se da izgubi meč.

"The Gold Watch"

Buč uspeva da pobegne iz Arene jer je ipak pobedio.Beži taksijem koji vozi smrtu oduševljena Esmeralda Vilabos (Anđela Džons) koja mu saopštava da je upravo na radiju rečeno kako je drugi bokser mrtav.Buč je zapravo dvs puta prešao Marselusa jer se novcem koji je unapred dobio da izgubi meč, dva puta kladio u svoju pobedu.Sledećeg jutra u motelu u kojem se nalazi sa devojkom Fabijen (Marija de Medeiros) sprema se d a beži ali shvata da je devojka zaboravila da spakuje njemu nezamenljiv sata iz starog stana.On odlazi po sat iako je siguran dag a Marselusovi ljudi traže.Detaljno gleda po stanu i uverava se da je sam sve dok u kuhinji ne vidi pištolj.Čuje se zvuk iz kupatila, u afektu uzima pištolj i puca na Vinsenta kog je Marselus poslao da ubije upravo Buča. Buč seda u kola i pokušava da pobegne sve dok ga na semaforu ne prepozna Marselus.Buč kolima udara u Marselusova dok se još jedna kola zabijaju u njegova.Nakon vijanja završavaju u zalagaonici.Vlasnik Majnard (Dvejn Vitaver) ih drži na nišanu puške it era ih u podrum gde će postati njegovi taoci.Majnardu se pridružuje Zed ( Piter Grin) i njih dvojica odvode Marselusa u drugu sobu gde ga siluju.Vezanog Buča ostavljaju pod nadzorom takođe vezanog čoveka sa maskom na licu.Buč uspeva da se odveže i udarcem onesvešćuje čoveka pod čijim je nadzorom bio.Taman kada je rešio da pobegne, vraća se da spasi Marselusa.Dok Zed siluje Marselusa, Buč ubija Majnrada katanom.Marselus preuzima Majnardovu pušku i puca Zed u prepone.Marselus govori Buču da dokle god ne kaže nikom za silovanje i ode zauvek iz Los Anđelesa, može se smatrati bezbednim.Buč pristaje i odlazi Zedivim motorom po Fabijen.

"The Bonnie Situation"

Priča se vraća na period kada su Vinsent i Džuls kod Breta.Nakon što su ga ubili, drugi čovek (Aleksis Arket) izlazi iz kupatila i u rafalima puca prema njima, promašujući aposolutno svakim metkom.Vinsent i Džuls uzvaćaju vatro ne promašivši nijedan hitac.Džuls ovaj iznenadni napad smatra znakom od Boga, da je vreme da se povuče sa mesta plaćenog ubice.Odvoze se sa Bretovim saradnikom Marvinom (Fil Lamar) koji je zapravo njihov obaveštajac.Vinsent pita Marvina šta misli o džulsovom čudu i slučajno mu puca u lice.Primorani da sklone svoj auto sa puta, Džuls poziva svog prijtalja Džimija (Kventin Tarantino).Džimijeva žena Boni ni uskoro trebala da se vrati sa posla što ga brine jer bi mogla da naleti na neprijatnu scenu.Na Džulsov zahtev Marselus im u pomoć šalje Vinstona Vulfa (Harvi Kajtel).Vulf preuzima situaciju i naređuje Džulsu i Vinsentu da operu fleke krvi iz auta, sakriju telo u prtljažnik, reše se svoje krvave odeće i presvuku u odeću koju im daje Džimi.Kasnije odlaze na doručak.

Epilog The Diner

Dok doručkuju, Džuls i Vinsent raspravljaju o Džulsovoj odluci da ode u ˝Penziju.˝Tu se ponavlja scena sa početka filma u kojoj par ˝Pumpkin˝ i ˝Honey Boney˝ započinju pljačku. ˝Pumpkin˝ zahteva od Džulsa da mu preda aktovku ali Džuls izvlači pištolj i drži ga na nišanu.Niz počinje - ˝Honey Boney˝ nišani Džulsa a Vinsent ˝Honey Boney˝.Kao prvi čin okajanjaDžuls pušta dvoje razbojnika da odu sa novcem, i razmišlja kako mu je život pošteđen.Odnose aktovku šefu.

5.Režija

U Petparačkim pričama, Tarantino koristi srednji krupni plan kako bi pokazao neku opštu svakidašnju situaciju.Prelazi na krupan plan u scenama gde likovi dolaze do nekih važnih zaključaka koji će se tiho provlačiti kroz čitav film, kao neka logička reakcija.Pored ekspanzije prikazane kadrovima, retko ko primećuje da Tarantino podvlači reč ˝execute˝.Takođe krupnim planom pratei reakcije lica na različite izjave.Krupnim planom služio se da nam dočara lokacije u kojima njegovi likovi žive, rade, snalaze se i razmišljaju.Opštim planovima, Tarantino predstavlja tj. tera nas das a nestrpljenje očekujemo sledeću scenu. U Petparačkim pričama, Tarantino insistra na srednjem krupnom planu i na krupnom planu.Detalj je vrsta kadra koju kao i ostali a tako i Tarantino koriste na nekom specifičnom detalju.U Tarantinovom slučaju je detaln plan sačuvan za njegovu opsednutost pop kulturom stoga se u ovom filmu mogu videti detalji hrane, pića, kutije cigareta sa zumom na imenu izmišljene marke.Plan detalj je takođe istaknut u scenama gde se prikazuje bilo koji način upotrebe narkotika.Poruka je dvostruka - narkotici su symbol opuštenosti al ii potune suprotnosti – smrtnog poroka.Postoji i nekoliko detalja koji se ne ponavljaju više puta: usne i noge Mije Volas., igla gramofonske ploče, Vinsentova čaša,Mijino predoziranje (nos),Bučov sat…tarantino je reditelj koji svoje filmove bazira na fantaziji,stoga se trudi da ih svojim umećem i odabirom veličine plana i kadra učini što realnijim.Ne spade u tip reditelja kod kog se izvlači dobra ili loša poruka.Tarantino je misterija.

6.Svetlo

Neko bazično verovanje u svetu filma je da svetlo oblikuje situaciju.Tama i senka u lošim situacijama, pri ˝osvetljavanju˝ loših momaka i drugih negativaca.Svetlo i vedro u pozitivnim, srećni i veselim situacijama, pozitivnim likovima.Petparačke priče pre svega krasi uslovno rečeno prirodno svetlo.U scenama restorana jutarnje sunce, u scenama stana preko dana takođe normalna dnevna svetlost koja nas ubeđuje u određeni deo dana.U večernjim satima u spoljašnjem ambijentu dočarana je dvorišna rasveta, u enterijeru kućna rasveta, u scenama podruma prigušeno svetlo koje simboliše opasnost i strah.Svi akteri ovog filma su u nekom aspektu negativci ali je radnja takva da oni jednostavno ˝rade svoj posao˝.Nema vrhunca zla u nema vrhunca dobrog.Možda je to glavni razlog zašto neki određeni lik nema podršku svetal kako bi se lakše shvatio karakter te ličnosti.Isto važi i za situacije.Ne postoje nagle promene.Na primer: scena u kojoj se Mija predozira možda bi trebala da bude sa manjim osvetljenjem ili u senci jer ona radi nešto loše ili će joj se nešto loše desiti, njen mračni trenutak.Naprotiv, ta scena je osvetljana jasno kako bi se videlo njeno unošenje droge, reakcije organizma i pad u narkomansku komu.Scena u taksiju u kojoj Buč razgovara sa Esmeraldom se odigrava u mraku automobile i noći sa povremenim presekom svetla uličnih lampi, umesto romantične situacije prikazuje morbidan razgovor o osećaju ubistva.Ipak Esmeraldin zavodljiv glas nam daje osećaj da se oseti i neka flert atmosfera.samo potvrđuje tezu da svetlo u ovom filmu ne igra ulogu otkrivanja karaktera lika.

7.Scenografija

Scenografija filma nije napadna već prikladna svakodnevnici.Nema starinskog nameštaja, vrednih slika, skupih automobila i slično.Mogu se primetiti dve vrste detalja ako imamo oštro oko.U prvu grupu detalja možemo grupisati ukrasne detalje u kućnom ambijentu: cipela kao ukras, afričke figure, neobično dekorisan restoran u kom Vinsent i Mija igraju Twist.Drugu grupu zanimljivih scenografskih detalja čine kolekcionarski predmeti iz šezdesetih godina dvadesetog veka: džuboks,lampe raznih oblika i veličina, beta player za audio trake neobično fiksiran na mini liniju, male arapske nargile,Harley Davidson motor i slično.Dekoraciju seta filma Petparačke priče radial je Sandy Reynolds Wasco.

8.Kostimi

Kostimi korišćeni u filmu Petparačke priče su po kroju i dizajnu jednostavni i skromni.Frizure ženskih likova su tipične za devedesete godine dvadesetog veka, dok muške variraju od bazične kratke kose, preko Vinsentove malo duže zalizane crne kose do Džulsove Jheri curled frizure.Izdvaja se izgled Erik Stolca koji glumi dilera Lensa.Fizički su maska i kostim odrađeni tako da lik podseća na Isusa, dok je posao kojim se bavi sušta suprotnost hrišćanstva jer je definisano zlo.To je bio manji Tarantinov pokušaj provokacije religijskih zajednica.Odeća svih likova je takođe tipična za devedesete godine dvadesetog veka sem kostima Vinsenta i Džulsa.Njih dvojica skoro ceo film nose odela kao omaž već bezbroj puta pomenutom Tarantinovom ˝Reservoir Dogs˝ što će kasnije postati karakteristika bar jednog lika u budućim ostvarenjima ovog mistika.Spisak tima zaduženog za kostime, masku i šminku je predugačak ali napomenuću da je vođa tima bila Betsy Heimann.

9.Kamera

Tokom celog filma se primećuje Tarantinovo prebacivanje uglova kamere iako je film tekstualno takav da nijedna scena ne zahteva specifičnu poziciju ili ugao kamere.Treba napomenuti da je Tarantino bio zahtevan po pitanju Mijinih očiju npr. teško bi se mogao protumačiti ostatak scene.Sekao je objekte (nema izražene pozadine) jer su likovi priča.Nije ponavljao reakcije lica lika jer je kao i u svim svojim radovima predpostavio da se procesom montaže ističe dramatičan moment.Ritam menjanja scena je samo dodatni efekt koji gledaoca veže za film dva i po sata trajanja ovog filma.Donji rakurs je upečatljiv u sceni gde Vinsent i Džuls kucaju na vrata Bretu.Naslućuje se da su moćniji od Breta i da će doći do neke akcione scene.Gornji rakurs je najupečatljiviji u scenama gde su Buč i Marselus vezani u podrumu.Stvorena je slika nesigurnosti, straha za život i mržnje prema neprijatelju.U filmu se povremeno primate horizontalni i vertikalni švenk dok kružnog švenka nema.

10.Muzika

Muzika u Petparačkim pričama nema prateći zadatak tj. ne provlači se kroz scene.Muzičke teme se nalaze na početku filma, u sceni igranja Twista in a kraju filma.Nema komponovanih soundtrack pesama.Tarantino je svoju ljubav prema surf rock, funky i pop muzici šezdesetih preneo na ovaj film.Čuvena muzička tema sa početka filma je hit surf rock legend Dick Dale-a.Pesma se zove ˝Misirlou Twist˝.Još treba napomenuti da muzika koja se čuje pre Mijinog predoziranja je autorska pesma Nila Diamonda koju je za potrebe ovog filma obradio bend Urge Overkill.Pesma se zove ˝Girl, youll be a woman soon˝.

11.Montaža

Tarantino je jedan od retkih reditelja koji u montaži svojih filmova void neobičan hronološki red koji se vrti u krug i objašnjava prošle i buduće scene.Petparačke priče misu izuzetak.Šta više, ovaj film se može podeliti u 7 delova u kojima su aktivni skoro svi glumci ali svako ima svoj highlight trenutak u određenom delu filma.Tehnika koju tarantino koristi je značajna kao kultna jer se void time da analizira situaciju, lik i pre svega misao tj. način i temu razmišljanja svakog lika posebno.Tvrdoglavo se zalaže na misterioznim porukama, isticanjem pop kulture. Čari filma Petparačke priče su upravo ti što se film može podeliti na sedam particija i mami gledaoce da film pogledaju do kraja ne bi li razbistrili celu sliku u glavi.Reditelj je film ˝obojio˝ svojim fantazijama kriminalaca, njihovog međusobnog odnosa kao i prema njihovim žrtvama.

12.Literatura

Film ˝Petparačke priče˝ Kventin Tarantino

Uvod u umetnost filma – Miloš Babić

www.wikipedia.com

www.imdb.com