analiza kadrova - seminarski rad

8/10/2019 analiza kadrova - seminarski rad

1/9

Uvod

Savremeni procesi rada sjedinjuju ljudsku energiju da bi se postigli veiekonomski efekti. To sjedinjavanje, pre svega, zahteva takvu organizaciju koja eafirmisati koristan rad i time postizati najbolje rezultate. Za razliku od radne

snage koja se moe posmatrati i kao potencijalna radna snaga i kao konkretniutroak te potencijalne radne snage, utroak radne snage je odreena koli!inabioenergije utroene u procesu rada.

Tako utroena radna snaga postaje"# ili izvreni rad, odnosno materijalizovani rad, ako je to troenjedrutveno priznato,# ili postaju gubici, ako troenje nije dobilo ekonomsko drutveno

priznanje.

$fekti uloenih jedinica rada %u dve razli!ite organizacije ili dva razli!ita

radna mesta& u praksi veoma !esto nisu ekvivalentni. 'o neekvivalentnosti istihvremenskih jedinica dolazi zbog" (. )azlika u kvalifikovanosti radnika, *. )azlika u intezitetu njihovog rada, +. )azlika u objektivnim uslovima rada %opremljenost&, . )azlika u metodama organizacije rada, -. rekida kontinuiteta rada.

/ptimalno trajanje procesa rada je najkrae potrebno vreme trajanjaprocesa konkretnog rada. ored toga optimalnim standardima postie se"

# ekonomi!nost u radu,# vea produktivnost rada,# minimalno psihofizi!ko naprezanje.

Ispitivanje strukture i dinamike zaposlenih radnika

Svaka organizacija ima izraenu svoju potrebu za kadrovima. /na seiskazuje kroz godinje planove, kroz sistematizaciju radnih mesta ili krozrazvojne planove organizacije. 0eutim, takve potrebe ne moraju uvek bitinorma za analizu. Tako se u godinjim planovima naj!ee nalaze i oni kadrovi

koji su viak, jer su i pored svega na platnom spisku.Sagledavanje svih aspekata ovog problema je dosta velik i skup posao, te

bi u naim uslovima najbolje bilo vriti uporeenja sa najboljom organizacijomkoja se bavi istim ili sli!nim poslovima. 1aravno, pri tome ne mogu biti prisutnesamo nae potrebe ve i mogunosti angaovanja kadrova, koji opet zavise od

broja stanovnika na tom podru!ju, odgovarajue kole za osposobljavanjepotrebnih kadrova, mogunosti napredovanja, mogunosti dobijanja stana, visinali!nog dohotka, odnosi u kolektivu itd.

2naliza strukture i dinamike kadrova u nekoj organizaciji moe seposmatrati sa aspekta kraeg i dueg vremenskog perioda.

(


2/9

2naliza kadrova za krai vremenski period odnosi se na"# ispitivanje tokom poslovanja s ciljem da se veli!ina i struktura

zaposlenih radnika prilagodi potrebama i da se eventualnom vikuradnika nau odgovarajua radna mesta a manjak da se popuni, i

# ispitivanje na kraju poslovne godine s namerom da se proveri u!injeno

i po potrebi ponovo neto promeni.

2naliza kadrova u duem vremenskom perioduZadatak analize kadrova u duim vremenskom periodu obuhvata"# 2nalizu statike kadrova,# 2nalizu tendencije dinamike i strukture kadrova u proteklom periodu,# 2nalizu razvoja kadrova.

3od analize razvoja kadrova nuno je pravilno oceniti budue potrebe ukadrovima, sa aspekta budiih nau!no#tehni!kih i opte#drutvenih kretanja.

Analiza statike zaposlenih

/va analiza ima kao predmet svog ispitivanja stanje zaposlenih u raznimsastavima ili strukturama u preduzeu, kao npr."# celokupno stanje zaposlenih u preduzeu, pogonima i drugim organizacionim

jedinicama prema polovima,# celokupno stanje zaposlenih u preduzeu, pogonima i organizacionim

jedinicama prema kvalifikacijama, odnosno stru!noj spremi,# stanje zaposlenih u pojedinim pogonima prema kvalifikacijama odnosnostru!noj spremi,

# stanje zaposlenih u administraciji prema kvalifikacijama odnosno stru!nojspremi.Struktura svakog od ovih izloenih stanja od posebnog je zna!aja za

analizu i omoguava donoenje razli!itih zaklju!aka o postojeoj radnoj snazi upreduzeu i organizacionim jedinicama. /dstupanja u strukturi stanja zaposlenihmogu imati vrlo razli!ite uzroke, koji e analiti!aru dati i odgovarajuaobjanjenja. Tako je npr. prirodna pojava da u rudarstvu i tekoj industriji

prevladava muka radna snaga, a u prehrambenoj industriji enska radna snaga.rema tome, struktura radne snage predstavlja vrlo vaan i interesantan

predmet analize jer omoguava donoenje odgovarajuih zaklju!aka. Ti zaklju!ci

su utoliko vaniji, jer se radi o snazi koja predstavlja kreativni i pokreta!ki faktorsvih aktivnosti preduzea, a posebno njegovih funkcija.

Analiza dinamike zaposlenih

/va analiza treba da objasni kretanje radne snage, njen priliv i odliv iprema tome njeno poveanje i smanjenje u preduzeu. 4udui da je stalnostradne snage u preduzeima sve vie naglaena kao faktor sigurnosti, iskustva irutine u radu, razumljivo je da preduzea sve vie nastoje da taj faktor u sveveoj meri ostvare. Za ocenu dinamike i strukture zaposlenih radnika mogu se

koristiti sledei pokazatelji"

*


3/9

(.perioduprethodnomuzaposlenihbroj

periodutekuekuzaposlenihbroj

*.zaposlenihbrojplanirani

periodutekuekuzaposlenihbroj

+. 'inamika prose!ne kvalifikovanosti. 'inamika po kvalifikacijama

/ve pokazatelje treba posmatrati paralelno sa dinamikom ostvarenjaposlovnih rezulatata i obima poslovanja, da bi se zalju!ilo kako je rastao brojzaposlenih. okazatelji koji govore o strukturi zaposlenih su"

(.zaposlenihbroj

ihproduktivnneposrednobroj

*.zaposlenihbroj

slubamauradnikabroj

osmatranje ovih odnosa daje naro!ite rezultate u organizacijama kojeposluju na principu sticanja i raspodele dobiti. 5poreivanjem osnovnih odnosastrukture zaposlenih dobijaju se dragoceni podaci o optimalnoj strukturizaposlenih i njenom uticaju na rezultate poslovanja. 5 tom kontekstu moemovriti ispitivanja i sa aspekta" (. stvarnih kvalifikacija radnika *. stvarnih kvalifikacija u odnosu na potrebe po sistematizaciji.

Sa stanovita kvalifikacija zaposleni se posmatraju po kvalifikacionojstrukturi %63, 36, 36, 13& i po stru!nosti %6SS, 6S, SSS, 1SS&. Tim

podacima se dodaju i podaci o radnom stau u preduzeu i ustanovi, jer se nemogu o!ekivati isti efekti od radnika 7 po!etnika i radnika sa viegodinjimiskustvom. 1a taj na!in se moe doi do zaklju!ka o uzrocima povoljih ilinepovoljnih rezultata, naro!ito u oblasti produktivnosti rada.

/ promenama sturukture zaposlenih zaklju!uje se na osnovu sledeihpokazatelja" koeficijent primljenih radnika %3p&, koeficijent odlaenjaradnika%3o& i koeficijent zamene %fluktuacije 3f&.a& 3oeficijent primljenih radnika %3p&

zaposlenihbrojprosero

novodolihbrojKp =

b& 3oeficijent odlaenja radnika


otilihbrojKo =

c& 3oeficijent zamene %fluktuacije 3f&


zamenjenihbrojKf =

4roj zamenjenih radnika predstavlja broj primljenih ili broj otilih zavisno

od toga koji je od njih manji. 1aime, ako je primljeno (88 radnika a otilo 8

+


4/9

zamenjeno je 8, jer se 98 odnosi na poveanje broja radnika. :to je veafluktuacija radnika sa veim kvalifikacijama, to su vee tete koje slabe kolektiv.

;luktacija radne snage tetna je za preduzee ako je protiv voljepreduzea. 'a bi se fluktacija kao tetna pojava za preduzee uklonila, potrebnoje analizom utvrditi uzroke, naro!ito one interne prirode koji se kriju u samom

preduzeu. 5zroci flukatacije mogu biti opte i posebne prirode. 3ao opti uzrokspominju se naj!ee ljudski odnosi i klima u preduzeu. 5zroci posebne prirodeza fluktaciju radne snage vrlo su razli!iti. :tete usled fluktuacije, uslovno semogu izra!unati po formuli"

tr

OIDEf

= , gde je"

$f7 teta zbog fluktuacije' 7 godinji iznos prihoda< 7 prose!no izgubljeno radno vreme zbog fluktuacije po pojedincu %vreme

odlaska, vreme dolaska, vreme upoznavanja sa radnim mestom&/ 7 broj otilih radnika u toku godiner 7 prose!an broj zaposleniht 7 raspoloivo radno vreme pojedinca.P r i m e r :

'=*8.888.888

< = +8 888.*-88.*888.(

(88+8888.888.*8=

=E

/=*.(88

r=(.888t=*.88

Zbog fluktuacije radnika teta u preduzeu iznosi *-.888 dinara. /vo semoe posmatrati i u okviru nie organizacione jedinice, s tim da postoji potrebasagledavanja uzroka odlaska radnika %otkaz, po svojoj volji ili neki drugi uzrocikao to su odlazak u vojsku, penzionisanje, smrt, sudska praksa i sl.&.

Analiza korienja fonda radnog vremena

1ajvaniji aspekt analize koritenja radne snage je analiza koritenjaradnog vremena.Radno vremese sastoji od normirano vremenapotrebno zaobavljanjeodreenogzadatkai odubitakakoji pri tome nastaju. Zbog toga je

potrebno ra!laniti radno vreme i uporediti utroak radnog vremena sapostojeim normama. )azlika koje se pri tome pojavljuje je gubitak ilineiskorieno radno vreme, koji poveava trokove i poskupljuje proizvodnju.

1astali gubici odraavaju nerad u organizaciji, koji analizom korienja radnogvremena treba utvrditi kako bi se mogli pronai uzroci i preduzeti mere zanjihovo otklanjanje.

5 naim uslovima normirano radno vreme iznosi 8 sati sedmi!no, izuzevorganizacija koje obavljaju poslove pod oteanim uslovima uz krae radno


5/9

vreme. 5 godini se po pravilu radi -* nedelje, to zna!i da se ne radi svih +9-dana. 1aime, na nedeljne odmore, dravne praznike i republi!ke praznike otpada((* dana, te predvieni godinji fond radnog vremena iznosi *-+ dana.

3ada se od ovoga odbiju dnevni odmori, godinji odmori, bolovanja irazni drugi izostanci, dobija se raspoloivi fond radnog vremena.

)adi boljeg uvida ilustrovaemo ovo na primeru organizacije koja ima (88radnika" 'nevni odmor" *-+ dana > 8,-h > (88 radnika = (*.9-8 " ?, = (.-89 @odinji odmor" (88 radnika > *- dana = *.-88 4olovanja" iz evidencije = +.+A )azni izostanci" = (.888 ukupni gubici 8!"" dana

5kupan fond radnog vremena = *-+ dana > (88 radnika = *-.+88 dana.

)aspoloivo radno vreme = *-.+88 dana 7?.88=(A.A88 dana. 'akle, iz pregledase vidi da se ++,*8B radnog vremena odnosi na gubitke, odnosno raspoloivoradno vreme isnosi samo (9.A88 dana ili 99,?8B od raspoloivog fonda.)aspoloivi fond radnog vremena pojedinca izra!unava se pomou formule"ta = tp %(#3g&, ilita = tp C 3igde je" ta 7 raspoloivi fond radnog vremena tp 7 propisani %kalendarski& fond radnog vremena

3g 7 prose!ni koeficijent gubitaka radnog vremena 3i 7 prose!an koeficijent iskorienja radnog vremena

++*,8+88.*-

88.?===

fondukupan

ubi!iK

3i = %( 7 3g& = ( 7 8,++*8 = 8,99D

oto imamo raspoloivi fond radnog vremena, nije teko izra!unatipotreban broj kadrova."otreban broj kadrovaizra!unava se po formuli"

at

#R = , gde je"

) 7 potreban broj kadrovaT 7 godinje vreme potrebno za obavljanje odreenog poslata 7 raspoloivi fond radnog vremena pojedinca

'a bismo ukazali na zna!aj iskorienja radnog vremena, uzeemo dveorganizacije sa razli#itom strukturom iskoritenja radnog vremena 1aosnovu podataka iz pregleda prose!no raspoloivo radno vreme pojedincaiznosi"

Za < organizaciju"

ta = *-+ dana > % ( 7 8,++*8 & = *-+ > 8,99D8 = (9A dana ta = *(*-,* h > % ( 7 8,++*8 & = *(*-,* > 8,99?8 = (.(A,98 h

-


6/9

Za


7/9

Prora#un potrebne radne snage

1a nivou grubog plana vri se planiranje kapaciteta radne snage, kojamoe biti"

# proizvodna, tj. ona koja je zapostavljena u neposrednoj

proizvodnji i direktno je angaovana na obradiE# pomona, tj. ona koja posluuje radno mesto i obavlja drugeposlove koji nisu neposredno vezani za proizvodnjuE# inenjersko#tehni!ka, tj. ona koja je uklju!ena u administrativno#tehni!ke poslove, rukovoenje i kontrolu procesa.

4roj pomonih radnika kao i broj inenjersko tehni!kog kadra zavisi odorganizacije procesa.

4roj proizvodnih radnika zavisi od na!ina izvoenja operacija obrade,odnosno od sredstava rada, na!ina rada i vremena potrebnog za izvrenje

operacija.4roj radnika koji je potreban u proizvodnji u toku jedne godine moe seprora!unati ako se zna norma rada i standardni gubici u kadrovima, po obrascu"

(stI'Rstsd

nr)pl

*r

zs

=

(( FradGgodH

gde su"Ipl 7 planirana koli!ina proizvoda odreene vrste u %komGgod&,

nr 7 normativ rada po jedinici proizvoda odreene vrste u %!asGkol&,dg 7 broj radnih dana u godini,!s 7 broj !asova u radnoj smeni,


8/9

;gr 7 stvarni godinji fond !asova radnika.

4roj radnika za stacionarnu montau sklopova i proizvoda iznosi"

+r

"s#sk*r

=

gde su"Tks 7 normirano vreme po jednom sklopu, podsklopu ili proizvodu,s 7 godinji program sklopova, podsklopova ili proizvoda.

'a bi se pravilno planirao potrebni kadar za proizvodnju u toku godinemoraju se poznavati veli!ine vezane za" planiranu koli!inu proizvoda, normativrada, broj radnih dana u godini, broj smena i broj !asova u smeni, preba!aj i

podba!aj normi rada i za standardne gubitke u kadrovima. Sve ove veli!ineplaneri treba da prora!unaju, da utvrde strukturu i veli!inu gubitaka u kadrovimai da utvrde potrebe u stru!nosti i zanimanjima potrebnih kadrova.

1a osnovu prora!una potrebnih kadrova pravi se osnovni plan kadrova uproizvodnji za period od jedne godine. o pravilu ovaj plan treba da sadri"# !asove normiranog rada %ukupne& po vrstama radnih mesta,# ukupne !asove normiranog rada po stepenima sloenosti rada unutarvrsta radnih mesta,

# broj potrebnih radnika po zanimanjima i stepenima stru!nosti,# broj radnika u postojeem stanju po zanimanjima i stepenima stru!nosti,# viak ili manjak radnika po zanimanjima i stepenima stru!nosti i# predlog za reenje vika ili manjka kadrova.

3od planiranja kadrova za potrebe proizvodnje moe se globalno rei daje broj potrebnih radika srazmeran obimu proizvodnje.1a osnovu projektovanog osnovnog plana kadrova u proizvodnji u praksi

se dalje sastavljaju operativni planovi kadrova za potrebe operativne proizvodnje./vi planovi predstavljaju operativne mese!ne planove potreve u kadrovima za

proizvodnju 7 za svaki mesec u toku godine.

Takav operativni plan kadrova za jedan mesec treba da sadri, kao glavno"# potreban broj radnika po zanimanjima i stru!nosti,# broj radnika u postojeem stanju po zanimanjima i stru!nosti,

# priliv i odliv broja radnika po zanimanjima i stru!nosti koji se predvia,# postojei viak ili manjak radnika po zanimanjima istru!nosti,# predlog za reavanje problema vika ili manjka kadrova.

laniranje kadrova, po pravilu vre kadrovske slube u preduzeima,odnosno grupe za analizu i planiranje kadrova u okviru kadrovske slube.

?


9/9

$iteratura:

# 3raj!evi, ;. %(AD(&2naliza poslovanja poduzea

# http"GGKKK.knoKledge#bank.orgGanalizaLposlovanja

# 'r Movo 0.Todorovi, 'r 'anica Ne!i#Ovetkovi %*88-&5pravljanje proizvodnjom

# skripta#predavanja,

analiza kadrova - seminarski rad

Documents