I.Analiza Sonate za klavir u D-duru KV311 V.A. Mocarta

1) Formalna analiza

Sonata za klavir KV311 u D-duru, austrijskog kompozitora V.A.Mocarta, predstavlja

cikličnu, trostavačnu kompoziciju. Prvi i poslednji stav su napisani u D-duru, u brzom tempu.

Unutrašnji stav je napisan u G-duru, u laganom tempu, i u tom smislu ostvaruje kontrast

prema prvom i trećem stavu. Potpuna simetrija na formalnom planu između stavova nije

realizovana, jer okvirni stavovi ne korespondiraju formalno (Primer 1).

Primer 1: Grafički prikaz simetričnosti forme.

Prvi stav je formalno realizovan kao sonatni oblik, specifičan po kombinaciji postupka

subdominantne i obrnute reprize. Posle razvojnog dela, umesto prve teme reprizira se B2

druge teme u subdominantnom tonalitetu, zatim sledi most koji tonalno priprema pojavu

obrnute reprize u osnovnom tonalitetu.

Prva tema je period koji sačinjavaju dve rečenice selektivnog tipa, motivski nedeljive:

. n n . Druga tema ima dva odseka B1 i B2. Period odseka B1 obrazuju dve rečenice

razvojnog tipa . n + n + 2n .. U ekspoziciji, druga rečenica odseka B1 nakon potpune

autentične kadence, ima spoljašnje proširenje koje slabi prvu kadencu završetkon na toničnom

sekstakordu, usled čega se period strukturno otvora prema drugom odseku druge teme. U

obrnutoj reprizi period B1 takođe je otvoren prema B2, jer druga rečenica završava na

dominanti D-dura, nakon čega četiri takta unutrašnjeg proširenja (u eks.spoljašnje zbog

kadence) ne donose adekvatnu kadencu. U odseku B2 druge teme, koji je takođe period,

motivi u rečenicama su organizovani prema formuli . n + n . (Primer 2).

Primer 2: Motivska organizacija u rečenicama prvog stava

Drugi stav po obliku predstavlja sonatni rondo sa dve teme i prelazima između tema,

sa formalnom šemom ApBApBA. Tema A se javlja tri puta u osnovnom, G-dur, tonalitetu

drugog stava, što predstavlja glavnu karakteristiku rondo forme. Uticaj sonatnost je evidentan

u postupku izlaganja druge teme u dominantnom, D-dur, tonalitetu, čime se ona postavlja kao

strukturna disonanca u odnosu na prvu temu, a zatim ponovnog izlaganja u osnovnom, G-dur,

tonalitetu, čime strukturna disonanca dobija svoje razrešenje. Period prve teme sadrži dve

rečenice selektivnog tipa, dok u drugoj temi na sintaksičkom nivou preovlađuju rečencie

razvojnog tipa.

Treći stav po obliku predstavlja sonatni rondo sa tri teme i prelazima između tema, sa

formalnom šemom ApBpApCpApBpA. Sonatni rondo trećeg stava je u odnosu na sonatni

rondo drugog stava dosta kompleksniji i formalno razrađeniji. Tema A se javlja četiri puta u

osnovnom D-dur tonalitetu. Tema B se prvi put javlja u dominantnom A-dur tonalitetu, a

drugi put u osnovnom, D-dur tonalitetu. Tema C se iz vizure forme sonatnog oblika nalazi na

mestu razvojnog dela (Primer 3).

Primer 3: Prikaz a) forme II stava, i b) forme III stava

Motivska organizacija, u rečenicama u prvoj temi i rečenicama odseka a druge teme,

se zasniva na formuli . n + n . . U drugom odseku druge teme i prvom i drugom odseku treće

teme motivi su u rečenicama organizovani prema formuli . n + n + 2n . (Primer 4).

Primer 4: Motivska organizacija u rečenicama trećeg stava

2) Harmonska analiza

Klavirska Sonata u D-duru KV311, V.A.Mocarta u potpunosti je zasnovana na dur-mol

sistemu, što je osnova harmonskog sistema klasičnog muzičkog jezika uopšte. Tonalitet

predstavlja vrhunski regulativ u odnosima elemenata muzičkog toka npr.harmonije i melodije,

gde melodija proizilazi iz harmonije, razlaže akordsku osnovu, ili harmonije i forme gde

harmonija ima oblikotvornu funkciju. Sonata je tonalno objedinjena, jer su njeni okvirni

stavovi u istom tonalitetu, u D-duru. Unutrašnji stav u G-duru unosi tonalni kontrast u

muzički tok.

Osim D-dura koji predstavlja osnovni tonalitet kompozicije, javljaju se i tonaliteti

prvog kvintnog srodstva: A-dur, G-dur, e-mol i h-mol. Karakteristično je da teme

predstavljaju harmonski stabilne, zaokružene odseke, koji ne sadrže modulacije, dok su

harmonski nestabilni odseci prelazi između tema ili most u sonatnom obliku I stava, gdje se

najčešće realizuju modulacije i kretanja iz jednog tonaliteta u drugi.

Primer 5: Odnosi tonalnog plana i odseka sonate:

Preovlađuju durski tonaliteti, zapravo modulacije u oblast dominante, zatim

subdominante, paralelnog tonaliteta, ređe u paralele subdominante i dominante.

U prvom stavu modulatorna kretanja se relizuju posredstvom dijatonske modulacije. U

ekspoziciji postoji samo jedna modulacija, dijatonskog tipa, na kraju mosta, koja koristi D

akord polaznog, D-dur tonaliteta za preznačenje u T akord ciljnog tonaliteta, A-dura. Razvojni

deo sadrži veći broj modulacija, ali su i one dijatonskog tipa. Početni tonalitet razvojnog dela

je e-mol čiji se tonični akord preznačava u akord na drugom stupnju D-dura. Sledeća

modulacija vodi iz D-dura u h-mol posredstvom umenjenog septakorda, koji u D-duru ima

funkciju vantonalnog vođičnog septakorda za akord na VI stupnju, a u h-molu dobija funkciju

prirodnog vođičnog septakorda. Zaključni odsek mosta sadrži dijatonsku modulaciju iz h-

mola u G-dur. Tonika h-mola se preznačava u akord na III stupnju G-dura, tonaliteta u kome

će se javiti lažna repriza. Most koji je u ekspoziciji zauzimao mesto između prve i druge teme,

preraspoređen je između lažne i obrnute reprize, zapravo, između B2 u G-duru i B1 u D-duru.

Modulacija iz G-dura u D-dur upravo se događa u mostu. Dominantni sekstakord G-dura se

preznačava u tonični sekstakord D-dura. U odseku B1 u reprizi, u drugoj rečenici preioda iz D-

dura, posredstvom zajedničke dominante, Mocart vrši modulaciju u d-mol, ali vrlo kratko, jer

se pre izlaganja B2 ponovo posredstvom zajedničke dominante Mocart odlučuje za povratak u

D-dur.

U drugom stavu modulatorni plan nije toliko razrađen, postoje samo dve modulacije,

obe dijatnoskog tipa, prva se javlja u prelazu između A i B, i vodi iz G-dura u D-dur. Akord

na VI stupnju G-dura postaje, akord na II stupnju D-dura. Druga modulacija je pozicionirana

na kraju B dela, pred drugu pojavu A dela, a vodi iz D-dura u G-dur, posredstvom tonike D-

dura i D G-dura.

Modulatorni plan je najrazrađeniji i najinteresantniji u III stavu kompozicije. I ovde su

zastupljene samo dijatonske modulacije, u tonalitete prvog kvintnog srodstva D-dura. Mesta

modulacija su najčešće prelazi koji se nalaze između tema. Izuzetak je tema C u kojoj imamo

modulaciju iz h-mola u G-dur. Dominanta h-mola se postaje D za akord na III stupnju G-dura.

Takođe, u drugom javljanju teme A, nakon potvrđivanja D-dura potpunom autentičnom

kadencom, u drugoj rečenici perioda, događa se dijatonska modulacija i potvrđivanje G-dura.

Najinteresantnije mesto je prelaz između druge pojave dela A i teme C, gde se tonaliteti

javljaju po sledećem redosledu: G-dur. e-mol, D-dur, h-mol. Prva dva tonaliteta postavljaju

model modulacije iz dura u paralelni mola, a zatim se taj harmonski model javlja za kvintu

više (Primer 6).

Primer 6: III stav, prelaz između dela A1 i dela C.

Najzastupljeniji su ljestvični akordi, predstavnici glavnih funkcija, T, S i D. Tonika se

upotrebljava kao kvintakord, sekstakord i u kadencirajućem procesu sa dominantom.

Subdominanta se javlja kao kvintakord ili sekstakord, ali Mocart veoma često koristi akord na

drugom stupnju kao predstavnika subdominantne funkcije, uglavnom kao sekstakord, ili

septakord, koji može biti i u obtraju. Dominanta se koristi kao kvintakord, sekstakord,

septakord u osnovnom obliku i obrtajima. Akord na VI stupnju javlja se ne tako često,

uglavnom kao zamenik tonike. Umanjenom akordu na VII stupnju uglavnom prethodi, a

zatim i sledi tonika, ili prethodi tonika, a sledi dominanta. Najčešće je u upotrebi kao

sekstakord, ili septakord. Akordski fond se ne proširuje mnogo van granica pobrojanog

akordskog fonda, ali se u muzičkom toku u odnosu na preovlađivanje navedenih akorada

mogu pronaći i zanimljiviji akordi po sklopu i funkciji. U prvom stavu takvi akordi se javljaju

u razvojnom delu. Od alterovanih akorada dijatonskog tipa zastupljeni su dominantina

dominanta i umanjeni septakord kao vantonalni VII za dominantu, i vantonalni vođični

septakord za akord na VI stupanju. Od vantonalnih akorada hromatskog tipa u I stavu se

pojavljuje samo dvostruko umanjeni septakord dominantne funkcije (Primer 7a). U drugom

stavu osnovni akordski fond se proširuje mestimičnom upotrebom vantonalnih akorada

dijatonskog tipa, dominantine dominante i dominante za VI (Primer 7b). U trećem stavu

osnovni akordski fond je proširen istim akordima, u prvoj temi imamo pojavu sedmog za

dominantu sekstakorda (Primer 7c).

Primer 7: Interesantni akordi a) I stav, R.D., b) II stav. prelaz c) III stav

Za kadencirajuće procese je interesantna frekventna upotreba kadencirajućeg

kvartsekstakorda, kome prethodi uglavnom II sekstakord, ili septakord, zatim subdominanta,

ili VII za D sekstakord, nekada se između akorda na II stupnju i kadencirajućeg

kvartsekstakorda umeće i dominantina dominanta (Primer 8).

Primer 8: Kadencirajući procesi: I stav a) I tema, druga rečenica b) B2, druga rečenica

c) R.D. kadenca. II stav d) A, kraj prve rečenice e) B, b kraj druge rečenice III stav f) A,

polukadenca prve rečenice g)

3) Stilska analiza

Na osnovu sprovedene formalne i harmonske analize proizilazi zaključak da klavirska

Sonata KV311, D-dur, V.A.Mocarta stilski u potpunosti korespondira sa opštim obiležijima

stilske epohe u kojoj je nastala, tj.klasicizma. Estetski principi klasicizma su ispoštovani u

realizaciji forme kao klasično lepe, a to podrazumeva simetriju sklad, proporciju,

uravnoteženost. Harmonija je zasnovana na dur-mol sistemu, dominantna je funkcionalna

logika u smenjivanju akorada, osnovni akordski fond čine dijatonski lestvični dijatonski

akordi, uglavnom predstavnici glavnih funkcija, značajno je istaći i da harmonija ima

oblikotvornu funkciju, jer modulacije, i harmonska progresija uopšte, kadevcirajući procesi

iscrtavaju obrise oblika.