Nemanja  Džuverović,  FPN,  15.maj  2015  

Analiza sukoba u Aziji

Avganistan  –  istorijski  kontekst  •  Nalazi  se  na  raskršću  puteva    •  osvajali  Arapi,  Persijanci,  Turci,  Mongoli,  Britanci      

•  Krajem   XIX   veka,   nakon   drugog   Anglo-­‐avganistanskog   rata  stvorena   je  monarhija   Avganistan   kao   tampon  država   između  Britanije  i  carske  Rusije  

 •  Nema  većinske  etničke  grupe  •  Paštuni,  Tadžici,  Uzbeci,  Hazari      

•  Ose  sukoba  •  etnička    -­‐  plemeski  sukobi  �  religijska  -­‐  Talibani  (stvaranje  islamske  države)  �  ideološka  -­‐  sukob  mudžahedina  i  komunista  �  intervencionizam  –  intervencije  SSSR  (1979)  i  SAD  (2001)  

Avganistan  –  1  �  Avganistan  dobio  nezavisnost  nakon  Prvog  svetskog  rata  (1919)  koju  je  proglasio  emir  Amanulah  Kan  

 �  Period  stabilnosU  tokom  vladavine  kralja  Zahir  Šaha  (1933  -­‐  1973)    

�  okončan  njegovim  zbacivanjem  od  strane  bivšeg  premijera  Mohamenda  Dauda   (1973)   čija   vladavina   je   okončana   1978.   godine   kada  prokomunisUčka  struja  dolazi  na  vlast.  

�  pobeda   komunista   stvara   otpor   unutar   proislamisUčkog   dela  stanovništva  koje  započinje  otpor  sekularizaciji  Avganistana  

 �  Od  1979.  sukobi  između  komunista  i  islamista  uz  podršku  SAD,Kine  i  Irana  što  dovodi  do  intervencije  SSSR  �  invazija  SSSR  i  instaliranje  Babraka  Karmala  kao  predsednika  �  sukob  sa  islamisUma  dovodi  do  građanskog  rata  �  Osama  Bin  Laden  jedan  od  lidera  pobunjenika  koji  su  uživali  podršku  SAD    �  Karmal  vremenom  zamenjen  Nadžibulahom  

Avganistan  –  2  �  Sukob  okončan  1988.  godine  sporazumom  u  Ženevi    

�  potpisnici   avganistanska   vlada,   SSSR,   SAD   i   Pakistan,   ali   ne   i  pobunjenici    

�  posledice  preko  milion  žrtava  i  šest  miliona  izbeglica    

�  Nakon  povlačenja  SSSR  nastavljaju  se  sukobi  između  komunista  i  mudžahedina  (1989-­‐92)  �  Nadžibulah   gubi   vlast   na   čije   mesto   dolazi   Rabani   koji   nije  prihvaćen   od   strane   dela   pobunjenika   što   dovodi   do   nastavka  sukoba  (1992-­‐96).  

 �  Sukob  se  okončava  1996.  godine  pobedom  Talibana  

� mula  Muhamed  Omar  koji  proglašava  Islamski  Emirat  Avganistan    �  stvaranje  islamske  države  (priznaju  Saudijska  Arabija  i  Pakistan)  �  izolacija  Avganistana  dovodi  do  egzistencijalne  krize  (glad)  

Avganistan  –  3  �  Nakon   napada   na   Njujork   i   Vašington   2001.   godine,   SAD   označile   Al  Kaidu  i  Osamu  bin  Ladena  kao  glavne  odgovorne  �  Talibani   odbili   da   isporuke   Bin   Ladena   što   dovodi   do   intervencije   SAD   u  Avganistanu  zajedno  sa  NATO  (ISAF)  

�  uspostavljena   nova   vlast   na   čijem   čelu   je   postavljen   Hamid   Karzai   dok   je  nova  vlada  formirana  pod  okriljem  UN  

�  usvojen   novi   ustav   (2004),   raspisani   izbori   na   kojima   je   Karzai   izabran   za  predsednika  (2004-­‐14)  

 �  Intervencija  primorala  Talibane  na  privremeno  povlačenje  u  Pakistan  

�  gerilski   način   ratovanja   od   2001.   godine   uz   velike   žrtve   sa   obe   strane   uz  destabilizaciju  regiona  (Pakistan)  

�  savezničke   snage   ne   uspevaju   da   poraze   Talibane   i   pored   velikog   broja  trupa  na  terenu  (preko  100  000)  

�  Osama   bin   Laden   ubijen   2011.   godine,   a   Al   Kaida   u   velikoj   meri  neutralisana;  korišćene  dronova  u  borbi  proUv  preostalih  ćelija  

�  SAD  vode  tajne  pregovore  sa  Talibanima,  a  vlasU  Avganistana  zvanične  �  NATO  se  povukao  2014.  godine,  ali  i  dalje  prisutan  zbog  vojne  obuke  

Kina  

 

Kina  �  Tajvan  

�  Republika  Kina  smanjena  na  teritoriju  Tajvana  nakon  kraja  građanskog  rata  (1949)  kada  je  Čeng  Kaj  Šek  prebegao  na  ostrvo.  

�  Kina  spremna  da  upotrebi  silu  ukoliko  Tajvan  proglasi  nezavisnost.  �  predlog  primene  ‘Hong  Kong  modela’  

�  Tibet  �  Ubetanci   insisUraju  na  pravu  na  samoopredeljenje  (nakon  revolucije  u  Kini  1912.  godine  proglasili  nezavisnost)  koje  im  je  oduzeto  1949.  

�  pobune  1959  (Dalaj  Lama  pobegao  1959.  u  Indiju),  1988  i  2008.  �  poliUka  naseljavanja  kineskog  stanovništa  i  ulaganja  u  ekonomiju.  

�  Unutrašnja  Mongolija  �  težnja  spajanja  sa  Mongolijom  ili  dobijanja  nezavisnosU  (Južna  Mongolija).  

�  Ksin  Jang  �  sukob   centralnih   vlasU   sa   većinskim,   muslimanskim   (ujgurskim)  stanovništvom  koje  se  bori  za  nezavisnost  ove  regije  (Istočni  Turkestan).  

�  Južno-­‐kinesko  more  �  teritorijalni   i   spor   oko   granice   na   moru   sa   Malezijom,   Filipinima,  Vijetnamom  i  Bruneoj  

Nepal  �  Osa  sukoba  –  ideološka  (maoisU  i  monarhija)  

�  50ih  –  90-­‐ih  godina  –  konstantna  poliUčka  previranja,  menjanje  sistema  od  apsoluUsUčke  monarhije  do  parlamentarne  demokraUje    

 �  Sukob  počinje   sredinom   ‘90-­‐ih  KomunisUčka  parUja   započinje  oružani  sukob,   s   ciljem   rušenja   monarhije,   donošenja   novog   ustava   i  pobošljanja  ekonomske  situacije    

�  Ključni  događaj  predstavlja  ubistvo  kralja  Birendre  i  uže  porodice,  koga  nasleđuje  Gjanendra  (2001)  �  MaoisU  stavljeni  na  listu  terorista  (2001)  �  Dolazi  do  poliUčke  krize  (ukidanja  parlamenta)  i  uvođenja  vanrednog  stanja  kako  bi  se  okončao  građanski  rat  (2005)  

�  MaoisU  iskazuju  spremnost  za  pregovaranje  (2005)    

�  Uz  posredstvo  UN,  MaoisU  prihvaUli  da  se  razoružaju  (2006)  �  Na  izborima  pobedili  maoisU  �  Parlament  je  2008.  godine  ukinuo  monarhiju  i  proglasio  republiku  �  period  nakon  ukidanja  monarhije  obeležen  poliUčkom  nestabilnošću  

Mijanmar  (Burma)  

Mijanmar  (Burma)  -­‐  kontekst  

�  Burma  kao  nekadašnja  kolonija  Britanije    �  Tokom  Drugog  svetkog  rata  okupirana  od  strane  Japana  �  Pokret  sa  Aung  San  na  čelu  proglasio  nezavisnu  Burmu  (1948)    

Ose  sukoba  �  Etnička  

�  sukob   između   centranih   vlasU   i   manjinskih   etničkih   grupa                    (preko  100),  pogotovu  Karen,  Kačin  i  Mon  �  unitarna  vs  federaUvna  država  

�  PoliUčka  �  sukob  između  vojne  hunte  i  opozicije  koju  predvodi  Aung  San  Su  Ki  

�  Ekonomska  �  prihodi  od  trgovine  drogom  (opijuma)  

�  Burma  se  nalazi  u  tzv  “zlatnom  trouglu”  (Burma  Tajland  i  Laos)    

Mijanmar  (Burma)  �  Studentske  demonstracije  (1988)  dovele  do  nemira  što  je  dovelo  do  vojnoj  udara  i  uspostavljanje  Državnog  saveta  za  mir  i  razvoj  �  sukob  sa  opozicijom  koju  predvodi  Nacionalna  liga  za  demokraUju  �  sporno  tumačenje  izbora  održanih  1990.  godine  �  uvedene   sankcije   (na   zahtev   opozicije)   2000.   godine   što   je   dodatno  pogoršalo  sukob  i  situaciju  

�  od  1995.  godine  Su  Ki  15  godina  u  kućnom  pritvoru    �  posredovanje  UN  (plan  Put  za  demokraUju)  �  hunta  donosi  novi  ustav  (2010),  počinje  oslobađanje  poliUčkih  zatvorenika  i  okončanje  vojne  hunte  

 �  Sukob   centralnih   vlasU   sa   etničkim   manjina   traje   od  

proglašenja  nezavisnosU  �  sukob   sa   grupama   Kačin,   Karen   i   Šan   se   intezivira   tokom   poslednjih  

godina  što  dovodi  do  velikog  broja  izbeglica  koji  odlaze  u  Tajland  �  dolazi  i  do  obračuna  sa  muslimanskom  manjinom  (Rohingja)  �  sukob  dodatno  produbljen  resursima  koji  se  nalaze  na  ovim  teritorijama  

Indonezija  

Indonezija  -­‐  kontekst  �  Nekadašnja  holandska  kolonija  

�  prisutni  preko  tri  veka,  a  napusUli  teritoriju  1949.  godine  nakon  izgubljenog  rata  (1945-­‐49)  

�  preko  13  000  ostrva    

�  Najveća  muslimanska  zemlja    �  preko  200  miliona  muslimana    

�  Vladavine  Sukarna  (1945-­‐67)  i  Suharta  (1967-­‐98)    �  Ose  sukoba  

�  religijska  –  sukob  između  muslimana  i  katolika  na  Istočnom  Timoru  �  secesionizam  –  provincija  Irijan  Đaja  �  sukob  centra  i  periferije  –  provincija  Aće  �  etnički  sukobi  –  sa  kineskom  manjinom  �  terorizam  –  delovanje  Al  Kaide  

Indonezija  -­‐  1  Istočni  Timor  �  Nakon  povlačenja  Portugala  (1975)  Indonežani  pretvaraju  Istočni  Timor  u  vlasUtu  provinciju  nasilnim  putem  �  zvaničan  razlog  opasnost  od  komunizma  

�  Sukob  se  intezivira  sa  krajem  Hladnog  rata  �  veliki  broj  žrtava  (100  000)  

�  Nakon   smene   Suharta   i   izbora   novog   predsednika   Habibija   (1999)  održava  se  referendum  na  kome  se  većina  izjašnjava  za  nezavisnost  �  dolazi   do   napada   proindonežanskih  milicija   koje   uništavaju   Istočni   Timor,  kao  i  slanja  mirovnih  trupa  koje  bi  sprečile  nasilje  (1999-­‐2002;  2006-­‐12)  

�  Istočni  Timor  postaje  nezavistan  2002.  godine  �  Nakon  nezavisnosU  preostaju  problemi:  

�  velika  ekonomska  zaostalost  �  unutrašnji  poliUčki  sukobi  (2006.  nemiri;  2008.  napad  na  predsednika)  �  resursi  (prirodni  gas)  �  spoljni  faktor  (uloga  Australije  u  održavanju  mira  i  eksplataciji  resursa)  

Indonezija  -­‐  2  �  Irijan  Džaja  

�  dekolonizacijom,  deo  ostrva   (Papua  Nova  Gvineja)   je  postao  nezavistan,  a  drugi  deo  (Papua)  je  anekUran  od  strane  Indonezije  (1961).  

�  dobila  veću  autonomiju,  ali  podeljena  na  Zapadnu  Papuu  i  Papuu  �  Provincija  Aće  

�  sukob  trajao  preko  tri  decenije    (Pokret  za  nezavisnost  Aćea)  �  resursi  (nana  i  gas)  glavni  razlog  tvrdog  stava  centralnih  vlasU  �  religijska  različitost  kao  dodatni  faktor  (konzervaUvni  islam)  �  sporazumom  koji  je  posUgnut  2005.  provincija  Aće  dobila:  

�    (1)   veći   stepen   autonomije;   (2)   deo   sredstvava   od   resursa;   (3)   uvedeno  šerijatsko  pravo;  (4)  legalizacija  Pokreta  kroz  stvaranje  poliUčke  parUje    

�  Etnički  sukobi    �  (1)   sukob   muslimana   i   hrišćana   na   ostrvu   Maluka;   (2)   sukob   sa   kineskom  manjinom  i  (3)  (trans)migranUma  na  ostrvu  Kalimantan  

�  Terorizam  �  terorisUčki  napadi  u  DžakarU  i  Baliju  

Sri  Lanka  (Cejlon)  -­‐  kontekst  

�  Kolonija  Velike  Britanije  do  kraja  Drugog  svetskog  rata  �  Britanci  stvorili  veštačku  podelu  dovodeći  Tamilce  sa  juga  Indije  kako  bi  radili  na  plantažama  čaja  koji  su  prihvaUli  istovremeno  engleski  jezik  i  zadobili  važnije  poliUčke  položaje.    

�  Nakon  sUcanja  nezavisnosU  većinsko  stanovništvo  (Singalezi)  diskriminišu  tamilsku  manjinu  

�  Ose  sukoba  �  etnička  –  Singalezi  i  Tamilci    

�  religijska  –  HinduisU  (Tamilci)  i  budisU  (Singlalezi)  

Sri  Lanka  �  Sukobi  započinju  1956.,  a  zaoštravaju  se  od  1983.  

�  Tamilce  predstavlja  organizacija  Tamilski  Ugrovi  (1972)  �  sukob   doveo   do   70   000   žrtava,   uz   uništavanje   kulturne   bašUne   sa   obe  strane  (biblioteka  u  Džafni)  i  destabilizacije  celokupne  zemlje  

�  Indija  posredovala  u  Indo-­‐Sri  Lanka  pregovorima  (1987)  �  učešće  indijskih  mirovnih  trupa  (1987-­‐90)  �  indijski  premijer  Radživ  Gandi  ubijen  1991.  godine  od  strane  Tamilaca  

�  Mirovni  sporazum  posUgnut  2002.  godine  uz  posredovanje  Norveške:    �  (1)  odlaganje  oružja,  (2)  deblokada  puteva,  (3)  legalizacija  Tamilskih  Ugrova  (4)  odustajanje  od  zahteva  za  nezavisnost  

�  Mirovni  pregovori  prekinuU  2003.  što  dovodi  do  nastavka  borbi  �  Među   Tamilcima   dolazi   do   podele   na   istočni   deo   koji   nastavlja   borbu  poliUčkim  putem  i  severni  deo  oružanim  putem  

�  Sukob   je   okončan   2009.   godine   kada   je   vlada   vojnim   putem  osvojila  sva  uporišta  Tigrova  u  trogodišnjoj  ofanzivi  

Kašmir  –  istorijski  kontekst  

�  Kašmir   prvobitno   naseljen   Hindusima   (kulturno   središte)   i  BudisUma,   a   od   14.   veka   Muslimanima   koji   osvajaju   i   menjaju  religijsku  strukturu  podneblja    �  od   sredine   19.   veka   do   nezavisnosU   Indije   i   Pakistana   pod  britanskom  vladavinom    

 

�  Ose  sukoba  �  oko   teritorije   –   Muslimani   smatraju   da   imaju   pravo   na  samoopredeljenje,  a  Hindusi  polažu  istorijsko  pravo  

�  religiozna  –  Islam  i  hinduizam  

Kašmir  

Kašmir  –  1  �  Indija   postaje   nezavisna   država   1947.   pri   čemu   se   više   od   500  kneževina  opredeljivalo  da  li  će  se  pripojiU  Indiji  ili  Pakistanu    �  Maharadža   Kašmira   nije   mogao   da   se   odluči   što   je   dovelo   do   napada  Pakistana  i  naknadne  odluke  da  se  pripoji  Indiji  

 �  Prvi  rat  između  Indije  i  Pakistana  započeo  1947.  godine  

�  nakon  godinu  dana  posUgnuto  primirje    �  stvara  se  linija  razdvanjanja,  koja  je  trebalo  da  važi  do  referenduma:    

�  Pakistan:    Azad  Kašmir  i  Severne  oblasU  (95%  Muslimani).  �  Indija:  dolina  Kašmira  (95%  Muslimani),  Džamu  (Hindusi)  i  Ladak  (BudisU)    

�  U  Sino-­‐kineskom  ratu  1962.  godine  Kine  osvaja  deo  Kašmira  (Aksaj  Čin)      �  Drugi  rat  izbija  1965.  kada  Pakistan  napada  Indiju  ali  bez  većeg  uspeha,  dok  je  ratom  iz  1971.  stvoren  Istočni  Pakistan  (Bangladeš)  

�  Tokom   90-­‐ih   dolazi   do   radikalizacije   muslimanskih   pokreta   i   stalnih  pobuna   u   indijskom   delu,   za   koje   Indija   optužuje   Pakistan   kao   i  mudžahedine  iz  Avganistana  

Kašmir  –  2  �  Tokom   1999.   izbio   je   oružani   sukob   nakon   ulaska   pakistanskih  trupa  na  deo  koji  kontroliše  Indija  �  sukob  okončan  povlačenjem  trupa  pod  priUskom  SAD    

�  Nakon   11.   septembra   2001.   godine   približavanje   Pakistana   i  Zapada    �  insisUranje   na   jačoj   kontroli   pakistanske   granice   i   prekidu   podrške  pobunjenicima  u  indijskom  delu  Džamu  Kašmira  

 �  Započinju  pregovori  na  visokom  nivou   između   Indije   i  Pakistana  2004.  godine    �  obe  strane  svesne  da  ne  mogu  da  dobiju  rat    �  “autobus  diplomaUja”  -­‐  autobuski  prevoz  iz  indijskog  dela  Kašmira  u  pakistanski  deo  nakon  prekida  1947.    

�  dodatno   približavanje   nakon   odlaska   Perveza   Mušarafa   sa   mesta  predsednika  Pakistana  

�  nemiri  izbili  2010.,  ali  dolazi  do  postepene  normalizacije  i  održavanja  izbora  2014.  godine  

 

Kašmir  –  3  

�  Moguća  rešenja:    �  status  quo    �  pridruživanje  Kašmira  Pakistanu    �  pridruživanje  Kašmira  Indiji    �  nezavisnost  Džamu  Kašmira    �  podela  teritorije  između  Indije  i  Pakistana    �  podela  Džamu  Kašmira,  a  dolina  Kašmira  nezavisna  država  �  podela  po  Dženab  formuli      

Filipini  -­‐  kontekst  

�  do   16.   veka,   Filipini   kao   deo   Islamskog   carstva,   a   nakon   toga  španska  kolonija  do  kraja  19.  veka  kada  se  uvodi  američka  vojna  vladavina  �  većinsko   stanovništvo   katolici,   a   manjinske   grupe   protestanU   i  muslimani  

�  Osa  sukoba  �  religijska/separaUzam   –   sukob   muslimana   na   jugu   zemlje   sa  centralnim  vlasUma  

�  ideološka   –   sukob   vojnog   krila   KomunisUčke   parUje   sa   centralnim  vlasUma  

 

Filipini  �  Muslimanski  pokret  za  nezavisnost  stvoren  70-­‐ih  godina  na  jugu  zemlje  u  provinciji  Mindanao  � Moro  nacionalni  pokret  oslobođenja  (MNPO)  � Moro  Islamski  front  oslobođenje  (MIFO)  �  Abu  Sajaf  (povezan  sa  Al  Kaidom)  

�  Sa  MNPO  potpisana  dva  mirovna  sporazuma  (1986,  1996),  dok  je  sa  MIFO  sporazum  posUgnut  2014.  uz  posredovanje  Malezije  �  svi  sporazumi  predviđaju  znatno  veću  autonomiju  provincije    

�  Sukobi  sa  Abu  Sajafom  se  nastavljaju  �  SAD  pomaže  u  borbi  proUv  Abu  Sajafa,  usled  veza  sa  Al  Kaidom  

�  Nova  narodna  armija  teži  da  vojnim  putem  svrgne  vlast  u  Manili  i  akUvna  je  od  početka  70-­‐ih  godina.  �  pregovori   se   odvijaju   uz   posredovanje   Norveške,   ali   za   sada   bez  uspeha