Fam. ANGUINIDAE

•

Fitofagne i mikofagne nematode;•

Od više rodova, vrste od značaja za biljnu proizvodnju su u sledeća 3:–

ANGUINA

–

SUBANGUINA–

DITYLENCHUS

•

ANGUINA

spp: Obligatni paraziti i izazivači gala pretežno na nadzemnim biljnim delovima, najčešće monokotila.

•

Izražen polni dimorfizam, sa normalnim crvolikim mužjacima, ali zadebljalim i slabo pokretljivim ženkama, često spiralnim.

ANGUINA TRITICI (orig. EISENBAC)

ANGUINA TRITICI (orig. EISENBAC)

ANGUINA TRITICI (orig. EISENBAC)

ANGUINA TRITICI –

žitna nematoda

•

Prva poznata fitop. nematoda, otkrivena u Engleskoj sredinom XVIII veka.

•

Napada strna žita, najviše pšenicu, nešto manje raž

i mnogo manje ovas i ječam.

•

U galu se pretvara plod pšenice, koji za razliku od zdravog zrna ima gotovo crnu boju, štur, smežuran izgled, i

•

umesto endosperma, unutrašnjost gale ispunjavaju hiljade L2 (rezistentni i invazioni stadijum) koje su tu zaštićene do nastupanj povoljnih uslova za invaziju.

ANGUINA TRITICI (orig. Radivojević)

ANGUINA TRITICI (orig. McClure)

•

Gale ž.n. u zemljište dospevaju setvom semena koje sadrži i gale, ili zaostaju od prethodne žetve na parceli gde je bilo zaraze.

•

U povoljnim uslovima vlage (dosta kiše) L2 se aktivno penju na mokre nikle biljke i prvo žive kao ektoparaziti u lisnim rukavcima.

•

Takve, jače napadnute biljke formiraju ukovrdžane liske, dosta indikativne za ž.n.

•

Uskoro se L2 ubušuju u stabljiku, i dospevaju u klasiće još

pre klasanja.

•

Napadnuti klasovi su deformisani, ‘nakostrešenog’ izgleda, sa tamnim klasićima u kojima se formiraju

gale.

ANGUINA TRITICI (orig. McClure)

ANGUINA TRITICI (orig. EISENBAC)

•

U vreme cvetanja nematode se već

nalaze u plodniku cveta, obično po nekoliko ženki i mužjaka, koji se pare;

•

zatim ženke polažu veliki broj jaja u plodnik, koji se preobraća u novu nematodnu galu.

•

Ova vrsta je nekada bila široko prisutna i štetna, ali je u Evropi gotovo iskorenjena, jer se relativno lako suzbija setvom čistog semena i plodoredom. Još

je ima kod nas.

•

Njenom održavanju doprinosi setva sopstvenog zaraženog semena i gajenje pšenice u monokulturi ili uskom plodoredu.

•

A. AGROSTIS –

purpurna nematoda trava–

slična žitnoj, nešto sitnijih jedinki, takođe se plod preobraća u galu. Napadnuti delovi klasa dobijaju purpurnu boju.

–

Napada razne trave, naročito Agrostis, Festuca i Phleum spp. Ako se prenamnoži može izazvati gubitke u proizvodnji semena za travnjake, kao i probavne smetnje kod stoke.

•

A. GRAMINIS –

izaziva gale na listovima nekih vrsta trava, naročito vlasulja (Festuca)

SUBANGUINA SPP.

•

Rod Subanguina se razlikuje od Anguina po slabije izraženom polnom dimorfizmu, tj. ženke su manje zadebljale i spiralne, a više slične mužjacima nego angvine.

•

S. GRAMINOPHILA –

n. lisnih gala trava–

napada listove, i to osnove liski i lisne rukavce, najčešće Agrostis, Bromus i Phleum spp. Može se javiti i na ovsu.

–

Gale su crvene i izužene, par x 10-ak mm, i u njima se može naći po 10-ak nematoda oba pola.

•

Subanguina radicicola

–

Jedina poznata vrsta angvinida koja parazitira koren.

•

Široko rasprostranjena u Evropi, gde je nalažena na raznim vrstama trava, a od žita na ječmu i raži.

•

Na korenu izazivaju sitne gale (par mm) u kojima žive.

•

Nisu primećene štete do sada.

DITYLENCHUS spp.•

Morfologija: za razliku od angvina, nema polnog dimorfizma, telo je crvoliko i blago savijeno kod oba pola; prokorpus jednjaka uzan i cevast (bez suženja na spoju sa m. bulbusom)

•

Kosmopolitski raspostranjene, više desetina vrsta od kojih je većina terestrična i mikofagna

•

Neke vrste su fakultativno ili obligatno fitoparazitne

•

Te fitoparazitne vrste su često veoma štetne u biljnoj proizvodnji, a i neke od čisto mikofagnih mogu biti štetne u proizvodnji pečuraka.

•

DITYLENCHUS DIPSACI –

stabljikina n.•

Obligatni migratorni endoparazit izdanka;

•

Jedna od najštetnijih vrsta nematoda u umerenom klimatu;

•

Vrsta je u celini veoma polifagna, sa oko 450 poznatih vrsta biljaka domaćina.

•

Međutim, i nematode su specijalizovane u vidu rasa na manji broj domaćina.

•

Ekonomski najštetnija na lukovičastim biljkama, i ukrasnim i konzumnim, kao i na krmnim leguminozama. Napada i kukuruz, pasulj, krompir, ječam, jagodu itd.

DITYLENCHUS DIPSACI

(orig. McClure)

DITYLENCHUS DIPSACI

(orig. McClure)

•

Stabljikine nematode sušne uslove preživljavaju osušene, zajedno u velikom broju, kao tzv. nematodna vuna, nalik na neku belu plesan

•

Svi stadijumi mogu preći u anabiozu, a u povoljnim uslovima naseliti novog domaćina,

•

ipak, glavni rezistentni i invazioni stadijum je L4. Anabioza može trajati i preko 20 godina, u povoljnim suvim uslovima skladištenja biljnog materijala. U prirodi je to kraće, obično sezonski, do nastupanja povoljne vlage (padavina).

•

Ubrzo po prodiranju u biljku nematode završavaju razviće, adulti se pare, ženke polažu jaja iz kojih se pile L2.

•

Biološka osnova štetnosti:•

Nematode žive i hrane se najviše u parenhimskom tkivu, izazivajući svojim enzimima vrlo karakteristično pektolitičko razlaganje srednje lamele među ćelijama.

•

Usled toga, ćelije više nisu čvrsto povezane, a tkivo postaje mekše i rastresito, nekad gotovo sunđerasto.

•

Budući da ove promene često nastaju u pupoljcima (gde spadaju i lukovice), jer se

tu nematode rado naseljavaju zbog povoljnih uslova,

•

Iz takvih napadnutih pupoljaka razvijaju se manje ili više deformisani, nekada i kržljavi izdanci.

DITYLENCHUS DIPSACI

(orig. McClure)

•

Dalje, usled slabljenja ili gubitka fiziološke veze razdvojenih parenhimskih ćelija sa sprovodnim sudovima,

•

tkivo lagano nekrotira, što se ispoljava mrkim flekama na površini, dok se u lukovicama, na pr. narcisa i zumbula, javljaju mrki koncentrični krugovi pojedinih nekrotiranih listova lukovice.

•

kada ovakve promene zahvate i površinu lukovica, dolazi do formiranja pukotina kroz koje lako prodiru razni prouzrokovači truleži.

•

Suzbijanje

je relativno teško i kompleksno:•

plodored je od malog značaja zbog polifagnosti, a i potrebe da se zna koja je rasa u pitanju da bi se plodored mogao razmatrati;

•

Žitarice su za većinu rasa loš

domaćin, pa mogu donekle uticati na smanjenje populacije s.n.

•

Važno je preventivno koristiti nezaražen reproduktivni materijal, što temeljnije uklanjati biljne ostatke i suzbijati korove. Lukovice se mogu denematizovati toplom vodom. Kod nas na A2 karantinskoj listi.

•

Ditylenchus destructor

–

s.n. krompira•

Po mnogo čemu slična s.n., i morfološki, i polifagnost, ali je nekako ekonomski najštetnija na krompiru.

•

Na krompiru napada samo podzemni izdanak (stolone i krtole), izazivajući kod jačeg napada površinsku suvu trulež

krtola.

•

(D. dipsaci napada i podzemne i nadzemne delove izdanka krompira, na krtolama izaziva dublju, kraterastu suvu trulež, ali je ekonomski manje štetan na krompiru nego D. destructor.)

•

Obe vrste u krtole prodiru preko lenticela i okaca, a zatim žive i hrane se u parenhimu, ne mnogo duboko ispod kore.

•

Često napadnute krtole brzo propadaju, jer ih lako naseljavaju razni m.z. prouzrokovači truleži

•

Između ove 2 vrste ima i još

važnih razlika:–

D. destructor je fakultativni mikofag;

–

sušu izdržava kraće od s.n.,–

napada gotovo isključivo podzemne organe,

–

prezimljava uglavnom u stadijumu jaja,–

nema jasne podele na rase

•

pored krompira, D. destructor može biti ekonomski štetan i na lukovičastom bilju, drugom cveću, šećernoj repi, korenastom povrću i šampinjonima.

•

D. myceliophagus

–

nematoda šampinjona•

najštetnija vrsta nematoda na šampinjonima, svi larveni stadijumi mogu preći u anabiozu, obično zbog prenaseljenosti supstrata.

•

Suzbijanje nesigurno i neekonomično, treba maksimalno sprovoditi preventivne mere higijene i dezinfekcije.

•

D. angustus

u svetu važna štetočina pirinča

Ditylenchus angustus

Hoplolaimidae

•

Velika familija, kosmopolitski rasprostranjena.•

Tipično, to su crvolike nematode duge 1-2 mm, u miru spiralno savijene.

•

Gotovo redovno prisutne u zemljištu, ne retko sa 2-3 vrste.

•

Tako je i kod nas, ali je njihova fauna i štetnost u biljnoj proizvodnji praktično nepoznata.

•

Obligatni su paraziti korena viših biljaka, obično kao širi oligofagi ili uži polifagi.

•

Po nivou specijalizovanosti za parazitski život su relativno nisko, kao migratorni ektoparaziti korena.

•

Pojedini rodovi su evoluirali, manje ili više, ka migratornom endoparazitizmu i/ili sedentarnom semiendoparazitizmu.

•

Kada su sposobne da se ubušuju u koren, onda to rade intracelularno, uz mehaničko probijanje ćelijskig zida stiletom.

•

Ne obrazuju stalno mesto ishrane jer ne mogu da izazovu obrazovanje džinovskih ćelija kao stalnog mesta ishrane (osim Rotylenchulus spp.)

•

Simptomi: obično su to sitne nekrotične pege na mladim korenčićima, nastale izumiranjem jedne ili nekoliko ćelija (slično kao Pratylenchus spp.), ali pretežno pri površini korena;

•

Retko mogu da obrazuju veće nekrotične šupljine u korenu, naseljene čitavim kolonijama nematoda (slično kao Radopholus spp.).

•

Klasifikacija

je još

uvek neusaglašena, u pogledu podele na podfamilije i uključivanje/isključivanje pojedinih rodova.

•

Od više rodova, po značaju se ističe 5:

HOPLOLAIMUS (orig. Eisenbac)

HOPLOLAIMUS (orig. Eisenbac)

HOPLOLAIMUS (orig. Eisenbac)

•

Hoplolaimus

spp. •

10-ak poznatih vrsta naseljava pretežno S. i J. Ameriku i Afriku.

•

U SAD se po štetnosti u b. proizvodnji ističu H. galeatus i H. californicus, a u Africi H. pararobustus.

•

Basirolaimus

spp. •

od 15-ak vrsta, većina živi u J. i JI. Aziji, a u S. Americi je povremeno štetan B. columbus, interesantan kao primer variranja karaktera parazitizma u zavisnosti od domaćina:–

na pamuku

je čist migratorni endoparazit;

–

na soji

je pretežno migratorni endoparazit, koji može da se ubuši i u koru, i pericikl i floem;

–

na lucerki

je migratorni semiendoparazit, sposoban da se ubuši samo prednjim delom, negde do nivoa sredine jednjaka.

HELICOTYLENCHUS (orig. Eisenback)

HELICOTYLENCHUS (orig. Eisenback)

•

Helicotylenchus

spp.•

Kosmopolitski rasprostranjen rod, sa oko 80 poznatih vrsta;

•

H. multicinctus je štetan na bananama širom sveta. Tu je pretežno ektoparazit, a nekada može i da prodre u koren ali ne i da migrira kroz njega.

•

Poznati su primeri udruženog delovanja H. dihystera sa bakterijama Pseudomonas caryophili na karanfilu i P. solanacearum na paradajzu.

•

Scutellonema

spp.•

40-ak poznatih vrsta pretežno tropskih područja. S. bradys je štetočina u proizvodnji slatkog krompira u Africi i J. Americi, kao endoparazit. Kada ih je jako mnogo izazivaju suvu trulež krtola. Takođe u tropima, kao polifag, često je štetna S. brachyurum.

•

Rotylenchus

spp. •

Od 40-ak vrsta, mnoge žive u Evropi, i to više u umerenoj i hladnoj nego toploj. Kada se prenamnože, štete izaziva R. robustus.

•

Rotylenchulus

spp.10-ak, pretežno afričkih vrsta.•

Viši nivo parazitske specijalizovanosti:–

svi mladi stadijumi, pa i mladi adulti su crvoliki migratorni ektoparaziti korena. Mogu da se razvijaju bez ishrane!!

–

Ženke u toku sazrevanja postaju invazioni stadijum; kada nađu domaćina ubuše se prednjim delom tela do pericikla i floema;

–

Tu izazivaju obrazovanje džinovske ćelije kao stalnog mesta ishrane;

–

zadnja polovina tela bubrežasto zadebljava, postaju nepokretni semiendoparaziti korena.

–

ženke luče želatinoznu jajnu kesu na površinu korena, i u nju polažu 50-ak jaja

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS (orig

McGowley)

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS (orig. LOPEZ)

•

Po štetnosti se ističe vrsta R. reniformis u S. Americi.

•

To je uži polifag koji nanosi štete raznim usevima. Naglašenije je štetan na pamuku i zrnenim mahunarkama (soji) u

SAD, a na

Havajima je redovna štetočina na plantažama banana i na ananasu.

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS on tomato orig. McGowley

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS on tomato; orig. Eisenbac

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS on cotton; orig. McGowley

ROTYLENCHULUS RENIFORMIS on pineaple; orig. McGowley