Анри IV

- Након времена нереда и верских сукоба-стабилизација у Француској са доношењем Нантског едикта 1598.

- Анри је морао до 1593 да убеди све у свој прелазак у католике.

- Одредбе едикта су: слободно исповедање вере у хугенотским градовима (не изван њих), уживају пуну грађанску једнакост, дужни да поштују католичке празнике и плаћају црквену десетину, мешовити судови у поступцима који се тичу Хугенота и право држања утврђења (Француска финансирала војне јединице)

- Неке од одредби поткопавале безбедност земље због могућности савеза са другим земљама

- Због тога постојали тајни чланови-одредбе споразума.

- У време Анрија наступа економска стабилизација земље.

- Влада апсолутистички: тражио послушност свих министара и провинција које су прикупљале порезе за државу

- Неке од провинција су саме прикупљале порезе (често морао да притиска непослушне провинцијске парламенте), а у некима краљев чиновник.

- Некада је прикупљање пореза изазивало мање побуне (нпр. Бирон и војвода Бујон 1602.), али су угушене са лакоћом и Анри стиће велику финансијску независност.

- У овим и другим пословима у обнови ратом разрушене земље помагали су му: канцелар Помпон де Белиевр и његови наследници Силери и Вилроа, као и министар финансија Сили.

- Они подстичу развој мануфактурне производње, трговине и занатства, а Сили води читав низ реформи пореског система и надгледа прикупљање пореза.

- Смањује износ талије за сељачко становништво, јер премало одлазило у државну касу (Фронда 1.), повећава габелу (изазвало немире) и уводи полет (продаја државних функција на 9 година).

- Успостављање система рачуноводства на свим нивоима што је довело до отплате половине дугова француских краљева и нагомилао сандуке злата у Бастиљи.

- Спољна политика: пасивна, одбрамбена и мирна, осим краткотрајних сукоба са Карлом Емануелом Савојским и његовим помагачима 1602.

- Анри је убијен од верског фанатика –католика 1610. који је мислио да ће Анри предводити нову побуну Хугенота.

Луј XIII

- Након смрти Анрија, уместо малолетног Луја влада његова мајка Марија Медичи.

- Остали само неспособни министри, Марија није умела да влада.

- Први који је отишао био је Сили чија је књига „Краљевска економија“ 1632. објављена и у којој су његови успеси у економији и финансијама Француске улепшани.

- Почетком 17. века власт се на све стране сукобљавала са кнежевима краљевске крви како би дошли на власт: Конде, Соасон, Лонгвил, Вандом, моћним покрајинским кнежевима као што је Бретања.

- Њихов заједнички циљ је био да се „призна њихова вредност“ –сплеткама или претњама наметну намесништву.

- Намесница Марија је 1614. сазвала Велику скупштину сталежа (последњу пред револуцију) са циљем да среди ситуацију у земљи.

- Представници 3 сталежа: племство, свештенство и трећи сталеж.

- Једина одлука је била да се потврђује божанско порекло владара.

- 1617. пунолетни Луј XIII и његов најближи сарадник војвода Лин ослобађају се Кончинија, а Марија одлази у самостан са Ришељеом-каснијим кардиналом и војводом.

- Лин умире 1621, а Ришеље долази на његово место.

- Ришеље посвећен снажењу Француске против унутрашњих и спољ. непријатеља.

- Гуши побуне племства и осуђује на смрт више принчева и војвода, а Марију Медичи и Гастона Орлеанског (Лујевог брата) у прогонство због сплеткарења на двору.

- Велики проблем Ришељеу праве финансије-расходи су већи од прихода, а порези велики због 30-годишњег рата.

- 1627. хугенотска побуна у западној Француској (одржавају везе са Енглеском).

- Напад на Ларошел-центар побуне, 1628. Хугеноти се предају и 1629. прихватају „Алески едикт милости“.

- Губе утврђене градове, луке и политичке привилегије добијене Нантским едиктом. Задржавају верске слободе.

- У спољној политици је Хабзбурге доживљавао за највеће непријатеље Француске (сметња да постане прва европска сила).

- Због тога у 30-год. Рату подржавала је протестантску страну.

- Уговор у Белвалдену 1631. са Шведском

- 1635. објављује рат Шпанији, 1643. Рокроа,

- Вестфалски мир (Мец, Тул, Верден и Алзас)