Antiki skepticizamurkovi Aleksandar

Antiki skepticizamStanovite ove filozofske kole poiva na tematski voenoj svesti koja se negativno izraava o mogunosti da se istina dokui ulnim ili misaonim putem.Helenistiko- rimski skepticizam, po svom osnivau Pironu poznat kao pironizam, potie na kritikom dranju filozofske svesti, koje je usmereno protiv dve filozofske kole- stoike i epikurejske.Piron iz Elisa, osniva skepticizma, nije napisao nita; najblii izvor o njegovim uenjima predstavlja Timon iz Flijunta, njegov uenik, o kome, takoe saznajemo posrednim putem.

PironObino se smatra da je iveo u periodu od priblino 360. do 270. godine stare ere. Pratio je Aleksandra Velikog tokom njegovog pohoda u Indiju. Na tom viegodinjem putovanju, upoznajui razliite ljude, obiaje, uenja (meu najznaajnijim- budizam), razvio je svoju filozofiju, koja je po svemu sudei, privukla mnogobrojne sledbenike. Jedan izvor tvrdi da je bio postavljen zavrhovnog svetenika u svom rodnom gradu, kao i da je njemu u ast doneta odluka da u Elidi nijedan filozof ne plaa porez.

PironJedan tekst je od kljunog znaaja za razumevanje Pironovog filozofskog stanovita: Nuno je da, pre svega, razmotrimo nae sopstveno znanje. Naime, ako je u naoj prirodi da nita ne moemo znati, onda nema potrebe da se uputamo u dalje istraivanje drugih stvari. Postojali su neki meu starima koji su to tvrdili [da nita ne moemo znati], iprotiv njih jeargumente izneo Aristotel.Piron izElide je takoe bio snaan zastupnik ovog stanovita.

On nije nita napisao; meutim, njegov uenik Timon tvrdioje da onaj ko eli da bude srean mora da uzme u obzir tri stvari: (a) kakve su stvari po svojoj prirodi? (b) kakav stav treba zauzeti prema njima? (c) kakav e biti ishod za one koji zauzmi odreeni stav prema njima? Prema Timonu, Piron je izjavio da su stvari(pragmata) jednako nerazluene( adiaphora), neizmerene (astathmta) i neodreene( anepikritos); zbog toga ni naa ula, niti naa ubeenja ne govore ni istinu, ni la. Zato, dakle, njima ne treba verovati, ve treba iveti bez ubeenjabez naklonosti prema nekoj od njih (aklineis), i bez stalnog menjanja miljenja o njima( akradantoi), govorei o svakoj pojedinanoj stvari da nita vie jeste nego to nije, nego to i jeste i nije, ili nego to ni jeste ni nije. Timon kae da e, za one koji zauzmu takav stav, ishod biti prvo utljivost (aphasia), a potom sloboda od brige (ataraxia); Enesidem je tome dodavao i zadovoljstvo.

Pironto se tie odgovora na (a), da su stvari nerazluene, neizmerene i neodreene,postoji razmimoilaenje u pogledu toga kako treba prevesti ova tri prideva sa grkog. Problem lei u tome to nijejasno da li Piron u ovom sluaju govori o osobini koje stvari poseduju same po sebi, naime,dasutakvedasunjihovasvojstva neizdiferencirana,iligovorio naoj nemogunostida razlikujemo njihova svojstva?Ove dve vrste nazivaju se metafizikim i epistemolokim.

PironUkoliko usvojimo metafiziko tumaenje ova tri prideva, onda moramo prihvatiti zakljuak da Piron nije bio skeptik u pravom smislu te rei, jer je ipaktvrdio neto o stvarima da su one same po sebinerazluene, neizmerene i neodreene. Ukoliko,pak,prihvatimoepistemolokiprevod(stvarisujednakonerazluive,nemerljiveineodredljive),premakomejePironsamohteodakaedasunae kognitivne sposobnosti takve da suza nas stvari nerazluive, nemerljive i neodredljive,onda je Pironovo stanovite mogue uklopiti u generalni skeptiki pristup, i gledite da Pirona, iako u pomalo grubom i primitivnom obliku, ipak moemo smatrati osnivaem grkeskeptikefilozofijepostajeprihvatljivo.

PironKao odgovor na pitanje (b) kakav stav treba zauzeti prema stvarima, Timon kae dabi, poto naa ula, ni naa ubeenja ne govore ni istinu, ni la trebalo iveti bez ubeenja (adoxastoi), bez naklonosti prema nekoj od njih (aklineis), i bez stalnog menjanja miljenja o njima (akradantoi). Bez ubeenja treba iveti oigledno zato to sva naa ubeenja ne bi bila ni istinita ni lana; naime, kada bi bila istinita, to ne bi bio problem; ako bi bila lana, mi bismo jednostavno mogli da usvojimo suprotna ubeenja. Meutim, poto nisu ni istinita ni lana, a ine se da su istinita, onda jedini nain da izbegnemo zabludu jeste da ih se u potpunosti liimo. Odsustvo naklonosti podrazumeva da netreba biti naklonjen niti prihvatanjuneke stvari kaoistinite, niti odbacivanju nje kao lane.

Govor o stvarimaPironove smernice u vezi sa time kako treba govoriti o stvarima:On kae da treba govoriti o svakoj pojedinanoj stvari da nita vie jeste nego to nije, nego to i jeste i nije, ili nego to ni jeste ni nije. Ovo jejedan od oblika skeptikog izraza ne vie koji e kasnije Sekst u Osnovama pironizma opisati kao izraz koji je igrao posebnu ulogu u skeptikoj filozofiji.O svakoj stvari treba rei da, izmeu etiri mogunosti: da je onaF, mogunosti da ona nijeF, da i jeste i nijeF, I da ni jeste ni nijeF, nijedna ne deluje verovatnije od druge.

AnegdoteJedan od tipinih opisa njegovog ponaanja o Pironu kae:Niemu se nije sklanjao sa puta, niega se nije uvao, prema svemu je pokazivao savrenu ravnodunost, bilo da su to kola, provalije ili psi, i nita nije ostavljao ulima da o tome donesu odluku. No, spasavali su ga njegovi prijatelji koji su, po prianju Antigona iz Karista, ili u stopu za njim.Isti autor kae da je Piron uvek bio istog raspoloenja, tako da bi nastavio da govori ak i kada bi ga sluaoci potpuno napustili.Takoe, kada se Anaksarh jednom zaglavio u movari, Piron je jednostavno proao pored njega ne pruivi mu pomo, zbog ega ga jeAnaksarh kasnije pohvalio, cenei njegovu nezainteresovanost i ravnodunost.

AnegdoteOsnovna pitanja koje se postavljaju u vezisa ovim ivopisnim anegdotama o Pironu su: da li su one, i u kojoj meri, tane? U kakvoj vezi one stoje sa Pironovim filozofskim stavovima?Nebismosmelitakolakoda prihvatimo ove izvetaje kao autentine, i to iz najmanje dva razloga: prvo, tekoje poverovati da je neko ko je imao svoje uenike, kome je rodni grad odao poast podizanjem statue, a moda ak i izborom za vrhovnog svetenika bio neuraunljiv i na granici ludila; drugo, ako uzmemo ove opise kao tane, i pretpostavimo da je Pironovo ponaanje bilo posledica njegove filozofske pozicije,onda bismo lako uvideli da je ta pozicija oigledno samo-protivrena, jer bi ga od nevere ulima spasavali upravo oni koji imaju suprotno stanovite.

Timon o Pironovom ponaanjuO Pirone, o stare, kako i gdesi se oslobodiorobovanja sofistima, i njihovog praznoslovlja,kako si se oslobodio okova prevare i zavodljivog govora?Nije ti stalo do toga da istrauje koji vetroviduvaju Heladom, odakle duvaju i na koju stranu.Ovo eli da sazna moje srce, o Pirone: Kako si to uspeo da kao ovektako mirno prolazi kroz ivot,ti koji jedini vodi ljude kao kakav bog.

Osnovna ideja je da kljuni izvor briga drugih ljudi predstavlja to to poseduju ubeenja i bave se teorijskim istraivanjima, dok je Piron svoje spokojstvo postigao upravo odbacujui tadva.

ArkesilajArkesilaj je na elo Akademije doao oko 272. godine stare ere. Diogen za njega kae:Bio je veoma matovit [tj. u argumentisanju]; mogao je odgovoriti spretno, ali i vratiti raspravu natrag na sam poetak, i prilagoditi je svakoj prilici. Nije mu bilo ravna u ubeivanju.Osniva Srednje Akademije; i prvi jeprimenio uzdranost (i uveo pojam) (epischn, epoch) na svoje tvrdnje usled protivrenosti argumenata.

ArkesilajArkesilajeva osnovna motivacija bila je borba protiv nove pozitivne epistemologije koju su zastupali Zenon i njegovi sledbenici, to je zapoelo sukob izmeu Akademije i stoika kojietrajatinarednihdecenija.Usreditu togsukobabilajestoikateorijao kataleptinom utisku kao pouzdanom izvoru znanja ospoljanjem svetu. U svom najpotpunijem obliku, kataleptian utisak definisan je kao utisak koji (1)nastaje iz onoga to jeste (iz realnog predmeta), (2) tano predstavlja predmet, i (3) kojije takav da nije mogao nastati iz neega to ne postoji.

Kataleptini utisciArkesilajje pokazao da je za svaki utisak koji stoiari smatraju kataleptinim mogue pronai drugi utisak koji zadovoljava klauzulu (3), ali je neistinit. U sutini, stoiki pokuaji da definiu jednu privilegovanu klasu utisaka koja bi garantovala znanje o spoljanjem svetu bazirali su se na tezi da kataleptini utisci poseduju specijalnu osobinu koja ih izdvaja od drugih, to je Arkesilaj odbijao, smatrajui da se nikakva specijalna klasa utisaka ne moe izdvojiti, tj. da ne postoje utisci koji sami u sebi nose subjektivni garant sopstvene verodostojnosti.

Praktian ivotPoto je takoe neophodno ovde razmotriti i pitanje voenja ivota, koje je, prirodno,nemogue urediti bez odreenog kriterijuma, i od koga zavisi srea (kao svrha ivota),Arkesilaj kae da e onaj ko se uzdrava od suda u pogledu svega, svoju naklonost ka onome emu tei i svoju nenaklonost ka onome to izbegava, odnosno svoje postupke uopte, usmeravati u skladu sa naelom onoga to je razumno (to eulogon), te e,postupajui u skladu sa ovim naelom, njegovi postupci biti ispravni (katorthsei); jer,srea nastaje kroz mudrost (phronsis), a mudrost se sastoji u ispravnim postupcima( katorthmata), dok je ispravan postupak onaj za koji je, nakon sprovoenja, mogue pruiti razumnu odbranu( apologia). Zato e onaj ko se rukovodi onim to je razumno postupati ispravno i biti srean.ini se da je ovim postupkom Arkesilaj pokuao odbraniti svoj skeptiki pristup uzdravanja od suda od skeptikih prigovora da takav pristup ini ivot nemoguim i osuuje onog ko ih primenjuje na potpunu neaktivnost.

KarneadPostao je poznat po svom obraanju rimskom senatu gde je naizmenino branio I napadao meusobno razliita gledita o pravdi. Time je na delu pokazao filozofski jo neprosveenim Rimljanima da svako uenje o boanskom ili prirodnom pravu proizvod ljudskih konvencija, tj. obiajnosti, a posredno- da nikada ne treba donositi konane zakljuke, ak i kada oni izgledaju sasvim oigledni.

KarneadSkeptika tradicija Akademije traje sve do njegovog postavljanja za elnika kada dolazi do nekih izmena, tanije, kada on ublauje skeptiki stav Akademije. Posle njegovog naslednika- Klitomaha, u Akademiji dolazi do jasnog otklona prema skepticima.Jedan navod o njemu kae:od Arkesilaja se razlikovao samo u pogledu epoch-a, tvrdei da je nemogue da se ovek uzdrava od suda u pogledu svega, i da postoji razlika izmeu neoevidnih i neshvatljivih (nesaznatljivih) stvari; naime, iako su sve stvari nesaznatljive, ne vai i da su sve neoevidne.

KarneadTako uvodi gradaciju ubedljivosti utisaka na sl. nain: (1) prosti ubedljivi, (2) ubedljivi i provereni, (3) ubedljivi, provereni i nepobitni. Karneadova motivacija za iznoenje ove teorije, najverovatnije je, pokuaj da se odbrani od argumenta da skepiticizam vodi u potpunu neaktivnost. Dakle, on ipak ostaje privren Arkesilaju i njegovom epoch-u, pri emu gradaciju utisaka moemo shvatiti kao nuan ustupak praktinom ponaanju (svakodnevnom ivotu), uzdravajui se od verovanja o objektivnoj stvarnosti.

Enesidem- oivljavanje pironizma Najvaniji meu onima koji su bili nezadovoljni odstupanjem Akademije od skeptikog kursa je Enesidem. On akademiare smatra dogmaticima, jer oni neke stvari tvrde sa poverenjem, dok druge nedvosmisleno poriu, za razliku od pironovaca koji odluno odbijaju izjanjavanje o stvarima, odnosno tvrdei da nisu vie ovakve nego to su onakve. Akademiari, navodi dalje Enesidem, smatraju postojeim stvari kao to su dobro i zlo, istina i la, ubedljivo i neubedljivo, postojee i nepostojee, ime sami sebi protivree.

EnesidemU raspravama koje je napisao on nepobitno zakljuuje da je nemogue spoznati stvari kao to su kretanje, ulno opaanje i njihova svojstva. Argumentujui dalje, nalazi da ni priroda, svet ni bogovi nisu spoznatljivi.Smatra da nije tano da ita uzrokuje bilo ta drugo, koristei neki vid reductio ad absurdum.Na kraju svog nihilistikog traktata pobija postojanje sree, zadovoljstva i razboritosti kao i bilo koje druge svrhe ivota u koju filozofi veruju, pri tom pretpostavljajui da pravo postojanje znai da je data stvar postoji nepromenljivo, odn. da je uvek i za sve isto, to zapravo ni sa im nije sluaj. Tako izbegava da upadne u protivrenost.

Deset tropaOn je takoe, autor deset tropa- argumenata na osnovu kojih se postavljaju podjednako odbranjive teze o injeninim stvarima. Kasniji skeptici su ih sveli na dve:Nita se samim sobom ne moe nainiti izvesnim (izmeu razliitih miljenja ne moe se uiniti pouzdan izbor);Nita se ne moe uiniti izvesnim pomou neeg drugog( svaki takav pokuaj podrazumeva ili beskonano nazadovanje u dokazivanju ili laan krug).

Razlika izmeu skepticizma i relativizmaPironizam i relativizam su potpuno nekompatibilni. Razmotrimo sledei primer.Vaa koulja mi se jue inila belom, ali danas su mi zakrvavljene oi, i ona mi se ini svetlo uta. Ako sam skeptik,ja u prvo smatrati da je vaa kouljazaista bela, pa onda da je zaista uta, a potom u se uzdrati od suda o pravoj boji vae koulje. Moj skepticizam upravo pretpostavlja da u ovom sluaju postoji neto to se moe znati( prava boja koulje), ali ja nisam u mogunosti da to znanje steknem. Meutim, ako sam relativista, ja u prvo smatrati da koulja nije po sebi ni bela ni uta, ve da je bela za ljude sa normalnim oima, uta za ljude sa zakrvavljenim oima, itd; drugo, smatrau da znam sve to se moe znati o boji te koulje.

ZakljuakNa osnovu izloenog, teko je izbei zakljuak da pironovski skepticizam posle toliko vekova, prua izazov za savremenu filozofiju, i to ne samo u smislu istorijske interpretacije, ve moda u jo veoj meri u smislu da pokree niz istinski fundamentalnih filozofskih pitanja o mogunosti saznanja, moi i granicama razuma, kao uticaju koji rezultati jednog istraivanja tih granica mogu vriti na svakog oveka.