Leksiko polje SRODSTVA pitanja1.Navedite razlog velikog interesovanja za leksiko polje SRODSTVA u antropolingvistikoj literaturi.Fenomen srodtsva je bioloki uslovljen.2.U kognitivnom i perceptivnom smislu leksiko polje SRODSTVA se bitno razlikuje od recimo leksikog polja BOJA, ZOO i FITO klasifikacije. Navedite po emu.Za leksika polja zoo i fito klasifikacija, a pogotovo za boje pretpostavlja univerzalna bioloka, perceptivna i kognitivna osnova zajednika svim ljudima, takva perceptivna i kognitivna svojstva oveka nisu od istog znaaja kada su u pitanju srodnici, jer jer, jednostavno, nai krvno blisku srodnici ne moraju i najee nuno ne lie jedni drugim na isti nain na koji se spektar boja prikazuje svakom oveku.3.Iako bioloki znaajni, leksiko polje srodstva u smislu bioloke percepcije moe da se povee sa procesom socijalizacijom jer predstavlja neku vrstu zajednikog iskustva ljudi.4.Bazinim jedinicama, tj. univerzalne seme, u svim leksikim sistemima srodstva uglavnom se smatraju: majka i otac.5.Smatra se da postoji izvesna razlika u pogledu univerzalnog znaaja bazinih leksema za kategorije otac majka u jezicima sveta, a to je kulturoloka razlika.6.Objasnite na koji nain primer lekseme appan iz jezika najar za pojam oca moe da poslui tvrdnji o ne-univerzalnosti termina za taj pojam.Leksema appan kojom se oznaava otac upotrebljava se samo za mladog oveka s kojim je prola prvi predmenstrualnu ceremoniju7. Navedite neke strune termine i skraenice koje se koriste u formalizovanju sistema naziva za srodstvo.Osnovni pojmovi se belee poetnim slovom, uglavnom engleskog jezika M(other), F(ather), B(rother), Z(sister), S(on), D(aughter), Ch(ild).Osoba koja upotrebljava odreeni naziv oznaava kao ego. Ego moe da se oznai kao enski () i muki ego ().8.Pojam ega oznaava osobu koja upotrebljava odreeni naziv.9.veza po majci se naziva matrilinearni, a po ocu se naziva patrilinearni u strunoj literaturi.10. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti generacija (koleno, pokoljenje): otac,sin,unuk11. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol srodnika: brat, sestra, sinovac, sinovica 12.Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol govornika sinovac, bratanac.13.Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti pol lica preko kojeg se ostvaruje srodnika veza ujak,stric.14. Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj komponenti krvna ili zasnovana brakom. zet, jetrva, snaja15. Najrazueniji deo leksikog polja srodstva obuhvata 2-3 generacije.16. Uoljiva je morfoloka razlika u leksemama koje obuhvataju dve generacije i udaljenije generacije i to po tome to se za prve upotrebljavaju lekseme koje su proste (deda, otac, sin, unuk) a za naredne izvedenice (pradeda, ukundeda, praunuk, ukununuk) 17. Trea, etvrta, peta i jo dalja generacija srodnika i u srpskom imaju nazive poput pradeda, ukundeda, praunuk, ukununuk, a preuzeti su iz drugih jezika.18. Navedite primer proirivanja znaenja jedne lekseme za fokalnog lana kategorije u leksikom polju srodstva : sibling - sestra19.U jeziku watam leksema aem oznaava vie lanova nego to je fokalni lan majka. Navedite ta proirena znaenja: majka, majina sestra, erka sestre babe po majici20. Navedite primer za pravilo redukcije u leksikom polju srodstva. sibling oznaava svako dete jednog od roditelja: i brat i polubrat i sestra i polu-sestra21.Navedite primer ukrtenog oznaavanja pojmova srodstva putem jedne lekseme. majin brat izjednaava se sa decom njenog sina leksema je tabuleksema kada kojom se oznaava i majin brat i sestrin sin22.Navedite razlog zbog koga se smatra da je pravilo redukcije bitno za leskiko polje srodstva. Predstavlja univerzalnu tendenciju uprkos razlikama u broju i razuenosti sistema naziva za srodstvo, pronalaze se univerzalne osnove, zajednike razliitim jezicima i kulturama.23.Univerzalnost ogranienja moguih tipova leksikih sistema srodstva u jezicima sveta na nekoliko desetina moe se dokazati i nemogunou nekih kombinacija. Navedite primer nemogue kombinacije: Nije pronaen nijedan jezik u kome bi termin obuhvatio i majinu sestru sa npr. oevom majkom24.Osnovne i univerzalne semantike komponente (seme) za leksiko polje srodstva su: godiste i pol. Leksiko polje BOJA pitanja1.Za razliku od drugih leksikih polja, BOJE se smatraju izuzetno vanim za prouavanje jezike i kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zato.Vizuelni perceptivni sistem je univerzalan, isti za sve ljude, zbog toga se oekuje da se na neki nain ispoljava i u sistemima za nazive boja. Znai, fiziologija vizelne percepcije boja je sa jedne strane univerzalno ljudska osobina (nezavisna od jezika, kulture), a sa druge strane spektar boja u fizikom smislu predstavlja jedan relativno jasno ogranien domen, a to ne vai za sve kognitivne domene, npr. porodicu, biotaksonomiju.2.Navedite osnovne podele boja.Sve boje se dele na hromatske (sve one koje se nalaze unutar sunevog spektra) i ahromatske (ili neboje, ovde pripadaju crna, bela, siva).3.Hromatske (osnovne) boje su: crvena, uta, plava, zelena; Ahromatske su crna,bela,siva.4.Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizikom smislu su:ton ili obojenost - se odnosi na stepen izraenosti boje zasienost ili intenzitet se odnosi na stepen jaine bojesvetlina ili vrednost - predstavlja stepen osvetljenosti ili tamnog u odreenoj boji5.Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizikom smislu): Pastelne ili boje koje nastaju spajanjem dve boje, narandasta, ljubicasta6.U fizikom pogledu, bela boja je meavina svih boja, a crna boja je odsustvo svih boja.7.Navedite osnovne postavke jedne od teorija o fiziologiji percepcije boja.Po ovoj teoriji postoje tri fizioloki uslovljena podsistema boja. Jedan podsistem poiva na razlikama u svetlini i ahromatski je. Drugi subsistem percepira opoziciju crveno-zeleno, dok trei opoziciju uto-plavo. 8.Najvanije i najcitiranije delo o istraivanju boja je autora Berlina i Kaya 1969 godine.9.Jezici sveta imaju od 2 do 12 osnovnih naziva za boje.10.Navedite etiri osnovna kriterija po kojima se odreuje koje osnovne nazive za boje poseduje jedan jezik.Nije derivat izveden od druge rei (ne moe da bude svetlo-plava, ili plaviasta). Nije hiponim nekog drugog naziva za boje (teget je vrsta plave pa ne moe biti osnovni naziv) Ispitanici, tj.govornici jednog jezika se najlake i najbre prisete tih boja . Nije ograniena na specifine predmete, odnosno moe da kolocira sa mnogo leksema11.Po teoriji prototipinosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici e izabrati istu fokalnu crvenu (ili neku drugug boju) kao najbolji primerak te boje.12.Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksikim poljem boja, koja poiva na evolucionom principu.Ako u jeziku nema naziva za crvenu boju, nee biti ni naziva za zelenu. (ako jezici imaju razliit broj naziva onda se moe pretpostaviti ta ima jezik sa dva naziva, tri naziva itd)13.Navedite primer jezika sa dva termina za boje.Na primer dani i burara (abordinski).14.U dani jeziku dve lekseme mili i mola pokrivaju sledee segmente kognitivnog polja bojaMili se odnosi na sve hladne i tamne boje.Mola oznaava sve tople i svetle boje.15. Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su tople boje, crvena.16.Ukoliko jezik ima etiri naziva za boje, imae nazive za crvenu i utu, ili nazive za zelenu/plavu (grue na engleskom)17.Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to e biti sledee: tamno/crno, svetlo/belo, crveno, uto i grue.18.Ukoliko jezik ima vie od pet naziva za boje, ti nazivi su: grue razdvajaju u zeleno i plavo, braon, pa ljubiasta, siva, roze, i narandasta.19.Navedite kombinaciju boja u leksikom sistemu od etiri naziva koja nije mogua u jezicima sveta Ne postoji nijedan jezik koji bi imao sledee etiri osnovne boje: na primer tamno/plava, uta, narandasta, svetla/bela20.Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalistikog pristupa bojama navode.Prvi kontra argument se odnosi na injenicu da su eksperimenti raeni sa vetakim stimulusom, odabranim geometrisjskim prikazima boja, a ne kako ih govornici razumeju, te se bave nazivim za boje u odnosu na vetake prikaze boja.Rei imaju svoju vrednost, svako znaenje je deo nekog kulturnog obrasca.Prouavanje boja, osim u eksperimentalnom ispitivanju kako ljudi imenuju prikazane boje, ili kako reaguju na razliite stimuluse sa bojama, gotovo uvek obuhvata i prouavanje prirenih znaenja.21.Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ogranienost nekih prideva za boje u srpskom jeziku.Plava kosa, ria kosa, sme eir, ri bour22.Navedite primere upotrebe prideva beo koji ilustruju semantika proirenja u odnosu na osnovna znaenjaU tekstovima narodne poezije pridev beo je u odnosu je epske sinonimije sa pridevima lep, divan, slavan, svetao. U narodnim govorima ulazi u sastav imena lokaliteta, renih tokova, pa ak i vetrova: (Bele vode, Beli izvor) (reke: Beli Drim, Beli Timok,...)23.Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju vano morfoloko, gramatiko ogranienje u odnosu na prideve domaeg porekla. - braon (koristi se za predmete ee) - ljubiasta, narandasta (rezultat derivacije)- roze24.Navedite anglicizme za boje u srpskom jeziku. *kaki koji ima boju suhe zemlje ili praine *ukastosme, , *pink;25.Navedite primere germanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. * braon (sme) * grao (siv) *teget (modar) *memun (bledouta)26.Navedite primere romanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. *be *bordo *krem *lila *rezeda *oran

27.Navedite primere turcizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. *grimizli *uvez *jorgovanli *kauni *menevli sve izrazi za razne ljubiaste nijanse28.Navedite primere opisnih nominacija boja u srpskom jeziku.boja mora, boja trule vinje, boja kajsije, boja koe, boja cigle. 29.Nazivi za osnovne boje u srpskom jeziku su crno, crveno, uto, plavo, zeleno, sivo, (smee) braon, ljubiasto, narandasto.30.Kakav problem predstavljaju lekseme braon i sme u pogledu statusa osnovnih leksema za boje u srpskom jeziku.braon se koristi za predmete (braon sto), smea za osobe (smee oi,smea soba)31.Po emu se leksema plavo izdvaja od ostalih naziva za boje u srpskom jeziku?U srpskom jeziku leksema plavo oznaava dve boje (plavu i utu, npr plavo nebo, plava kosa)32.Navedite osnovne podatke o evoluciji leksema koje pokrivaju domen hladno/plavo od indoevropskog do danas.Etimologiju praslovenskog oblika *polv, u ije se potomke" ubraja i srpski pridev plav, strunjaci su bez tekoa razreili:njegov leksiki temelj produava sobom isti onaj indoevropski koren *pol- od kojeg su obrazovane i odgovarajue odredbe nekih drugih jezika indoevropskog porekla starogrki izraz , latinski pallidus, nemaki fahl itd.33.Lekseme izvedene od modro su plavo,tamnoplavo.34.Navedite kulturoloki razlog (negativne asocijacije) zbog kojih se upotreba lekseme modra mogla izgubiti iz svakodnevne upotrebe i biti zamenjena sa plav.Leksema plav je liena negativnih konotacija.35.Tvrdnja da je plav u srpskom nastao od nem. blau nije ispravna jer istorijski u vreme kada se ta leksema pojavila nemaki je uticao samo na leksiku rudarske terminologije. 36.Leksema plav je istog porekla kao i leksema plav.37.Neki dijalekti potvruju tezu o ranijim znaenjima, konotacijama lekseme plav jer se upotrebljavaju da oznae plave njive.38.Navedite jo neke lekseme za boje koje se nelogino primenjuju na neke predmete, pojave. plav ovek plava kosari ovek ria kosasmea osoba braon kapaplav obrazLeksiko polje BIO-ETNO - pitanja1.Prema Sosiru, jeziki znak nije veza izmeu konkretnog predmeta i akustikog proizvoda kada izgovorimo neku re, ve veza izmeu oznake i oznaenog. 2.Dve vane osobine jezikog znaka, po F. De Sosiru su proizvoljnost i linearnost.3.Objasnite pojam proizvoljnosti (arbitrarnosti) jezikog znaka, i navedite primer. Ne postoji nikakva prirodna veza izmeu skupa glasova i pojma na koji se taj skup glasova odnosi. Na primer pojam sestra je oznaen tim glasovima, ali nema razloga da ne bude oznaen i ovako krajt.4.Objasnite pojam konvencionalnosti jezikog znaka.To znai da je jeziki znak proizvod drutvene konvencije, dogovoren je.5.Objasnite ta se misli pod obaveznou veze izmeu oznake i oznaenog Znak se sastoji od oznake i oznaenog, samo zajedno oni ine jeziki znak.6.Navedite dva razloga zbog kojih onomatopeja (i onomatopejske rei) ne mogu da opovrgnu tezu o proizvoljnosti jezikog znaka. Neke rei i ako su prozvod onomatopeje se ne poklapaju u razliitim jezicima: tras-bang, zviati-whistle7.Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na fonolokom nivou. Predlog moe prethoditi imenici, ali ne i glagolu. U kuu, u-itam8.Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na morfolokom nivou. Morfema ivo moe da se kombinuje sa morfemom ost. opisivost9.Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na sintaksikom nivou. Dozvoljeno je kombinovanje morfema st, na poetku reci -sto10.Navedite bar dva niza leksema koje pokazuje da se leksema uenje ukljuuje u razliita jezika polja. uiti, uitelj, uionica ili obrazovanje, nastava, kola11.Navedite primer jedne ograniene paradigme: skup linih zamenica (ja, ti on, ona, ono, mi, vi) i jedne neograniene skup svih imenica formiranih nastavkom nje izvedennih od glagola (pevanje, trcanje, igranje, sluanje...) 12.Iako nisu nuno i obino svesni pravila kombinatorike jezikih jedinica govornici u nekim sluajevima mogu jasno pokazati da ta pravila zapravo poznaju. Ilustrujte nekim primerom. A: Treba da radimoB: Mislis, da radi.A: Ne, nego da radimo.13.ta se podrazumeva pod relacionim determisanjem znaenja jezike jedinice (rei) po Sosiru.Moe se odrediti samo u odnosu na prema drugim reima u okviru jednog semantikog polja kome pripada.14.Koji primer koristi Sosir da ilustruje pojam vrednosti jezikog znaka.Mouton u francuskom pokriva isto pojmovno polje kao sheep i mutton u engleskom (a u srpskom su to ovca i ovetina)15.Upotrebite leksemu pas da ilustrujete paradigmatske i sintagmatske odnose sa drugim reima.Na sintagmatskom nivou re pas kolocira sa lajati, cvileti, moe biti deo frazeologizma umoran kao pas, pasji ivot.Na paradigmatskom nivou, hiponimi su npr:haski, pekinezer, labrador, hiperonimi su npr: ivotinja, sisar, ivo bie. Rep, apa, njuka su meronimi itd.16.Polisemija jedne lekseme ispoljava se i u njenoj pripadnosti nekolikim leksikim poljima. Ilustrujte primerom.Tako plava boja u okviru leksikog polja boja ima jednu vrednost(npr. plavo nebo). U okviru semantikog polja "boja kose" pokriva "svetlu/utu" boju, jer su druge boje pokrivene smeim, crnim, riim.17.Leksika polja nisu jednako strukturirana u razliitim jezicima. Ilustrujte primerom ovu tvrdnju.engleski uncle moe da se prevede kao ujak, ali to nije precizan ekvivalent. 18.Posledica promene znaenja jedne lekseme moe da utie na znaenje drugih leksema u istom leksikom polju tako to vrednost drugih leksema nee nuno ostati ista.19.Mnogi lingvisti su smatrali da jezik slui da svet oko nas i nae iskustvo organizujemo zahvaljujui jeziku. Objasnite tu tvrdnju.20.Struktura leksikog polja je zavisna ne samo od biolokih faktora ve i od drutvenij i kulturnih. 21.Strukture leksikih polja nam omoguavaju uvid u kulturnu organizaciju sveta oko nas.22.Univerzalistiki pristup bio-klasifikacijama, to jest leksikim poljima, otpoeo je sa delom Color Terms, godine 1968.23.Osnovna ideja univerzalista pri prouavanju naina jezike klasifikacije zoo i fito sveta je da postoje zajedniki elementi u svim jezicima i kulturama.24.Taksonomskih nivoa u narodnim taksonomijama biljaka i ivotinja ima ukupno est , a u drugim naukama (biologija) moe ih biti devet.25.Navedite pet osnovnih nivoa u narodnim taksonomijamakraljevstvo ili carstvooblik ivotageneriki nivosubgenerinivarijetalni nivo26.Najvii, najooptiji nivo u narodnim taksonomijama naziva se: kraljevstvo, carstvo27.Navedite primer za lanove jedinstvenog zaetnika, carstva biljka, ivotinja28.Navedite primer taksa oblik ivota u narodnim taksonomijama ptice,ribe29.U jezicima sveta obino ima od 10 do 15 lanova takse oblik ivota.30.Generiki nivo ima do ili oko 500 lanova u jezicima.31.Lekseme generikog nivoa odlikuje:predstavljeni su prostim leksemamalekseme su najfrekventnije u upotrebideca ih naue rano iinformanti ih se najlake prisete32.Navedite primere generikog nivoa taksonimijevrabac, maka, vrba 33.Navedite primer direktne veze nieg i vieg taksonomskog nivoa i veze izmeu udaljenih nivoa.octopus jeste ivotinja, ali nije riba, nema nadreeni nivo pre carstva34.U pogledu raznovrsnosti ili homogenosti lanova razliitih taksonomskih nivoa generiki nivo se razlikuje od oblika ivota po veem broju taksone, oko 500 lanova.35.Objasnite pojam monotipnosti taksona.Znai da su krajnji termini u hijerarhiji, i nisu nadreeni drugim specifinijim lanovima.36.Kakva je obino leksika struktura subgenerikih taksa u odnosu na generike. Navedite primer .Obicno je to kombinacija vise reci za nazive koje se uvrstene u hijerarhiju narodne taksonomije. Eukaliptus u australijskom engleskom ima subgenericke clanove: snow gum, blue gum, stringy bork, yellow box.37.Najspecifiniji nivo u bio taksonomijama naziva se varijetalni nivo.38.Bioloki znaaj pojava koje se imenuju na generikom nivou se ogleda u tome da je to skup biljaka i ivotinja koje su najosnovnije bioloke pojave lako uoljive u svakom posebnom habitatu. 39.Za razliku od definisanja znaenja putem znaenjskih obeleja, prototipska teorija poiva na ideji da je znaenje definisano kognitivnom shemom.40.Koja znaenjska obeleja definiu re bachelor u engleskom jeziku? unmarried male human41.Navedite primer koji pokazuju da znaenje jedne lekseme (bachelor) ne moe da se poistoveti sa skupom semantilkih obeleja.Ii Papa i 55-godinji ovek u komi od svoje 10-te godine takoe zadovoljavaju taj opis, a ipak nismo skloni da ih nazovemo "neoenjenim mukim osobama",42.Kakavo bi moglo biti objanjenje za vei kulturno-jeziki znaaj lekseme tree koja spada u nivo oblik ivota nego lekseme koje su joj podreene a pripadaju generikom nivou (koji bi trebao biti znaajniji).Moderni urbani stanovnici i ne razlikuju vrste drvea, te im optija re tree postoja bitnija43.Navedite osnovne ideje Josta Trira o semantikim, leksikim poljima (polazei od Sosirovih ideja).semantiko polje je osnovna jezika jedinica, a rei su samo delovi te jedinicere kao odvojena jedinica liena je konkretnog sadrajane izuava se toliko znaenje rei koliko njihovi odnosi u okviru semantike strukturesemantika polja se u jednom jeziku proimaju44.Koje kritike (pitanja) se postavljaju pred teoriju o leksikim poljima. Navedite bar dva takva pitanja.Da li je polje jezika jedinica?Kako se odnose polje i polisemija?Da li polje treba tretirati u sferi ogleda?

45.Navedite bar dva tipa linearnih leksikih polja.serijeciklusi46.Navedite primer koji ulustruju: rang - inovi u vojsci () ili brojevi grozd pela, osaskalu - vreo, vru kao linearna leksika polja.47.Navedite primer ciklusa kao linearnog leksikog polja prolee, jug48.Navedite primer hiponimnog niza i njihovog hiperonima.hiponimni niz: obrva,oko,nos,ustahiperonim - lice49.Iako glagoli poput: hodati, trati, uriti i sl. nemaju pravi hiperonim, ali postoji leksema koja je ukljuena u sve njih pa se moe nazvati stroer , a to je glagol ii.50.Navedite primer leksikog polja koji nema svoj pravi hiperonim. lasta,vrabac,senica,kanarinac-ptica51.Navedite kako bi se mogli odrediti dominante u nizu gradabilnih antonima: vru, vreo, topao, mlak, prohladan, hladan, studen. . , , . , , , , , , , , .52.Navedite neka terminoloka neslaganja u vezi sa hiponimnim odnosima. . . , . , . (1992: 144), , 53.Navedite primere reenica da ilustrujete odnos implikacije koji postoji izmeu hiponima i hiperonima.Kupila je ruu (znai kupila je cvet).Kupila je cvet (ne znamo koji je cvet u pitanju)54.Neki autori prave razliku izmeu hipnimije i taksonimije. Objasnite u emu se ogleda ta razlika. , . . .55.Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za razlikovanje hiponimije od taksonimije.A je vrsta B.56.Objasnite ta je meronimija.Hijerarhijska struktura ureena po principu deo celina (A je deo B)57.Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za meronimiju.Test za prepoznavanje meronimije predstavlja reenica H(olonim) ima M(eronim.)58.Ako je ruka meronim lekseme telo, telo je holonim u odnosu na ruku.59.Hiponimija je nain na koji poznajemo (i prva faza u uenju ) znaenja mnogih leksema u bio- klasifikacijama. Navedite jedan primer.Mnogi znaju da je rovac vrsta insekta (ili mango vrsta junog voa), ali ne znaju nita drugo sem toga.60.Navedite primer leksema koje kontekstualno zahtevaju jedan od nivoa optosti, dok drugi nivoi ne mogu da se upotrebe.61.Navedite primer upotrebe leksema nametaj, sto, stolica, da pokaete primarnost bazinog nivoa kategorizacije (generikog nivoa).Rei u da je predmet na kom sedim stolica, a ne deo nametaja.62.Navedite primer kontekstualne sinonimije (a ustvari su u pitanju hiponimi)Idem da proetam psa. Idem da proetam ivotinju.63.Navedite primer problema u prevoenju zbog nepostojanja hiperonima jednog skupa u dva jezikaObjekat je hiperonim za razliite hiponime (zgrada tunel). U engleskom jeziku za ove lekseme ne postoji hiperonim.Pitanja obrasci tekstualizacije1.Navedite tri primera neknjievnih vrsta teksta.Kuni red, ugovor o zakupu, preporuka za stipendiju, prijava na konkurs za radno mesto, kontaktni oglas, seminarski rad, diplomski rad, testament, izvetaj lekara specijaliste, post na Fejsbuku ili Tviteru, pozorini program, red vonje itd.2.Kako Brinker definie vrstu teksta?Vrste teksta su konvencionalni obrasci za obavljanje sloenih jezikih radnji i mogu se opisati kao tipini spojevi kontekstualnih (situativnih), komunikativno-funkcionalnih i strukturalnih (gramatikih i tematskih) svojstava.3. ta su obrasci tekstualizacije?Obrasci tekstualizacije su pravila koja odreuju to koje e vrste teksta uopte postojati u jednoj jezikoj/kulturnoj zajednici, ali i obeleja svake pojedinane vrste teksta.4. Koje elemente obuhvataju obrasci tekstualizacije?Obuhvataju tipove i vrste teksta, makrostrukturu vrste teksta (osnovne elemente teksta), frekventnost elementa makrostrukture teksta, mikrostrukturu vrste teksta (unutranju strukturu osnovnih elemenata teksta i njihovu jeziku realizaciju) i frekventnost elementa mikrostrukture teksta.5. Od ega zavisi broj vrsta teksta kojima raspolae jedna jezika/kulturna zajednica?Zavisi od stepena razvijenosti i sloenosti drutva. to je drutvo razvijenije i sloenije, vei je broj vrsta tekstova. Ako npr.nije razvije zdravstvo, onda nema ni recepta.6. Zato se obrasci tekstualizacije vremenom menjaju?Obrasci tekstualizacije se menjaju vremenom da bi to bolje zadovoljili svoju funkciju ili funkcije u izmenjenim uslovima.7. Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju spontano.SMS poruke, post na fejsbuku, posveta u poklonjenim knjigama.8. Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju svesno i ciljano.Pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj komunikaciji.9. Zato se pripadnici jezike/kulturne zajednice pridravaju obrazaca tekstualizacije?Govornici se obrazaca tekstualizacije pridravaju zato to su ti obrasci oproban put do cilja u odgovarajudoj jezikoj/kulturnoj zajednici.10. Definiite porodine oglase. Porodinim oglasima nazivaju se oglasi koje u tampi, a danas i u drugim medijima masovne komunikacije, povodom prelomnih dogaaja u ivotu pojedinca, kao to su roenje, veridba, venanje i smrt, objavljuje sama ta osoba ili osobe iz njenog najblieg okruenja11. Zato je objavljivanje porodinih oglasa (u drutvima u kojima su te vrste teksta uobijanje) znak potovanja drutvenih konvencija?Objavljivanje porodinih oglasa znak je potovanja drutvenih konvencija, zato to su oni deo rituala vezanih za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu pojedinca koje je razvila i koje neguje jedna drutvena/kulturna zajednica.12. Zata su vezani rituali iji je deo objavljivanje porodinog oglasa?Rituala su vezani za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu pojedinca.13. Koji je dodatni motiv za objavljivanje porodinih oglasa?Dodatan motiv za objavljivanje porodinih oglasa esto je i elja obinog oveka da izae iz anonimnosti.14. Navedite sutinska verbalna i neverbalna svojstva porodinih oglasa (prema U. Frizu).Imaju sledee odlike: kratak tekst, konvencionalnost, visok setepen intertekstualnosti (usled ugledanja na sline oglase prilikom sastavljanja teksta) i nekoliko obligatornih verbalnih i/ili neverbalnih elemenata i niz fakultativnih elemenata, kontekstualnost (uklopljenost u kulturni, drutveni i lini kontekst, koji je neophodan za njihovo razumevanje).15. Koji su tipovi porodinih oglasa uglavnom rasprostranjeni u jezikim/kulturnim zajednicama u Evropi?To su: novinski oglasi povodom roenja deteta, novinski oglasi povodom veridbe, novinski oglasi povodom venanja i posmrtni i komemorativni oglasi.16. Koja su dva najvanija obeleja porodinih oglasa?To su: ritualnost (oglas kao deo rituala) i vezanost za prelomne dogaaje u ivotu pojedinca.17. Zato su porodini oglasi u optim informativnim novinama posebno zanimljivi za entnolingvistika i antropolingvistika istraivanja (u poreenju sa slinim oglasima u drugim tipovima novina i u drugim medijima)?Porodini oglasu su posebno zanimljivi za entnolingvistika i antropolingvistika istraivanja ba zbog opteg karaktera tog medija i njegove usmerenosti ka irokom, aspecifinom krugu italaca.18. ta odraavaju porodini oglasi (pa su zato zanimljivi za antropologiju, etnologiju, sociologiju, lingvistiku itd.)?Porodini oglasi zanimljivi su za lingvistiku, etnologiju, sociologiju i za pojedine druge discipline kao odraz drutvenih, politikih i ekonomskih prilika u odreenom trenutku zato to sadre bogat (kulturno)istorijski materijal.19. Koje oseaje jaaju porodini oglasi?Oni uspostavljaju komunikaciju meu iteljima odreene oblasti, jaajui tako oseaj zajednitva i identifikacije s neposrednim okruenjem, drutvenom grupom i irom zajednicom.20. Ko vie ita porodine oglase, mukarci ili ene, i zato?ene porodine oglase itaju znatno vie nego mukarci. Vee interesovanje ena za porodine oglase proizilazilo je iz njihove drutvene uloge, tj. iz njihove vezanosti za porodicu i domadinstvo i nedovoljnih mogunosti da se angauju u poslovnom i javnom ivotu.One su uglavnom (bile) zaduene i za negovanje odnosa s roacima, pirjateljima, susedima pa je to oblikovalo i njihove italake navike.21. Koji je dodatni motiv italaca za praenje porodinih oglasa?Zanimanje za znaajne dogaaje u ivotu ljudi koje poznajrmo, prirodna radoznalost.22. ta se, prema analizama I. olovida, dogodilo s posmrtnim i komemorativnim oglasima u Srbiji i u drugim delovima bive Jugoslavije tokom druge polovine 20. veka?Preuzeli su niz svojstava tradicionalne usmene tubalake komunikacije, ukljuujui i njene topose.23. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koje su preuzeli novinski posmrtni i komemorativni oglasi.Na primer: prekorevanje pokojnika zato to je ostavio najblie i tako ih unesreio, opisivanje praznine koju je njegov odlazak ostavio, obeavanje umrlom da nee biti zaboravljen itd. 24. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koji ne bi imali smisla u novinskim posmrtnim i komemorativnim oglasima, pa ih ovi zato nisu ni preuzeli.Na primer: pozivi preminulom da se podigne i doeka goste koji dolaze u kuu da bi zajedno s domainima oformili pogrebnu povorku; pokazivanje pokojniku njegove vene kue u trenutku kada se ta povorka priblii groblju; molba pokojniku da, prenese pozdrave ranije preminulim srodnicima kada ih sretne.25. Navedite grupe toposa tradicionalne tubalake komunikacije koje su tokom druge polovine 20. veka preuzeli i novinski posmrtni i komemorativni oglasi.Toposi koji se tiu objanjavanja uzroka smrti, toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih, toposi koji se tiu ivota oalodenih nakon pretrpljenog gubitka i toposi koji ograniavaju dejstvo smrti.26. Navedite nekoliko osobina preminulog koje se pominju u toposima tubalake komunikacije a tiu se vrednovanja pokojnika.Skromnost, potenje, portvovanost,dobrota, privrenost, idealizam, ljubav prema blinjima.27.Kako toposi tubalake komunikacije ograniavaju dejstvo smrti, tj. kako pokazuju to da smrt nije potpuna?To se pokuava tvrdnjama da preminuli i dalje ivi u srcima ili sedanjima onih koji su ga poznavali i voleli, ili na nekom drugom svetu.28. Ko je prvobitno, i to iskljuivo u svoje ime, objavljivao oglase povodom roenja deteta i zato je bilo tako?Oglase povodom roenja deteta objavljivao otac, i to po pravilu samo u vlastito ime.29. Koje su elemente sadrali prvi oglasi povodom roenja deteta u novinama na nemakom jeziku, a koje nisu, i zato je bilo tako?Sadrali su me oca i majke (ali samo kao sredstvo kojim su doli do cilja), nisu saoptavali ni ime novoroeneta, ve samo pol i zdravstveno stanje. Nisu pokazivali ni izlive radosti i slina oseanja. To nije bilo nimalo neobino u vreme kada je u porodici u proseku bilo ak estoro ivoroene, a uz to i nekoliko mrtvoroene dece. ak i ako bi dete dolo na svet ivo, vrlo je neizvesno bilo to da li e i koliko poiveti, a pogotovo to da li de doiveti zrelo doba, pa nije ni bilo uputno radovati se prerano.30. Kada su oevi i majke u Nemakoj poeli ravnopravno da potpisuju novinske oglase povodom roenja detet i zato?U drugoj polovini 20.veka kada se poloaj ena u drutvu poboljavao.31. Do kakvih je sve promena u svojstvima novinskih oglasa povodom roenja deteta u Nemakoj dolo tokom druge polovine 20. veka?Otac i majka konano postaju ravnopravni oglaivai. Ime deteta je sada neizostavan element. Informacije o profesionalnom i drutvenom statusu vie nisu obavezne, navode se samo titule, poput doktorske, uglavnom zbog prestia. Starija braa i sestre se postpisuju uz roditelji ili im ovi preputaju ulogu oglaivaa.32. Kada su roditelji u Nemakoj novinske oglase povodom roenja deteta osobito esto koristili za to da obznane i propagiraju svoje politike stavove?U periodima velikih drutvenih i politikih previranja, kao to je u Nemakoj bilo vreme antiautoritarnih, ekolokih i pacifistikih pokreta takom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. 33. Kako su se Prvi i Drugi svetski rat odrazili na novinske oglase povodom roenja deteta u Nemakoj? Navedite nekoliko elemenata koji su se javljali u takvim oglasima tokom ova dva rata.Zbog razdvojenosti porodica nije se raalo toliko dece koliko u mirnim godinama, pa je i broj oglasa opadao. Majke su esto objavljivale ovakve oglase same uz napomenu da su oevi odsutni, tj. na forntu, u vojnoj bolnici ili u zarobljenitvu, ili ak da su pali u borbi. One su oglase ponekad obogadivale i informacijama o jedinici u kojoj otac slui, o njegovom inu, o delu fronta na kome se bori ili gde je izgubio ivot, a neke su dodavale i krae rodoljubive poruke.34. Kako se, prema istraivanjima hrvatskog etnologa Dunje Rihtman-Augutin, rat u bivoj Jugoslaviji odrazio na svojstva posmrtnih i komemorativnih oglasa u zagrebakom Jutarnjem listu?Rat u hrvatskim novinama nije bio prisutan samo u mnogobrojnim vestima i u drugim lancima, nego i u posmrtnim i komemorativnim oglasima posvedenim osoba koje su poginule u borbama. itulje posveene vojnim i civilnim rtvama rata ekspresivnije od mirnodopskih, a da uz to imaju i snaniju individualnu notu. Dok su neki od posmrtnih ikomemorativnih oglasa odraavale neizmeran bol oalodenih, druge su odisale katolikim duhom, ili su pak izraavale snana patriotska ili nacionalistika oseanja, ukazujui na to da porodica smrt mladog oveka doivljava kao herojsku rtvu za domovinu. 35. Kako meukulturne i meujezike razlike mogu uticati na obrasce tekstualizacije (tj. na koje se njihove aspekte takve razlike mogu odraziti)?Analiza porodinih oglasa u optim informativnim novinama u navedene tri drave, koju smo svojevremeno sproveli, pokazala je, naime, da se meujezike i meukulturne razlike u obrascima tekstualizacije mogu ticati slededih aspekata tekstualizacije:1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta (tj. njihovo postojanja ili nepostojanja),2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata i4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata mikrostrukture.36. Koji se tipovi porodinih oglasa javljaju u nemakim novinama, a koje u srpskim i crnogorskim?U nemakim optim informativnim dnevnim listovima uobiajni su porodini oglasi posvedeni roenju deteta, veridbi i venanju, kao i smrtnim sluajevima, u Srbiji i Crnoj Gori u tom su tipu novina rasprostranjeni samo porodini oglasi posvedeni smrtnim sluajevima (itulje).37. Koje se vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju javljaju u nemakim, koje u srpskim, a koje u crnogorskim novinama?U okviru ovog tipa teksta u Nemakoj javljaju etiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori ak est vrsta teksta. U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti (informativni posmrtni oglasi ili posmrtnice), zvanini posmrtni oglasi ikomemorativni oglasi (tzv. sedanja).Nemakoj su redovno zastupljene jo i izjave zahvalnosti, koje se, dodue, javljaju i u Srbiji, ali samo sporadino. I u Srbiji i u Crnoj Gori uobiajni su jo i tzv. poslednji pozdravi i komemorativni informativni oglasi (obavetenja o pomenu), dok je u Crnoj Gori takoe rairena i kombinacija komemorativnih informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobiajna, tanije reeno potpuno je marginalna.38. Koje su vrste novinskih oglasa posvedenih smrtnom sluaju zajednike nemakim, srpskim i crnogorskim novinama?U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti (informativni posmrtni oglasi ili posmrtnice), zvanini posmrtni oglasi i komemorativni oglasi (tzv. sedanja).39. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenih smrtnom sluaju u nemakim novinama?Osnovna funkcija umrlica u SR Nemakoj je upravo samo obavetavanje o smrti, a sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom.40. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenih smrtnom sluaju u crnogorskim novinama?U Crnoj Gori takoe dominira jedna funkcija, naime obeleavanje pomena, dok sve su ostale funkcije u drugom planu.41. Koja je osnovna funkcija oglasa posveenih smrtnom sluaju u srpskim novinama?U Srbiji je situacija drugaija nego u Nemakoj i Crnoj Gori, jer tu nijedna funkcija ne odnosi uoljivo prevagu. 42. Kojoj je drutvenoj grupi posvedeno najvie zvaninih novinskih posmrtnih oglasa u Nemakoj, a kojoj u Srbiji i Crnoj Gori?Zvaninih posmrtnih oglasa je u sve tri analizirane sredine znatno manje nego privatnih. Najzastupljeniji su u Nemakoj (4%), u Srbiji ih je 5%, dok je u Crnoj Gori njihov udeo gotovo zanemarljiv (0,51%). U Nemakoj osobito mnogo zvaninih oglasa posveduje izrazito uspenim poslovnim ljudima. U Srbiji i Crnoj Gori najvie se zvaninih itulja posveduje istaknutim strunjacima. 43. Zato u Srbiji i Crnoj Gori ima neuporedivo vie komemorativnih oglasa nego u Nemakoj?

44. Kakve su razlike u formatu izmeu nemakih posmrtnih i komemorativnih oglasa, s jedne strane, i srpskih i crnogorskih, s druge strane?Dok su u Nemakoj sve itulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u dananje vreme meu njima dominiraju mali oglasi.45. Koji se neverbalni elementi javljaju u srpskim i crnogorskim posmrtnim i komemorativnim oglasima, a koji u nemakim?Repertoar neverbalnih elemenata u srpskim i u crnogorskim ituljama znatno je skromniji nego u nemakim. U svim srpskim i crnogorskim novinama fotografija preminulog je visokofrekventan, dok jecrni rub je u Srbiji vezan samo za umrlice velikog formata, dok su u crnogorskoj Pobjedi njime uokvirene sve umrlice. Od neverbalnih simbola u Srbiji se redovno premda retko sredu jo i krst i petokraka zvezda, dok su svi drugi simboli usamljene, marginalne pojave. Nemake itulje nikada ne sadre fotografiju preminulog, ali zato pored crnog ruba gotovo uvek imaju i neki sloeniji neverbalni elemenat, kao to su npr. krst, golubica, sklopljene ake, polomljeno klasje, rua itd. Za razliku od srpskih i crnogorskih itulja, nemake uz to mogu sadrati i odgovarajuci moto46. Kakav je odnos prema izrazima osedanja u tradicionalnoj ruralnoj, a kakav u graanskoj kulturi, i kako se to odraava na konvencionalne izraze osedanja u srpskim, crnogorskim i nemakim posmrtnim i komemorativnim oglasima u optim informativnim novinama?47. Kakav je odnos prema iskljuivanju socijalnog okruenja (rodbina, prijatelji, poznanici, kolege itd.) sa sahrane i drugih pogrebnih sveanosti u Nemakoj, a kakav u Srbiji i Crnoj Gori?U Srbiji i Crnoj Gori iskljuivanje ireg okruenja s pogreba i posmrtnih i komemorativnih obreda (jo uvek?) je veoma neuobiajno. Pogreb se i dalje doivljava kao drutveni dogaaj na kome je prisustvo svih srodnika, ali i prijatelja i saradnika preminulog dobrodolo, tj. praktino obavezno. 48. Zato se u nemakim novinama relativno mnogo obavetenja o smrtnom sluaju objavljuje tek naknadno, posle sahrane, dok u Srbiji i Crnoj Gori to nije sluaj?U Nemakoj je relativno est sluaj to da se o smrti bliske osobe javnost obavetava tek nakon sahrane. Tradicionalni obiaji i pravila ponaanja ovde su, za razliku od Balkana, osetno izgubili na znaaju. U crnogorskim listovima naknadno objavljivanje posmrtnih oglasa potpuno je nezamislivo.49. Iz kojih razloga se posmrtni oglasi u Srbiji ponekad objavljuju tek nakon sahrane, tj. zato se socijalno okruenje iskljuuje sa sahrane?Razlozi za objavljivanje itulje nakon sahrane mogu biti razni privatni motive nepoznati itaocima, nekad je re o veoma poznatoj osobi ija porodica eli da izbegne dolazak velikog broja ljudi. Porodica ponekad nain na koji je preminuli izgubio ivot, doivljava kao veliku sramotu koju treba sakriti (samoubistvo,droga). Razlozi mogu biti i drugaije prirode: starije osobe iji je kontakt ogranien na lanove porodice.50. Zato treba biti oprezan pri analizi uticaja drutvene realnosti na obrace tekstualizacije?Razlike izmeu jezika proizilaze iz meukulturnih razlika iz razliitog naina gledanja na svet, na pojave i dogaaje u njemu. Poreenje nemakih, srpskih i crnogorskih posmrtnih i komemorativnih oglasa pokazalo je to da se prototipi odgovorajudih vrsta teksta u navedenim jezikim/kulturnim zajednicama zaista razlikuju, kao i to da je neophodno biti svestan te injenice i poznavati prototipe specifine za jednu jeziku/kulturnu zajednicu, ukoliko elimo da oblikujemo tekst koji odgovara potrebama, normama i ukusu date sredine.Pitanja usvajanje jezika i kulture1.U emu je vanost jezika za prenoenje kulture?Nema kulture bez jezikog izraza, niti jezika bez kulture.2. Navedite drutvene situacije u kojima dete ispoljava svoje jeziko umee.3. Navedite tri najznaajnije teorije o usvajanju jezika.teorija uenjanativizaminterakcionalistika teorija4. Po bihevioristikom pristupu jezik se usvaja na slededi nain...Dete sluajno emituje prve glasove ili podraava govor drugih, a ovi se potkrepljenjem mogu oblikovati i uvrivati - da iz njih nastane bogatstvo govora.5. Argumenti kojima se osporava shvatanje da se jezik usvaja iskljuivo imitacijom su...Deca nigde ne mogu da uju oblike kakvi su, na primer, konjovi, hoem i sl., nitijenekomogaodaihnaui upotrebi takvih oblika.

6. Po nativistikom pristupu dete usvaja jezik na slededi nain...Jezika sposobnost je uroena.Jezik se posmatra kao sloena, specijalizovana vetina koja se kod dece razvija spontatno. Dete poseduje uroene jezike univerzalije, skup sintaksikih, semantikih, fonolokih obeleja jezika.7. Argumenti kojima nativisti potkrepljuju svoju teoriju su...Svaka reenica koju neko proizvede je potpuno nova kombinacija rei.Dete razvija gramatiku brzo i bez formalnih instrukcija.Dete naui da govori za relativno kratko vreme (3 - 4 godine). Za to mu jepotrebna minimalna podrka okoline (da uje govor).Deji govor pre inovativan nego imitativan.8. Po kognitivistikom pristupu dete usvaja jezik na slededi nain...Mora da postoji bioloka predispozicija za usvajanje jezika.9. Uloga inputa, prema nativistima je da...10. Neke osobine inputa, prema nativistima, su...11. Nativisti smatraju da roditeljski/starateljski jeziki input ima znaaj za usvajanje nekihaspekata jezika, i to: ...gramatika.12. Navedite obeleja prilagoavanja starateljskog govora malom detetu.13. Navedite primer/osobinu protokonverzacija.14. Kada obino prestaje prilagoavanje?15. Etno i antropolingvistika istraivanja prilagoavanja koriste najede sledede metode.16. Prednost i mana prouavanja i objanjavanja sopstvene kulture se ispoljavaju tako to..17. Dva osnovna modela prilagoavanja jezika i kulture su...18. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u kulturi amerike srednje klaseispoljava se tako to...19. Uloga odraslog i deteta u komunikaciji u SAE kulturi se najede menjaju tako to se stepen kompetencije prilagoava. Objasnite kako.20. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u kulturi Kalulija ispoljava se time to..21. Navedite obeleja jezikog inputa u Kaluli kulturi.22. Kaluli majka smatra da dete mora da naui da govori jasno jer...23. Situaciono, materijalno i bihevioralno prilagoavanje u samoanskoj kulturi ispoljava se time to...24. Navedite obeleja jezikog inputa u samoanskoj kulturi.25. Do simplifikacije u govoru dolazi ne samo u obraanju bebama, ve i...26. Navedite verovanja koja uslovljavaju pojave ekspanzija, reformulacije u komunikaciji odrasli - dete u kulturi amerike srednje klase.27. Navedite verovanja koja uslovljavaju nepostojanje ekspanzija, reformulacije u komunikaciji odrasli dete u kulturi Kalili ili Samoa.