Antropomotorika i razvoj fizičkih sposobnosti

Doc dr Marko Stojanović

Ass Dragoljub Veljović

PREDAVANJE XII

• Koordinacija– Definicija

– Manifestacije,

– Metodika treninga

• Koordinacija- sposobnost

upravljanja pokretima celog tela

ili delova tela u prostoru

(Bompa 2006)

• Ogleda se u brzom i preciznom

izvođenju složenih motoričkih

zadataka, odnosno brzim

rešavanjem motoričkih

problema.

• Predstavlja osnovno svojstvo

CNS pomoću kojeg se upravlja i

optimizuje aktivnost

lokomotornog aparata.

• Koordinacija podrazumeva kompleksan

sled aktivnosti koji se jednostavno može

predstaviti u 4 koraka

– Mišićni pokret stimuliše senzorne receptore

– Receptori šalju informaciju u CNS

– CNS je obrađuje, prilagođava ili unapređuje

• Odabira odgovarajući motorni program ( motorno

učenje)

– I vraća je u mišić putem motoneurona

Pri tome

• Postoji nekoliko tipova povratne sprege tokom ovog procesa

• Koje šalju informacije o sprovedenom pokretu i upoređujući ga sa predviđenim....

• Počinju proces eliminacije grešaka!

• Važno- sportista uči u svakom ponavljanju principom “ neuspelog pokušaja”.

• Nakon velikog broja ponavljanja, mozak sportiste kreira memorisane motoričke programe – ENGRAME.

• Za dobru koordinaciju karakteristično je da se uključuju mišići najprimereniji za određene zadatke po najefikasnijem redu, inhibirajući pritom antagoniste i regulišući frekvenciju nervnih impulsa. Za rešavanje koordinacijskih problema neophodna je potpuna sinhronizacija viših regulatornih centara i perifernih delova lokomotornog aparata (Metikoš 2003).

• Koordinacija je, naravno, usko povezana s tehnikom sportske grane. Da bi sportista efikasno i bez poteškoća vladao tehnikom određene sportske grane, mora imati dobro razvijenu koordinaciju.

• Sportista dobre koordinacije usvaja novu veštinu(tehniku) brzo i sposoban je efikasno je izvoditi.

• Takođe, sportista sa boljom koordinacijom, za isti pokret troši manje energije (Bompa, 2000).

• Dakle, koordinacija je direktno povezana sa efikasnošću korišćenja ostalih motoričkih kapaciteta sportista!

• Na koordinaciju utiče više faktora (Drabik, 1996):

– inteligencija (mogućnost rešavanja kompleksnih, nepredvidivih motoričkih zadataka),

– sistematski trening (unapređuje kinestetički osećaj i na taj način koordinaciju, preciznost i brzinu pokreta);

– stečena motorička znanja (motoričko iskustvo)

– nivo razvijenosti drugih motoričkih sposobnosti (nizak nivo brzine, snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i drugih motoričkih sposobnosti loše utiče na koordinaciju).

Koordinacija se deli na...

Opšta koordinacija

• Predstavlja sposobnost za racionalno izvođenje različitih motoričkih zadataka, nezavisno od sportske specijalizacije

• Baza za razvoj specifične koordinacije.

• Svestrani razvoj sportiste i raznovrsnost u fazama sportskog razvoja zavisiće od sistematskog rada na opštoj koordinaciji, odnosno o izloženosti višestrano usmerenim vežbama tokom detinjstva i adolescencije (Drabik, 1996; Bompa, 2000).

Zašto je to tako?

• Svaki pokret, ma koliko nov, izvodi se na bazi starih koordinacionih veza.

• Novi pokret nastaje od velikog broja elementarnih “komadića” od kojih je svaki usvojen u prethodnom motoričkom iskustvu!

• Veći broj usvojenih pokreta- veći broj elementarnih jedinica ( pixela!)- bolja slika

Specifična koordinacija

• dozvoljava sportisti da brzo, precizno i s lakoćom izvodi kompleksne tehničke i taktičke strukture u različitim uslovima.

• Specifična koordinacija naročito dolazi do izražaja u onim sportskim granama koje obiluju tehničkim elementima (sportske igre). U sportskim igrama važno je precizno izvođenje jednostavnih i složenih veština što je moguće brže u zadanom vremenu ali i pri konstantnoj promeni spoljašnjih uslova kao posledica prisustva protivnika.

Važno!

• Iako se može konstatovati postojanje generalnog faktora koordinacije, potrebno je istaći da postoji relativno veliki broj podfaktora koordinacije koji različito utiču na specifičnu koordinaciju u svakom sportu čineći je relativno nezavisnom sposobnošću

• Pri tome, izvesna korelacija postoji samo između veoma sličnih kretnih struktura.

• Dobar dribler u fudbalu ne mora da bude i dobar dribler u košarci!!!

Senzibilne faze• Tokom rasta i razvoja, deca

prolaze kroz tzv. Senzibilne faze za razvoj sposobnosti, odnosno periode kada je najpogodnije treningom uticati na razvoj određenih sposobnosti.

• Periodi kada sistemi odgovorni za određenu sposobnost prolaze kroz najveće promene smatraju se najpogodnijim za primenu treninga za razvoj te sposobnosti.

• Senzibilna faza za razvoj koordinacije je između 6 i 12 godine

Metodika razvoja koordinacije

• Tri osnovna metodološka pristupa:

– Usvajanje novih i raznolikih pokreta uz povećanje složenosti

– Ako nemaju veze sa sportskom tehnikom , ne moraju da se nauče, već da probaju da se izvedu

– Ovo se radi u danima “aktivnog odmora”

– Ali, najčešće s biraju vežbe koje ostvaruju neki efekat na sportsku tehniku...

– Razvoj sposobnosti za brzu preorijentaciju i

usaglašavanje motoričkih radnji , u skladu sa

promenjenom situacijom

– U kolektivnim sportovima, sve vežbe sa

protivnikom, hendikep situacije...

• Povećanje preciznosti motoričkih radnji i osećaja za vreme i prostor– promena brzine izvođenja kretanja, vremensko

ograničavanje, dodavanje novih kretnih struktura, dodavanje novih zadataka tokom izvođenja vežbe, promene spoljašnjeg opterećenja ( visina prepreke, težina opreme...),

– ograničavanje senzorne kontrole (vezanje očiju, izbacivanje iz ravnoteže,...) povećanje amplitude pokreta i izvođenje koordinacijskih vežbi u uslovima zamora, nakon izvođenja drugih vežbi.

Usvajanje novih i raznolikih pokreta

uz povećanje složenosti• Vežbe koordinacije zahtevaju visoku

koncentraciju. One utiču na nervni sistem i brzo ga zamaraju. Upravo zato najefikasnije je koordinaciju trenirati na početku glavnog dela, ili čak na kraju uvodnog dela treninga.

• Vežbe izvoditi intervalno, s odgovarajućim vremenom za oporavak između ponavljanja. Nije preporučljivo ceo trening posvetiti razvoju koordinacije, već koordinaciju razvijati kroz kraće, ali česte trenažne nadražaje i to u okviru treninga različite usmerenosti.

• Ovaj tip treninga nije energetski zahtevan!

???

PITANJA

Antropomotorika i razvoj fizičkih sposobnosti

Doc dr Marko Stojanović

Ass Dragoljub Veljović