antropomotorika. kojo pavic

UNIVERZITET UNION - NIKOLA TESLA

Docent dr Marjan Marinkovi

PREDMET

ANTROPOMOTORIKA (SKRIPTA)

Beograd, 2013.

2

SADRAJ

Poglavlje 1.......................................................................................................... 3

1.1 Sadraj predmeta............................................................................................... 3 1.2 Ispitna pitanja 4

Poglavlje 2.......................................................................................................... 5

2.1 Uvod u antropomotoriku... 5 2.2 Terminologija. 6 2.3 Pokret......................... 7 2.4 Regije tela...... 7 2.5 Vrste pokreta.. 8 2.6 Lokomotorni sastav: kosti, miii, zglobovi i veze.. 9 2.7 Centralni, periferni i autonomni nervni sistem.............................................. 9

2.8 Miii.................................................................................................................. 9 2.9 Zglobovi, kosti i vezivna tkiva... 10

Poglavlje 3........................................................................................................... 11

3.1 Antropomotorike sposobnosti. 11 3.2 Snaga... 12 3.3 Brzina.. 14 3.4 Izdrljivost.. 15 3.5 Koordinacija... 18 3.6 Spretnost. 19 3.7 Okretnost. 19 3.8 Ravnotea 21 3.9 Preciznost 21

Poglavlje 4........................................................................................................... 23

4.1 Razvoj motorikih sposobnosti kroz uzrast..................................................... 23

Poglavlje 5........................................................................................................... 26

5.1 Istraivanje motorikih sposobnosti................................................................. 26 5.2 Dijagnostike i prognostike karakteristike testova....................................... 27 5.3 Testiranje antropomotorikog prostora........................................................... 28

Literatura............................................................................................................

42

3

POGLAVLJE 1

1.1 SADRAJ PREDMETA

Teorijsk nstv:

1) Istoriogrfij, terminologij, pojm i znj ntropomotorike, definisnost pojmov, ljudski pokret pokreti u rvni, veb, vebnje, trening (intenzitet, obim i frekvencij), zmor i oporvk, trenne metode

2) Antropomotorik (ntomski osvrt) 3) Antropomotorik (fizioloki osvrt) 4) Antropomotorik (biomehniki osvrt)

5) Motorik dimenzij (koordincij) 6) Motorik dimenzij (spretnost) 7) Motorik dimenzij (okretnost) 8) Motorik dimenzij (preciznost) 9) Motorik dimenzij (rvnote)

10) Funkcionlni prostor (sil i sng) 11) Funkcionlni prostor (brzin) 12) Funkcionlni prostor (izdrljivost)

13) Rdionice (poligoni - izrd i prktin primen) 14) Rdionice bterije ntropometrijskih testov i njihov primen, strukovno istrivnje ntropolokog prostor, izrd trennog progrm 15) Rdionice (seminrski i diplomski rdovi) i diskusij o preenom grdiva

Prktin nstv:

Terminologij, kretnje, ulog pokret, ntropoloke dimenzije i njihov primen u prksi, ntropolok merenj, korienje ntropolokih podtk u prktine svrhe (selekcij, dijgnostik i predikcij).

Vebe, primen poslovnih softver, studije sluj (Case Study), testovi znnj, seminrski rdovi.

4

1.2 ISPITNA PITANJA

PRAKTINI RAD (ispit): Kuperov test i ntropomotoriki poligon

PISNI I USMENI DEO:

1. Pojm i znj ntropomotorike 2. Definisnost pojmov 3. Terminologij 4. Ljudski pokret pokreti u rvni 5. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (glv i vrt) 6. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (rmen) 7. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (ruke) 8. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (trup) 9. Antropomotoriko ntomsk nliz pokret/vebnj/trening (noge) 10. Antropomotoriko fiziolok nliz pokret/vebnj/trening

(krdiovskulrni sistem) 11. Antropomotoriko fiziolok nliz pokret/vebnj/trening

(krdiorespirtorni sistem) 12. Antropomotoriko biomehnik nliz pokret/vebnj/trening 13. Koordincij 14. Spretnost 15. Okretnost 16. Preciznost 17. Rvnote 18. Sil i sng 19. Brzin 20. Izdrljivost 21. Antropomotoriki poligoni 22. Bterije ntropometrijskih testov (primeri) 23. Izrd trennog progrm 24. Strukovno istrivnje ntropolokog prostor

5

POGLAVLJE 2

2.1 UVOD U ANTROPOMOTORIKU

Antropomotorika je re koja je sastavljena od rei antropos to u prevodu znai ovek i motorika znai pokret. Jednom reju antropomotorika je nauka o ovekovom pokretu u totalitetu. Kao takva ona prouava ravni u kojima se sam pokret izvodi, funkcionalno, morfoloki, strukturalno i biomehaniki najoptije objanjava ovekov pokret. Unutar nauke o pokretu (antropomotorika) kroz samu nauku bavimo se terminolokim pojmovima i antropolokim sposobnostima.

Cilj predmeta antropomotorika je da se student obui u savladavanju pojmovnog odreenja predmeta, savlada sportsku terminologiju vezanu za pokret, i na kraju shvati uloga i znaaj predmeta Antropomotorika za Sportske nauke kao jedna osnova i temelj.

Ishod predmet: Osposobljen strunjk koji e imti sznnj o ntropomotorikom prostoru. Primen ntropomotorikih sznnj u prksi.

6

2.2 TERMINOLOGIJA

Pokreti trup i glve: klon, suk i kruenj.

Klon: pretklon, otklon, zkloni, usklon Suk: zsuk,odsuk,poluzsuk,poluotsuk,dosuk. Kruenja: (rotcij)

Pokreti ruku: predruenje, odruenje, uzruenje, zruenje, priruenje.

Pokreti nogu: prednoiti, znoiti, odnoiti, prinoenje povrtk noge.

Poskoci: predskok, zskok, odskok u desno, odskok u levo.

Stvovi mogu biti:

1) Stoplim: spetni, spojni, rspetni, srz, rvni, rskorni, spon, uspon, merni. 2) Celim telom: usprvni, kleei, stv o km, stv n glvi, stv o podlktice, stv o loptice

Poloaji tela: sa uporom i bez upora.

Upor - poloj tel kd rukm u nekim drugim delom tel dodirujemo podlogu. - stojei, - kleei, - uei, - sedei, - leei

Bez upor - unj - Sedenj - Lenj

KRUENJA - eona - Bona

OSTALI TERMINI U UPOTREBI

Zgriti - potpuno privlenje pripoj ekstremitet Pogriti delimino ... Sun oprunje pripoj ekstremitet Sgnuti potpun fleksij u zglobu kolen i lkt Pognuti delimin fleksij. Usprv je podiznje iz poloj u stv.

7

2.3 POKRET (3 ravni)

1. Sagitalna (sredina) 2. Frontalna (eona) 3. Transferzalna (poprena)

Napomena: u objanjenju ravni uzima se aktivan stojei poloaj. Aktivan stojei poloaj podrazumeva sledee: stopala su u stavu spetnom, simetrina i celom svojom povrinom na podlozi, kolena su spojena unutranjim delom, karlica, trup, ramena, vrat i glava su u projektovanoj liniji i prate zamiljenu putanju svih segmenata tela od stopala do glave. Telo je u uspravnom poloaju koji omoguava najveu stabilnost stojeeg poloaja (blago napred ugao oko 85 stepeni napred u odnosu na podlogu). Sagitalna ravan se moe opisati kao povrina uzdunog preska tela, tako da su obe strane tela u potpunoj simetriji. Zamiljena ravan je ravan koja se kree zamiljenom putanjom i deli telo nalevu i desnu polovinu. Centar sagitalne ravni je u predelu gonjeg dela karlice.

Pokreti koji se izvode u sagitalnoj ravni su pokreti napred-nazad (npr. pretklon-zaklon).

Frontalna ili eona ravan je zamiljena povrina sa presekom tela na podelu prednjeg i zadnjeg dela. Naime, kada bi telo posmatrali sa strane (leve ili desne) zamiljenom linijom po sredini linija preseka bi se proimala sredinom glave, uha, ramena, karlice, kolenog i skonog zgloba. Pokret odvoenje u stranu. Transferzalna ravan deli telo na gornju i donju polovinu tela. Pokret-rotacija.

Sve tri ravni se spajaju u cenralnoj taki i to u predelu pupka u zamiljenoj sredini ovekovog tela unutar abdomena.

2.4 REGIJE TELA

- Glava i vrat - Ramena - Ruke (gornji ekstremiteti) - Trup - Noge (donji ekstremiteti)

8

2.5 VRSTE POKRETA

- fleksija (pregibanje)

- ekstenzija (opruanje) - abdukcija (odvoenje) - adukcija (privoenje) - cirkumdikcija (kruenje) - rotacija (okretanje)

- pronacija (uvrtanje)

- supinacija (izvrtanje)

- okretanje unutra

- okretanje ka spolja

- opozicija (primicanje palca)

- repozicija (odmicanje palca)

9

2.6 LOKOMOTORNI SASTAV: KOSTI, MIII, ZGLOBOVI I VEZE

Ulogu u pokretu oveka igraju kosti, zglobovi, vezivna tkiva i miii, a nad samim pokretom kontrolu ima CNS, PNS i ANS.

Kontrolu i doziranje pokreta vri CNS (centralni nervni sistem) sa PNS (periferni nervni sistem), a bazno funkcionisanje ANS (autonomni nervni sistem).

2.7 CENTRALNI, PERIFERNI I AUTONOMNI NERVNI SISTEM

Izvrenje pokreta u vidu davanja zadataka i kontrolu tokom izvoenja vri centralni nervni sistem. Centralni nervni sistem ine mali i veliki mozak, modano stablo i kimena modina.

Periferni nervni sistem ine kranijalni (lobanja) i spinalni ivci (kima), koji oivavaju muskulaturu celog tela. Autonomni nervni sistem je usmeren za funkcionisanje ljudskog

organizma bez nae volje (unutranji organi, posturalna muskulatura).

Do samog miia dolaze motorni i senzitivni neuroni. Motorni daju od CNS-a impuls za izvrenje pokreta, a senzitivni prenose informaciju o pokretu do CNS.

2.8 MIII - predstavljaju motorni reaktor za izvrenje pokreta

- glatki,

- popreno-prugasti, - srani mii.

Graa: miina vlakna, snop i ovojnica.

Podela po izvrenju miine kontrakcije: - za pokret (bela vlakna, brza kontrakcija, brz zamor)

- za tonus (crvena vlakna, spore reakcije, rade dugo)

Podela kontrakcija miia na osnovu pokreta: - koncentrina (pribliavanje pripoja) - ekscentrina (udaljavanje pripoja) - statika (bez pokreta)

Podela prema vrsti angaovanja u pokretu: - agonisti (vre pokret) - sinergisti (potpomau pokret) - fiksatori (uvruju pojedine segmente) - neutralizatori (spreavaju nepotrebne pokrete) - antagonisti (suprostavljaju se pokretu)

10

Dejstvo miia odgovara pokretima u zglobu i deli se: - fleksori,

- ekstenzori,

- abduktori,

- aduktori,

- rotatori.

2.9 ZGLOBOVI, KOSTI I VEZIVNA TKIVA

Zglobovi

Vrste zglobova po sastavu:

- vezivni (nema pokreta primer glava), - hrskavini (mali pokret spojeni hrskavicom), - pokretljivi (ispunjeni sinovijalnom tenou).

Sastav zgloba: zglobna povrina, upljina i aura.

Podela: nepokretni i pokretni.

Pokretni: jednoosovinski, dvoosovinski i loptasti.

Kosti

Uloga

- statika potpora telu - kinematika sa zglobovima i miiima uestvuje u pokretu, - zatitna (titi unutranje organe od povreda).

Vrsta kotanog tkiva: kompaktno (vrsto) i porozno (mreasto).

Vrste kostiju:

- duge (ruke, noge), - kratke (ruja i noja), - pljosnate (lobanja, lopatica) - nepravilne (sve ostale)

Vezivna tkiva

Ligamenti (povezuju kosti) i tetive (povezuju mii sa kostima).

Principom dejstava sila i pokretima u ravni unutar zglobova vri se pokret.

11

POGLAVLJE 3

3.1 ANTROPOMOTORIKE SPOSOBNOSTI

Antropomotoriki prostor se sastoji iz 7 dimenzija od kojih su prve tri u domenu funkcionalnih (miini, kardiovaskularni i kardiorespiratorni sistem), a ostale etiri u domenu motorikih sposobnosti (CNS, PNS i ANS).

1. Snaga 2. Brzina 3. Izdrljivost 4. Koordinacija 5. Spretnost 6. Okretnost 7. Ravnotea 8. Preciznost

Funkcionalne sposobnosti su: snaga, brzina i izdrljivost Motorike sposobnosti - vetine koordinacija, spretnost, okretnost, ravnotea i preciznost

Motorike sposobnosti se mogu podeliti na funkcionalne (snaga, brzina i izdrljivost) i vetine (ravnotea, spretnost, okretnost, preciznost i koordinacija). Kod funkcionalnih sposobnosti dominiraju funkcionalne karakteristike, dok kod vetina lokomotorni aparat u totalitetu (CNS, miii i zglobovi). Mozak je taj koji vri obradu informacija, prosledjuje zadatke na izvrenje miiima, pri emu se pokret segmenata tela odvija preko zglobova sa svim njegovim vezivnim delovima (motorni put). Informacija o pokretu se sa druge

strane senzitivnim putevima prati kroz sliku o pokretu i vraa mozgu potrebnu informaciju o celoj izvrenoj radnji pokreta.

Na sve sposobnosti koje e biti analizirane treba obratiti adekvatnu panju. U procesu geneze jednog sportiste potrebno je razvijati sve sposobnosti. Nain praenja trenutnog, tekueg i finalnog stanja jedino se moe i treba utvrditi testovima za procenu navedenih sposobnosti. Vano je napomenuti da u svakom ivotnom dobu neka od sposobnosti daje najbolje rezultate napredovanja, te stoga treba pratiti ciklus ve proverenih saznanja kad i koje sposobnosti i u kojoj meri trenirati.

12

3.2 SNAGA ispoljavanje sile u vremenu

(koeficijent uroenosti .70)

Tip snage:

1. dinamika: - repetitivna - ponavljajua odlikuje se umerenim tempom sa optereenjima >50% 1RM - eksplozivna- odlikuje se maksimalnim brzinskim efektom u snazi.

2. statika ispoljavanje snage bez vrenja pokreta.

Vrste miinih kontrakcija:

- Statika tonus prisutan i menja se, ali se ne menja duina miia

- Dinamika: 1) koncentrina (skrauje mii) 2) ekscentrina (izduuje mii)

Vrste snage:

- Maksimalna (1RM)

- Eksplozivna (1/2 RM)

- Brzinska (1/3 RM)

- Amortizaciona (pliometrija-doskok)

Parametri snage:

1. obim

2. optereenje 3. intenzitet

4. brzina pokreta

5. amplituda

6. vreme izvoenja 7. ritam

1. Obim kao parametar izraen u broju ponavljanja u serijama, broju serija i setu vebanja.

2.Optereenje i 3.Intenzitet: - maksimalno 100% - 1 ponavljaj

- submaksimalno 90-95% - 2 - 3

- veliko 80-90% - 4 6 - srednje 50-80% - 8 12 - malo >50% - 15 - 25

13

4. Brzina pokreta sporo, srednje, brzo, eksplozivno

5. Amplituda ugao izraen u stepenima

6. Vreme izvoenja stotinke, sekunde, minute

7. Ritam 1/2, 4/6..., (brzina/vreme)

Metode treninga snage:

1) ponavljanje istog optereenja jedno optereenje u seriji i setu vebanja

2) menjanje optereenja: - uzlazno (od manjih ka veim optereenjima), - silazno (od velikih optereenja ka manjim) - piramidalno (npr. od manjih ka veim i unazad) posebnu vrstu optereenja predstavljaju zupasta optereenja koja podrzumevaju vie piramida u setu vebanja

14

3.3 BRZINA pokret u jedinici vremena

(Koeficijent uroenosti 85-90%)

Podela:

- brzina reakcije - predstartna (senzo-motorna) reakcija ula sluh, vid, dodir

- promenljiva (prirast, opadanje) ubrzanje i usporavanje

- agilnost - promena pravca karakteristina u sportskim igrama

- maksimalna (konstatna)

Metode treninga brzine

Brzina reakcije: - analitika (jedan deo) - sintetika (celina) - senzorna motorna (reakcija na osnovu ula sluh, vid, dodir)

Razvoj maksimalne brzine pokreta - Zavisi od sposobnosti, znanja i osobina

Metodiki koraci za razvoj brzine (Dintiman,1997): 1. Bazini trening 2. Funkcionalna snaga i eksplozivni pokreti sa srednjim i velikim

optereenjima (55-85% 1RM) 3. Balistika velika brzina pojedinanog pokreta 4. Pliometrija brza izmena ekscentrine i koncentrine kontrakcije (pojedinani ili ponavljajui pokreti) 5. Specifina optereenja (velika brzina 85-100% od max) 6. Sprinterska tehnika i velika izdrljivost 7. Trening iznad maksimalne brzine

15

3.4 IZDRLJIVOST

- aerobna (kiseonik)

- anaerobna

- aerobno-anaerobna

Parametri izdrljivosti:

- puls (veliina pulsa u toku naprezanja) - kiseonik (nivo kiseonika u krvi za vreme naprezanja opada sa obimom i intenzitetom)

- ugljendioksid (nivo CO2 u krvi za vreme naprezanja raste sa obimom i intenzitetom)

- sastav krvi (menja se sastav krvi u toku naprezanja stvara se mlena kiselina, smanjuje mogunost tranzita kiseonika, padaju vrednosti eritrocita...)

Intenzitet izdrljivosti:

1) maksimalno (do 30 sek.)

2) submaksimalno optereenje (30 sek-5min) 3) veliko (5-30 min)

4) optimalno (>30 min)

Svi ivi organizmi poseduju sposobnost prilagoavanja. Efekti adaptacije mogu se akumulirati ime se stvaraju bazini uslovi za bolji rezultat u datim uslovima.

Fenomen adaptacije ve je registrovan u zoni: anatomskih (morfoloko prilagoavanje), funkcionalnih (promene miinog, nervnog, srano-sudovnog i disajnog sistema), biohemijskih (biohemijske modifikacije), kognitivnih (motivaciona struktura, procesi

uenja vezani za trening ili mentalni procesi koji lee u njihovoj osnovi itd), konativnih (brojne varijacije socijalnih ponaanja) i dr., koja posledii adekvatnim nivoom i kvalitetom motorikih sposobnosti.

Dobro programiran trening dovodi do itavog niza specifinih reakcija adaptabilnog tipa, zavisno od konstitucije, faze treninga, uzrasta, opte i specifine pripremljenosti organizma i dr., jo uvek nedovoljno poznatih faktora. Mogunosti prilagoavanja nisu neograniene. One se kreu unutar granica utvrenih genetskim potencijalom svakog sportiste.

Pod izdrljivou se, najee, podrazumeva sposobnost oveka da due vreme obavlja rad odreenog intenziteta, bez smanjenja radnog uinka, odolevajui znacima zamora koji se javljaju.

Da bi se programirao racionalan sistem trenanih procedura za razvoj izdrljivosti, treba podsetiti na neke elementarne fizioloke i biohemijske mehanizme miine aktivnosti. Pre svega treba rei da izvoenje odreene fizike aktivnosti omoguava energija koja se emituje razgradnjom adenozin - trifosfata (ATP) na adenozin-difosfat i fosfat (ADP+P).

16

Meutim, zbog veoma male koliine ATP-a (dovoljne samo za nekoliko miinih kontrakcija), rad dueg trajanja nije mogu bez obnavljanja ATP-a. Obnavljanje ATP odvija se sloenim biohemijskim sistemom poznatim kao resinteza. Resinteza se, shodno intenzitetu i trajanju rada, odvija u anaerobnim i aerobnim uslovima. Resinteza ATP u

anaerobnim uslovima odvija se pomou energije stvorene cepanjem energetskog jedinjenja kreatinfosfata (CP) (koje se, takoe, nalazi u miiu) na kreatin (C) i fosfat (P). Ponovnom razgradnjom ATP-a na ADP+P stvara se energija za miinu kontrakciju.

Poznato je da se do izdrljivosti ne stie samo putem kontrolisanog istrajnog tranja. Za razvoj aerobne izdrljivosti vrlo uspeno moe se primeniti kontinuirano tranje u trajanju od 15-30 minuta, "fartlek" (igra tranjem u prirodi naizmeninim intenzitetom) pri emu treba obezbediti frekvenciju pulsa na nivou 120-150 otkucaja u minutu, ili tranja u kontinuitetu od 6-10 m intenzitetom koji varira od 20-80% od maksimuma i pulsnim vrednostima koje ih prate 130-140 do 170-175 otk/min. Tu su igre loptom na

prostoru 15 x 15 m (3:1 uz jedan dodir), 35 x 20 m (4:4 sa dokerom i dva dodira) i dr., ili elementi tehnike ugraeni u reim aerobne izdrljivosti. Primeri u sportskim igrama sa razliitim dimenzijama terena i veliini lopte.

Stimulacija anaerobnog, glikolitikog reima vodi kroz intervalno-serijska tranja na deonicama od 200 600 m sa 90-95% optereenja uz trajanje pauze od 20"-2' i seriju od 4 ponavljanja s pauzom od 4 minuta. Broj serija se kree od 2-4, uz odmor oko 15 minuta koji je ispunjen radom malog intenziteta.

Koeficijent uroenosti kod izdrljivosti se kree izmeu .70 i .80, mogunost razvoja postoji, ali ne u velikoj meri. Ona se ustvari temelji na efikasnosti funkcionisanja

regulacionih mehanizama koji se manifestuju u:

energetskim rezervama (adenozintrifosfat, kreatinfosfat, glikogen i kiseonik), i

funkcionalnom kvalitetu energetskog potencijala (energetskih procesa).

Poto se izdrljivost manifestuje na razliitim nivoima eksploatacije energetskih struktura, postoji tzv:

anaerobna izdrljivost na nivou laktatne komponente (u trajanju od 3-5 minuta), koja je odgovorna za izvravanje kretnih struktura submaksimalnim intenzitetom, a u njenoj se osnovi nalaze mehanizmi za

regulaciju veliine kiseonikog duga i koncentracije laktata u krvi, anaerobna izdrljivost na nivou alaktatne komponente (u trajanju 15-20

sekundi), koja je odgovorna za izvravanje kretnih struktura maksimalnog intenziteta, u ijoj se fiziolokoj osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju velike koliine kiseonikog duga i minimalne koliine laktata u krvi, i

aerobna izdrljivost (u trajanju od 5 minuta do nekoliko sati), koja je odgovorna za izvravanje kretnih struktura umerenog intenziteta u duem vremenskom periodu, u ijoj se osnovi nalaze mehanizmi za regulaciju i stvaranje energije iz glukoze i slobodnih masnih kiselina.

17

Anaerobna ponavljanja, kojima se postie razvijanje anaerobne izdrljivosti, moe se klasifikovati u tri glavne kategorije, koje odgovaraju:

- kratkotrajnoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 0-25 sekundi (do 200m), - srednjoj anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 25-60 sekundi (200-400m), - anaerobnoj izdrljivosti, koja traje od 60-120 sekundi (400-800m).

Aerobna ponavljanja se takoe svrstavaju u kategorije kratkotrajne, srednje i dugotrajne izdrljivosti:

- kratkotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje od 2-8 minuta (od 800 3000m), - srednje aerobne izdrljivosti, koja traje od 8-30 minuta (3000-10.000m), i - dugotrajne aerobne izdrljivosti, koja traje vie od 30 minuta (10.000m+).

Izdrljivost zavisi od:

kretanja krive minutnog volumena disanja porasta vrednosti pulsa porasta relativne potronje kiseonika (V02 ml/kg/min); porasta respiratornog koeficijenta (RQ); porasta maksimalne potronje kiseonika; porasta ugljendioksida (C02 ml/kg/min); porasta relativne potronje kiseonikog pulsa (V02/kg/HR).

18

3.5 KOORDINACIJA Genetski koeficijent iznosi 0.80

Motorika sposobnost iz domena vetina koja se sastoji od spretnosti, okretnosti i preciznosti pokreta i samim tim je najzahtevnija, kompleksnija i komplikovanija.

. Niin (2000) koordinacija predstavlja svrsishodno, kontrolisano,energetsko, vremensko i prostorno organizovanje pokreta u celine, tj.kretne strukture.

Koordinacijom se naziva sposobnost organizma da adekvatnom motorikom zadatku usklauje pojedine pokrete i radnje u odnosu na prostor, vreme i naprezanje (eljaskov, 2004).

Zaciorskij (1975) odredio je tri manifestacije koordinacije:

kao sposobnost tanog izvoenja brzih motorikih radnji kao sposobnost brzog uenja pokreta kao sposobnost motornog transfera u srodnim i nesrodnim pokretima

Razvoj brzine, snage i izdrljivosti utie na razvoj koordinacije....

Predpubertet predstavlja najvaniju fazu (zovu je fazom brzog sticanja) u razvoju ove motorike sposobnosti. Sadraji primenjljivi u ovom periodu su: vebe za usvajanje motorikih vetina (kotrljanje u svim ravnima, bacanje, udaranje, hvatanje).

Vebe jednostavne ravnotee (hodanje po uskim predmetima, skakanje sa i na niske predmete).

Vebe jednostavnog ritma i reakcije (hvatanje, pljeskanje, poskoci). Vebe za razvoj prostorne orijentacije i oseaja za poziciju tela ili ekstremiteta (puzanje, kotrljanje, kolut napred-nazad), vebe za razvijanje spretnosti (manipulacije rekvizitima). Sloenije vebe ravnotee (okreti, poskoci, skokovi na uskim predmetima...).

Znaaj koordinacije za svestrani razvoj: uestvuje u svakom pokretu, daje kvalitet pokretu, poveava motoriko bogatstvo, stvara iroku bazu za uenje i razvoj svih ostalih pokreta (koji nadolaze iz

budunosti), osnova je za uenje i izvoenje sloenih dinamikih motornih stereotipa vieg

reda,

omoguava lake i bre uenje novog.

Faktori: koordinacija ruku, koordinacija nogu, spretnost, okretnost, agilnost, brzina

promene pravca kretanja, opta statika koordinacija, opta dinamika koordinacija, fina koordinacija tela, gruba koordinacija tela, tajming, tempo, koordinacija u ritmu,

balansiranje predmetima, reorganizacija stereotipnih kretanja, brzina izvoenja kompleksnih motorikih zadataka, koordinacija izboenja silovitih pokreta, motorika edukatibilnost, motorika inteligencija.

19

3.6 SPRETNOST

Motorika sposobnost koja se odlikuje preciznim pokretima i radnjama. U direktnoj je vezi CNS i miini sistem koji utiu u sinergiji. Spretnost se odraava jasnim detaljima u pokretu i deo je vetine. U zavisnosti od sporta ili sportske grane, spretnost je u veoj ili manjoj meri izraena parcijalno (delovi dela i njihovi segmenti). Na razvoj spretnosti utiu brojni endogeni i egzogeni faktori, kao i genetiki prenosni kod roditelja. Nasledni faktor igra veliku ulogu u selekciji sportista u sportovima kod kojih je

itekako potrebna i izraena spretnost. Jedan deo spretnosti do majstorstva sportista postie se treningom, ali uspeh je garatovan od natalnog doba, genetskog koda, selekcije za sportsku granu i na kraju dugogodinjeg trenanog rada. Baterijama testova za procenu spretnosti dolazimo do saznanja o baznim parametrima kako bi mogli da delujemo

prognostiki. SPRETNOST je komponetna fizike sposobnosti koja oznaava dobru i sloenu koordinaciju ekstremiteta.

Spretnost kao motorika sposobnost vrlo je bitna u ostvarivanju vrhunskih rezultata, naroito u sportskim granama gde se tokom nadmetanja koristi neki rekvizit (lopta, unj, vijaa....).

Spretnost predstavlja sposobnost manipulisanja odreenim predmetom. Spretnost se moe podeliti prema tome koji deo tela uestvuje u baratanju rekvizitom (manipulisanje ekstremitetima, trupom, glavom...).

Spretnost kao opta motorika radnja moe se u velikoj meri poboljati i to najvie na raun uvebavanja pokreta i pribliavanjem to je vie mogue motorikom stereotipu.

3.7 OKRETNOST

Motorika sposobnost koja spada u domen vetina, a definisana je velikom amplitudom pokreta u optimalnom vremenskom intervalu. Kada je re o maksimalno brzom vremenskom intervalu onda govorimo o agilnosti. I jedna i druga sposobnost su itekako

vane za uspeh u sportu. Direktno su u zavisnosti od veliine i obima treninga kao i od vebi rastezanja, labavljenja i oputanja.

Okretnost je kompleksna sposobnost koja se manifestuje brzim, tanim, ekonominim i svrsishodnim aktivnostima, koje zavise od kretnog iskustva i karaktera aktivnosti.

Koordinaciono svojstvo pojedinca da organizuje kretanje pravilno, brzo, racionalno i

snalaljivo u novonastalim uslovima i to najadekvatnijim amplitudama. Zasniva se na motornom iskustvu, to znai da e biti okretniji oni koji su ovladali veim brojem razliitih aktivnosti i oni koji su primenjivali aktivnosti u razliitim uslovima.

20

Prema nekim autorima komponente okretnosti su: kinestetiki oseaj, oseaj za prostor, oseaj za vreme, usklaenost nervno- miinih odnosa, odgovarajui stepen intelektualnog potencijala, kao i ostale komponente fizike sposobnosti oveka.

Okretnost u sutini predstavlja saradnju na najviem nivou izmeu motornog i psiholokog potencijala.

Ceo lokomotorni aparat utie na pozitivan rezultat poboljanja okretnosti (miini, kotanozglobni i nervno centralni sistem).

Determinante okretnosti:

- Pravilnost - Brzina - Racionalnost - Snalaljivost

Okretnost se moe podeliti na dva oblika: optu i specifinu okretnost.

Za ispoljavanje opte okretnosti potrebno je da postoje uslovi koji se odnose na sloenost, pravilnost, razliite poloaje, svrsishodnost i brzinu delovanja u neoekivanim situacijama.

Ispoljavanje specifine okretnosti zahteva uslove koji su vezani za tano odreeno vreme. Za bioloki razvoj okretnosti je karakteristino da se dobro razvija do puberteta, kada se obino zapaa izvesno opadanje uslovljeno burnim porastom tela, naroito ekstremiteta. Krajem puberteta ona se ponovo poboljava. Aktivnou i vebanjem okretnost se moe izrazito poboljati. Primeeno je da devojice bre napreduju u usvajanju ove komponente fizike sposobnosti, te da se ta razlika zadrava i u starijim uzrastima. Ona kao i gipkost posredno utie na ispoljavanje ostalih antropomotorikih dimenzija.

Sredstva za razvoj opte okretnosti su vebe opte pripreme, specijalne asimetrine vebe, aktivnosti razliiti po strukturi kretanja (razliiti sportovi), vebe sa rekvizitima (palice, lopte, vijae, unjevi...)

Sredstva za razvoj specifine okretnosti mogu biti taktiko-tehniki elementi i kombinacije elemenata u odreenim aktivnostima, kao i takmienja, u uslovima karakteristinim za sportske discipline.

Metodska uputstva, usmerena na podsticanje okretnosti, zasnivaju se na primeni

neubiajenih poloaja, zatim na izvoenju vebi u suprotnom smeru u odnosu na demonstratora (pricip ogledala), na promeni brzine izvoenja kretanja, promeni tempa kretanja, promeni prostora, promeni naina izvoenja vebe, na dodatnom uslonjavanju, na izvoenju poznate vebe u promenjenim uslovima.

21

3.8 RAVNOTEA

Motorika sposobnost iz domena vetina koja se odlikuje spremnou i mogunou lokomotornog sistema da se suprostavi raznim silama (zemljina tea, cetrifugalna, centripetalna, sile koje su uzrokovane drugim sportistom).

Sposobnost odravanja aparata za kretanje u odreenom poloaju u uslovima mirovanja (statika ravnotea) i kretanja (dinamika ravnotea).

Mogunost zadravanja ravnotenog poloaja u miru i u kretanju sloen je sistemski sklop u koji uestvuju CNS, miini i kotanozglobni.

Ravnotea (kao komponenta koordinacije) predstavlja sposobnost odravanja ravnotenog poloaja u uslovima mirovanja ili kretanja. Takoe, predstavlja brzinu reagovanja i prestruktuiranja aktivacije suprotnih miinih grupa.

Mogunost da se uspostavi i to due zadri ravnotea u zavisnosti je od stanja lokomotornog i CNS-a, kao i od treninga. Ravnotea zavisi od funkcije ulnog organa koji se nalazi u slunom lavirintu, od centara ravnotee u CNS-u, kinestetikog oseaja, koji je uslovljen ulnim organima u miiima, tetivama i zglobnim aurama, a i od opaanja vida, jer znamo da je lake odravati ravnoteu kada su oi otvorene, nego zatvorene.

to je uzrast stariji i ravnotea je bolja. Senzitivni period za razvoj ravnotee su 9-10, 14-15 i 16-17 godina.

Za odravanje ravnotenog poloaja, veoma je znaajno da se razvije oseaj ravnotee, iji su nosioci dobro razvijeni, ne samo vestibularni, ve i kinestetiki, taktilni i optiki analizatori. Sloenost ravnotenog poloaja zavisi od veliine povrine oslonca, visine teita tela, kao i poloaja slobodnih delova tela. Teinu ravnotenog poloaja takoe uslovljava i vreme njenog trajanja.

3.9 PRECIZNOST

Motorika sposobnost oveka da pogodi cilj voenim, baenim, udarenim ili lansiranim predmetom. Pod preciznou se podrazumeva i sposobnost izvoenja tano usmerenih i doziranih pokreta i kao takva je povezana za tanost ocene prostornih i vremenskih parametara datog sistema kretanja i odgovarajueg kretnog reagovanja u njemu.

Preciznost je sloena i osetljiva psihofizika sposobnost koja zavisi i od momentalnog raspoloenja, emocija, sposobnosti koncentracije, ali i od drugih motorikih sposobnosti.

Bioloki razvoj preciznosti uslovljen je razvojem koordinacionih mogunosti CNS-a pa praktino zavisi od toga, ali se na njenom razvoju moe raditi do kraja ivota.

22

Istiu se, najee dva aspekta preciznosti:

1. Preciznost voenja sposobnost izvoenja tano usmerenih i optimalno mehanikih i fiziolokih doziranih pokreta kojima domauje cilj (u boksu, maevanju, ili sportskim igrama) - da se neposredno voeni predmet ili deo tela plasira na odreeno mesto i

2. Preciznost bacanja (lansiranja predmeta) sposobnost pogaanja izbaenim predmetima (lopte, koplje, bomba, loptica, strelica pikada) odreene take ili povrine u prostoru domaaja - da se baenim, udarenim ili lansiranim predmetom pogodi cilj koji se nalazi na odreenoj udaljenosti.

Primer testova za procenu preciznosti:

Pikado Ciljanje dugim tapom Ciljanje kratkim tapom Gaanje u horizontalnu metu

23

POGLAVLJE 4

4.1 RAZVOJ MOTORIKIH SPOSOBNOSTI KROZ UZRAST

Motoriki razvoj predstavlja sastavni deo ukupnog razvoja oveka i zbog toga manifestacije motorike razvijenosti, esto identifikovane kao motorike sposobnosti, posredno ukazuju na razvijenost pojedinih organa i funkcija organizma kao celine. Ovde

se podrazumeva da su sposobnosti individualne karakteristike od kojih zavisi uspenost u odreenoj aktivnosti (Kukolj, M. 2006). Tokom rasta i razvoja oveka, dolazi do velikih promena organizma, i stoga treba imati u vidu da postoji ogromna povezanost

motorikog razvoja sa morfolokim i psiholokim razvojem.

Karakteristike psiholokog razvoja

Psiholoke promene u toku razvoja su sastavni deo funkcionalnih promena i povezane su sa morfolokim razvojem pojedinih tkiva i organa. Osnovne karakteristike psiholokog razvoja oveka mogu biti posmatrane kroz razvoj panje, razvoj motivacije i razvoj volje.

- Razvoj panje je paralelan proces uspostavljanju kontrole miia aktivnosti, tj.dobra kontrola miia stvara preduslove za odsustvo nepotrebnih pokreta i uslove za veu panju.

- Uporedo sa razvojem panje razvija se i motivacija. U razvoju motivacije primarni nivo ima faza odravanja ivota, odnosno zadovoljenja organskih potreba. Nakon toga, sledi faza razvoja motivacije po osnovu odbrambrenih funkcija, odnosno bezbednosti. Dalji

razvoj motivacije odvija se kroz fazu pripadanja grupi (socijalizacija) i fazu

samocenjenja, pa je i razvoj motivacije posledica motiva vezanih za grupu i ostvaruje se

kroz poloaj u grupi (Lazarevi, 1987).

Karakteristike morfolokog razvoja

Opti tok razvoja opisuje se na osnovu promena visine tela i mase tela u oveku tokom ivota. Detaljniji uvid u morfoloke promene moe se dobiti analizom: 1. duinskih karakteristika tela (longitudinalna dimenzionalnost) 2. poprenih karakteristika tela (transverzalna dimenzionalnost) 3. zapremine (volumen)

4. koliine masnog tkiva (adipoznost).

Morfoloki rast i razvoj odvijaju se pod uticajem unutranjih faktora (genetika), a uticaj spoljanjih faktora ogleda se prvenstveno kroz nain ivota u kojem nain ishrane i fizika aktivnost reguliu masu tela, tj.masno tkivo.

24

Morfoloki rast i razvoj odvija se od roenja do punog razvoja organizma i prolazi kroz 2 faze: faza ubrzanog i faza usporenog razvoja.

1. faza ubrzanog razvoja traje od roenja do 6-7 godine i naziva se jo infatilna faza razvoja,

2. faza ubrzanog razvoja traje od 12 do 16-17 godina kada se organizam razvija

ubrzano, i deca rastu u visinu i imaju ubrzan razvoj miine mase. Uporedo sa morfolokim razvojem, razvija se: nervni sistem, kardiovaskularni sistem, disajni sistem i drugi sistemi u organizmu.

Karakteristike motorikog razvoja

Motoriki razvoj je sastavni deo ukupnog razvoja i aktivna je posledica razvojnih promena. U tim promenama razvoj nervnog sistema daje osnovu za razvoj motorikog sistema. Specifinosti razvoja nervno-miinog i ukupnog motorikog sistema neposredno se projektuju na kvantitativne karakteristike kretanja.

- Prva i druga godina ivota je period infazije, motoriki razvoj je karakteristian po uspostavljanju kontrole kretanja (uspravljanju, odravanju uspravnog poloaja i usvajanju sve sloenijih kretanja). - U toku prve, druge i tree godine osnovne promene ostvaruju se u uspostavljanju kontrole doivljaja, a zatim i aktivnom razvoju karakteristika kretanja. - Od tree do este godine brzo se razvijaju karakteristike kretanja i to se ogleda kroz razvoj koordinacije i uspostavljanja viih ciljeva kretanja. - Od sedme do dvanaeste godine karakteristian je period u kom dolazi do usaglaavanja funkcija nervno-miinog sistema i morfolokih karakteristika. - Od 12 do 15te godine (pubertet) karakteristian je razvoj analizatora kretanja i kore nervnog sistema. Motoriki razvoj se odvija kroz razvoj okretnosti, skonosti i brzine, a zatim sledi period pune motorne aktivnosti.

Opti tok razvoja motorikih sposobnosti karakterie: heterohronost razliite motor.sposobn.nastaju u razliitim periodima razvoja, sinfaznost razvoj pojedinih motor.sposobn.se meusobno poklapa, ritminost i individualnost.

U skladu sa optim tokom razvoja, razvoj motorikih sposobnosti naelno se moe opisati tako to se:

- Od 7 do 9 godine razvija koordinacija

- Od 10 do 12 godine razvija brzina

- Od 13 do 14 godine razvijaju se brzina i snaga

- U 15toj godini razvija se izdrljivost

- Od 17 do 19 godina objedinjuju se sve sposobnosti!

25

Dakle, motoriki razvoj je proces izgraivanja tkiva i organa, kao i stalnog usaglaavanja funkcija tih organa, koji se manifestuju u razliitim telesnim aktivnostima poev:

- od roenja pa do 2 godine ivota, zatim se motoriki razvoj nastavlja kroz igru do 3 godine,

- od 4 do 6 godine brzina, gipkost, sila i izdrljivost razvijaju se u okviru kretanja, ali ne i kroz posebno organizovane programe vebanja, - od 7 do 10 godine razvija se motorno iskustvo,

- od 11 do 14 godine razvija se interes, profiliu se sklonosti i formira ukus, - od 15 do 17 godine definie se struktura linosti i izgrauju motivi.

Razvojni period obuhvata i morfoloke, motorike i psihosocijalne promene, ali sa aspekta mogunosti i potrebe aktivnog uticaja na obim i karakter promena, razvoj koordinacije predstavlja bitan faktor razvoja motorike uspenosti. Tako razvoj koordinacije moe biti posmatran i kroz razvoj:

Senzitivni period za razvoj orijentacije u prostoru obuhvata uzrast od 6 do 17 godine,

a intenzivno se razvija od 12 do 17 godine.

Ritmino izvoenje pokreta razvija se u periodu od 6 do 14 godine, a intenzivni period razvoja je od 9 do 12 godine.

Razvoj koordinacije pokreta u vremenu obuhvata period od 7 do 13 godine, a

intenzivni period razvoja je od 7 do 10 godine.

Razvoj na audio-vizuelne nadraaje obuhvata period od 7 do 12 godine, a intenzivni period razvoja je od 8 do 11 godine.

Razlikovanje pokreta (sposobnost diferencijacije) obuhvata period od 7 do 15 godine, a

intenzivni razvoj od 10 do 12 god.

Motoriko prilagoavanje obuhvata period od 8 do 13 godine, a intenzivni period razvoja je od 9 do 12 god.

Ravnotea obuhvata period od 9 do 13 god, a intenzivni period razvoja je od 11 do 13 godine.

26

POGLAVLJE 5

5.1 ISTRAIVANJE MOTORIKIH SPOSOBNOSTI

Istraivanjem motorikih sposobnosti vri se prognoza razvoja sposobnosti ili prognoza razvoja rezultata, kao i struktura procesa vebanja, struktura dostignute forme i modelnih karakteristika (Kukolj, 2006).

Podaci vani za istraivaki rad mogu se dobiti na sledei nain: 1. posmatranjem (ekspertnom analizom)

2. merenjem

3. eksperimentom i

4. logikim zakljuivanjem

Posmatranjem se procenjuju izgled i proporcije tela, nain reagovanja i nain izvravanja aktivnosti u zavisnosti od toga da li su standardni ili nestandardni uslovi.

Razvojne karakteristike utvruju se sistematskim merenjima, u kojima se razlikuju merenja morfolokih karakteristika (antropometrija), merenja funkcionalnih mogunosti i merenja opteg i specifinog karaktera motorikih sposobnosti.

Za utvrivanje rasta i razvoja bitne mere su: 1. longitudinalne dimenzionalnosti (visina tela, sedea visina, duina nogu, ruku i dr) 2. transverzalne dimenzionalnosti (irine karakteristinih segmenata tela ramena, karlice, kukova i i dijametri lakta, ake, kolena, skonog zgloba i dr.) 3. potkonog masnog tkiva (koni nabori nadlakta, lea, trbuha, natkolena, potkolena).

Znaaj israivanja strukture morfolokih karakteristika posebno je evidentan zbog suptilne povezanosti morfolokih karakteristika (oblika tela), funkcionalnih i motorikih sposobnosti (funkcija kao sadraja i motorike sposobnosti kao aktivnosti).

Merenje motorikih sposobnosti moe biti: analitikog i sintetikog karaktera.

- Analitiki pristup (jedan segment) u izboru motorikih merenja zasniva se na parametrima koji omoguavaju uvid u nivo i karakteristike nivoa pojedinih motorikih sposobnosti (sila, snaga, brzina, izdrljivost, okretnost, gipkost).... Ovaj pristup moe sadrati i parametre sa topolokom konfiguracijom (npr.snaga ruku, ramenog pojasa i dr). Upotrebna vrednost ovih parametara sastoji se u tome to omoguavaju odreivanje strukture na poetku, u toku i na kraju procesa vebanja. Podaci dobijeni na poetku procesa vebanja mogu posluiti za proveru efekata izvrenog rada i omoguavaju eventualnu korekciju i reorganizaciju daljeg rada. Merenje na kraju procesa vebanja omoguava ukupnu ocenu promena nastalih kao posledica sprovedenog vebanja i uslova vebanja.

27

- Sintetiki pristup u istraivanju zasniva se na parametrima o telesnim aktivnostima izvrenim u celini, onako kako to zahtevaju racionalnost tehnike i konvencije o optim uslovima ispoljavanja efikasnosti u razliitim telesnim aktivnostima. To se odnosi na ocenu tehnike, ocenu tehniko-taktikih reenja i rezultate izvrenog rada. Promene motorikog statusa istrauju se u prirodnim uslovima, u kojima odreeni deo posmatranog obeleja namerno izmenjen. Praenje unapred definisanih uslova i utvrivanje unapred odreenih parametara naziva se eksperimentom. U eksperimentu mogu biti utvreni i praeni uticaji odreenog vebanja na organizam oveka, na funkcije pojedinih sistema organizma, predmet istraivanja moe biti uspenost savladavanja predvienog gradiva kao i drugi elementi procesa vebanja (vebe, uslovi rada, reim rada, intenzitet rada i dr.).

Procena optih motorikih sposobnosti vri se testovima ili baterijom testova koji omoguavaju svestrano sagledavanje stanja telesnih sposobnosti.

5.2 DIJAGNOSTIKE I PROGNOSTIKE KARAKTERISTIKE TESTOVA

Pod dijagnostikim karakteristikama testova podrazumevaju se mere i postupci kojima se kvantifikuju bitne sposobnosti, kretanja ili odreene karakteristike kretanja u cilju definisanja njihovog nivoa, strukture, dinamike promena, sloenosti i karaktera. Dijagnostike karakteristike su znaajne kada se utvruje: stanje zdravlja, stanje motorikih sposobnosti i radna sposobnost osoba razliitog uzrasta, pola i specifine sportske orijentacije.

Prognostike karakteristike testova znaajne su u predikciji razvoja telesnih sposobnosti, postignua i stabilnosti tehnike.

Prognozom su obuhvaeni i: razvoj metodike treninga, znaajnog postignua u periodu od 4-8 godina i sportska obdarenost.

Prognoza razvoja metodike treninga vri se na osnovu ekspertize dokumentacionog materijala i obuhvata analizu primenjenih sredstava, metoda, uslova rada i postignutih

rezultata.

Prognoza postignua se vri za period od 4 do 8 godina, na osnovu regresije koja obuhvata podatke koji se odnose na vremenski trend rezultata i podatke o ueu sluajnih faktora. Prognoza sporske obdarenosti vri se na osnovu visine (kvaliteta) rezultata, na osnovu stabilnosti rezultata, na osnovu povezanosti juvenilnih i definitivnih rezultata, kao i na

osnovu tempa prirasta rezultata.

Kontrola u fizikom vaspitanju, rekreaciji, a naroito u sportu moe biti usmerena ka strukturi i nivou fizike pripremljenosti jednog svojstva ili pojedine karakteristike odreenog svojstva. Sadraj kontrole uslovljen je specifinostima adaptivnih sistema od kojih, u najveoj meri, zavisi efikasnost kretanja (kardiovaskularni, respiratorni i metaboliki sistem, stanje neuromiinog aparata, nervnog sistema i brzinsko-snanih svojstava: koordinacija u optem i strukturnom smislu; elastinost miia, gipkost i dr.).

28

5.3 TESTIRANJE ANTROPOMOTORIKOG PROSTORA

1. Poetno merenje 2. Predvianje 3. Transformacija (trening)

4. Tranzitno ili zavrno merenje 5. Objanjenje

Metrijske karakteristike testa

1. Objektivan

2. Osetljiv

3. Pouzdan

4. Upotrebljiv

PRIMERI TESTOVA

TESTOVI REPETITIVNE SNAGE

1RM (repetition maximum)

Poetni poloaj zavisi od miine grupe za koju se test izvodi.

Opis - 1 maksimalni ponavljaj se izvodi za testiranje svih grupa miia. Posle dobre pripreme u vidu zagrevanja i rastezanja, kao i uvoda u optereenje sa vebama snage 2 serije 4 do 8 ponavljaja 50 % od maksimuma, pristupa se 1 maksimalnom ponavljanju.

Odredi se perceptivni maksimum, ako se sa lakoom savlada teret, onda se teina postepeno poveava sve dok se ne uradi 1 max ponavljaj. Pauza izmeu ponavljaja ne bi trebalo da bude manja od 1, a ne vea od 2 minuta. U sluaju da je optereenje preveliko i da se teina ne moe savladati bez pomoi asistenta smanjiti optereenje koji moemo savladati, a priblino je maksimumu.

Ocenjivanje Uspeno izveden jedan max ponavljaj.

Napomena Prilikom izvoenja testa voditi rauna o mogunosti povreivanja koje moe biti usled neadekvatne pripreme, nepravilne tehnike izvoenja pokreta, prevelikog optereenja, nestrunosti asistenta...Da bi test bio validan u proceni maksimalne sposobnosti da mii projektuje silu potrebno je muskulaturu adaptirati kroz primarnu adaptaciju CNS. To bi znailo, primera radi, da se opte vebe snage cele muskulature angauju u krunom obliku rada sa optereenjem od 50% od perceptivnog maksimuma, sa proseno 2- 3 serije unutar 2 seta vebanja za svaku miinu partiju. Za bazini adaptaciju CNS potrebno je najmanje 2 trenane nedelje pre odreivanja maksimuma.

29

Sklek na tlu

Poetni poloaj za realizaciju testa je u uporu na rukama.

Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti grudne muskulature koristio bi se test sklek na tlu. Stav aka na podlozi je diskutabilan i postoje varijacije (uski, srednji i iroki), kao i u toku neposrednog izvrenja testa sa varijacijama u odvoenju laktova bono ili uz telo. Poloaj svih segmenata tela (ramena, trup, karlica, kolena i stopala) moraju u toku realizacije testa da budu u ravni bez oscilovanja i pravljenja figura. Poloaj stopala moe biti spetni, irine kukova ili jo ire.

Ocenjivanje - Uspeno izveden sklek je do sputanja grudi do tla. Vraanjem u poetni poloaj izveden je ponavljaj.

Napomena - greke su u naruavanju poloaja savijanjem segmenata tela, cimanjem, gibanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

Zgib na vratilu

Poetni poloaj je u uporu na rukama sa nathvatom ili pothvatom (u razliitoj irini hvata). Telo je u viseem poloaju.

Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti lene muskulature (gornje regije) zgibovi na vratilu.

Ocenjivanje - Iz viseeg poloaja podizanjem i izjednaavanjem nivoa brade sa vratilom, pravilno je izveden pokuaj. Vraanjem u poetni poloaj (varijacije- donji uglovi lopatica, gornji uglovi lopatica, ramen dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je

ponavljaj.

Napomena - Greke su u naruavanju viseeg poloaja savijanjem nogu, zibanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

30

Podizanje trupa sa tla

Poetni poloaj za realizaciju testa je leei na leima.

Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti trbune muskulature koristio bi se test podizanje trupa sa tla. Poloaj ruku moe da ima brojne varijacije (iza glave, na grudima, pored ela...), poloaj nogu takoe je primetan sa varijacijama savijenih i opruenih kolena.

Ocenjivanje - Iz leee pozicije podizanje trupa je do potpuno sedeeg poloaja. Vraanjem u poetni poloaj (varijacije - donji uglovi lopatica, gornji uglovi lopatica, ramena dodiruju tlo, glava dodiruje tlo...) izveden je ponavljaj.

Napomena - Greke su u naruavanju viseeg poloaja savijanjem nogu, cimanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

uanj

Poetni poloaj je stav sa varijacijama (spetni, irina karlice, irina ramena...), zategnuti i aktivni svi segmenti tela, pogled pravo, ruke sa varijacijama (uz telo, iza glave, na

grudima...).

Opis - Za procenu snage i snane izdrljivosti muskulature donjih ekstremiteta koristio bi se test uanj.

Ocenjivanje - Iz uspravnog poetnog poloaja telo savijeno u kolenima se dovodi do unja (sa varijacijama u amplitudi). Vraanjem u poetni poloaj izveden je ponavljaj.

Napomena - Greke su u naruavanju poloaja savijanjem segmenata tela, cimanjem, gibanjem, prenosom teine sa jedne na drugu polovinu tela... Realizacija testa je optimalnom frekvencijom pokreta bez odmora.

Opte napomene:

Svaka varijacija ima praktinu primenu i svrsishodnost koja je na volji realizatoru testiranja,

Na primerima angaovane muskulature postoji ili se mogu smisliti testovi koji bi mogli da nam poslue u proceni svih miinih grupa u telu,

Prilikom testiranja mora se voditi rauna o metrijskim karakteristikama testova. Predlog poetnicima je da se koriste standardni testovi provereni dugogodinjom realizacijom,

Izrada i korienje testova koji jo nisu proli standard moe biti opasan po zdravlje sportiste, a od znanja i iskustva trenera zavisi da li e i kada biti primenjen.

31

Test eksplozivne snage se moe primeniti sopstvenom teinom ili sa spoljanjim optereenjem pri emu je brzina izvoenja pokreta maksimalna. Ceo test je vremenski ogranien, tako da je potrebno za to manje vremena izvesti vei broj pokreta. U sluaju rada sa spoljanjim optereenjem (tegovima) optereenje ne bi trebalo da pree preko 50%,

Svi testovi snage se mogu izvesti sa sloenom lokomotornom funkcijom (skokovi, i poskoci - pliometrija, tranja, iskoraci),

Ne preporuuje se testiranje parametara snage uz spoljanji teret partnera iz razloga to je optereenje neadekvatno i nekontrolisano, pa moe da dovede do povreivanja,

Test statike snage je merenje izdraja u fiksnom poloaju. Nema parametra amplitude, obima i frekvencije pokreta. Sopstvenom teinom ili spoljnim optereenjem (tegovima). Vreme je elementarni parametar.

TESTOVI BRZINE

POKRET

- Desnom rukom napred - Pokret desnom rukom sa leva na desno - Levom rukom sa leva na desno - Sa dve ruke sa leva u desno - Karate udarac

FREKVENCIJA

- Taping rukom - Kruenje rukom - Taping nogom - Taping nogom o zid

SPRINT

- Sprint iz visokog starta na 20 metara



32

Taping rukom

Opis mesta izvoenja: Za izvoenje testa potrebna je ravna povrina minimalnih dimenzija 2x2 metra. Na stolu je privrena daska za taping (dva kruga prenika 20 cm razmak izmeu njihovih unutranjih rubova je 61 cm).

Zadatak: Test se izvodi iz sedeeg poloaja, levi dlan se nalazi na sredini daske, a desna ruka je ukrtena preko leve i dlan se nalazi na levom krugu. Na znak sad to bre moe, u vremenu od 15 sekundi, dodiruje prstima naizmenino jedan pa drugi krug. Zadatak se ponavlja tri puta.

Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odraenih ciklusa u 15 sekundi. Jedan ciklus predstavlja ispravno dotaknut levi i desni krug.

Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promai plou ili je i ne dotakne.

Taping nogom

Opis mesta izvoenja: Za izvoenje testa potrebna je ravna povrina minimalnih dimenzija 2x2 metra. Drvena konstrukcija za taping nogom privrena je za podlogu.

Zadatak: Ispitanik sedi na prednjem delu stolice ne naslanjujui se na naslon, sa rukama na struku. Levu nogu postavlja na tlo, a desnu na dasku sa leve strane pregrade. Na znak

sad ispitanik je potrebno da to bre prebacuje desnu nogu sa jedne na drugu stranu pregrade, u vremenu od 15 sekundi, dodirujui prednjim delom stopala dasku. Zadatak se ponavlja tri puta.

Ocenjivanje: Meri se broj ispravno odraenih ciklusa u 15 sekundi.

Napomena: Neispravnim doticajima se smatra ako ispitanik promai plou ili je i ne dotakne.

33

TESTOVI IZDRLJIVOSTI

- Vonja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi - Vonja na biciklergometru u trajanju od 150 sekundi - Tranje u vremenu od 15 minuta - Step test

Step test

Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi.

Zadatak: Ispitanik stoji pored klupe (za mukarce visine 40 cm, za devojke visine 30 cm), na znak merioca kree da se penje i silazi obema nogama sa klupe i to nogom kojom se prvo popeo, tako da njom i silazi. Ritam koraka usklaen je sa metronom. Test traje 5 minuta.

Ocenjivanje: Po isteku 5 minuta merilac zaustavlja ispitanika i postavlja ga na stolicu,

palpira mu arteriju (karotidnu, ulnarnu, radijalnu) i meri brzinu otkucaja srca (u 10 s, 15 s

ili ceo minut). U protokol unosi vrednosti frekvence srca za jedan minut (ukoliko je

merio za 10 ili 15 s u tom sluaju dobijenu vrednost mnoi sa 6 ili 4).

Napomena: Ovaj test se moe izvesti istovremeno sa vie ispitanika, na taj nain to se svi nalaze pored klupe i sukcesivno se prikljuuju testu na 15 s, u tom sluaju merenje frekvence srca se meri u 10 s.

KOORDINACIJA

Pod koordinacijom, kao bazinom motorikom sposobnou, podrazumeva se sutina sloenih kretanja, pri emu u ostvarivanju tih kretanja u odreenoj meri i odnosu uestvuju i druge motorike sposobnosti.

koordinacija = motorika inteligencija

TESTOVI KOORDINACIJE

- Voenje lopte rukom - Amortizacija lopte - Slalom nogom sa dve lopte - Provlaenje i preskakivanje - Penjanje i silaenje po klupi i ribstolu - Osmica sa saginjanjem - Poligon unazad - Koraci u stranu - Okretnost u vazduhu - Tranje oko baze

34

Voenje lopte rukom

Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 metara 5 stalaka je rasporeeno na udaljenosti od po 2 metra.

Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka sad to bre vodi loptu boljom rukom u slalomu izmeu stalaka. Kod poslednjeg stalka ispitanik se okree za 180 i na isti nain vraa se do startne linije. Zadatak je zavren nakon to ispitanik pree startnu liniju.

Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne linije u povratku.

Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greka ukoliko sluajno srui stalak. Ukoliko ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaenje stalaka, vraa se na mesto gde je uinio greku. Za to vreme toperica se ne zaustavlja.

Amortizacija lopte

Opis mesta izvoenja: Ispred ravnog zida 3x3 na ravnoj podlozi dva metra od zida oznaen je pravougaonik veliine 3x2 m, ija je ira strana paralelna sa zidom.

Zadatak: Ispitanik baca loptu sa grudi u zid i doekuje je nakon odbijanja na dlan bolje ruke. Zadatak je zavren nakon to ispitanik napravi 10 bacanja i 10 pokuaja amortizacije lopte.

Ocenjivanje: Ispitiva broji ispravne pokuaje. Napomena: Upisuje se broj ispravno amortizovanih lopti. Pod tim se smatra da se lopta:

ne odvaja od ruke prilikom hvata, smiruje iznad visine ramena, nekoliko trenutaka zadri u ruci (dok ispitiva ne kae). Ispitanik ne sme da izae iz pravougaonika. Lopta mora biti baena obema rukama i ne sme da padne na tlo.

Slalom nogom sa dve lopte

Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 metara 5 stalaka je rasporeeno na udaljenosti od po 2 metra.

Zadatak: Ispitanikov je zadatak da nakon znaka sad ispitanik poinje voditi istovremeno obe lopte obema nogama u slalomu izmeu stalaka. Kod poslednjeg stalka ispitanik se okree za 180 i na isti nain vraa se do startne linije. Zadatak je zavren nakon to ispitanik pree startnu liniju.


Napomena: Ispitaniku se ne uzima kao greka ukoliko sluajno srui stalak. Ukoliko ispitanik iz bilo kog razloga prekine sukcesivno obilaenje stalaka, vraa se na mesto gde je uinio greku. Za to vreme toperica se ne zaustavlja.

35

Provlaenje i preskakivanje

Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 7,5 m postavljena su 4 okvira vedskog sanduka, na taj nain to je rastojanje od starta do prvog okvira zatim rastojanje izmeu okvira i rastojanje izmeu zadnjeg okvira i okretita 1,5 m.

Zadatak: Na znak sad ispitanik tri do prvog okvira, preskae ga, provlai se kroz drugi okvir, preskae trei, provlai se kroz etvrti, okree se za 180 i u povratku obilazi prepreke ali na suprotan nain.


Napomena: Ukoliko ispitanik srui okvir vedskog sanduka u trenutku pre nego ga je proao, duan ga je sam namestiti i tek tada izvriti taj deo zadatka. Ukoliko ga je sruio pri kraju izvoenja odreenog dela zadatka nastavlja bez zastoja. Okvir preskae sunono, jednonono, a moe ga i prekoraiti.

Penjanje i silaenje po klupi i ribstolu

Opis mesta izvoenja: vedska klupa je zakaena uz ribstol pod uglom od 45.

Zadatak: Na znak sad ispitanik se penje etvoronoke uz vedsku klupu do kraja. Tada se prihvata za ribstol iznad glave koliko mu je potrebno da stavi nog na prvu pritku koja

je ispod oslonca klupe i sputa se sa ribstola, jednu po jednu pritku do tla. im dodirne tlo sa obe noge vraa se istim putem.

Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do momenta kada ispitanik ne dodirne tlo sa obe noge.

Napomena: Pri silasku sa ribstola ili prilikom penjanja ne sme da preskoi niti jednu pritku, ukoliko se to desi vraa se na pritku do koje je doao pravilno i otuda nastavlja dalje. Na pritke moe postavljati obe noge ili samo jednu (kao po stepenicama).

Osmica sa saginjanjem

Opis mesta izvoenja: Stalci su postavljeni na udaljenosti od 4 m, a izmeu njih je razapeta elastina traka.

Zadatak: Ispitanik stoji pokraj jednog stalka u smeru drugog, prsti nogu su u ravni sa

stalkom. Elastina traka je zategnuta u visini gornje bedrene bodlje. Na znak sad ispitanik najbre to moe obilazi stalke sledei zamiljenu liniju poloenog broja 8, saginjui se svaki put ispod razapete trake. Zadatak je zavren nakon to ispitanik obie oko stalka na opisani nain 4 puta i protri pokraj stalka koji je sluio za start. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska startne linije u povratku.

Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotie traku. Ima pravo na jednu greku, na ta se upozorava, a prilikom druge greke zadatak se prekida i ponavlja.

36

Poligon unazad

Opis mesta izvoenja: Na stazi duine 10 m obeleene su linije starta i cilja, na 3 m od starta postavljena je baza vedskog sanduka, a na 6 m najvei okvir na taj nain da veom stranom dodiruje podlogu.

Zadatak: Ispitanik je oslonjen na dlanove i stopala, leima okrenut preprekama. Stopala su mu ispred startne linije. Na znak sad unazad savladava prepreke, prvu penjanjem, a drugu provlaenjem. U toku zadatka ispitanik ni u jednom trenutku ne sme okretati glavu. Zadatak je zavren kada ispitanik sa obe ruke pree liniju cilja.

Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska linije cilja.

Napomena: Ukoliko pre savladavanja prepreke istu obori, ispitanik je duan da je namesti pa da obavi zadatak, za to vreme toperica se ne gasi.

Koraci u stranu

Opis mesta izvoenja: Staza duine 4m sa dve paralelne linije duge 1m.

Zadatak: Ispitanik stoji unutar linija, bono uz jednu liniju. Na znak sad kree se bono (korak-dokorak) do druge linije, svaku liniju mora ili da pree ili da je nagazi. Ovo ponavlja 6 puta uzastopno.

Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do zavretka estog prelaenja staze od 4 m.

Okretnost u vazduhu

Opis mesta izvoenja: 4 strunjae postave se tako da se dodiruju irim stranama. Zatim se dve razdvoje toliko da se izmeu njih mogu postviti 4 medicinke. Medicinke se postavljaju tako da zatvaraju povrinu kvadrata.

Zadatak: Ispitanik okree lea medicinkama i seda na zadnje dve. Svaka noga se nalazi na jednoj medicinki, a ruke su opruene i dlanovima oslonjene na natkolenice. Na znak sad ispitanik pravi kolut nazad, digne se i napravi kolut napred preko medicinki (ne sme

da ih dotakne), okree se za 180 i dodiruje dlanovima medicinke, ime se zadatak i zavrava. Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do dodira midicinki. Napomena: Doputeno je doticati medicinke bilo jednom, bilo sa obe ruke i to proizvoljnim redom.

37

Tranje oko baze koverta test

Opis mesta izvoenja: U pravougaoniku dimenzija 3x5 poreano je 5 stolica. Na taj nain se 4 stolice nalaze u uglovima, a peta u centru pravougaonika.

Zadatak: U jednom uglu izvan povrine pravougaonika nalazi se i startna i ciljna linija. Na znak sad ispitanik obilazi stolice na taj nain kao da se kree po zamiljenoj liniji koverte. Zadatak je zavren nakon to pree liniju cilja. Ovo ponavlja 3 puta uzastopno.

Ocenjivanje: Meri se vreme u desetinama sekunde od znaka sad do prelaska linije cilja.

Napomena: Ispitanik ne sme prilikom prolaska da dotie stolicu. Ima pravo na jednu greku, na ta se upozorava, a prilikom druge greke zadatak se prekida i ponavlja.

GIPKOST

Sinonim za zglobnu pokretljivost i definie se kao sposobnost izvoenja aktivnih ili pasivnih pokreta u zglobovima sa maksimalnom moguom amplitudom.

Na gipkost utiu: aktivnost, pol, uzrast, temperatura, doba dana, emocionalno stanje, a ne zavisi od duine segmenata tela, kao ni od osobenosti sastava tela.

TESTOVI GIPKOSTI

- Iskret - Uzruenje nazad u kleeem stavu - Odruenje nazad u kleeem stavu - Potisak ruke iza lea prema gore po jarbolu - Prednoenje iz leanja na leima - Zanoenje iz leanja na prsima - Raznoenje leei - Odnoenje leei bono - Pretklon na klupi - Pretklon raskorano - Pretklon sa trakom

Iskret

Opis mesta izvoenja: Test se izvodi u prostoriji ili na otvorenom prostoru minimalnih dimenzija 2x2 metra.

Zadatak: Ispitanik u stojeem stavu dri ispred sebe palicu tako da mu se leva aka nalazi na nultoj taci, a desna uz levu. Zadatak ispitanika je da napravi iskret iznad glave drei

38

palicu pruenim rukama, tako da je razmak izmeu ruku najmanji mogui. itava kretnja mora se izvesti lagano i bez zamaha ili uzastopnih zibova u uzruenju. Zadatak je zavren kada pruenim rukama ispitanik dovede palicu iza lea. Zadatak se izvodi tru puta uzastopno, sa kraom pauzom.

Ocenjivanje: Rezultat u testu je udaljenost izmeu unutranjih rubova aka nakon izvedenog iskreta izraena u centrimetrima.

Napomena: Prilikom izvoenja zadatka: palica se dri punim hvatom ake, ruke su sve vreme ispruene, zadatak se izvodi bez zamaha. Ukoliko se ne ispotuju ovi uslovi zadatak se ponavlja.

Pretklon na klupi

Opis mesta izvoenja: Merenje se moe izvoditi u dvorani ili spoljnom prostoru minimalnih dimenzija 1x1 metar.

Zadatak: Ispitanik stoji sunono na klupici. Vrhovi prstiju su do ruba klupice. Noge su potpuno opruene. Uzrui, a ake sa ispruenim prstima su spojene tako da se srednji prsti poklope. Ispitanik se uspravno pretklanja to vie moe, zadravajui opruene i noge i ruke. Dlanovima opruenih ruku klizi niz skalu do najnie mogue take u kojoj se na trenutak zadri. Zadatak se ponavlja tri puta uzastopno, sa kraom pauzom.

Ocenjivanje: Meri se dubina dohvata u cenrtimetrima.

Napomena: Ispitanik mora biti bos, stopala su paralelna i sastavljena, a vrhovi prstiju

postavljeni do samog ruba klupice. Pri izvoenju testa kolena se ne smeju griti. Zadatak se ne sme izvoditi zamahom. Ukoliko se ne ispotuju ovi uslovi zadatak se ponavlja.

Pretklon raskorano

Opis mesta izvoenja: U prostoriji minimalnih dimenzija 3x2 metra pored zida se povuku dve linije duge 2 metra pod uglom od 45, tako da vrh ugla dodiruje zid.

Zadatak: Ispitanik raznono (po linijama) sedne na tlo oslonjen vrsto leima i glavom uza zid. Isprui ruke i postavi dlan preko dlana, tako da se srednji prsti preklapaju. Zatim, tako postavljene i opruene ruke sputa na tlo ispred sebe. Merilac postavlja metar sa nulom na mesto gde ispitanik dodirne tlo vrhovima prstiju. Zadatak je da izvede to dublji pretklon, tako da vrhovi prstiju lagano klize uz metar. Zadatak se ponavlja tri puta

uzastopno, sa kraom pauzom.

Ocenjivanje: Rezultat je maksimalna daljina dohvata.

Napomena: Noge su opruene i nalaze se preko linija, ruke spojene i ake preklopljene, ramena u PP dodiruju zid. Nije doputeno izvoditi pretklon zamahom trupa.

39

RAVNOTEA

Motorika sposobnost odravanja stabilnog poloaja tela u razliitim aktivnostima i pokretima. Ispoljava se u mirovanju (statika ravnotea) i u kretanju (dinamika ravnotea). Statika i dinamika ravnotea slabo koreliraju meusobno.

Vrste:

I Stabilna II Labilna III Indiferentna

Faktori: genetska odreenost, stanje centra za ravnoteu u mozgu, stanje vestibularnog aparata, uzrast, povrina oslonca, visina teita tela, brojnost motorikih navika, treniranost, snaga, koordinacija, gipkost, emotivno stanje, koncentracija.

TESTOVI RAVNOTEE:

1. Stajanje na dve noge uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima 2. Stajanje na jednoj nozi uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim

oima 3. Stajanje na dve noge popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima 4. Stajanje na jednoj nozi popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim

oima

Ova etiri testa mogue je raditi i sa zatvorenim oima.

Stajanje na jednoj nozi uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima

Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra, gde je postavljena klupica za ravnoteu.

Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge uzduno na klupicu za ravnoteu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese teinu na nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadri ravnoteni poloaj.

Ocenjivanje: Rezultat je vreme u desetinama sekunde od trenutka kada ispitanik

uspostavi ravnoteni poloaj pa do naruavanja istog. Najdue trajanje testa je 60 sekundi.

Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne

oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog poloaja.

40

Stajanje na dve noge uzduno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima


Zadatak: Oslanjajui se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik staje sa oba stopala uzdu pregrade klupice za ravnoteu, tako da su mu stopala jedno iza drugoga. Klupica je udaljena od zida za prosenu duinu ruke, a postavljena je tako da su due stranice paralelne sa zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnoteu obe ruke prislanja na bedra.



Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog poloaja.

Stajanje na dve noge popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima


Zadatak: Oslanjajui se o zid desnom rukom, bosonogi ispitanik stoji prednjim delovima stopala popreno na pregradi klupice za ravnoteu, sastavljenih nogu. Klupica je udaljena od zida za prosenu duinu ruke, a postavljena je tako da su due stranice paralelne sa zidom. Kada oseti da je uspostavio ravnoteu obe ruke prislanja na bedra.



Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, niti stopala iz zadatog poloaja.

Stajanje na jednoj nozi popreno na klupici za ravnoteu sa otvorenim oima


Zadatak: Bosonogi ispitanik stane stopalom proizvoljne noge popreno na klupicu za ravnoteu, a drugom dodiruje tlo. Dlanovi su na bedrima. Zadatak je da prenese teinu na nogu kojom stoji na klupici, odvoji drugu od tla i zadri ravnoteni poloaj.



Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, nogom koja je u vazduhu ne sme da dodirne

oslonac, niti drugu nogu da pomeri iz zadatog poloaja.

41

Stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim oima

Opis mesta izvoenja: Test se moe izvesti u prostoriji ili na otvorenom prostoru, na ravnoj podlozi, minimalnih dimenzija 2x2 metra.

Zadatak: Ispitanik stoji bos na proizvoljnoj nozi dok mu je stopalo druge noge oslonjeno

na koleno noge na kojoj stoji. Ispitanik ne sme da napusti zadati poloaj pri kojem su ake stavljene na butine. Ruke moraju biti fiksirane, a noge kao u poetnom poloaju.



Napomena: Ruke ne sme da pomera od tela, noge moraju da ostanu kao u poetnom poloaju (bez pomicanja), oi su sve vreme testa zatvorene.

42

LITERATURA

1. Dintiman, G., Tellez, T. Ward, B. (1997). Sports Speed: #1 Program for Athletes. Second edition. ISBN: 9780880116077.

2. Kukolj, M. (2006). Antropomotorika. Fakultet za fiziku kulturu. Univerzitet u Beogradu. Beograd.

3. Lazarevi, Lj. (1987). Psiholoke osnove fizike kulture. Beograd: Izdavako propagandna organizacija Partizan.

4. Niin, . (2000). Antropomotorika-teorija. FFK. Univerzitet u Novom Sadu. Novi Sad.

5. Zaciorskij, V.M. (1975). Fizika svojstva sportiste, NIP, Partizan, Beograd. 6. eljaskov, C. (2004). Kondicioni trening vrhunskih sportista. Sportska akademija.

Beograd.

Preporuena dodatna literatura:

1. Bala, G. (2003). Metodoloki aspekti kineziolokih merenja (sa posebnim osvrtom na merenja motorikih sposobnosti). Novi Sad: Samostalno autorsko izdanje.

2. Herodek, K. (2006). Opta antropomotorika. Ni: SIA. 3. Kukolj, M. (1996). Opta antropomotorika. Fakultet za fiziku kulturu.

Univerzitet u Beogradu. Beograd.

5. Malacko, J., Popovi, D. (1997). Metodologija kinezioloko antropolokih istraivanja. Univerzitet u Pritini, Fakultet za fiziku kulturu, Pritina

6. Stojiljkovi, S. (2003). Osnove opte ntropomotorike. SKC Univerzitet u Niu, Ni.

7. Stojiljkovi, S. (2010). Metodik motorikog uenj, SIA, Ni.

Preporueni sajtovi

1. www.topendsport.com

2. www.ppoline.co.uk

3. sport-fitness-advisor.com

Preuzete slike: Wikipedia The Free Encyclopedia

antropomotorika. kojo pavic

Documents