ApoliteiaБРОЈ 1 - ЈУН 2013. ГОДИНЕ - БЕСПЛАТНО ИЗДАЊЕ

Аpoliteia - АполитејаOд грчког „а“ - честица негације; „politeia“ - политика; „apolit-eia“ - одсуство политике, одбацивање политике, аполитичност

АполитејА подрАзумевА одржАвАње унутрАшњег рАстојАњА од сАвременог друштвА и његових „вредности“, одбАцивАње свих морАлних и духовних везА сА модерним мАсовним друштвом. јулијус еволА препоручује Аполитеју (одвАјАње од држАве). у свом делу „јАхАње тигрА“ еволА излАже дефиницију: „неопозиво удАљАвАње од овог друшвА и његових вредности, одбијАње дА се буде везАн зА његА мА кАквим морАлним или духовним везАмА“. еволА нАглАшАвА дА аполитеја подразумева унутрашње стање које не треба нужно да има било какве последице у домену акције, али је такође нагласио да оно не захтева уздржавање, као облик „приговора савести“. Лист „Apoliteia“ има за циљ окупљање истинских Традиционалиста. Ми немамо намеру да само филозофирамо, размишљамо и разматрамо Традиционализам, већ наш пут је пут акције и дела. Наша идеја напада сам човеков живот. Сматрамо да све садашње политичке опције и институције имају недостатак истинске легитимности и сматрамо их непотребним. Савремене државе и политичке партије које њом управљају заступају интерес олигархије,

и индустријалаца. Наша идеја се заснива, пре свега, на унутрашњу позицију - унутрашње биће. „Apoliteia“ не намеће никакве обавезе у области активности и чисте делатности, а такође не подразумева ни практичну апстиненцију. Далеко од тога да је припадник „Apoliteia“ аутсајдер, посматрач и безвредни полемичар. Уколико жели он може тестирати свој борбени квалитет и деловати као Војник, без икаквог приговора савести или трансценденталног теолошког правдања исправности свог циља.Такво посматрање света није нихилистичко. Ми то називимо „позитивно превезилажење нихилизма“, који се заснива у чињеници да тренутно одсуство смисла и циља не сме да паралише акцију.

Франко Фреда

Франко Фреда, (Падова, 11. фебруар 1941.)италијански издавач, адвокат и идеолог. Најзначајнији ученик Јулијуса Еволе. Средишња и најактивнија личност италијанског радикалног Традиционализма. Своју политичку активност започиње још у студентским данима када се придружује Италијанском социјалистичком покрету. 1963. године оснива „Групу АР“, чије је учење засновано на делима Јулијуса Еволе. Нешто касније „Група АР“ је расформирана и Фреда оснива Издавачку кућу „АР“. http://www.edizionidiar.it/ Фреда се још увек бави издаваштвом, издаје есеје и радове савремених Традиционалиста као и аутора попут Јулијуса Еволе, Освалда Шпенглера, Фридриха Ничеа, Корнелија Кодреануа... 1966. године постаје члан Or-

„Не постоји држава која може да тврди да има ´неотуђиви ауторитет´- све су оне не више до збирка ´представникаи административних система´ - нити постоје ´партизански´(антидржавни) покрети којима неко може да се прикључи, јер нема ниједног предуслова за успешну ´исправљајућу´ акцију, односно успостављање легитимног државног ауторитета.“

Јулијус Евола

dine Nuovo и води своју групу у свом родном граду Падови. Фредина група је позната по својој одлучности да се обрачуна са Системом и дражавом грађанског типа. Фредини следбеници оптужени су за бомбашке нападе у Риму и Милану, касније се испоставило да за те опужбе нема основа. 1972. осуђен је на 16. година затвора, али је у затвору провео само неколико година јер је на крају

ослобођен оптужби за бомбашке нападе.Ordine Nuovo распуштен је 1974. године по налогу суда. Еволину идеју Аполитеје Фреда је развио у позив на акцију против грађанске државе без обзира на ефекат. Залагао се за унуштење грађанске државе као предуслов за даљи развој. За остварење својих циљева залагао се за савез левице и деснице.

1991. године основао је Fronte Na-zionali (Национални фронт). Оштро напада мултикултурализам у име очувања чистоте и различитости традиција. 1999. године неоправдано је оптужен са још 50-ак својих присталица на „подстицање расне дискриминације“.2000. године Фредин Национални фронт је распуштен указом Министра унутрашњих послова.

Примордијална Традиција

Примордијалну Традицију Генон је у својим делима, писаним између 1930. и 1940. године, узимао као полазну тачку за нешто што је сматрао језгром највиших универзалних Истина и Принципа. Истина лежи у срцу сваке аутентичне религије. Свака од различитих традиција је манифестација ове Примордијалне Традиције, и свака је стаза ка практичној реализацији ових принципа у човековом животу. Те Истине и Принципи укорењени су у духовном свету, доступне су људима кроз објаву која лежи у срцу свих религија. Инсистира се на универзалној нарави традиционалне истине, која лежи у срцу различитих религијских форми, те надаље указује се на унутрашње јединство самих традиционалних форми, које стоје уједињене насупрот модерном свету, који се темељи забораву ових традицијских Принципа. Такво одређење сматра да свака цивилизација и традиција слући духовном задатку: „она делује као канал за традиционални утицај на свако подручје људског живота. Рене Генон у свом делу „Владавина квантитета“ говори да је традиционална цивилизација одраз унутрашњег људског друштвеног поретка укупног богаства универзалне стварности. Према томе сваки аспект данашње цивилизације можемо сматрати као антитрадиционалан. Удаљавајући

се од Примордијалне Традиције, модерни човек се удаљио од једине истинске наде коју је поседовао, која му је омогућавала да се бори за индивидуалну трансформацију бића, која је највиша могућност људског живота и највиши циљ који оправдава све човекове препреке и патње на земљи. Примордијална Традиција објављује метафизичке корене „кризе модерног света“ са његовим катаклизмичним исходом и улога Традиције је да разјасни идеје аутентичних езотеријских учења која су још увек остала делотворна. У „Оријенталној метафизици“ и „Владавини квантитета“ Рене Генон увиђа важност ове опште замисли за разумевање начина на који се модерно доба тј. „мрачно доба“ развијало и удаљило од сакралне традиционалне Истине. Модерна цивилизације је аномалија и распад традиционалних вредности друштва, то се није десило одједном и тешко је пратити ток историје и дешавање тог пада. Света Традиције је примордијалне и перенијалне нарави, док модерна филозофија не може бити ни приближно тако описана. Традиција брани свето изнат профаног, свете елементе од којих не може бити одвојена и она је антитеза модерном и секуларном. Традиција узима Бога, док модерна филозофија човека као полазну тачку. Примордијална Традиција

на модерну филозофију и религију гледа као на профану, тј. секуларну. Идеја сакралности је клин који раздваја ове две перспективе. Традиционални оквири су увек и свуда темељито исти о ма каквом облику је реч. Различити облици су настали складно различитим менталним условљеностима и различитим околностима места и времена, и они су израз једне истине. Знање традиционалних Принципа је суштинско и метафизичко знање у истинском смислу речи и оне су универзалног карактера.

Рене Генон (15. новембар, Блоа, Француска - 7. јануар, Каиро, Египат) - француски филозоф, утицајна личност у области метафизике и Традиционализма. Аутор више стотина дела из области Традиције, метафизике, религије и иницијације. Био је велики познавалац индијских, таоистичких, хришћанских, гностичких, јеврејских, исламских и суфијских учења, овладао је арапским и санскритом. Сва та знања задобио је усменим путем, а не уобичајним методама западњачког образовања.

Наши преци живели су уз мисао да су део једног поретка који их превазилази. Радило се о космичком поретку, о „великом ланцу бића“ који је свакоме одређивао место у друштву. Божански поредак је одређивао и оправдавао свачије место у друштву: његову улогу, његов статус и смисао који треба да дâ свом животу. Модерна „слобода“ је дискредитовала те хијерархије. Нас интересује да испитамо последице те десакрализације по људски живот и његов смисао у модерном добу. Савремени појединац је одсечен од широких друштвених и космичких видика који су управљали његовим животом. За ратничку етику коњаника или платоновску контемплативну етику, свакодневни живот је ружан и за презирање. За неке, афирмација свакодневног живота укључује губитак сваке узвишене димензије постојања, валоризацију „ситних

и обичних задовољстава“, као што је говорио Алексис из Токвила.

„Крв и етничка чистота су елементи који у традиционалним цивилизацијама имају своју вредност, али не такву вредност која допушта да се на људе примењује исти критеријуми по којима одлика ́ чисте крви´ коначно одлучује о особини неког пса или коња - што су готово чиниле неке савремене расистичке теорије. Фактор ´крви´ или ´расе´ има своју важност, али не зато што постоји ´психолошки´ - у мозгу и мишљењу појединца - него зато што се крије у најдубљим силама живота које традиције оживотворују и према којима поступају као према типично творачким силама.“

Јулиус Евола

Идентитет: наша покретачка снагаПојам идентитета је многолик. Пуно је врста и дефиниција идентитета. На идентитет, поготово на етнички, данас се гледа као на нешто негативно. Фаворизује се ткз. индивидуални идентитет који се гради на основу појединачног искуства. Модерни индивидуализам кида везе које спајају човека са другим, а без те везе не може бити изграђен идентитет. Због тога потенцирам „традиционалну етику живота“ и етнос. Аристотел је заступао мишљење да материјални живот има само инфраструктурни значај. За Аристотела живот који је посвећен само материјалним ставрима је живот роба или животиње. У својој „Политици“ истиче да се „добар живот“, потпуно

људски, не своди на преживљавање. „Добар живот“ представља морално савршенство и активно учешће у животу заједнице. „Грађанско“ виђење живота заокупљено је бригом о материјалном благостању, валоризује човека произвођача и потрошача.

Етнички идентитет

Док је раса исувише биолошки, нација је више политички апстрактни појам. Нација, као појам је историјска новина, створена током времена таложењем географије, историје, економије, политике... Национални идентитети су

према политиколозима и антрополозима „имагинарне заједнице“. Етницитет (етничка припадност) означава људску групу, живу ставрност, која има своју територији, историју, језик, крвну повезаност и заједничке обичаје. Етноси се међусобно разликују по својим културама и начину живота. Свака култура чини један хомогени систем који ствара специфичну личност. Јединство једне културе и њеног идентитета чини њена космологија, ритуали, традиција, веровања...Етнос је традиционалан, и означава људску групу стабилну

у историји и времену, има заједничке корене и традиције, исти језик и др. Етнос се односи на културни развој који не зависи од државе, устава или политичке организације.

Одбрана етноса

Данас, када је по писању италијанског писца и новинара Масима Финија, човек скроз деградиран и захваћен декаденцијом, постао човек „без вредности, без идентитета, без достојанства и без части“, ми излаз из такве ситуације видимо у етносу као покретачкој снази човека. Да човек и друштва буду онаква каква их је њихова историја створила, према сопственим традицијама, својим обичајима и својим склоностима. Та идеја је супротна модерном духу, јер у ери победоносне и освајачке модерности, ми предлажемо друштво регулисано на плану обичаја и архаичним законима.

„Човек који чита би требало да буде човек који је интензивно жив. Књига би требало да буде кугла светлости у човечијим рукама.

Езра Паунд

Препорука за читање овог месеца

ПОДАНИЦИ - манифест против модерности, манифест против демократије, Укронија - Центар за изучавање

Традиције, Београд, 2007.Масимо Фини, италијански писац, новинар, глумац,

драматург и филозоф. Оснивач и предводник политичко-друштвеног покрета MOVIMENTO ZERO.

ПОДАНИЦИ - Манифест против модерног духа и демократије - јесте збирка есеја италијанског новинара, публицисте и философа о модерном свету и његовом паду и у Италији је доживела већ седам издања. Провокативно и брутално изречена истина о модерном свету и онима који га воде и представљају.За Запад демократија представља „најбољи од свих могућих система”, једну тако универзалну вредност да западњаци сматрају својом дужношћу да је пренесу, ако треба и силом, народима који имају своју историју, своје традиције и институције сасвим различите од њихових.

Homo democraticus

„Без вредности, без идентитета, без достојанства и без части. Homo democraticus је човек-маса а да није део заједнице, он је single а да није индивидуа, сам је а да није слобода.

Масимо Фини

Лист „Аполитеја“ излази једном месечно.Садржај листа је пожељно преузимати у целости или појединостима.Приредио: Вукашин Лутовац (одговорни уредник)мејл:apoliteia2012@gmail.comвеб: тврђава.срб / http://vlutovac.blogspot.com/Тираж: неограничен

„Смисао нам пристиже из безвременог, и невидљивог; сви велики догађаји зачињу се у осами и тишини“.

Борис Над

„Народ није празна реч, како би многи хтели да га представе. Али, исто тако народ није обична гомила, бесвесна, коју треба слепо водити за ручицу, као дете, заваравати је празним речима, декламовати јој о моћи и снази, заводити је шупљим и отрцаним речима без садржаја, чинити с њом, у име нације, огледе који могу да стају главе.Народ је чиста биолошка и друштвена заједница, настала од давнина, формирана у органску целину, одржавана посебним одликама и тежњама, са самосвојним заштитним органима и алатима и својеврсним оруђем одбране“.

Др Стеван З. Иванић