Računarski sistemi, odnosno računari, su elektronske mašine koje obrađuju ulazne informacije (podatke ili naredbe) i iz njih proizvode izlazne informacije (rezultate)

Sinonim: mašine za obradu podataka

Ulazni podaci(podaci, naredbe)

Izlazni podaci(rezultat)

Obrada

Postupak rešavanja nekog problema sastoji se u raščlanjivanju problema na najjednostavnije korake, a potom se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar treba da izvrši. Ovaj postupak naziva se programiranje, a skup instrukcija za izvršavanje obrade naziva se program.

Problem Problem

Rasčlanjivanje

Naredba1

Naredba2

Naredba3

Naredba4

Naredba5

Podela računara može se izvršiti prema: Njihovoj primeni

računari opšte namene - mogu da učitavaju razne programe da rešavaju različite probleme.

računari za specijalne namene - imaju ugrađene programe za rešavanje samo onih problema za koji su namenjeni (na primer, igranje šaha, automatski piloti, upravljanje nekom mašinom itd.)

Broju korisnika koji istovremeno mogu da koriste jedan računar:

višekorisnički - centralni računar opslužuje više korisnika. jednokorisnički - svaki korisnik ima svoj računar i na

njemu vrši obradu svojih programa.

CentralnCentralnii

računarračunar

Centralni računar opslužuje sve korisnikeMainframe računari

PC Based

Broju naredbi koje računar može da izvrši u jednom trenutku:

serijski - u trenutku vremena mogu da izvrše jednu naredbu nad samo jednim podatkom u memoriji.

paralelni - mogu u jednom trenutku vremena da izvrše istu naredbu nad većim brojem podataka u memoriji.

Instrukcija

PodatakInstrukci

ja

Podatak

Podatak

PodatakSerijski računari

Paralelni računari

Svaki računarski sistem sastoji se od:Hardvera - fizički uređaji, odnosno

komponente računarskog sistema.Softvera - skup programa sa kojima i pomoću

kojih računar radi.

Računarski sistem se sastoji od sledećih komponenti: Centralne (unutrašnje) memorije Aritmetičko-logičke jedinice Kontrolne jedinice Jedinice spoljne memorije Ulaznih jedinica Izlaznih jedinica

Kontrolna jedinica

Unutrašnjamemorija

Aritmetičkologičkajedinica

Ulaznejedinice

Izlaznejedinice

Jedinicespoljne

memorije

Centralna (unutrašnja) memorija Računar obrađuje podatke izvršavajući

naredbe date programom. Program i podaci koji se obrađuju nalaze se

uskladišteni u unutrašnjoj memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola

od kojih svako može da ima dva stanja. Ta stanja se označavaju sa 0 i 1.

0 – stanje kada u kolu nema struje 1 – kada u kolu ima struje

Ovi brojevi se zovu bit-ovi(BInary Digit – binarna cifra).

PRIMER: Elektronska kola se mogu analogno predstaviti sijalicama.

1 - ima struje, sijalica je upaljena 0 – nema struje, sijalica je ugašena

1 0

1,1 1,0

0,1 0,0

1 - Ide u bioskop0 - Ne ide u bioskop

2 informacije=21

0,0 - Ostaje kod kuće0,1 - Ide u grad1,0 - Ide u pozorište1,1 - Ide u bioskop

4 informacije=22

Elektronsko kolo ima dva stanja i može da zapamti samo informaciju DA i NE (1 i 0).

Znači, jedno elektronsko kolo može da pamti samo 1bit.

Pošto je količina informacija koja može da se uskladišti u jedno ovakvo kolo mala, bitovi se udružuju u grupe, odnosno registre.

Registri kod personalnih računara se sastoje od osam bitova, a ta grupa se naziva BAJT.

1 bajt = 2 8 = 256 različitih informacija (znakova)

1b – 1 bit 1B – 1 bajt

1 0

Kapacitet memorije računara izražava se brojem bajtova koje računar ima. Svaka grupa od 1024= 2 10 se izražava prefiksom k (kilo).

1024 B = 1KB 1024 kB = 1MB 1024 MB = 1GB 1024 GB = 1TB

Pored grupisanja po 8 bitova u registre (bajtove), postoji i grupisanje po:

16 bitova – polureč (halfword) i 32 bita – reč (word)

Aritmetičko-logička jedinica (ALU) Aritmetičko-logička jedinica se sastoji od registara

i elektronskih kola potrebnih za izvođenje: Aritmetičkih operacija – sabiranje, oduzimanje, množenje i

deljenje Logičkih operacija – upoređivane dve vrednosti i

određivanje istinitosti izraza

Kontrolna jedinica Kontrolna jedinica kontroliše izvršavanje programa Uzima instrukcije iz memorije i prepoznaje ih,

dekodira i naređuje akcije drugim jedinicama Započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i

prenosi podatke u centralnu memoriju

Jedinice spoljne memorije Služe za čuvanje programa i podataka kada računar

nije u upotrebi. Osim toga, za vreme rada računara delovi programa i

podaci koji trenutno nisu potrebni privremeno se skladište na jedinicama spoljne memorije.

Kapacitet spoljne memorije se izražava u istim jedinicama kao i kapacitet unutrašnje memorije, tj. brojem bajtova koji mogu da se uskladište.

Spoljne memorije su realizovane na četiri načina: tvrdi disk (hard disk) disketa (floppy disk) kompakt disk (CD, DVD) fleš disk (flash) ili SSD (Solid State Disk)

Ulazne jedinice Za unošenje programa i podataka najčešće se

koriste: Kod višekorisničkih računara terminal koji se

sastoji od ekrana, tastature,... Kod personalnih računara: miš, tastatura, grafička

tabla, skener, digitalni fotoaparat,...

Izlazne jedinice Najčešća izlazna jedinica je monitori, a pored

toga su i štampači, ploteri, ...