Arijana Čulina ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA Izdava č: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 Zagreb Za nakladnika Marijan Grošelj Grafi čki urednik Sre ćko Joli ć Oblikovanje naslovnice Fadil Vejzovi ć, Ilustrirala ELLA SVI LAN SVALI NA Korektor Sr ñan Boban Tisak: ZiB mladost 10000 Zagreb 2002. OSMO IZDANJE mozaik knjiga Zagreb, 2002. Arijana Čulina ro ñena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Split u je privela kraju osnovnu i srednju upravnu školu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beograd u diplomirala je glumu 1989. godine, a danas je kao glumica zaposlena u sp litskom Hrvatskome narodnom kazalištu. Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: Ži votinjska posla 1997 i Put-ovanja, lud-ovanja 2001. Živi i radi u Splitu. ZAHVALE Zahvaljujem svojoj k ćerki Karli koja je, slu čajno, u knjižnici izvukla jednu knjigu privla čne naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove kn jige, isto tako, ništa manje privla čne naslovnice. Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Malj-kovi ću koji uvijek zna što ja trebam napisati i kako ta privla čna naslovnica treba izgledati prije nego išta i napišem. Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi pre ma njihovim sinovima i svim sinovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Za hvaljujem se tim divnim svekrvama koje su, rodivši sina, napravile tako vel iko i zna čajno djelo za povijest čovje čanstva Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ćete kroz Gogina razmišljanja i

životne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom životu, unutar i oko sebe. A. Č. KOJA SAN JA Ja se zoven Gabrijela. To san ime dobila po an ñelu Gabrijelu jer mi je mater, dok san bila još u drobu, stalno tepala an ñele moj mali. Da san bila muško bila bi Gabrijel, a ovako san Gabrijela. Iman nekih , recimo, oko, dvadeset i osam godina. Žene se nikad ne mogu zaklet na godine , pa tako ni ja. Mater mi se zove Magdalena, po Mariji Magdaleni. Moja mater je ina če opsjednuta vjerom i religijom i premda nas dvi imamo ta dva lipa bibl ijska imena ne znam bili se moglo re ć da smo neke svetice. I jesmo i nismo. Jedini sto p osto nesveta čki lik u našoj ku ći je moj otac Stipe koji nema ama baš nijedan sveta čki znak ni obilježje. On za razliku od nas dvi viruje da, kad čovik umre, da ga više nema i gotovo, jer da se niko mrtav dosad nije diga. I t u za njega prestaje sva filozofija, naga ñanja i pitanja. Dakle, zoven se Gabrijela, ali mi n adimak nije Gabi nego Goge, a zašto nemam pojma. Zovu me j oš i Goge Bjondina, mada iman crnu kosu. Ono, ustvari nišan skroz crna, mogl o bi se prije re ć crvenkasta. Ustvari, više se ni ne si ćan svoje prirodne boje kose. Doduše, lipše mi stoji tamnija kosa, ali mislin da ću do smrti ipak ostat plavuša jer je to moja životna filozofija. Teško se odri čen plave kose čak i na kra ći period, ali katkad volin prominit imi ñ. Volin se obnovit, ponovit, osvježit, Bože moj, ka i svaka žena. Novim komadom ARIJANA ČULINA robe, novon frizurom, šminkom. S vrimena na vri-me to se mora, to je najbolji lik protiv ženske depresije. Ona se najbolje li či novim postolama ili novon frizurom. To je sto posto. Žena se odjednom osje ća nekako nova, ka ispod čeki ća. Za osobe koje vole promjene neki kažu da su nest abilne, a drugi kreativne, a sad ko će znat šta san ja i koja san ja. Mogu bit i jedno i drugo, a i ne moran. Volin promjene, ali ne znan za što, je li to moj osje ćaj ili činjenica, ali istog dana kad se opituran u neku dru gu boju koja nije plava sve mi krene nizbrdo i ve ć sutra moran ponovno tr čat u frizera na vra ćanje svoje prirodno-neprirodne plave boje kose. Plava kosa, pogotovo duga, klju č je uspjeha svake žene, to van je isto, sto posto, ziher, a do tog zaklju čka došla san vrlo rano, još ka sme ñokoso-crve-nokosa klinka. Na moju žalost, ili radost, vrlo ran o spoznala san čudesnu mo ć plave kose i zaklela san se da ću jednog dana, kad-tad sigurno bit plavuša. Tome je prethodio jedan, za mene, vrlo nemili doga ñaj koji mi se uriza u pamćenje i izgriza mi srce i dušu. Evo kako. Imala san jednu prijateljicu Ližu sa kojon san se družila priko lita na otoku di smo, ina če, imali malu vikendicu. Posli smo tu vikendicu prodali jer mater nije znala plivat i bojala se trajekta pa nije bilo druge. Otac joj je kupova rukavice, bu-vele od auta, kola, ali ništa nije pomoglo. Ne bi je Bog nau čija. Plivala je ka sikira. Shvativši da tu pomo ći nema, proda je vikendicu, a meni je još i dan-dan as žaj te lipe morske ku ćice u cvi ću. Srce mi ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA se za njon nikad nije pristalo parat. Posli se više nišan nikad vratila na taj otok niti sam vidila Ližu za koju san čula daje neko vrime putovala po svitu, a onda se skrasila u Londonu pridruživši se sekti H ari Krišne, ili tako nešto sli čno, ko će znat. Bacila se na duhovno, na mnogoboštvo i Indi ju ka i ve ćina ovih modernih holivudskih glumaca i evropske modern e omladine. To je valjda sad neki ñir. Okej, to poštujem, ali s druge strane ja nikad ne bi minjala

viru jer me je mater u čila daje to najve ći grij, a i ocu je ona bitna i to samo zato šta se, kako on kaže, po tome zna ko je, staje i odakle je neko. Ja ne bi išla u tu sektu ka Liza da neko ne bi pomisli ja da san Indijka. Kad bi to moj otac slu čajno čuja, namistu bi me se odreka ili bi ga srce kolpalo . Znan daje to tako ziher i zato to ne bi ni sebi ni njemu priuštila. Mislin, kakva sam, takva sam ro ñena i to se ne more prominit. Daje Bog tija da bude n žuta ili crna on bi me takvu napravija. Svakom naro du daje svoju viru i svoju boju kože i neka bude volja njegova. Dakle, jedno l ito dok smo litovali u našoj oto čnoj ku ćici u cvi ću pošla san sa Lizom u kino jer su se na otoku svaki dan prikazivali novi filmovi, i to je nama bi la ludnica. Taj dan je, si ćan se, igra Tarzan. To mi ni u ludilu ne bi propust ile. I tako išavši prema kinu svratile smo kod šipa-ca n a slaju. Dale smo mu novce iz zajedni čkog budžeta i rekle da nam da svakoj po dvi kugle čokolade i jagode. Njoj je slasti čar da tri kugle i dupli kornet, a meni jednu i jeda n kornet. Zabezeknuto san gle- ARIJANA ČULINA dala u moga slaju dok je Liza svoga ve ć ponosno i zadovoljno lizala ne obaziru ći se na moju iskrivljenu facu. Kad san ga u čudu zapitala zašto nan nije pravedno podilija, on je odgovorija: Zato šta si, ti mala, debelja, a uz to još i brineta, a ja voljim vile duge pljave kose , ka staje tvoja prijateljica. Za tu svoju lipotu ona zaslužuje tri kuglje, a tebi je dosta jedna, jer i tako moraš malo smršavit, vidi te kakv a si. Tada, toga momenta, svatila san čilu bit, svrhu i postojanje i zaklela se u sebi da ću se kad-tad iz-dužit, skinit koje kilo i imat dugu pljavu kosu. Njega uop će nije zanimalo kakva san ja osoba, njemu se svidila ona isprazna L iza lizalica duge plave kose i bolila gaje briga za moje osje ćaje. Uglavnom, ona je dobila tri kugle, a ja san dobila životnu filozofiju: Za ženu je najv ažniji izgled i samo izgled, a kad si uz to još i plavuša, uspjeh je zag arantiran. Ne znan samo jeste li ikad primijetili da su skoro sve časne sestre tamnokose. Možda i nisu, ali ja još u svom životu nišan vidila plavu š voru. Ko će znat zastoje to tako. Vjerojatno, pošto nijednoj nije stalo da se u da, jednostavno nemaju potribe da priko no ći postanu plavuše. Sude ći po tome daje u privatnom životu skoro više plavuša nego crnki, sad nije važno pravi h ili falših, čini mi se da je dosta žena došlo do istog zaklju čka ka ja, bar šta se ti če plave ilitiga žute boje kose. O či su mi kafenkaste, mada san čili život tila imat plave. Otac mi ima plave, a ja skupila male kafene od mate re, dok mi mater opet ima lipe zube, a ja skupila od oca neke nikakve rastavl jene. A sad, ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA šta mogu, ispala san takva kakva san ispala. Tu sad neke pomo ći nema i neki mali zahvati tu ništa ne bi mogli zna čajnije dodat ni oduzet, a za plasti čne operacije ionako neman dubok džep ni želudac, pa ne k stoji ovako. I tako ništa nije vje čno, pa ni ja, ni moje o či. Svatila san da nešto mogu korigirat, a nešto ne. Lakše je i bezbolnije prominit frizuru i boju kose, nego oblik i boju o čiju. Danas-sutra kad se oku-ražin i kupin plave le će to će bit to. Samo se nadan da mi ne će kroz oko pobi ć u nos i grlo. Ja san izgleda stvorena da mi ljudi sve saspu u lic e ili su ljudi iz tog kamena odakle san ja jednostavno takvi, bez pardona i dlake na jeziku, pa inje šta na umu to na drumu, tako da slasti čar nije zadnji koji me je uvridija i ugriza za srce. Ali, kad čovik malo sazrije i uvride po činje druga čije primat, više srce nije tako blizu guzice. Meni nisu samo og adili kosu nego i o či. Svakakva san ja poniženja otrpila. Uvik su me pital i: Mala, a šta ti stalno žmirkaš, ali ne vidiš dobro ? Onda mi je jedna, tad poznata glumica rekla: Ti, dušo, nikad ne bi mogla bit glumica, imaš tako sitn e o či, a za glumicu je važno da ima velike izražajne o či na kojima se vidi odraz njene duše i unutrašnjeg života, stanja i zbivanja. Pošto o glum i nišan baš nikad

razmišljala, nije me bilo ni briga. Mislila san se u sebi: Samo ti govori, stara olinjala babo, jebe se mene za tebe, tvoju gl umu i unutrašnje stanje i zbivanje, izvješta čena kozo kravljih o čiju. Znan da san malo bila zlo česta, ali ni ona nije bila bolja. ARIJANA CULINA Neki ljudi stvarno imaju fiks ideje pa mi je, tako ju čer mater diteta koje je gurala u kolicima rekla da dite doji ve ć tre ću godinu kako bi mu o či ostale plave. Svašta čovik, eto, more u nas čut. S mojom bojom o čiju sad je gotovo, a na cicu ne namjeravam opet pri ć. Ina če, kod nas u Dalmaciji ljudi znaju bit vrlo često surovi. Od čovika se prirodno o čekuje savršenstvo, tako da se svakom čoviku sa hendikepom teško nosit u takvom društvu i uvik dobije neko nadime svojstveno vlastitim nedostacima tipa coto, ćoro, muto. I tako. Jednostavno ka da se od svih o čekuje da vje čno budu zdravi, lipi i mladi, staje naravski nemogu će. Teško se tu oprašta i mala bubuljica. Ako vam je slu čajno na nosu, svak ko vas vidi pita će: Ajme, šta ti je to? To mije grozno, na to poludim. Pari, ka da čovik sam ne zna šta mu je na nosu nego ga još i drugi mora na to stalno podsi ćat. Ka da se onaj ko ima tu bubuljicu sa njon nije borija sate i sate isprid ogledala štrukavaju ći je, mažu ći i kamufliraju ći. Ali to je tu tako, i tako će ostat. Sve se, eto, na žalost opet vrti oko izgleda. Visoka san srednje, iman cice broj, tako, četri-pet i uglavnon ne sli čin na anoreksi čnu višalicu ka ve ćina današnjih cura po pistama. One nekako, brate, ka da iz vode rastu. Sve imaju po tri metra i puno manje ći će. Zbog te visine mi se čini da su nekako usporene. Mi starinske ženske smo puno živahnije, a to je i normalno, mislin. U maloj boci leži špirit. Ka d si manji lakše se kotrljaš, živahniji si. Meni je otac uvik govorija da san lina, a šta bi onda reka za ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONiN STVARIMA ove trometrašice pitan se. Ja san se, ustvari, trib ala rodit negdi šezdesetih, za vrime Merlin Monro, Ave Gardner ilitiga Sofije L oren, koje su, ono, žene istaknutih i zanosnih oblina. Sad, nišan ja baš tak o zanosna ka one, ali mogla bi bit tu negdi. Onako gra ñena san ka vaza, a moja svekrva, kad me je prvi puta vidila, rekla je: Ajme, sine, cura ti ima noge ka dvi pivske boce naopako. Ti si bome puno lipši i zgodniji, ma di ti je ona par. Ali o tome ćemo posli. U djetinjstvu me često čuvala moja baba iz Zagore dok su mi roditelji radili, pa san ja stalno govorila nu umis to vidi. Zbog toga nu ekipa iz ulice nije se tila igrat sa mnon jer su me zvali da san seljanka. Ja san došla onda plakat ocu na vrata, a on me potira i re ka da mi on ne će tražit prijatelje i nek se izvolin sama socijalizirat i iz borit za svoje misto u društvu, pošto ću to ionako morat radit odsad pa do kraja života. G ovorija je: Neće bit tu uvik matere i ćaće, mora ćeš se dušo nau čit sama borit, laktašit i probijat kroz mase. Siti ćeš se ti još mene i kako je meni sa vama bilo. Vidi la san da moran sama pa san malo razmislila i razradil a plan kako u ć u ekipu i kako on kaže socijalizirat se, akomodirat se i pril agodit. Po čela san skupljat zna čke, salvete, poštanske marke, i doktorski pribor šp rice, inekcije, igle, vatu, jednu bocu crvene piture od tempere - to je b ila, ka, krv - i jedan, oni, bubrižnjak šta se podmetne onom koji mora ka p ovratit. Sve bi to ñonila u portun i preslagivala. I tako satima i danima, sve dok se jedan po jedan nisu zainteresirali za te moje ARIJANA ČULINA stvari i po čeli se sa mnom za njih minjat. Najprije za salvete, a onda zna čke i marke, petarde i sve ostalo. Ali to još nije bija znak da san prihva ćena u ekipu. Falilo je još ono šta se zove nešto, staje v isilo u zraku i šta je tribalo kako tako dovatit. U ulici je bila i jedna Zdene koja se malo više

zainteresirala za te moje stvar čice i po čela sve više vrimena provodit sa mnom. Menije teta iz bolnice nabavila one igle i cj evčice, pa je Zdene organizirala malu uli čnu bolnicu u kojoj je ona glumila doktoricu, ja medicinsku sestru, dok su svi ostali iz ekipe u uli ci bili pacijenti. U po četku su se bunili, tili su svi bit doktori, ali Zde ne je to ve ć na sebi svojstven na čin sredila, pa smo tako napravili pune tegle crvene boje od tempera i lje čenje je po čelo. U bolnici smo se svi pregledavali, jedan drugo ga ka na pravim lje čni č-kim pregledima. To je ono o čemu je Frojd piša da je sasvin normalno za tu životnu dob. Takozvana seksua lna preispitivanja samog sebe, svog tila i uspore ñivanja sa tilima svojih vršnjaka. Tipa ono mirenja kome su cice ve će, kome su po čele rast dlake na nogama, ispod pazuha i tamo di već tribaju po čet. Sa Zdenon sam se čak vodila i za ruke i isto smo se obla čile. O tome je isto piša Frojd, daje i to normalno, jer da su u to doba žene i muškarci skloni homoseksualnosti. Ja sad ne znam je li to to. Ja nikad nišan bila lezba ča, nišan gajila takve osje ćaje prema Zdeni, a nišan ni znala staje to, ali Frojd je sigurno pametniji, pa ako on kaže da je to to, onda bi će da ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA je to to. Mislim, ne znan, ali meni i Zdeni je, da prostite, još uvik kurac zakon. Dakle, Zdene je bila to nešto staje visilo u zraku i šta sanja dovatila. Ona je bila moja ulaznica za društvo. Bila je crnka, mi slim, i još je. I kako smo se isto obla čile ona je tila da se i ja opituran u crno, da bude mo šta sli čnije. Sve san je poslušala, ali to nikako nije išlo . Pošto ona nije virovala u moju filozofiju i teoriju o plavušama sv aka je ostavila svoju boju kose i pituravanja nije bilo. Sa Zdenon san i danas ostala dobra. Ni ona, kad malo bolje pogledaš, nije baš nešto ludilo prošla u životu, a imala je puno bogatije starce od mojih koji su joj kupovali sve š ta bi njoj na um palo, samo da dobije šta bolje ocjene i da više u či. Ali u Zdeninom slu čaju sve je to bilo uzalud. Nije volila knjigu pa nije. Nije pomog lo ni to šta su učiteljicama stalno slali parfeme i bombu-njere, čak je bilo još i gore. Zdene je bila vesela i zajebant, ali školu nije mogla smi slit. To je zaista bija šok za njezine starce, jer su oni bili nemale face s pe digreom u gradu. Koliko smo popodneva i no ći samo ja i ona provele skupa, ka, tobože, u čeći. Njeni je u početku nisu puštali u mojih jer mi nismo bili dovoljn o, kako kažu, nobl obitelj s pedigreom i jer su se bojali da i Zdene n e po čne govorit nu umisto vidi. To je negdi na čuja moj otac i poludija. Reka je da se njega jebe z a njih i njihov nobl i da oni seru i pišaju isto ka i mi, a kad pogledaju u zahod, govno ostaje govno, reka ti nu ga ili vidi ga. Ina če, svaku situaciju zna je potkripit sebi svojstvenim primjerima. I mora mu se priznat da mu u tome nije bilo ARIJANA ČULINA ravnog. Bija je nenadmašan, brz i više nego slikovi t, šta se lipo more vidit na ovom primjeru nu ga i vidi ga. Pošto Zdene nije tila u čit nikako pa nikako, njeni su je, eto, uz jedvite jade pustili kod mene da isprobaju i zadnju taktiku koja se sastojala od u čenja u dvoje. Ja i Zdene. Fala Bogu, sve smo radile i sto čuda nam je padalo na pamet, ali knjige i slova, nik ako. Umisto knjiga čitale smo ljubavne romane, prelistavale časopise traže ći golišave slike, obla čile se i šetale isprid ogledala poput filmskih diva , pisale ljubavna pisma i satima pri čale o frajerima koji nam se svi ñaju. I tako, ja san svoju školu završila kako san završila. Ni sama ne znan kako, a i Zdene je isto na jedvite jade tu srednju uspila stuckat uz p omoć čile sile veza i vezica. To je bila čak neka srednja šta je trajala godinu dana kra će od moje, mislin, moga si maturirat nakon tre ćeg razreda. I dan danas ne pro ñe dan da jedna drugu ne zvrcnemo, a onda satima meljemo prik o telefona za koji mi ona

obi čno pomogne platit ra čun. Ništa ne radi. Ustvari, traži posa, a moli Boga da ga ne na ñe, a eto, nije joj ni potriba jer ima tu privilegiju da joj starci i d anas, ka i onda, sve pla ćaju. Kupili su joj stan i auto, daju joj za život k oliko triba, a robu joj donose iz inozemstva. Tako da ona uzme nešto love o d onoga šta oni njoj daju i meni, katkad, pomogne kad zagusti. Često do ñe kod mene, pijemo kavu, gatamo i krojimo planove. To šta je situirana nije joj baš n ešto pomoglo u ljubavi. Svak je iskoristi, opelješi i baci ka štracu. Uglav nom se tipovi zalipe na njenu skupu robu, auto i mogu ć- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA nost besplatnog stanovanja, seksa i drugih usluga k oje bi in ona ka takva mogla pružit. Ali ona je, jadnica, nesritna i tila bi na ć nekoga ko bi volija nju, a ne njenu lovu. Ja joj se koji puta čudin jer bija tila da neko kod mene voli bilo šta, ali da voli, no eto u mom slu čaju niko se ne more zaljubit ni u moje auto, jer ga neman, a kamoli u moju dušu. Tilo ne ra čunamo. Ali ni ja, ka ni Zdene, ne bi tila da se neko zalipi samo u moju fasadu, nego da lipo u ñe duboko ume. Sa nama bi se u vezi toga, sigurna sam, ve ćina žena složile. Ona je ina če puna nekih fiks ideja o kojim ću van posli pri čat, jer ovo je ustvari pri ča o meni, a ne o Zdeni. Kad se ona bude odlu čila pisat knjigu o sebi, onda neka u njoj govori sve o sebi. Uglavnom Zdena mije puno pomogla da se uklopin u tu ekipu iz ulice, koja me u po četku ignorirala, ali kad su vidili da se ona sa mnom druži, a ona je ipak bila iz ugledne gra ñanske obitelji uvik sa lipin cipelama i vestama, sve novo, in, mejd in Itali, on da su se i oni sve jedan po jedan po čeli igrat sa mnom, na grani čare, zoge, na grupa traži grupu, na rošule, bicikle i penove. E, to je bila dobra igra. Svi bi sili u krug, muški i ženske, i vukli bi penove. Onda na primjer pitaš: Šta da radi ovajpen, šta da radi ovaj pen? Onda bi, na primjer, neko reka: N eka poljubi Gogu! To bi nekad bilo i namišteno. Recimo, svi bi znali ko se kome svi ña i tako bi namistili. Ja san u to vrime bila zaljubljena u jed nog malog šta je lipo svira gitaru, a on u jednu Sanju. To je uvik tako još od malih nogu, ti voliš nekog, a taj voli neku drugu. To se posli pokazalo u ARIJANA ČULINA životu gotovo ka pravilo. Jedanput san tako igrala na zogu. To je ona igra kad guraš kamen iz ku ćice u ku ćicu. I dok san ga ja tako gurala, gurala, taj kamen je odjednom skrenija sa putanje i opizdija moju sim patiju u nogu. On se sta derat i vikat ka stoka i virovali ili ne dan danas sa mnom ne pri ča. Pizdarija! A baš me briga danas kad ga vidin, čudin se sama sebi šta san u njemu našla i kako mi se moga svidit. Sto puta san ispala bolja od njega. Nišan završila neke velike škole, ali san zato prir odno pametna i inteligentna. Inteligencija je jedno, a obrazovanje drugo. Ako triban birat ja bi se uvik odlu čila za ono prvo. Koliko san samo imala prilike u ži votu vidit ka fol u čenih i obrazovanih ljudi, štrebera koji mogu danima sidit za knjigom i sve nabubetat napamet, a sami ne mogu zaklju čit kako brokvu triba zabit. Sve im tribaš napisat i nacrtat. To su oni koji čitaju i kako ljubav triba vodit. Ne mogu sami zaklju čit. Za njih san napisala jedno poglavlje o tim stva rima, ali o tome ćemo posli. Sad govorimo o meni. Dakle, te velike šk ole nišan završila, a sad da me pitate zašto, ne bi van znala re ć. Nišan glupa, ma ni govora, možda san malo bila lina. A ustvari nišan n i lina nego san malo svoja, ono, na svoju ruku, šta bi rekla moja mater. Moj bi otac sto puta reka: Bože, Magdalena, na koga je i čije je ovo dite? Nema ništa moga. Daje bar malo viš e na me, bila bi pametnija, ali bojin se daje na te i na tvoju blentavu racu. Bidna mater bi samo mu čala i pognila glavu. Bilo mi ju je nekad prosto ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA

žaj. Ali moj otac bi tako lupija i osta živ, a ve ć nakon pet minuta bilo bi mu krivo šta ju je uvridija. Pravi je Dalmoš. Iman ja puno njegovoga, samo šta on neće da prizna. Nema ni on neke velike škole, ali je p rirodno inteligentan, ka i ja. Knjiga mu isto nije bila ja ča strana, mada on tvrdi da je moga završit bilo koji fakultet da je bija na mom mistu. Ali ja znan da to nije istina jer bi on prije sve radija nego u čija. Isto ka i ja. Mada ja, doduše, volin čitat, ali samo ono šta me zanima, a ne šta mi oni zadaju u onoj glupoj školi. Neman živaca sidit satima i u čit koja je, na primjer, industrija u Brnu, kad je u mra neki Ferdinand, kad su i zašto štrajkali u Rusiji, kad je bila sedma ofanziva ili zasjedanje u Jajcu. To mi je stvarno bilo gublj enje vrimena. Danas se, na primjer, ispostavilo da to više niko ne u či i daje to čak sramota i znat. Sri ća da ni onda nišan o tome ništa znala. Rekla san va n ja da san prirodno pametna. Odma ja vidin staje trenuta čna, a šta vje čna literatura. Jedan dobar bestseler nikad ne će zastarit ka zasjedanje u Jajcu. Mislin da su u ti n našin školama malo svi nepametni. Bombardiraju dicu sa to liko nepotrebnih informacija koje će i tako brzo zaboravit, jer naš je mozak skrojen t ako da zaboravlja sve suvišno, a pamti ono bitno često ponavljano. Zato smo mi ka jako obrazovan narod, a Amerikanci stru čnjaci. Zato šta oni u če odma samo ono bitno, a mi se bavimo sa sto pizdarija, umisto da u ñemo u srž problema. To ja tako mislin, pa san zato tako i radila. Eto, zato n išan imala neke ocjene jer nišan tila ARIJANA ČULINA cjene su mi marširale, ali ne jedan - dva, "dan - p et. Kod mene je ina če sve na priska če, nema nekog reda. Kad san znala, znala san, zna či da me zanimalo, a kad nišan rekla bi: Nišan spremna!, a u čiteljica bi rekla: Dobro, sidi, as!. Ja bi rekla: Pošteno!. Jedino san strašno osjetljiv a na nepravdu. Za popizdit. Jedan puta mi je jedan profa iz hrva čkog da manje nego san zaslužila i ja san srušila vrata od razreda koja su se raspala u sto k omada, ono, u komadi će. Za ocjene me se jebe, ali nepravdu ne ću podnosit. Često san i picavala. Svaku matineju san u kinu gledala, filmove obožavan. Zato šta san sanjar i gledaju ći dobar film pobignem bar na tren iz ovog banalnog i blentavog svita. Najgore je bilo šta bi prvi sat došla, tre ći i četvrti falila, onda opet peti se nekako našla u razredu. I teško je to bilo opravdat. Onda je još ijedan Vicko ima brod pa bi se mi ekipa iz škole lipo skupili, kupil i kruva i umisto u školu zapalili brodon za Čiovo i tako čili dan. Tamo bi lovili i pekli ribe i živili ka Robinzoni, tako da smo ve ć u petom misecu svi bili crni ka Arapi. To cjelodnevno izbivanje ve ć je bilo lakše opravdat. Nadeš nekog na cesti da ti glumi brata, daš mu za k ino i duvan, on složi pri ču kako je bija bolestan, kako starci rade i kako mu j e neko triba dodavat čaj i tablete dok je leža, a posli kaže kako je sa njega prišlo na sestru, odnosno na mene i, eto, ve ć pet dana opravdano. Nevolja bi nastupila kad bi mi otac doša u školu i sve to otkrija. Jedva bi živa ostala . ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Nakon njegovog dolaska na primanje naglo bi podigla prosjek. Kad bi mi god mater rekla da otac sutra ide na primanje, za mene bi to zna čilo sankcije. On bi doša doma, ja stavila kuhinjsku krpu na guzicu d a mi ublaži udarce, spremno ga čekaju ći u grobnoj tišini sa srcen u petama. On bi uša, ni šta nije govorija samo bi mu se lice zajapurilo i iskrivilo u neku gr imasu, a žila na vratu bi mu isko čila i podrhtavala. Doša bi do televizije, ugasija j e, onda napravija dva-tri dira u krug ka firer, a onda me svon forcon potega iz fotelje prema sebi, puka nogon u guzicu, u kojoj su ve ć sri ćom bili amortizeri od kuhinjskih krpa, i posla u sobu. Nije me nešto puno tuka, mate r me nije znala ostavit kad

bi me dovatila kuha čon, ali on bi napravija samo jedan zahvat i sve rje šija. Ka ta noga u guzicu. Ali ta noga u guzicu teže mi j e pala nego sve one materine batine sa kuha čom, jer je ona to radila sa stilom i osje ćajem, a njegova noga bila je nešto brutalno. Kad bi tako po ludija i izgubija busolu, mater bi odma stala u obranu ka tigrica i stala ga prekljinjat da me više ne dira: Nemoj je, Stipe, nemoj je! On bi reka: Ma šta nemoj je, budi sritna ti i ona staje nišan sravnija sa zemljon i samlija u naj finiji papar. Da će ona meni to radit, jeben lijon sunce! I još mi govoru d a su curice nježnije i bolje. Bože, šta mi sina nisi po-darija, gore od ov og nije me moglo sna ć. Nijedan ti muški nije ka ona. Pogledaj samo Perinog a sina, pa Antinoga. Sve momci u koje bi se moga ugledat. A ona gospoja pica je i to nalazi pitaj Boga koga daj on ARIJANA ČULINA glumi brata. Kojega brata - pitala je mater - nemam o mi sina. Po njoj imamo. Nalazi neki ološ od muških po cesti dajon opravdava satove. Vidi ćemo kad će opet iza ć. Bilo bi mi bolje daje nišan nikad nipravija. A ko zna ustvari koju je napravija, nema ništa moga. Da san napravija klu pko konca više bi nan koristilo od nje. Ništa ti na njoj ne valja. Ma nem oj sad opet tako, Stipe - preklinjala ga je uzalud mater. Ma šta i za koga ja ovako krvavo radin i stvaran, jeben li jon ćaću i mater i onoga ko je napravi... Pa da ona nema nikakve odgovornosti i osje ćaja, mater jon jeben! A nema ništa nego tu školu, to bokun knjige i to joj je teško. Šta bi ona da jo j je bilo ka meni kad san se ka osmogodišnjak diza svako jutro i nosija mliko i jaja prodat deset kilometara iz sela u grad, i to sve pješke, kad san ora, kopa, pomaga materi. To su bila dica. A ne ona i ova današnja mladež. Sa mo side, slušaju niku treskavu muziku, voze motore, auta. Sve imaju, sve im je da-to. Zato i jesu takvi kakvi jesu. Sami galofak. Danas je teže odgoj it jedno dite nego stado ovaca. Ajebenti ljudski rod. Beštije čin se okote po čnu se brinit za sebe, a oko ove današnje di če problemi dok si živ. Mene je moja mater, čim san prooda i zinija na svit, samo pustila na ledinu i sna ñi se druže. A ona sve ima, sve san jojpriuštija, a gospo ñi su, eto, i knjiga i škola teške, a nema ništa neg o to. Sve ja za nju radin. I ja radin Stipe - rekla bi ma ter. Ma šta ti radiš, po tebi bi isto svi crkli od gladi. Takav je bija moj otac, nikad nikom nije pri- STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA zna nikakve zasluge. On je mora stalno imat osje ćaj da je hranitelj i branitelj obitelji. To mu je davalo sigurnost ka i svakon Dalmošu. Ja se u ovoj ku ći najviše satiren - reka bi, a njoj je i knjiga teš ka. Pa kad joj je teška, sad ćemo vidit. Nema više izlazaka, ti dajon ništa nisi kupila - reka bi materi - nema televizije, videa, prijateljica, t elefona... I šta da van kažen, jednom ri či bila je to narednih dana i tjedana sobica samica. Mogu ćnost bjega nije dolazila u obzir. Jedina mogu ćnost izlaska iz samice bila je dizanje ocjena i nepicavanje. I šta ću onda, morala san u čit sve one gluparije šta su ih pametne glave nagomilale po knjigama i kn jižurinama. Kad bi sankcije prestale ja bi opet po starom. I tako, sad vidim da nije bilo lako iza ć na kraj s njima, a bogme ni njima sa mnom. Uvik su mi govorili" Ako ne budeš u čila pra ćeš skale i zahode, a nema ništa lakšeg od knjige i olovke. Lakša je olovka od motik e. Malo se pomu čiš i čili si život dama. Vidiš kako sin ovoga, kako ćer onoga lipo u či, i sve tako nabijali bi mi osje ćaj krivice, ali sve to skupa nije puno urodilo plod om. Kako bilo da bilo, tu san školu nekako sklepala i z aposlila se na zamjenu u nekon frizerskom salonu, zatim u kafi ću, pa piceriji. Kako san bila malo nestalne i živahne naravi sve bi mi nekako brzo dop izdilo ili bi se sa nekin na poslu zaka čila zbog onog mog poznatog osje ćaja pravde. I tako malo-pomalo kako san rasla i po čela se brinit za sebe, po čela san sva ćat o čeve re čenice,

kako to sve skupa u životu ne će bit med i ARIJANA ČULINA mliko, kako će bit puno borbe i nepravde. Još san uvik živila ko d staraca i davala in dio svoje i tako mizerne zarade. I tako d an po dan, no ć po no ć, ja san odrastala i do čekala svoju prvu ljubav. S njim san se samo vodila za ru čice, uživala u mise čini i ljubila u usta, dalje nišan išla. Kad me je p rvi puta pita da bi volija nakon godinu dan uvatit me m alo i za cicu, sablažnjena san ga ostavila. On mi je go-vorija da njegov prija telj Ante sa Anitom ve ć radi i one stvari, ali ništa to kod mene nije pomag alo ni palilo, bila san i ostala nepokolebljiva u svojoj odluci. O čeve upute o ponašanju i materin kruti katoli čki odgoj ipak su u činili svoje. Puno san in pizdarija u životu napravila, ali za ovu nišan bila spremna, tako da s u njihova dugogodišnja predavanja o tome šta mi se more dogodit ako se bud en drogirala ili prerano, kako su oni rekli, po čela živit s momcima, ipak urodila plodom. Čuvala san se svih tih pošasti. Nešto od tih roditeljskih govoran cija, koliko god ne ćeš i odbijaš, ipak u podsvjesti ostane negdi u malon moz gu. I tako je moja prva ljubav pukla ka i prvi ma či ći koji se u vodu bacaju. Ponekad ga se sitin ili sanjan, ali sve ka u nekoj magli, ali ništa više. N akon nekog vrimena više ne znan šta mi je bija san, a šta se stvarno dogodilo. Valjda je tako sa svim doga ñajima u životu. San i java se vrimenom izmišaju i t eško je razlu čit staje šta bilo. Uglavnom, do dan danas zapravo nišan uspi la shvatit kad ljudi govore da je prva ljubav najve ća i jedina koja se pamti i onaj slogan Samo jednom se ljubi. Moran STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA priznat da to kod mene nije bija slu čaj. Nakon njega još san se sa nekima vodila za ru čice, a onda je došlo prvo pravo bolno ljubavno isku stvo. Moj otac nije moga prihvatit da san stasala, ka ni činjenicu da mu ćer neko dira, pa je pizdija iz dana u dan na mene, mater, sebe sama i činjenicu da ima ćer. Da iman sina on bi napada ne čije druge ceri i ja bi se ponosija. Muško je za napad, ali da moju ćer neko napada ne mogu podnit ni sa tim se pomirit, govorija bi. To ga je nekako totalno iznutra uznemi rilo i izjedalo, a kad bi mu mater rekla daje i ona ne čija ćer i napadnuta strana, on bi joj reka da je ona nešto drugo. Tako je to, tu ña kost nikad ne boli - odgovorila bi mater - a da bidni moj otac zna šta ti od mene radiš, moš mis lit kako bi mu bilo. Ali otac je uvik mislija da njoj ništa ne fali, daje na jvažnije da ima šta poist, popit i le ć i da je on za nju dobitna kombinacija na lotu. Kad bi ga ona zapitala, a staje sa njenim duhovnim životom on bi joj odgo-vorija: Jebeš duh kad je želudac prazan. I tako, nije bilo smisla dal je mu objašnjavat, jer to on iz svoje krute perspektive hranitelja obitelji i tako ne bi sva-tija. Jednog dana, kad njega nije bilo u ku ći, mater mi je prišla i rekla: Znaš šta, Goge. Ja više vako ne mogu. Uvika san izme ñu vas ka izme ñu dvi vatre. Tila bi ugodit jednom, tila bi ugodit drugom, ti si mi ćer on mije muž. Stalo mije do oboje, ali došlo je vrime da se malo sami brinete o sebi. Di san tu ja, u čiloj toj pri či, dije moj život? Ne mogu više vako, tila bi ovo m alo godina šta mije ostalo posvetit sebi, ARIJANA ČULINA nečemu šta nišan nikad radila, svom duhovnom životu. T ila bi malo šetat, pustit mozak na pašu, izra-divat figurice od gline, i ć na te čaj modernog slikarstva, radit ikebane, u članit se u humanitarne organizacije. Gledat neke druge face, a ne samo tebe i oca po čile dane. Znaš šta, Goge, najbolje da se ti lipo odseliš i da mi imamo svak svoj život. Ti n eš nas trpit, mi ne ćemo

tebe i tako ćemo se najviše volit, poštivat, manje svadat i bit u prilici da se zaželimo jedno drugog, pa kad se vidimo bi ćemo sritni. Mi smo ve ć u godinama kad tražimo mir, a ti kasno odlaziš, rano dolaziš, mi ne znamo ni s kim si ni di si. Stalno smo pod nekin pritiskom, st rpnjom, tlakom. Ne možemo to više ni ja ni otac. Vidi ćeš kad do ñeš u naše godine, traži ćeš sve više mira. Sad ti to nemoš svatit, ali zapamti dobro da ćeš se sitit mojih ri či. Ovako kad lipo odeš niko nikog ne vidi, niko nikog ne čuje i svi moremo radit šta o ćemo, bit s kim o ćemo i dolazit kad o ćemo i mirna Bosna. Ja san malo ostala paf na tu njenu tiradu. Malo tupo u nju gled ala. Onda me nešto mal čice za srdašce ugrizlo. Ka neka sjeta, nostalgija. Ne znan šta, ne mogu taj osje ćaj opisat. Ali doživila san ga ka neko definitivno odrastanje i od vajanje od roditeljskog doma koje nikom nije lako. Ali ništa, to san prigri zla, tu no ć besano prispavala i sutra krenila tražit stan po oglasima. Za par dana bila san u svom novom domu. Tridesetpet kvadratnoj garsonjeric i. I tako je po čeja moj samostalni život, neka moja iskustava koja san ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA kroz život ubirala i o kojima ću posli pisat. Ograni- či ću se uglavnon na onaj dio koji se ti če muškarca i žene, jer za neke druge nauke nišan ko mpetentna govorit pošto ništa nišan studirala. A jedina škola koju san prošla je životna, pa o tome imam pravo govorit. O onome šta san sama iskusila i vidila, a puno san ja u svon samostalnom životu nepravdi vi dila i na svojin le ñima iskusila, a kako me onaj moj osje ćaj za pravdu proganja još od osnovne škole, kad san razbila ona vrata, morala san o tome tila-n e tila progovorit, jer bi u protivnom pukla ka dinja. Iza sebe iman i jedan propali brak u koji san glupo , tupo, mladala čki, nepromišljeno i nabrzinu uletila. Odjavila svoju ga rsonjeru i otišla sa njim živit u njegove matere. Tu san napravila kardinalnu životnu grešku. To je tek pakal koji ne bi nikom priporu čila. Ona zbrka u roditeljskom domu je šarmantna pizdarija i ma čiji kašalj prema tom paklu koji san prošla kod moje mile svekrvice sa mojim još milijim i dragim muži ćem-puži ćem. Da sad ne duljim. Uglavnom taj je mene moj dragi muži ć-puži ć bukvalno zaklju ča doma sa tom mojom milom sve-krvicom, odnosno svojon materom, a on je pi čija vanka po danu i po noći. Totalno su me izludili. Onaj moj osje ćaj za nepravdu svaki dan je sve više dolazija do izražaja. Može mi se sve re ć, da san bila vaka ili naka, malo lina, neobrazovana, šlampava ali u jedno san sigurn a: Dobar san i pošten čovik! Ali u toj ku ći to nikog nije bilo briga. Gazili su me iz dana u dan, a ja san po čela nestajat iz dana u dan. ARIJANA CULINA Ništa nikom nišan mogla objasnit. Njegova mater je uvik govorila da se ne će u ništa mišat, a nema toga u šta se nije misala i svo je prste uvalila. Nije se misala u ništa jedino kad njen sin nije bija ugrože n. I tako san živila iz dana u dan, iz no ći u no ć, a kako, fala Bogu, stojin u lajavon gradu do moji h ušiju su dopirale kojekakve pri če i pri čice o intimnom životu moga dragog. Tako san čula da raznorazne žentura če i mone voza i ganja po gradu dok ja sa njegovon materon čučin u kužini, kuvan i peglan na jeftinu struju. Niša n in virovala i na svih, koji bi mi išta takvoga sli čnog spomenili, bila san ljuta ka pas. Za mene su to bile samo glupe zlo česte babe tra čare. Sve dok jednog dana on nije doveja doma ka fol neku našminkanu, na lakiranu kolegicu s posla koja se s njim i mojon svekrvom cerekala sve u šesn aest. Kad ju je iša, ka tobož, pribacit doma, odlu čila san u hipu da ih iden pratit. Čisto da vidin i da se uvjerin je li to čna ona: Di ima dima ima i vatre i da li su svi oni

tra čevi o njemu bili osnovani. Oni su izašli kroz vrata , a ja zgrabila kantu škovaca i rekla svekrvi da ih iden bacit. Ona me je, naravno, tila zaustavit jer je gospo ña sigurno znala kakvi joj je sin, potr čala je za mnom, ali bilo je kasno jer san joj ve ć bila zalipila vrata isprid nosa. Tek šta san se spustila niz skal e imala san šta vidit. Moj muži ć pritisnija tobožnju kolegicu s posla uza zid od po rtuna i sta je me čit i stiskat. Ja uz Tarzanov urlik zafrlja čila onom kantom škovaca i nabila je njoj na glavu. Gospoja se STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA stala gušit u onim škovacama i urlikat. Moj dragi j e jednon rukon drža mene, koja san totalno pomani-tala, a drugom nju osloba ña od kante i šporkice šta jon je padala niz lice i ramena, a bilo je tu kora od banane, šalše, čaša od jogurta, ćiketa i ostalih pikanterija šta se ina če mogu na ć u kantama za ško-vace. Ali neka joj, nikad mi ne će bit ža šta san joj je nabila na glavurdu. Skovace škovaci. Kad mije moj virni muži ć-puži ć prilipija šamar poslala san njega, nju i mater mu u lipu pizdu materinu i odjur ila ka furija u suzama grcaju ći. Čili se portun od cike i vriske orija, dok su glave susida izvirivale kroz poluotvorena vrata i balkone. To je za njih sad bila hrana i bestseler za prepri čavanje sljede ćih godinu dana. Natrpala san nabrzaka u kofer čili miraz, ono malo svojih štraca i, fala Bogu, izl etila kroz ona vrata kroz koja san se zaklela da bi me ponovo jedino mrt vu mogli, Bože sa čuvaj, unit. Kako žena zadnja sve sazna, posli san čula sve i svašta. Jer tek kad s nekin prekineš do ñu ti svi i svako sa svih strana sa kojekakvim infor macijama i pikanterijama o osobi sa kojon si živila i koji put dilila stol i postelju. Najbolje šta san čula, a i provjerila, jer je u to bilo svakom normal nom teško po-virovat, da mu je brak sa mnom ve ć četvrti, peti po redu. Da mu je jedna žena u Australiji, druga u Alžiru, a tre ća pitaj Boga di. Ne bije ni on, ni Interpol naša. Mene stvarno tribaš totalno zagušit da se po č-nen spašavat. Ja se moran skroz zagovnit da po čnem iz govana izranjat, da se ne bi utopila u kana- AHIJANA CULINA lizaciji. I tako san ja otišla ili su me oni izbaci li. Ne znan, ali na toj adresi me se više nije moglo na ć. Vratila se ja u onu moju staru garsonjeru. Pola ove pri če starcima nišan rekla jer bi in srce pripuklo od t uge. Kakva san, takva san, ipak san ja bila ne čije dite, a glupe svekrve nikako ne mogu svatit da su i neviste ne čija dica i da in ne bi bilo drago da prema njihovoj ceri neko tako postupa, ali to je ja če od njih i o tome je iluzorno govorit. Posli rastave nastavila san izlazit sa Zdenon, koja je za to vrime dok sanja bila u braku-mraku uletala i izletala iz raznih vez a, vezica i kombinacija. U tom periodu bile smo slobodne, otvorene i spremne z a potragu i nove pustolovine. Sve smo lipo izra čunate koga bi i kakvog tipa tile na ć, ali u teoriji je sve to bilo lakše nego u praksi, šta ćete posli vidit na par primjera iz našeg iskustva. Eto, kako vidite, to se moje iskustvo pove ćalo, a osje ćaj nepravde i revolt sko čija do neslu ćenih visina i ja san odlu čila o svemu progovorit i tako, ako mogu pomo ć nekom da zna šta ga čeka. Zapravo, dugo mi se bilo teško odlu čit da napi-šen ovu knjigu da nešto kažem i o onome zašta nisam baš stru čna i kompetentna, da o tome analiti čki govorim, odnosno pišem, jer nišan ja ka neki psiholog ili br ačno savjetovalište, ali vidin da danas u novinama svak svakom daje savjete, a najmanje to rade stru čne osobe, pa san sama sebi rekla: A šta ne bi i ja, i tako san pametnija od njih devedeset posto. To šta neman papir i potvrdu za tu svoju pamet nema veze, neman ni za glupost. Nišan ja ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA

Šeroun Ston da mi triba izra čunavat oni aj kju. Šta će meni neko izra čunavat kolika mije pamet. Znan i sama. I tako san neki dan pro čitala u novinama da ti svi testovi za ispitivanje inteligencije nisu mjero davni. Osin toga, znan dvi kojima su mirili taj aj kju i koje se sad po cilon gradu pusu i hvale kako su prišle gornju granicu inteligencije i kako su ustva ri blizu genijalnosti. A ja ih znan ko su i šta su. Jebate, glupe su ka kurac, da gluplje ne mogu bit. I zato ja ne ću dat da mi pamet niko miri. Da po čnen pisat knjigu okuražila me i činjenica da danas, kako san imala sri ću primjetit, sve svak može i radi. Na primjer u polit ici, neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene pa je ve ć za misec dana ministar poljoprivrede, športa, znanosti. Ministri šetaju tamo-amo uglavnon po podobnosti, a manje po stru čnosti. To su neke sigurno strašno pametne i u čene glave, sve sami doktori. E sad, kako jedan ministar turizma priko n oći more postat i ministar kulture i ministar čega o ćeš. To moraš bit stvarno lumen za znat sve o tin granama, kad je poznato da fakultet samo za jednu o d tih grana traje najmanje četiri godine, a o doktoratima, koje svi odreda, pit aj Boga kako, imaju, da i ne govorimo. Onda, recimo, ja san mislila da pivat mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom i bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika, plati i reve ka tov ar. Svak crta i piše. Ko di dovati. I onda san sama sebi rekla, a borami iman i ja šta re ć i savjetovat, pa nek se čuje i moj glas. ARIJANA CULINA Ta moja potriba za pisanjem nije se tek tako odjedn om rodila. Znate, kad bi me otac kaznija i zaklju ča u samicu ja san se ustvari imala potribu izjadat svom dnevniku, ali nešto me ipak odbijalo od toga jer sa n došla do zaklju čka da samo nesritni ljudi imaju potribu komunicirat s pap irom. Da nišan tog trenutka bila sama ka pas u sobici samici ne bi ni meni ta i deja o dnevniku, samo ći, nezadovoljstvu i pisanju pala na pamet. Tako da ust vari mogu za svoje pisanje zafalit ocu koji me tamo zat-vorija i di sanja došl a do tog zaklju čka. Jel gledajte, sritan čovik ima prijatelje, pa sa njima pri ča i dili svoje probleme. Nesritan i nerealiziran čovik piše o ljubavi, vodi ljubav s papirom i tamo sve uzdiže i idealizira, a sritan čovik ima ljubav i ljubi i grli čo-vika od krvi i mesa i pisanje mu ne pada na pamet. Pošto ja sad iman kona čno tu potribu da sve šta mislin i šta me tišti, da svu moju strategiju stavin na papir, ne mogu a da nedo ñen do zaklju čka da ja zapravo nišan sritna osoba. Možete se vi čudit, ali to je sigurno to, jer nikad ne ću zaboravit kako san u sobici samici gledala u bili papir isprid sebe i pr o-klinjala situaciju u kojoj mi je on osta ka jedina utjeha i u kojoj san se jedino sa njim morala prisilno družit i iznit mu svoje jade. Ali odupirala san se tom, odupirala, i sad je došlo vrime kad više ne mogu i neću i kad san se pomirila sa tim da apsolutne sri će nema, i da, ako i ne staviš neki kamen či ć u postole, uvik će te nešto tako i tako bost. Pa i oni pjesnici koje san morala ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA čitat u lektiri odreda su bili nesritni i umirali u ne-kin vlažnim sobama od gladi i tuberkuloze. Sad dobro, kod mene nije, fala Bogu, do toga došlo. Istina da nišan još našla ljubav svog života, ali s e još nadan i nišan spremna na nikakva samoubojstva a i za tuberkulozu se naša lik. To ne. A sad ću van malo-pomalo po čet pri čat o svojin, prijatelji činim i raznim drugim ženskim iskustvima koje san imala prilike čut i iz toga zaklju čit i napisat sve o onim stvarima koje žene rade da bi pridobile, zadržale m uškarca, a pritom ostale šta normalnije. O svim onin stvarima s kojim se žen e susre ću žive ći i vole ći ljubavi srca svoga, nerjetko, slomljenoga. O onin s tvarima za koje žene znaju da muški misle, a ne govore, o stvarima za koje muš ki znaju da žene misle ali ih nije briga. Jednom rje čju, o svim ovin i onin stvarima s kojima se susre će

obi čna žena i koje je spremna pritrpit i to za ništa dr ugo osim za MRVU JUBAVI. KOGA NAĆ? DOBRE PARTIJE DOKTOR JE DOKTOR Najve ća životna tragedija moga oca je ta šta ima ćer, a ne sina, a druga njegova tragedija je šta ta ćer nije, kad je ve ć žensko, barem doktorica. Sin može bit svašta. Bija on uspješan, neuspješan ili čisti propalitet, sin opet ostaje sin. Jedina mogu ćnost kako se može postat ponosan na ćer i kako ona more nadomjestit to šta ustvari nije sin je da bude doktorica. A ja jedino šta na svitu mrzin to su bolnice. Volin pomagat ljudima, ali ne mogu vidit krv. Moj otac tvrdi da se, za bit doktor ica, ne mora vidit ni krvno zrnce, a kamoli krv. On govori da je dosta uzet čeki ć, tuckat po kolinu i stvar je rješena. Jedan udarac, dobiješ lan či ć, drugi kavu i eto. Dama budeš čili život. Moš bit šta o ćeš, završit koje o ćeš škole, ali doktorica uvik ostaje doktorica. To je jedini posal koji ne će propast i di će ti se svi čili život klanjat, tražit te, zahvaljivat, nagra ñivat, ljubit ruke i noge. Govorija je otac i u neku ruku ima i pravo, jer je ljudsko zdravlje nešto za šta su ljudi spremni dat i zadnji nov či ć, a na žalost bolesnih će uvik bit, a i onih koji će se ljudskom nevoljom znat okoristit. Ne kažem svi , ali ima ih ka i svugdi. Jedanput, dok san još bila klinka, vodila me mater u doktora zbog alergije koja me spopala. Čula ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA je za nekog doktora, kupila deset deka kave i odvel a me. On je bija jako ljubazan, pregleda me i da mi neku mast koja ekspre s pomaže. Posli san saznala da mu to baš i nije bija dobar potez jer ta mast vi še šteti nego koristi, pošto od nje rastu dlake ka podivljale, a koža se s tanjuje. No, me ñutim, tajna je bila u njenom brzom djelovanju. I tako je meni n eko vrime bilo dobro, mater je hvalila njegovu mast na sva zvona, a kad mi se p ogoršalo opet je kupila čudesnih deset deka kave, ovi puta i bombunjeru i - hop - u doktora po novu mast. Nakon nekih misec dana došlo je vrime da i tr eći puta skoknemo u našeg barba doktora po mast, ali ovaj put nismo ništa nje mu kupile ve ć smo svratile u grad po moje nove cipele. Ja san cilin putem vese lo skakutala mašu ći keson i novin postolama. Kad smo stigle u ambulantu barba d oktor se sav sritan, raširenih ruku i širokog osmjeha ge šest zaletija p rema nama, istrga mi na-brzakca iz ruke kesu i sta se zafaljivat materi, go vorit joj kako nije tribala, kako ne triba baš uvik poklone donosit i k ako koji put more do ć i praznih ruku. Mater se od stida zacrvenila, a ja san pla čnim glasom zamolila barba doktora da mi vrati moje cipele, koje je on ve ć spremija u neki svoj tajni ormari ć, misle ći da su za njega. Barba doktoru je bilo malo neugod no, sta se ispri čavat, otvorija je ormar i vratija mi moje postole. Kad smo sljede ći puta tri-bale i ć po mast sestra je rekla da u ambulanti nema barba doktora, i tako sljede ći put, i sljede ći put sve dok nismo prominili ambulantu i doktora. Danas ARIJANA ČULINA više ne triba nosit kavu. Jedan pregled u privatnik a košta tre ćinu prosje čne penzije u nas, a ljekovi su toliko skupi da se čovik prosto ne smi, ne srni raz-bolit. Kad bi nan barem sagradili koju lipu nov u bolnicu sve to ne bi bilo tako. Na žalost, život ili smrt danas ovise o deblj ini takuina. Ako imaš love ideš u privatnika. Dok ne do ñeš na red sidiš u mekim kožnin foteljama i listaš domaću i svjecku štampu, a ako si siromašan i nemaš čim platit ljekove, nadu

tražiš u beskona čnim redovima pred derutnim bolni čkim ambulantama i uglavnom ovisiš od milosti drugih. A ne daj Bože da do ñeš na bilo čiju milost, da, Bože sačuvaj, zalegneš. Jednom san to provala kad sam imala trovanje želuca i ne bi to ni pasu poželila. Samo moram pohvalit osoblje ko je je bilo super ljubazno. Ipak onim bidnim sestrama nije lako gledat i čistit tu ñe guzice i šporkicu. Staje je. I tako je moj otac dugo upira da ja završim za dokt oricu, ali ja, kako znate, nišan uspila postat ni medicinska sestra, a kamoli doktorica. Možda san i mogla, ali jednostavno nišan tila, niti me je to za nimanje ikad privla čilo. Možda zato šta san djetinjstvo provela žive ći na drugom katu ambulante u čijoj je blizini bila mrtva čnica. Tako da san ja sa svim nesritnim i smrtnim slu čajevima bila upoznata puno prije nego bi izašli u c rnoj kronici, a na sprovodima san ispratila čilu generaciju tadašnje star čadi i nekih nesritnika. To je nama di ći bila zabava. Tako da me razumite zašto ne podnosi n bolest ni smrt. Ako ne moran, ne volin ih gledat. I ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Onda, recimo, za bit doktorica moraš studirat sto g odina. Najlipše ti godine odu za knjigom. Mis-lin, i to je pizdarija. Pa san seja razmišljala kako tu nać neki kompromis pa zadovoljit oca, a i sebe. Kako z apravo do ć do doktora u kući, da bude vuk sit i koze na broju? Tako san došla do zaklju čka da bi bilo onda najbolje udat se za doktora. To je stvarno do- bitna kombinacija. Mislim sve žene, a naro čito medicinske sestre, za tim čeznu. Ozbiljno, to je poznato iz povjesti. One su za doktorima naprosto lude. Za njima pizde. Nema veze jesu ružni, stari ili gubavi. Svi prolaze. Sama titula d r. za njih je ravna božanstvu. I šta je najbolje, ne samo za njih, nego za ve ćinu stanovnica našeg planeta. Ne mora on bit nešto naro čito bogat, ali imat doktora u ku ći, to je već kapital. Samo, problem je šta su slobodni doktori rijetke zvirke jer su već ka studenti razgrabljeni, rasprodani. Ozbiljno, nj ihjeuvik manjak na tržištu. Lakše ih je uvatit u drugom krugu kad su v eć malo vremešniji, boležljiviji, rastavljeni, razo čarani ili tako nešto sli čno. Ali, kako san ve ć rekla, kakvi bili da bili, stari ili mladi, lipi il i ružni, za njima vlada uvik veliki interes i potražnja. To je jednostavno roba koja je uvik u modi i koja se nikad ne će pokvarit ni izlizat.. Recimo, jeste li vi primjet ili kako svi o čevi govore kad udaju ćer: Ćer mi se udala recimo za Matu, Stipu, Juru, ali kad se uda za doktora ime mu više nije ni važno . Samo se kaže: Udala se za doktora. Ili na primjer, zašto uvik na ne čijim vratima piše dr., mr. i maksimalno dipl. ing., zašto ne bi ARIJANA ČULINA pisala i ostala zanimanja. Možda o tome niste nikad razmišljali, to vam je ve ć bilo ka normalno i niste obratili pažnju na važnost te titule dr. Al, eto, kažen vam i odsad pamet u glavu. Otkad sam ja sebi to utuvila u glavu da se mo-ran u dat za doktora sve u vezi sa tim gledam, pratim, raspitujem se, kalkuliram, m aštam. Taman sam nešto razmišljala o psihijatrima kad ono - op - neka emisija na televiziji o Frojdu. Stavila ja isprid sebe kekse, sokove, opremila se, napelila uši i slušam. Znan daje čovik ludilo poznat pa me baš zanimalo kako je to posta i je li šta vridi. Jer ja znan puno poz natih, a da su totalno bez veze. Negdi san pro čitala da za bit poznat moraš bit osrednji. Pa me ba š zanimalo koji je on. Čula san samo da je sve probleme tuma čija sekson. Ono, recimo, za tipa koji voli crtat i slikat, odnosno s likara, govori da se u djetinjstvu volija igrat govnima, pa san baš bila k urijožasta saznat čim su se doktori volili igrat, jer ja kad san bila mala sa p rijateljicama sam sa igrala

na doktore. I tako gledam ti ja tu emisiju, gledam i saznam da je i ti naš Frojd bija histeri čni biseksualac zaljubljen u nekog drugog doktora sa kojim se stalno dopisiva, samo šta taj drugi nije bija ps ihijatar nego ono za uvo, grlo, nos, ono otorino, staja znan. Ne znan baš ti latinski jezik. Kad je bija latinski u školi ja san obi čno bila u kinu. Osin toga, taj jezik danas više niko ne govori osin doktora. To je mrtvi jezik, a j a volin žive jezike. I tako je ti Frojd svoju prvu pacjenticu koja je imala nek e depresije ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ON1N STVARIMA posla svom prijatelju doktoru, u kojeg je bija zalj ubljen do ušiju, da maloj izlici depresiju tako da jon operira nos. Mislin, m alu uop će nije bolija nos, nego Frojd nije zna šta će više s njon. Buca, poga ña, naga ña, gata ka svi doktori. Ra čuna, ono, ako upali upalilo je, ako ne, nikom ništa . Zaradit ću ja i prijatelj, nju ćemo zakrpit i svima dobro. I borami upalilo je. Mal a je skoro umrla jer je taj njegov dragi koji ju je oper ira zaboravija posli operacije maloj izvadit tri metra gaze iz nosa pa s e sve zagnojilo i zakomplici-ralo do te mjere daje Frojd mora zvat pr avog kirurga da ponovo operira malu i sastavi joj nos kako ona ne bi umrla , a on najeba od suda. Naravno, svog dragog, koji je sve to i zgovnija, ni je ni spominja da se on ne bi naljutija pa da izme ñu njih ne pukne ljubav, a u gradu bruka. Muca je ka zaliven. Ali mala nikad sritnija. To je u čilom tom slu čaju najlu ñe i naj čudnije. Sritna da se kona čno oko nje svi vrte i spašavaju je i daje postala centar pažnje. I sad to oni tuma če da je ona ka dite bila zapostavljana i da je tom operacijom i spiž ñenim nosom skrenila pažnju na sebe i tako se izli čila, a Frojd sasvim slu čajno zbog pizdarije i greške svog dragog posta slavan. Posli san čula da kad je tog ludog Frojda zabo-lilo grlo, da je on operira jaja. Ne znan je li njemu od toga prošlo grlo, ali mala nikad sritnija. To ti je to, nikad nemoš bit apsalutno za dovoljan i sritan. Izgubiš na Drini, dobiješ na ćupriji. Njoj, eto, izli čili dušu, ali sjebali nos. Dobro, njoj je više stalo do duše, ali recimo šta b i bilo da joj je više stalo do nosa? To ARIJANA ČULINA ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA bi bila tragedija. Da jednoj Spli ćanki to u činu i sjebu joj tako facu, ona bi ih do Haga gonila, a Frojd bi umisto u povjest psih oanalize uša doživotno u ćuzu di bi moga sanjat i sam sebi tuma čit snove do mile volje. Tako san psihijatre ka potencijalne ženike pri-križ ila. Ko će s njima imat živaca. Oni stalno čačkaju po ljudskoj duši, pa s vrimenom i sami malo sk renu i prolupaju. Sri ća da ja nišan nikad u njih išla. Zamisli, jebate, d a ja iman, recimo, problema sa snalaženjem u društvu zato šta san, na primjer stidljiva i neotvorena, a on me pošalje nekom svom prijatelju d a mi otpila nogu samo zato šta su prijatelji. Bolje da seja snalazin ka dosad, kako mije daje, ali s obe noge na zemlji. Odbacivši, dakle, iz misli psihijatre, po čela san intenzivnije razmišljat o ginekolozima. Psihijatar ne mora uvik nužno bit pre zaposlen, a ginekolog bogme da, jer dok je svita i vika bit će i razmnožavanja. A šta više posla, više i novaca, bolje se živi i lakše diše. Zato je možda čak i bolje bit žena ginekologa nego psihijatra. I tako me je iz vjestila jedna prija, staje nedavno rodila da ju je pora ña neki rastavljeni, ludilo zgodan ginekolog i da bi o n baš bija dobra partija za mene. Ja govorin da nišan trudna i da nema šanse da ga upoznan, a ona mije rekla daje dosta da iden na koji pregled, da nešto prva poduzmen, jer da je

taj ginekolog za popizdit stidljiv. Mislin, i to mi nije stvarno jasno, ginekolog, pa stidljiv. Svaki dan gle- ,.,, .s da one ženske stvari, a boji se pogledat ženske o či. Doduše, triba ga s jedne strane razumit, jer o či su u glavi, a ona stvar nije. Osin toga, o či su ogledalo duše, pogledaš ženu u o či i sve ti je jasno, pogledaš je doli i ništa ti nije jasno. Sve isto. Al kako sad saznat koja je smjena taj doktor u boln ici i di mu je privatna ordinacija, nemam pojma. Prova će mi prija to nekako saznat, pa san je zamolila, pošto on nju ve ć zna, da ona ode prvo na pregled, a onda mu preporu či mene. Tako bi sve bilo puno jednostavnije, prirod nije i manje napadno. Ona se, doduše, malo buni. Govori: Jebate Goge, ja iman muža, nije mi ništa, ništa me ne boli, šta ću bez veze na pregledu i da me neko čačka bez razloga. Alija mislin da ću je uspit nagovorit, a onda ću nešto izmislit za sebe i Zdenu, a ako baš ništa od tog ne uspije izva di ćemo bar papa test. To nikom ne bi tribalo bit sumnjivo. Nekako mije lakše kad je Zde-na sa mnon. Ona mi da kuraža. Kako vidite, sve to izgleda lako, ali nije. Samo ne triba odustajat. Upornost se kad tad isplati, a kad vas budu zvali gospo ña od doktora niko vas ne će za ništa pitat di ste ga i kako uvatili, virujte mi, j oš će van se klanjat i ljubit ruke. To je poznato iz pov-jesti. NIJE GA LAKO NA Ć, AL NOGOMETAŠ JE NOGOMETAŠ Možda se to vama čini pizdarija, uvatit ga, ali, virujte mi, nije to lako. Najvažnij e je da vam se sve slaže. Mislim u Splitu je to zakon i to triba poštivat. On o, boja majice sa bojom gaća, boja košulje sa bojom suknje, a borša i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer to je propust koji će vam bit teško oprošten. Ako ste nešto od te gore navedene odje će slu čajno kupili na pazaru, nemojte priznat, pa sad da vas rižu, kolju, peku, vrte na ražnju, mu če najgorim metodama vi i dalje tvrdite da je to mejd in Itali ili Pariz. Jer marka je isto kod nas vrlo bitna. Tu van odma me ñu prijateljicama i frajerima ska če čina. Puno lakše se uklopite u svako društvo kad ste in i moderni nego of i staromodni. U nas van je važnije šta imate na sebi nego u sebi. To van ja znan još od onoga moga nu i vidi. Dok nišan po čela govorit vidi nišan vidila društva, a o plavoj k osi da i ne govorimo. Uostalom, znate, pri čala san van. Zato nemojte kidat i bacat etikete. Nikako. Ako kupite, recimo, ga će na pazaru onu etiketu sa starih ga ća samo prišite na nove i to na neko vidno misto. Dobr o je da to bude ono La košta, Bos, Maks Mara i tako, nemojte i ć ispod toga. Ako niste nikad imali takav STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA komad robe nabavite nekako bar etiketu pa je pri-ši vajte, ona bar more trajat. Druga važna stvar je da ste uvik u ñiru, mislin da pratite modu. Nema veze ako vam to šta je u modi ne stoji. Nema veze, bar vam n iko ne će mo ć prigovorit da niste upu ćeni. Ako nemate novaca za kupit ðoju ili neki drugi modni časopis privrtite ga malo na trafici. Ne će vam žena zamirit i odma ćete znat šta je hit sezone. Ako su, na primjer, svi u ljubi častom budite i vi. Zašto bi vi bili manje faca od njih. Zašto bi ispali pizda, ma ajde molim te. Recimo, primjetila san prije par dana da jedna cura ispod m ajce na špaline nosi silikonski re ñipet. To je onaj sa prozirnim naramenicama, a te pr ozirne naramenice su ustvari silikoni. To je isti materija l ka i oni šta ga ženama uštrcavaju u sise da budu ve će. I dakle to san primjetila prije par dana. Prekju čer san vidila ve ć dvadesetak cura sa takvim grudnjakom, a ju čer ga je već imala svaka druga. Čovik bi pomislija da cure nemaju personaliti, individualnost i da su povodljive. To, doduše, more bit, a i ne mora. More u

tome bit mala doza svega toga, ali u biti one samo prate modu, žele uvik bit in i ka takve šta vi ñenije i omiljenije u društvu, šta je meni, za razli ku od njih, tribalo sto godina da svatin. To je pametnija generacija. Briga ih za originalnost. Eto za sada toliko o obla čenju. A sad ponašanje. Kad ste se tako lipo ušestile važno je sad znat kak o se ponašat. Samo vi držite do sebe i ne ćete ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA falit. Nemojte previše pokazivat emocije, nemojte b it nešto egzaltirani, budite mirni i ka ono nezainteresirani, ustvari naj bolje van je mu čat. To na tipove u Splitu ostavlja strašan dojam. Takvu žensk u odmah će poželit oženit. Ono, to je ideal. Mirna, plava, tiha, poslušna, to je po njihovom žena za brak. Oni ne će ni pomislit da bi to mogla bit samo fasada i da t akva može u biti bit gora od one najbu- čnije i najcrnje, ne. Virujte mi ako o ćete na ć ženika samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, tre pćite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo, šta bi mi rek li otka čenije, šanse za neku ozbiljnu vezu su vam vrlo male, gotovo nikakve , a o braku da i ne govorimo. Mislim ono ako se volite šalit, vesele st e naravi pa koji put nešto duhovito bubnete i svog partnera bacite u sjenu, ša nse da budete njegova životna družica su vam nikakve. On će svatit da ga ka takva samo sramotite i blamirate. To su po njihovom žene za provod. Zna či tako: u kafi ću lipo mirno si ñite i buljite u druge, na stolove se nemojte penjat , u disku nemojte skakutat. To nije ñir. Više će vas cjenit ako samo stojite sa strane, tupo zurite i tako. Ako ste manekenka ili mišica vaše šanse da na ñete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i z ato nastojte da ih se nekako do čepate jer onda su vam sva vrata otvorena, a budu ćnost zagarantirana. Ne triba vam škola, ništa. Dok lipota traje sve se da sredit i bez škole. Šta će vam fakultet. Završiš ga i onda čekaš na birou ARIJANA ČULINA cili život da dobiješ posa, a u me ñuvremenu gladuješ ili prodaješ karte u nekom gradskom zahodu, a ovako, kad si recimo mišic a, upoznaš neku jaku facu, ili dvi, tri jake face. Dva, tri sportaša iz prve l ige. Oni ti srede život, otvore neki biznis i jebeš onda školu, to je to. Je dino lipa žena ima privilegiju daje glupa. Da, recimo, danas pitaš nek og frajera bili više volija provest dan sa uskrslim Pitagorom, Teslom, Sokratom ili sa Merlin Monro, svi bi van rekli ovo zadnje, virujte mi. Šta će jednom nogometašu Pitagora, molim vas, a i on sam, kad bi ga pita, reka bi: Jebate, P itagora, daj plavušu, ali samo pod uvjetom da nije peder. To je ve ć viša sila di bi Pitagora ipak zauzeja bolju poziciju. E sad, di ga i kako na ć, mislim tog snažnog okretnog, miši ćavog, dobrostoje ćeg sportaša. Važno je i kretat se u društvima di se takve face mogu upoznat. Ono, pratit sve važnije pr ijeme, posje ćivat nogometne utakmice. Jer sportaš je sportaš. To je ipak prilik a. Ako te takav koji uo či cili svit je tvoj. Kupi njega neki važan klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utakmicama, a ti po butiga-ma. Svima opet dobro. To vam je to i o tome. Razmislite, sportaši su dobra prilika. Zdene je, na primjer, u osnovnoj školi bila luda za nogometašima. Skupljala je sve slije s a njihovim likovima i lipila u albume, dok joj je na vratima uvik visija poster sa slikom čile reprezentacije. Naravno Hajdukove. U to vrime svi ñali su joj se neki blizanci šta su igrali u Hajduka, ali jedan joj se blizanac svi ña malo više, pa je nagovarala mene da se meni svidi onaj drugi. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA

Ja, doduše, nišan nikad vidila ni jednog ni drugog osim na Zdeninim slikama. Slije su bile malo male i premale pa im se face nis u baš nešto dobro vidile, ali za u činit ljubav Zdeni pristala san i po čela po svojim tekama lipit slije tog blizanca kojeg mi je Zdena dodjelila. Koji puta bi se zabunila pa bi zali-pila Zdeninoga, na šta bi ona totalno od ljubomore popizdila. Nikako nije mogla svatit da su oni meni isti i da san ih pomiša la. Toliko je ludovala za tim blizancem da me je jedan puta nagovorila da idemo na utakmicu. Imala je neku tetu šta radi u kazalištu k oju je uspila izmo-lit da nam za tu prigodu čak nabavi i perike. Zdene je nabila na glavu jednu crnu kudravu, šta joj se spuštala do struka ka konjska g riva, navukla uske crne kožne ga će sa dezenom zmije šta ih je posudila od jedne osma šice i obukla gori samo crni re ñipet na koji je prisila metalne zakovice. Meni je n abila crvenu izrepanu periku, rozi mini ć i milijon nekih lanaca oko struka, vrata i ruku. Jebate, jedva san odala. Pritiskalo me ka da nosin pet tona na sebi. Parila san tegle ći konj. Zdene je još navukla neke materine štikle, ja čizme od one osmašice i tako smo se uputile prema stadionu. Malo dalje od ku će stopirale smo i neki nam je tip u bisnom autu sta. I dan dana s se čudin kako nas nije silova ili negdi odvea i bacija u neku fošu. Ali et o, fala Bogu nekad čovik ima više sri će nego pameti, a valjda i Bog čuva dicu, siro čad i neobuzdanu i nerazumnu mladost, pa smo na stadion stigle žive, z drave i u komadu. Doduše, ARIJANA ČULINA ja san jedva odala od onih lanaca po meni, ali Zden e me vukla ka krepanu kokoš, a ja san kaskala za njom. Uglavnom, da van n e duljim. Ona je toliko urlikala na tom stadionu, a pogotovo kad bi taj nje n dobija balun. Toliko je urlikala, vriskala i skakala gori-doli, usput vuku ći mene gori-doli, daje čili stadion gleda više nas nego utakmicu. Jedan moj barba je stalno buljija u mene, a ja san se pravila da to nišan ja i da ga ne pripoznajem. Njemu bidnom izgleda ništa ni je bilo jasno. Zdene se i dalje derala ka da se naila ludih gljiva. Ma vidi g a, vidi ga, je li daje ludilo faca, reci Goge, je li da je legenda? Jebate pari da se rodija sa balunom, da je srasta š njim. Ma pogle ga, ludilo j e. Uhhhu, ahhhha. Nišan, da vam pravo re čen, znala šta ću joj re ć jer su meni iz te daljine bili svi isti i mutni, pošto san malo kratkovidna i žmirkam. Ugla vnom, na toj smo se utakmici toliko izblamirale i više smo sli čile na maškare nego navija čice da mi više ni u najgorem ludilu nije padalo na pamet d a sa njom posje ćujem sli čne spektakle. Zbog toga se bila neko vrime ofendila na me, a kad san je pitala: Jebate, Zdene, staje tebi kod tih nogometaša tako n apeto?, rekla mije: A šta nije? Sve. Lipe dlakave noge okse-rice, onda kad on o stanu u red za slobodni udarac, pa se uvate za jaja da ih ne opizdi balun. Onda kad skinu znojnu majcu, pa je bace u publike, pa kad tr če i malo namištaju maloga u ga ćama, sve, a najviše ta njihova divlja energija i izdržlj ivost. Za ženu je vrlo važno daje muški izdržljiv, a sportaši to do- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA kazano jesu, divila se i dalje Zdene i pri čala o njima s totalnim transom i divljenjem. Ja baš na to nisam gledala ka Zdene. Pr vo šta im nikad nisam vidila noge, jesu li dlakave ili nisu, jer uvik nos e neke visoke dokoljenke, a pošto su uglavnom svi kratkono-gi, one kratke ga će pokrivaju im butine tako da in od čile noge moš vidit samo koš ćicu od kolina šta mi, moran priznat, i nije nešto napeto za poludit. Onda, recimo, znojna majca se meni pomalo gadi, a ni sa njenom spikom o njihovoj izdržljivosti se baš ne bi složila. Jer ako se oni izdivljaju i istr če svaki dan po terenu, malo će im ostat snage za skakanje po kući i ženi. O svemu tome se da razmislit. Pažnju u sv akom slu čaju triba obratit, jer baš nogometaše puca glas da su obitelj ski ljudi. Brzo im dosade te utakmice, žurke, putovanja, ženskice, i zato se uvik rado vra ćaju ku ći. Onda nije važno je li njemu za ku ću ostalo šta energije ili nije, ali je bar u

kući, ne skita se. Nije to ludo, pratite vi te utakmic e. Brak sa nogometašima ne puca lako jer svaki nogometaš, recimo, sa svojom manekenkom provede par godina u divljem braku, putuju ći po svitu iz kluba u klub, a tek onda kad je isprovaju i detaljno istestiraju ulaze u bra čne vode. Samo im sad ovi zakon, koji izjedna čava bra čnu i nebra čnu zajednicu, ne ide baš u prilog. Nedavno je jedna manekenka tužila svog nogometaša s kojim je ž ivila u divljem braku dvi godine, nakon kojih ju je on šutnija u aut, i traži la odštetu od miljon maraka. I bome dobila. Mislin da će nakon ovog primjera sve manje muških dovodit ARIJANA ČULINA ženske doma na probni rok. Ali, nemojte dat da vas išta pokoleba. Samo vi, drage ženskice, pratite nogometne utakmice i ako bu dete djelovale brzo i efikasno sve će bit u najboljem redu. Rok nogometaša je kratak, a njima je stalo da se udome. Zato ako ga ne uvatite, upucate i zatresete mrižu vi, druga sigurno o če. Morate bit svjesne da su oni vrlo traženi na trž ištu i da se vrlo brzo razgrabe. ODJELO ČINI COVIKA Jebate, ju čer san totalno ispinila. Išla san tr čat oko Marjana, a mislin, ja i tr čanje tri pojma. Nakon pet koraka uspušen se ka da s an kopala čili dan, a svaka mi noga vodi svoju politiku. Nikad, doduše, n išan bila neki sportski tip, nišan ni sad, ali se koliko toliko prisiljavan . Moran, takva su vrimena. Moja baba nije nikad tr čala bila je debela i zadovoljna, ali su oko nje i s ve ostale babe bile debele, takve su ih muževi prihvat ili jer za druge nisu znali i svi su bili sritni i zadovoljni. To je prije u ne ku ruku bila i moda. Pa pogledajte samo sve one lipotice koje krase pusta s likarska platna starih slikarskih majstora širom svita. Sve su bile pupast e i punašne, ka i Meštrovi ćevi kipovi. To je bila takva moda i ženski ideal. B lago se njima. Mogle su ist i odmarat se koliko su tile. I šta su bile deblje, bile su poželjnije. Da je bar danas takva moda, ali, eto, n ismo mi te sri če. Em moramo ist ka ti ći, od straja da ne nabijemo koje kilo, a onda uz to stalno nešto moramo vježbat, natezat, rastezat, mu čit se da bi se u čvrstile, stegle i zategle. Sve je to kriva ona glupa anoreksi čna Tvigi. Otkad se ona pojavila na tržištu po čelo je žensko izgladnjivanje. Da se bar umisto nje pojavila koja bucmasta i obla ženica, spasila bi čilu generaciju žena širom svita. Bile bi mirnije, opuštenije, zadovoljnije, jer kad je želud ac prazan živci ska ču, žene ARIJANA CULINA su razdražljive i od živ čanosti i gladi vrište po čile dane. To je poznato iz povjesti. Zato se ditetu kad pla če odma da boca mlika i ono kad je lipo sito umuk-ne i ubije oko. Da su odrasli pametni vodili b i se za tim. Ali, eto, umisto toga svi oko mene nešto tr če, ska ču, treniraju, izgladnjuju se. Tipovi nabijaju kondiciju i miši će, znoje se ka stoka da se posli mogu puvanderit i kuvat ženske na miši će. Ženske voze bicikle i role, pa stalno molin Boga da se koja ne zabije ume, dvi-tri babe idu gori-doli i pr i čaju o receptima, a matere guraju kolica. Uglavnom, sve se to giba, pa moran i ja. Dobro mislin u odre ñenim granicama to je zdravo, ali ne valja pretjeriv at. I dok tako tr čkaran, koji puta bacin oko na neke parove šta se va taju po klupama i stinama. Ja to više ne mogu. Mislin, ono, patit z a plavin i zelenim o čima i valjat se po stini koja me bode sa svih strana. Mož e on, šta se mene ti če, imat o či koje god o će boje, može gledat i ukrivo, ono štrolo ćo, al da smo mi lipo umeko. I tako dalje pomalo više odaju ći nego tr čkaraju ći primje ćujem da šta više treniran da mi je gore. Na jednoj rupi za čepin na drugoj mi pušta. Učvrstin noge, omloha-ve guzice, smanjin struk, obise se sise, pa ne bi Bog to sve utega, zatega i povata. Sise mi sve više li če na pase koje triba vatat po dvorištu. Ne mogu ja to više, naporno mije. Jednog dana kad mi sve dopizdi

pustit ću ih s lanca pa nek idu di o će. To do ñe tako valjda sa godinama. Kad se sitin da bi tako morala čili život trenirat, do ñe mi za ubit se. A svi zagova- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 DNIN STVARIMA raju zdravi život, govore, pišu o tome i bombardira ju nas informacijama sa svih strana. I sad, jebate, kad bi čovik sljedija sve one upute iz časopisa ne bi ništa čili dan radija nego na sebi i po sebi. Ono, opitura jte kosu, izmasirajte lice, izmasirajte tilo grubon rukavicon , skinite mrtve stanice, očistite lice tonikom, o čistite lice mlikom, namažite ga no ćnom kremom, ispod očiju uljem, iznad o čiju masti, napravite kupku za tilo, izmasirajte bed ra antice-lulickom kremom, depilirajte noge, ruke, paz uh. Iš čupajte se, raš čupajte, istegnite, protegnite. Sve šta stavljate u te ću stavite na lice: masku od kukumara, jogurta, meda, jaja, pure, brašn a, banane, maslinovog ulja. I tako, samo pazite da ko ne nai ñe kad se čila zalipite, izlipite, i zacimentate jer bi se moga pripast i zanesvistat. Jebate, kad u ñeš u apoteku toliko je tih nekih boca s vitaminima i mineralima za zdravi život da više čovik ne zna staje šta. Ispada po njima da kad bi to sve popija da ne bi starija ka ni ona slika Do-rija na Greja. E sad, lako je onim manekenkama čili dan radit na sebi i po sebi kad nemaju drugog posla i to in još debelo plate, a ja i ono m alo crkavice moran potrošit na sve te kreme, kremice, vitamine i ostale pizdari je. A znate li zašto mi, jadne žene, sve to radimo? Nij e to bez veze, nije da se nama baš sve to radi pa nisu se naše babe toliko ra stezale, inkartavale i mirisale, a bile su sritnije od nas i skoro se nika d nisu rastavljale. To nama Holivud i Amerika nabijaju ARIJANA ČULINA tempo. Sve je u ovom modernom svitu postalo normaln o i ni čemu se više ne triba previše čudit. Mis-lin, prije bi ono izme ñu parova bila razlika uvrh glave pet šest godina, a sad, jebate, imaš i po četrdeset. Tako da bi ja preporu čila tridesetogodišnjacima da lipo stanu u red isprid ro dilišta i izaberu odma sebi ženu čin se rodi, odvedu je doma i lipo odgoje po svome. I taman kad oni budu imali šezdeset žena će in imat trideset i kuš bolje. Dobiju je lipo nevi nu, prilagode sebi i eto. Mislin, to je jedina šansa da dobiju nevinu ženu, a poznato je iz povjesti da im je do toga jako stalo. Prije, recimo, kad bi neki čovik od tridesetak godina oženija ženu od osamnaest proglasili bi ga pedofili čarem. Vrimenom su takvi slu čajevi postajali sve prihvatljiviji pa bi, recimo, onog od četrdeset, šta oženi ženu od sedamnaest proglasili pedoflli čarem, posli od pedeset, pa šezdeset, a sad je sve t o otišlo k vragu, izmaklo kontroli i zdravom razumu, pa pedofili čari uop će više zapravo nisu pedofili čari, ne postoje, jer je to sve postalo normalno. On o, da bi zet ćaći od mlade moga bit ćaća. Tako da jednoj ženi nakon pedesete uop će nije lako na ć frajera. Nikako. I šta bi onda tribale napravit sve one jadne i ostavljene žene od pedesetak godina. One nemaju šanse. Moraju totalno zaboravit na neki zajedni čki život sa mla ñim muškarcem, sa svojim vršnjakom i sa starijim od sebe. Mla ñi će je iskoristit, vježbat na njoj vještine vo ñenja ljubavi, oplja čkat je i uvatit crtu. Njen vršnjak, odnosno pedeset ogodišnjak ili neki dobrodrže ći šezdesetogo- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA dišnjak uvik će se prije odlu čit za jednu od dvadeset i to će bit sasvim normalna i prihva ćena stvar. E sad, šta toj jadnici od pedeset preost aje? Ne puno toga, samo par solucija. Ili da zaboravi na to da bi mogla na ć stalnog partnera i pomiri se sa tim da će sama sebi morat bit dovoljna te pokuša koliko toliko uživat u svojoj samo ći. Bavit se nekim amaterskim slikarstvom, vezenjem, kuki čanjem, aerobikom, u č-lanit se u klub ostavljenih žena ili kupit

pet-šest ku ćnih ljubimaca i vodit ih na pišanje svako po ure. D rugo šta more učinit je da pristane bit renta, ono, da je iznajme i da bude iznajmljena, ili da kupi vibrator i bude sama svoj majstor, ili na k oncu konaca postane lezba ča. To su te sve raspoložive mogu ćnosti za jednu ostavljenu pedesetogodišnjakinju. Nemaš ti tu puno opcija ni s olucija. Stariji muški sve češće nalaze mlade ženske, ostali su samci ili pederi, i eto, to ti je ta ponuda, surova stvarnost. I zato se mi, jadne žene, nikad nismo više bojale ostarit nego danas. Jer je danas najvažnije koliko ti je godina i kako se držiš. O tome ti ovisi duhovno zdravlje i seksualni život. Zato mi, bidne, tr čimo, rastežemo se, utežemo, bildamo, masiramo se, i nkartajemo, plasti čno operiramo, punimo se silikonima ka punjene tuke, gu camo šake vitamina i minerala, i to sve zato jer se bojimo samo će, bojimo se da nas ne odbace ka kante za škovace i na taj se na čin borimo šta bi rekli: ZA ONU MRVU JUBAVI. Zato sve ulažemo u to naše prolazno tilo, a ne u pa met jer je takva potražnja i ponuda. Zakon tr- ARI JANA ČU LI NA žišta je da za ženskom pameti niko nema potribe. To sanja davno zaklju čila. Ono, jebeš pamet, čuvaj tilo. Eksport-import guzica je u opticaju, ali ekspo-rt-import mozga nije. Pa ove sve važnije face, mane kenke i glumice osiguravaju tilo na enormne svote. Recimo, noge na pet miljona maraka, pa sad ako imaš dvi to ti je duplo. Isto vridi i za sise, guzice, a za pamet, borami, još nikad nišan čula da ju je neko osigura. Ženska je guzica puno vr idnija od ženske pameti. A ja san baš tila, uprkos svima, osigurat p amet, ali su mi u osiguravaju ćen društvu rekli da to ne osiguravaju kod žena jer da mi toga nemamo. Budali koja mi je to rekla skoro san prosul a njegov muški osigurani mozak, ali san se u zadnji tren suzdržala i tresnil a vratima, jer šteta osiguranja šta bi mu isplatili za njegov ništavni m uški prosuti mozak. Istina je da kod ve ćine žena taj mozak danas nema presudnu ulogu u borb i za uspjeh. Recimo, jedna manekenka prošeta pistom i - op -100 ilja-da maraka. Čili svit je zna. Obogati se i kad o če pokazat da je uz to još i pismena zamoli nekog da jon napiše memoare u kojima će se ona ispovidit sa koliko je tipova spavala - osamsto il iljadu. Shodno brojki muških koji su pro tutnjili kroz njenu postelju ugled joj raste. Da se, recimo, o tom izja sni neka naša školovana žena rekli bi joj da je kurvetina i lin čovali je, ali ova uzdignute glave seta po svitu i slikaje se na tu ñim jahtama, ka ona Nomi Kembl. Dakle, te memoare, koje joj drugi napiše na osnovu njenih podataka, on a potpiše i priko no ći je ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA još proglase i književnicon, a proglumi u filmu pun o prije od bilo koje akademske glumice. Eto, sve to žena napravi, a da u sta ne otvori. Na nju čim neko baci pogled prodre jon u misli. Jer one se sig urno drže one poslovice daje pamet žene u njenoj lipoti, a lipota muškog u njegovoj pameti. Zato uz uspješnog, promu ćurnog sredovje čnog muškarca nikad ne ide uspješna, promu ćurna sredovje čna žena, nego žena potpuno suprotnih karakteristika . Tome se ne triba čudit, jer svit ina če govori da se suprotnosti privla če. Recimo, jedan fizi čar nikad ne će šetat fizi čarku, nego baš suprotno. Jednu koja fiziku nije mog la ni smislit, ali zato fizi čare obožava. To je zakon spojenih posuda i to je poznato iz fizike. Daje recimo, ona Slavica Ekleston bila fizi čarka, di bi nju Berni upozna?! Pa ne bi on pritraživa razrede i laboratorije po Hrva čkoj. Zna se di se zgodne ženske traže - po modnim pistama. I tako je on nju lipo skupija, oženija, uživaju, svi im se dive, slave ih i pišu o njima, a da je bila neka tamo fizi čarka ili matemati čarka ko bije vidija i čuja. Bila bi na minimalcu i smrzavala se u nekom vlažnom sobi čku zasuta svakojakim knjižurinama i bo čicama za eksperimentiranje. Ima, moran priznat, i nekih drugih čudnih kombinacija. Evo čitan baš ju čer u

Slobodnoj naslov: Nišan ja kurva, ja san doktorica filozofije. I sad, da van skratin pri ču. Ta van se doktorica slikala gola za Plejboj. Nje nu sliku sa cicama broj osan ubra je neki bogatun i posla jon s tosedamdeset iljada do- ARIJANA ČULINA lara samo da je upozna. Ona je njemu odgovorila: Ja san, gospodine, doktorica, a ne kurva, fala van lipa i usput uzela lovu. To ni je po meni fer, jer kad je ponudu odbila tribala je i lovu. Nemoralno joj je š ta joj nudi lovu, a nije joj nemoralno uzet tu istu, al dobro, nije to sve. Meñutim kad je na njen ra čun silo šest miljona dolara žena je pala u nesvist i izustila: Bi ću kurva, jebeš doktorat. Ona negira daje sa gospodinom imala bilo kakvi intimni kontakt, samo kaže da gaje upoznala jer on ka jedan galantni, fini, obrazovani i svjecki stari gospodin to zaslužuje. I da najmanj e šta je mogla u činit za njega bilo je da mu stisne ruku, popije sa njim pi će i malo pro ćakula. Kaže daje to sve šta su radili, a njegov identitet ne će otkrit. Normalno da ne će jer bi mu ja prva poslala sliku i pristala se upozn at sa njim. Jebate, pri čala bi mu pri če i bajke prije svakog spavanja. Samo da me ne dira i da mi lovu. Kad sam to ispri čala Zdeni ona je pala na guzicu i rekla da njoj ne bi ništa falilo i daje malo takne, ako je ve ć u pitanju toliki iznos. I staje sad tu poanta? Eto to daje ta mogla bit doktorica sto godi na i ne bi se tako obogatila ka kad se skinila za Plejboj. Ali ženi al al vira, vidi se da nije uzalud studirala filozofiju. Jer, jebeš ti teoriju ako je ne znaš primjenit u praksi. Ja mislin daje ona tu pripisala i samog Heg ela. Njemu Penthauz ne bi pa na pamet. Kaže se da vrime pokazuje koliko su ne čije postavke i teorije valjane i opravdane i sad na ovom primjeru vidimo d a je on zglajza. Ali zajebali su se i Marks i Engles oko svojih teorija pa šta ne bi i on. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Jedna druga piše ovako: Stojim prid dvojbom koja to je i nije, ono, more bit, a i ne mora. Naime, muškarcu kojeg volim je tridese t pet ali materjalno nije baš potkovan. Drugome je šezdeset pet, dobrostoje ći je, šta nije zanemarivo. Ne volim, ga ali ne mogu da se ne prisjetim megahit a Tine Tarner "Sto sad ljubav ima s tim ?". U ovim ludim vrimenima neimašt ine i ste čaja ljubav mi nekako izgleda ka luksuz. I šta ću sad? Prihvatim li bra čnu ponudu starijega na uštrb mla ñega, svjesno ću se odre ć seksualne privla čnosti ilitiga sirovih strasti. Ali dobar seks u podstanarskoj sobi blidi pred materjalnim blagostanjem. Samo se bojim one da i bogati pla ču. Ja bi jon rekla, e moja, ova, ona, ti. Ne moš prnit i stisnit. A šta ako se mladi obogati, a stari bankrotira? Sve to more bit, a i ne mora. Ali, draga moja, ti si se ve ć i tako odlu čila za svoj komfor, jer da si ti, dušo, istinski zaljubljena, ne bi te uop će mučile te dileme. I sad da se vratimo, povežemo i zaklju čimo šta mlade cure zapravo privla či na tim starcima. Zašto starce privla če mlade žene znamo. Ra čunaju, nije im još puno ostalo od života i žele posljednje dane proves t uranjaju ći u mlado meso. Od toga šta će lovu ostavit di ći nemaju baš nekih izravnih užitaka, a od mladog mesa i te kako. Starac ra čuna, nakon moje smrti, jebe me se, nek se kolju. Ka ona An Nikol Smit šta se sad kolje sa rod binom svog pokojnog muža. On je ima nekih devedeset, a ona trideset kad je um ra. U tu ljubav se ona zaklinje, a dolare ne da. ARIJANA CULINA A zašto se mlade cure vežu za starce? To je isto ob jašnjivo. Momci teško nalaze posa, curama vri-menom dopizdi vodit ljubav sa njima na kamenju. Dopizde in topli sendvi či, pi će. Tile bi se ispružit na francuskom krevetu, tile bi provat jastoga uz svi- ćice, doru čak u krevetu, a ne uvik ist tople sendvi če iz kojih in kapa majoneza i ajvar dok šetaju. I z a to su spremne pritrpit malo smrdljivog daha svog partnera ili rec imo njegovu protezu u

vlastitim ustima koja nerjetko ispadne dok se ljube . Spremne su i na vijagre i oronulu kožu, usahle miši će i sto drugih degutanterija jer znaju da to ne će dugo trajat i da će, kad zakopaju svoga dragog, otkopat i otpo čet novi život sa mladim vitezom u dvorcu izgra ñenom na temeljima njegovog imanja. Osin toga znate onu: Mladi bi tili bit vjerni, ali nisu, stari bi tili bit nevjerni, ali ne mogu. Zato, drage moje, tr čite, rastežite se, mazite i neka vam ne bude teško jer o tome vam ovisi egzistencija i samo tako zaobi ćete biro, sindikate, jad, čemer, tugu i nezaposlenost. I slikajte se, ovjekovje čite tu svoju mladala čku raskoš. Ve ćina žena to ne radi, jer dok su mlade imaju sram, a posli kad bi tile, nemaju tilo. Zato pamet u glavu, možda se i na vašu fotografiju zalipi koji bogatun. I kad vas pozove, nemojte se sekirat. Budala će mislit da ima negativ, a pametan svit će se koristit kopijom. Jer, čovik oženjen mladom ženom sli či na čovika koji je kupija knjigu daje drugi čita. I vas će naravno neko malo posudit iz njegove biblioteke, ali pazite da se to ne sazna i ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA da vas uredno vrati ka šta je i pristojno u svakoj biblioteci. Nemojte past u nesvist ako vam se priko no ći na ra čunu na ñe šest miljona dolara i nemojte da vas pe če savjest. Tim jadnim starim bogatunima i tako je b lizu kraj, oni su svjesni da tu pustu lovu ne mogu ponit sa sobom u g rob i moraju vam bit zahvalni šta su bar djeli ć toga imali kome ostavit, a zauzvrat malo naparit oči prije negoli im se zauvik sklope i liše ih vaše l ipote. Tako su van učinile i ona An Nikol Smit i doktorica filozofije, p a šta ne bi i vi. U po četku će vam svi govorit: Kurva, kurva, znala je posa!, al i kad po čnete baratat tom lovom, stvorite imi ñ, organizirate gala žurke za džet-set, priko noći ćete od kurve postat dama. Jer, naravno, kad budete baratali velikom lovom djeli ć ćete odvojit i u humanitarne svrhe, ono čisto radi imi ña, kako i rade te poznate i slavne osobe. To nije teško. Poša lju vas par puta u Afriku da se slikate sa malim crn či ćima, koji put naprave neku fotomontažu na ratištu ili slikaju neku sestru iz daleka, a kažu da ste to vi. I - op - eto priko noći postanete još i humanitarka. Svi će vam se klanjat, ljubit ruke i govoriti: To je dama, žena velikodušnica, humanitar ka. A da niste imali, ne bi imali od čega ni odvojit koju lipicu il kuni ću i sve te hvale vrijedne etikete ne bi se zalipile za vas. Jer, drage moje, tilo i odjelo na njemu u današnje vrijeme čini čovjeka. I zato se pobrinite da ga šta bolje sa čuvate i šta raskošnije obu čete jer se ni u Pepeljugu princ nije zaljubija dok je čučala kraj ka- ARIJANA ČULINA mina u štracama i igrala se golubima, nego kad ju j e vidija na balu svu u sjaju, draguljima, svili i kadifi. Samo san vam još zaboravila re ć da za tu novu modu, u kojoj se stara i oronula tila stiskaju uz mlada, ipak triba imat dobar želudac koji ja, moran priznat, nikad nišan i mala. Zato mi je kako je. Dl GA TRAŽIT? U AVIONU? Svitu moj, danas san se upravo vratila iz Zagreba u naš lipi Split i to avionom. Kona čno san saznala šta je to pravi stres i straj. Ne da me streslo, nego me tako izdrmalo, prodrmalo, izmu ćkalo da san skoro vlastiti bubrig povratila. Jebate, doša mi je do grla. I da se tu n aša neko stru čan moga ga je odma transplatirat u nekoga dijaliti čara. I još govoru da je splitski aerodrom drugi po sigur nosti. Je, za doživit sigurni stres. Uvik iznad Splita nešto zapuše, zagr mi, zatutnji i po čne bacat oni avion tamo-amo, ka da u njega tuku tri tornada i sto oluja. Čila mu karoserija po čne škripat, a ja se stisnen ka srdela u konzervi i poja čan sve

dotadašnje molitve i ufanja. Više se izmolin u avio nu nego u bilo kojoj crkvi. Tako mije valjda lakše, ne znan. A nemo ćan si u onoj kaseti, nemo ćan. Sidiš svezan i moliš Boga da sve dobro pro ñe i da još jednom vidiš face svojih najmilijih i najmržih. Kad osje ćaš da bi smrt mogla svaki čas zakucat, sve staje živo postane ti drago. Nikad ne ćeš čut da neko, na primjer, u avionu kaže: Dabogda ga više ne vidija. Nikad. Jedino u av ionu zaželin se svekrvinog sla ñahnog liš ća i umiljatog glasa. Znan da je u biti svakog straj letit avionom, samo neki ne će da priznaju. Prave se važni. Uosta- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA lom ja san čula da se samo glupi ljudi ne boje leta avionom. Ne mojte me krivo svatit, nišan ja to rekla, to je negdi pisalo, a ja san samo pro čitala i tako to prenosim. Svak ima neke sisteme kako ubit straj. Neko čilim putem nešta čita, neko ne prestaje ist i pit, neko non-stop brbl ja, puša či žva ču, a ja, na primjer, svako malo ko čin nogon. Avion malo posko či, propadne ili prdecne, a ja zako čin bez ko čnice. Jedna moja prija, ne znate je vi, ubija straj non-stop bulje ći u prolaz. Govori da joj se tako pari ka daje na z emlji. Ja, suprotno njoj, stalno buljin u krilo. Tako san bar sigurna d a još letimo, da nije otpalo, i da nijedna tica ni ti čica nije uletila u motor. Zdene voli kad su motori bešumni, a ja bome kad sve bre-ke će. Kad ih čujen sigurna san da svi rade. Svaka promjena zvuka motora za mene je stres, uvik po-mislin da je koji riknija i da ćemo morat nastavit letit samo s jednim ili Bože osl obodi nijednim. Grozno. Brrrrrr. Kad se god spreman na le t uvik se iznova po čnen čudit i pitat kako se to čudo uop će more dignit u zrak. Ništa mi ne pomaže ono šta su mi objašnjavali, i to čak neki stru čnjaci o potiskivanju, istiskivanju, hidraulici i duplin komandama. Ništa ja to ne razum in. Mislin razumila bi da ide put doli, ali gori, to mi stvarno nije jasno, n iti mi to iko more objasnit. A ne mora ni pokušavat, jer, bome, svaka se stvar lakše spušta nego diže, to je činjenica i fizika. A onda, šta ako ga otmu pa se re cimo ne daj Bože sa tobom zabiju u neko brdo ili neboder? Šta o nda? Kad se ukrcavan uvik brojim putnike, ARIJANA CULINA molin Boga da nas šta manje u ñe i da budemo šta mršaviji. Ra čunan, lakše ćemo se otisnit ako smo tanušniji. Debele ne bi ni triba lo puštat u putni čke avione. Oni bi tribali letit u nekom oklopnjaku, ne kom ratnom avionu ili u svakom slu čaju u nekoj letjelici od čvrš ćeg materijala. Na primjer, čelika. Na kraju krajeva, ne moraju ni letit, mogu i vlakom. O ni su i tako tromi i spori, nigdi im se ne žuri, a avion je za nervozne koje ne drži misto nego ka skakavci moraju skakat s jedne na drugu stranu. Prije svakog leta ne spavan i ne jeden po tri dana. Kad me vode na aerodrom pari mi se da iden na stratište, a prolaze ći kroz onaj rengen imam osje ćaj da me šalju na elektri čnu stolicu. Još me tamo čilu ispipaju i to uvik neke policajke. Šta ja znan, ako me ve ć neko ima pipat bolje onda policajac, jer meni je perverzno kad me žena pipa. Moja prija govo ri da je njoj perverzno i ć u ženske ginekologa, tako je meni perverzno to pipk anje policajki po mojim kukovima, bokovima i guzama. Stvarno. Govore neki, ne tribaš se bojat aviona, to ti je na jsigurnije prevozno sredstvo. Da! Ako padneš mrtav si i gotovo. Neš ti utjehe, jebate! Da san tila bit mrtva mogla san se i sama itnit sa nekog brda i li nebodera i gotovo, a ne čekat da letin avionon i uz to još platin kartu za s amoubojstvo. Ako padneš, mrtva si. Neš ti šta me utješi, lipa slika mene u k omadima, iskombinirana sa još nekin. Ono, moja ruka, tu ñe noge, a glava i dokumenti, pitaj Boga čiji. Utješno za popizdit. Piše da statistike pokazuju ka ko u saobra ćajkama puno

više svita pogine. Slažen ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA seja s tim, ali kad auto opizdi pogine dva-tri čovika, a avion kad padne odma trista duša odleti na nebo. Si ćan se kad san jednom čitala u novinama da je jedan pilot bija mortus, uredno spustija avion na s plitski aerodrom, a onda voze ći autom put ku će opizdija u prvi stup i na mistu osta mrtav. I sad , kako ću ja bit sigurna da neki takav ne će s avionon opizdit u prvo brdo. Bilo je takvih slu čajeva, nije da nije, pa posli kažu krivo vrime, mag la. A jebate, svakom je, kad se opije, magla. U tome i je stvar. A moja prija Zdene govori daje njoj let avionon lud ilo. Da joj je to najlu ñi orgazam za doživit. Ono, kad se avion diže, spušta, pa one turbulencije. Go-ri-doli, tamo-amo. Ludnica. Govori da je ona to čitala kod neke Erike, provala i oduševila se. A šta ćeš, sto ljudi sto ćudi. Ja tu baš ne vidim ništa specijalnoga. Mislin, volin i ja da se diže, ali ne avion nego ono staje normalno da se diže kad o ćeš doživit taj orgazam. Možda u mom slu čaju orgazam na zemlji sa frajerom nije ka njen u zraku bez fraj era, ali kad frajeru ona stvar padne, ostajemo, fala Bogu, oboje živi, zdrav i i pravi, imamo šanse za neko drugo dizanje, a kad padne avion, mrtva je dož ivotno: ona i orgazam, nemaju više nikakve šanse za uzbu ñenje ni dizanje. Osim toga, moje je puno jeftinije. Neka je možda malo lošiji doživljaj, ali zato manje i košta. Frajera moš na ć di o ćeš i to bez rezervacije, a avionsku kartu moraš rezervirat i masno platit. A ona muška stvar još uv ik je jeftinija od avionske karte. Barem kod nas. ARI JANA ČU LI NA To san van ustvari tila re ć, da seja u avionu ne mogu zaljubit nikako. Ni pod razno. Avion ka potencijalno misto upoznavanja i zb ližavanja definitivno ne dolazi u obzir. Otpada! Meni su gori pod oblacima o d straja svi tipovi isti, svi su mi ka jedna velika crna fleka, i šta su mi b liže, to me više nerviraju. Ono, kad sidnu kraj mene pa po čnu s pitanjima: Šinjorina, jel ovo stojimo ili idemo, koliko još imamo1? Znate, nišan bija u domov ini petnaest godina. Jako san uzbu ñen. Ima li vas ko sa čekat na aerodromu, ako nema ja ću vas pribacit, kako se zovete, ajme lipog imena, a ko van gaje da, di radite, o ćete li nešto popit, odakle putujete"?, i tako. Mrzim kad me neko stalno tako tla či, puše u lice i usput bulji u dekolte. To me u avionu užasno nervira. Ne mogu mirno gledat u oblake i skoncentrirat se na svoje molitve . Kad je život u pitanju ljubav je ipak na drugom mistu. Pusti ti to kad nek i kažu da je najvažnije zdravlje i ljubav. A šta je sa sri ćom? To su zaboravili. Jel šta će ti zdravlje ako avion padne. Koliki su bidni u tim avi onskim nesri ćama prije pada aviona bili živi i zdravi, ali nisu imali sri će. Dakle, od zdravlja važnija je bome sri ća, a nemoš mislit ni na ljubav kad ti je život u pi tanju. Dakle od ljubavi važnije je zdravlje, a od zdravlja važnija je sri ća, odnosno guzica i glava na ramenu. Sve u životu ima svoj prioritet. P o meni to ide tim redosljedom. Kad sletimo, to je ve ć druga pri ča. Druga žena! Kamen mi sa srca padne. Sva san sritna šta san živa, ali ne zadugo. Kako čovik nikad zadovoljan, nakon jedne ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA želje ve ć mu se u glavi pesto novih želja klije. Čin sletin odmotan onaj sendvi č iz aviona i progucan ga u tri zalogaja. Tek kad na punim drobi ć po čnu mi se budit i sva ostala čula. Jedno po jedno. Kad se lipo pregledan, pogleda n ruke, noge i stopala šta mi doti ču maj čicu zemljicu, dakle svatin da san živa, zdrava, prava, uspješno sle ćena i najedena, onda malo-pomalo po činjen misli na

ljubav i neka svi ñanja. Čak san spremna malo bolje pogledat onog tla- čitelja iz aviona i možda mu dat toliko željenu šansu da me pribaci do grada, a posli ćemo vidit. Dakle, tila san re ć, zemlja je zemlja, a zrak je zrak. Da je Bog tija da tražimo frajera u zraku sigurno bi stvari d ruk čije skrojija. Da bi nam neka krila. Zato van ja kažen tražite ga vi na zeml ji i da bude po mogu ćnosti s nogama na zemlji. U DISKU? Koliko su jadne te ostavljene žene, to san van ve ć govorila, a i sami znate. Ali kad žena ve ć proživi ono šta proživi, kad je šutne muž, mater m u, vlastiti otac, sud i društvo, tu još nije kraj nevoljama. Sa d tek sijedi privikavanje. Ono, ka kad čovika nakon deset godina pustu iz zatvora. On, bida n, ne zna ni kud će, ni šta će, ni kome da se obrati. Ne zna pošteno ni gledat u svitlo jer je toliko godina živija u magli i mraku. Još uvik g a drži kokošije sljepilo. Izlazak iz zatvora isti je ka izlazak iz braka. Nem a tu velike razlike. To je potpuno isti slu čaj. Kad iza ñeš, odjednom postaneš svjestan da zapravo ništa više oko tebe nije isto, prijatelji se razbižali sv ak na svoju stranu, poudali se, poženili, porastavljali, pa uletili opet u neke druge kombinacije, pa tre će i tako. Govori meni jednom jedna moja prija nije Zdene nego jedna druga, ne znate je vi daje ovo u gradu došlo živo ludilo, da su se toliko svi izmišali, izrastavljali i isastavljali, pa onda ope t me ñusobno iskombinirali da će jednog dana sva ta dica ro ñena u raznoraznim kombiniranim brakovima otkrit da su zapravo svi neka daljnja rodbina. Ono, ne bi tri-balo nikog iznenadit da tu čak do ñe i do nekog incesta. Stvarno, toliko se sve to zapetljalo. Došlo je do toga da se prijatelji minja ju za žene i jedan drugom prave dicu. I onda su ta dica svejedno drugome ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA polubra ća i polusestre. I za koga će se onda oni danas sutra zenit i udavat? Moraće oti ć negdi van granice i po čet se mišat sa drugim narodima i rasama, pa će kod nas još više past natalitet. Strašno. Ovo je bila ka digresijica, zapravo san po čela govorit o tom problemu ponovnog uklapanja žene nakon rastave u neki novi društveni život, šta nimalo nij e lako jer sad neka druga mladost izlazi na mista tvoje mladosti, di bi bilo logi čno da se ode potražit neku staru facu, ali stare face sad su na nekim nov im nepoznatim mistima, zapravo, jednom ri či, sve se priokrenilo i prominilo, kompletan ñir. I šta sad? Triba se nekako uklopit. Po čet ponovo živit i zaboravit sve one ružne godine robijanja. Neki se ne mogu ni naviknit živit bez batina. Ka tovari koji na njih naviknu. Tako van je i sa ženama ostavljeni ca-ma. Isto. Do ju čer su bile zatrpane te ćama, tavama, muškim bi čvama, prašinom, a sad odjednom sloboda. Nigdi ni čeg. Moš se dignit kad o ćeš, le ć kad o ćeš, niko ti ne kvoca. Ponovo slobodna ka tica, ka srednjoškolka i šta sad . E, srednjoškolka, to je to. To je prvo šta nakon prvobitnog šoka i o čaja razvedenoj ženi padne na pamet. Bit ponovo tinejdžerka, nadoknadit propušten o, osvojit kafi će, diska, ponovo bit mlada, luda, poželjna, neoptere ćena i dokazat da još može uvatit propušteno, pa čak i nešto novo i bolje nego šta je imala. I šta sa d? Kre će reparacija: blajhanje, bojanje, zubari, navlake, li posukcija, kozmeti čari, Trst, garderoba, veš. Ludnica. I izlazak. Sad jedin o triba ARIJANA ČULINA vidit koji je ñir. Triba uvatit pod ruku koju priju koja je u ñiru da joj pokaže di, šta, s kim i kako. Sri ća, ja san imala iskusnu Zdenu koja se pametna, ka staje uvik bila, nije udavala. Prošla j e sve i svašta, sito i rešeto i znala za svaku bužu. Ko, kako i kad diše. Jer dok sam ja robijala, one cure šta su prije izlazile isto su se sve pouda le, čame i čuče kraj pe ći po ku ćama, a rastavljene su se ve ć snašle i osle pitaj Boga di, na koju stranu svita. Naj češće priko bare. Pogotovo ako se iskompromitiraju u vl astitom selu,

odu tamo di ih niko ne zna i po činju ispo četka. Šta su u svom selu bile raskalašenije i lu ñe, to u tu ñem više glume skrušenost i nevinost. Sri ća, stara Zdene ostala na starom terenu, nigdi nije odl ep-ršala. Jebe se poštenu Zdenu za reputaciju. I tako, uvatila ja Zdenu pod r uku i krenila u nova osvajanja. Akcija je po čela. Prvo osvajanje kafi ća i diskoteka. A šta san se izblamirala kad san prvi puta došla u disko nakon mog, jebate, braka! Obukla ja ka neku skroz glupu robu kakvu san vidila na televiziji i u Doji od nekih ludih, otka čenih modnih kreatora. Sve ja to lipo na se navišala , našminkala se i umarši-rala u disko ka osvaja č, svjesna da san od glave do pete čista ludnica, kad ono, ajme blama, čilo disko po čelo u čudu buljit u mene. Ja gledan, osvr ćen se. U po četku san bila sva ponosna, mislila da mi se dive ka nekom vrlo ritkom egzoti čnom i ekstravagantnom cvitu. Tek kad su mi se počeli cerekat u facu svatila san šta je na stvari, al i za povla čenje ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA bilo je kasno. Sve šta san mogla u tom trenutku bil o je da odvu čen Zdenu u zahod da to nekako popravimo ili kroz vrata pa prav ac ku ća. Kad san svatila da bi sve to bilo nemogu će na meni reparirat nabrzaka, šibnili smo doma. A š ta ja znan, tila san najbolje, tila san nekako bit posebn a i otka čena, ka šta su one pi će šta šetaju po revijama. A stvarno mislim, evo jel ste vi gledali te revije. Tamo one manekenke šetaju sa nekim paunovim perjima, žicama i plastikom po glavi, prozirnim krinolinama od kesa, golih sisa sa bundom do struka i mudantama, kose slip-ljene, izbrijane, nat apirane, ofarbane u sto boja, sa nekim šeširima od metra, obu čene u čile beštije ili gole ka od majke ro ñene. I sad, kad to gledate na tim pistama svi polud e od fascinantnosti takvim kreacijama, a niko se ne pita di bi to čovik moga obu ć i šta bi mi u Splitu rekli da sa jednom takvom kreacijom, recimo golih sisa prikrivenih tilom i zimskim ga ćama od krzna i paunovim perjem u glavi, ode ujutro kupit mliko i kruv. Zatvorili bi ga u ludnicu u roku odma . Al dobro znala san, toliko san ipak bila svjesna i osvještena da ne mogu po ć kupit marendu u tome. U du ćanu je ipak konzervativnija klijentela, susis-tvo, prodava čice, poznati svit i tako, al ra čunala san, za u disko mogla bi opizdit jednu tako ludu otka čenu kreaciju, mladi će na to past i ja ću brzim postupkom upast u ñir. Kad ono, ja se izblamirala ka nikad u životu. I spala tuka nad tukama. Tuketo di padino. A u stvari sljedila san s amo upute trenut- ARIJANA ČULINA no vode ćih svjeckih kreatora, samo je možda bila greška šta san ih malo izmišala, pa od svakog uzela ponešto. Ono, gori san van obukla nešto malo prozirno ka mise čina, samo sa dvi šljokice na sisama, doli neku izre panu šarenu suknju ka papagaj, oko struka san puknila je dan široki kožni zmijski kajiš, na glavu opizdila neke pletenice kroz koje m ije prija provukla žice da mogu stat u zraku svaka za sebe, neovisno i priko s vega toga san imala neku bilu ja-keticu od umjetnog krzna ka pudlica. To je bilo to. Kad ono, jebate, svi stali u mene buljit, ka da san sedmo svjecko čudo, a kad san još po čela plesat raz-makli se oko mene. Tribalo je meni vrime na da sva-tim da ni plesat uopće nije više moderno i da je dir ustvari stajat sa s trane, nešto bezveze trabunjat, nadglasavat se s muzikom, pijuckat, puši t, lagano glupo se smijuljit i samo malo se u boku ljuljuškat i tako s tat dok ti ne uleti neki frajer. I tu san ja vidila da je mene malo vrime priga-zilo i da se svit, otkad san ja robijala u kužini, ipak malo prominija. A bezobrazn a Zdene me je samo tako gledala i ništa nije govorila. Pustila me da se izb lamiran i sama do ñen do zaklju čka. A ja budala mislila da ću svojon kreacijon sve zasjenit, pa i samu Zdenu. Ustvari, možda ja nišan toliko ni kriva: u o na prijašnja romanti čna vrimena to čno se znalo staje moderno i kako ženske, da bi bile ženstvene, tribaju izgledat. Obla čile su one lipe krinoline, izbacile ći će ka balkone.

Uredile kosu u pun ñu. To je meni bilo lipo. A ovo danas, svak more nab acit na ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA sebe šta mu padne na pamet. Mala je razlika izme ñu muške i ženske mode. Dostaje da neko stavi govno na glavu da bi to priko no ći postalo hit. Takva su vrimena, pa se nije ni meni puno za čudit šta više ne znan šta bi obukla, staje to moderno, a šta ustvari ženstveno. Čini se meni da se to sve zbrkalo, šta nije čudno, jer je u današnjem društvu ina če sve zbr čkano, pa tako i moda. More ovako, a more i onako. More bit, a more i ne b it. Nema tu nekog pravila ni reda. Sve to more bit, a i ne mora. Čak san vam, znate, malo svime time i razo čarana. Prije je, čini mi se, ipak bilo nekako romanti čnije, ono, kad bi gledala filmove šezdesetih. Romantika, zvižde, buke ti cvi ća, šaputanje. Sve je to muški mora pro ć za osvojit žensku. U moje vrime bili su bar sentiš i, ono, u fronti na matineji, pa je momak lipo priša a ko si mu se svi ñala i, mic po mic, malo bi te milkija, cmoknija, dotaknija usn icama, a tek onda usljedile su ozbiljnije stvari. A ovo danas, svitu moj, nema pardona. Uleti ti tip, pita oš il neš i gotovo. Dobro je ako ti još ne zalipi t risku i šutne te nogom u guzicu ka balun. Ne znan, ne znan, al ja san ipak r omantik u duši i ovaj svit je za mene doša malo prebrutalan. Onda ova današnja mladost mi se čini nekako malo druk čija. Žene us-porenije, bez živosti, a muški agresiv niji, brutalniji, ne znan kako bi van to objasnila. Recimo, evo, prij e je seks simbol bila Merlin Monro, onako vrckasta i bombasti čna, bila je glumica a znala je nešto i pro-meketat, ono zapivat ka Hepi brzdej, mister pre zi- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA dent i Maj liart bilongs tu dedi. I to je bilo nešt o, a danas su moderne te neke ladne lipote, ala ona Nomi Kembl, manekenka. O na samo seta tamo-amo onin dugometražnin crnin nogama i dobro šta ne zna ni gl umit ni pivat, nego ne zna čak ni promeketat Hepi brzdej, mister prezident, ka recimo, šarmantna isforsirana, Bog joj da duši pokoj, Merlin Monro. Onda opet kad razmisliš, bolje Merlin nego Nomi. Ne more i ne mora sad svaka žena bit neka pamet, ali kad nešto progovori, posko či, ipak zna čovik kakva je, znaš na čemu si, a ako mu či ka ta Nomi ne moš znat. I bilo bi dobro da muči samo ta Nomi, nego, Bože me prosti, čila mi se ta generacija čini nekako ka daje imitira. Ali čula san daje ipak u zadnje vrime nešto i progovoril a glume ći u predstavi Vaginini monolozi, samo ne znan je li tamo glumi monolog ili vaginu. Zapravo, sve to do ñe na isto. Sve više žena danas ima dva-tri metra. Ja ne znan, jebate, čime se rane, bi će im to od onih pustih vitamina iz apoteka, ali ako tako nastave, ovi standard kreveta mora će se udvostru čit. To je to šta se ti če te razlike u ženama. A muški? To san van rekla da su puno agresivniji i brutalniji. Dobro, mislin uvik su oni ka to malo bili, ali uglavnom na filmu i ta je brutalnost uvik išla u pa ketu s muškim šarmom. Ono, ka, jedan muški potaraca pištoljem čilu bandu. Ili, recimo, neko mu otme ženu, on zajaši na konja, privrne nebo i zemlju dok ne na ñe otima ča, a kad ga na ñe sravni ga sa zemljom, otme mu izabranicu srca svoga , posidne je na konja i s njom sritno ARIJANA ČULINA odjaše u obe ćanu zemlju di će s njom proživit dug i sritan život okružen mnoštvom razdragane di čice koja jašu na konjima po njihovom rancu, ganjaju kokoši i pase dok sritna mater dovikuje iz ku će: Idemo, idemo dico, prikidajte s igrom, ru čak je gotov a i pita se la ñi. To su bila ta vrimena kad je muška grubost bila dio njihovog imi ña, a u suštini tadašnji muškarac, mislim bar taj iz filmova, bija je nježan i mek, ali hrabar i borb en kad su u pitanju njegova žena, dica i domovina. Ono, ala Džon Vejn. Taj mušk arac, na primjer, nikad ne bi dozvolija da mu žena plati pi će, uvik ju je pušta isprid sebe, pridrža

stolicu, a trisku bi joj razvalija samo kad bi ga p rivarila. A danas je, brate, nekako sve suprotno. Žene uzdrža vaju muškarce, a oni ih zauzvrat guraju di stignu, govore in svakakve pogrd ne ri či. Moš, majke mi, na kraju bit sritna ako živu glavu izvu češ. Tako da ta današnja njihova brutalnost nema nikakvog šarma osim nekog vlastitog samoljublja i samodo-kazivanja. I tako sanja to, svitu moj, u svojoj gla vuši sve skontala, stavila na svoje misto i definitivno odustala od diska nako n šta san, pored svega tog šta san nabrojala, skoro i bez glave ostala kad je jedan tip isprid diska iz čista mira izvadija pištolj i po čeja pucat po svim balkonima i svemu staje stiga. Sve šta se mrdalo rastr čalo se di je stiglo. Kud koji mili moji, a ja sko čila ka zec u prvi žbun šta se tu naša i dan danas m u nišan pristala zafaljivat šta san živa i šta nišan plesala samo je dno lito. I di ćeš ti onda danas, kad pro ñeš doba adolescencije na ć frajera? U FIRMI? Zdene je, kako znate, moja najbolja prija još od os novne škole. Ona je legenda. Uvik ima neke fiks ideje oko sva čega. Za nju nema i ne postoji nerješivo. Totalno je opaljena, opaljenija od mene. Zdene je žena sa iskustvom i ožiljcima na duši, ali se uvik muški fajta. Slu čaj je tija da nišan samo ja u to doba tražila tipa, nego gaje tražila i Zdene. Taman ju je njen stari frajer bija nogira pa je bila spremna za nove akcij e. Zdeni su dopizdila diska, kafi ći i ina če ta neka masovna okupljališta di svi nešto zuje ka muve bez glave, svak sa svakim pri ča, niko nikog ne sluša, uvik neko nekog traži, uvik neko nešto o čekuje, svak svakog ogovara. Obilazile smo sva ta mi sta, upoznale sav taj svit i polusvit čekaju ći da nam se dogodi neki ludi provod, neka nezaboravna no ć, neka ljubav iz bajke. Čekale, čekale, tražile i zaklju čile da to nije za nas i da za to više nemamo vrimen a ni živaca. Ne moremo mi više čile no ći stajat ka kad smo bile mlade, na rivi, isprid Bob isa, isprid Seme, isprid Zahoda, isprid Džungle, na Ba čama. Sve smo mi to obilazile pa smo se, brate, malo umorile. Noge su nan utrnile . To je uzaludni ljubavni trud, šta bi reka oni Viljem Šekspir. Onda, na takv in mistima masovnog okupljanja ne moš ti ARIJANA ČULINA nać neku zna čajnu facu. Moš, ali šanse su jedna na miljun. To je više ñir za totalne šiparice, a ja i Zdene smo ve ć bome privalile tu prvu mladost. Malo smo ve ć bile karambolirane, ono, dobro bi nam doša koji te hni čki pregled. Zato je tribalo smislit nešto pametnije, inteligentnije, shodno našim godinama i mozgovima. Pa smo, nakon dugih sati i razgovora uz kavicu, zaklju čile da prave face šetaju po bolnicama, firmama, aerodromima, fak ultetima... Tribalo se tamo negdi uvalit i tražit svoju novu ša nsu. I kad je Zdene kona čno uvidila da u disku ni kafi ću sri će nema, zaklju čila je da triba i ć ciljano. Odrediš cilj i pucaš. Odabereš koga bi tija imat za frajera, kakav profil, koju profesiju i pucaš u sridu. I pošto više ni hip ici ni dica cvi ća nisu u modi, ona se normalno odlu čila za uspješni poslovni svit, frajere s kravatama, mobitelima, elegantnim akn taš-nama, lagano zagelir ane kose privla čnog mirisa koji su uvik u nekoj strci, zbrci, žurbi. Jer, ako negdi stalno tr če zna či da imaju pune ruke posla, a ako su puno zaposleni dobr o zara ñuju, a ako oni dobro zara ñuju onda ni nama život s njima ne bi bija loš. To j e čista matematika i jednadžba koju je ona izra ču-nala. Naime, side ći i druže ći se uglavnom sa klijentelom iz kafi ća došla je do zaklju čka da oni koji puno side po kafi ćima ili su besposli čari, lin čine koji po čili dan piju istu kavu i prodaju drugima i sebi pamet, ili su alkoholi čari koji se ne mogu odvojit od šanka, pa ih na kraju dana moš samo bagerom od tamo maknit, ili su pak članovi neke mafije kojima ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT D ONIN STVARIMA

je kafi ć glavno okupljalište i misto svih važnijih dogovora , di se kuju planovi i kroje sudbine. Svaka grupa djeluje u svom kafi ću, a mutne poslove uglavnom rješavaju preko mobitela telefoniraju ći jedni drugima iz kafi ća u kafi ć. Ka, ono, grupa traži grupu. I tako, sve dok jedno g dana kafi ć ne odleti u zrak. Znači nije joj se svidila ni ona prva varijanta: lina, dosadna grupacija koja iz dana u dan, uvik isto melje, brblja, promatra i komentira noge, guzice i dekolte prolaznica, rješava svjecka politi čka pitanja, i to sve guzicom zalipljenom za katrigu kafi ća. Alkoholi čari koji po čili dan ispijaju pivo za pivom i zalegnu ispod šanka isto nisu dolazili u ob zir. Taman da još jednog takvog sebi natovarimo na glavu. Samo bi nam još to falilo. Dakle te dvi grupacije otpadaju. Provala žena i nije se tu našla , a ova tre ća grupa mafijoza, koza nostra, isto nije dolazila u obzir. To je, brate, preopasno. Je da ti oni mogu pri-uštit puno lipe ugode, skupocjen ih poklona, zlatnih, platinastih bra ćoleta, prstena, kolajna, Armani ve-šata, Gu ći postola i sun čanih nao čala, mer ñu i još sto čuda. Ali jebeš ti mer ñu i Armanija skupa kad ti je glava stalno u torbi. Šta će ti dijamantna ogrlica na otkinutoj glavi? Ne isplati se. Bolje je bit bez ogrlice i me r ñe, vozit se u fi ći sa glavon na ramenu. Puno bolje i zdravije. Bila je Zd ene u svojoj bližoj povjesti u vezi sa jednin takvin mafijozon, ali se stalno bojala da je ne kidnapira druga banda, pa s njom ne ucjenjuje onu p rvu i tog njenog frajera. A J r Ci " ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA je bila luda. On bi njima nju još da, a ne je oslob aña. Jedva se ona iz te veze iskoprcala. I to tek kad su joj tipa ucmekali. Puno je ona toga znala da bije on tek tako pustija. Posli je imala problema i sa ostatkom bande, al drž tamo, drž vamo, nekako se za dlaku izvukla. I sad s e, eto, odlu čila za nešto izme ñu. Ni prebogato ni presiromašno. A to izme ñu je poslovni svit, koji lipo, na normalan na čin zara ñuje i koji umisto pištolja nosi aktovke. I tako je ona razradila i meni iznila svoj pakleni plan. Šta ću, morala san jon pomo ć, prisko čit i podržat je jer je i ona meni pomogla kad me je tribalo vodit po diska ćima, kafi ćima i no ćnon životu uop će. Plan je bija sljede ći: da nas dvi lipo nabavimo neke monture i na njih nalipi mo, ono, marku Bos ili Ar-mani, jer za original, normalno, nismo imale para. Doduše, ona je imala neke kostimi će koji su jon ostali od onog mafijoza prije nego su ga ucmekali, ali to je sve bilo preizazovno, a i napola isparano. Je r, on svaki put kad bi popizdija i dovatija je nije gleda di vata i sve bi jon to ispara. Koji puta bi dovatija robu, a koji puta borami nju, pa je zna la bit sva u masnicama, ali nećemo sad o tom, bilo pa prošlo. Tako da smo ipak mor ale nabavit nešto novo, klasi čno, prominit čili naš divlji imi ñ. Morale smo, ono, ukrotit grive, splest pun ñice, decentno se našmin-kat, nabacit o ćale, uredne kostimi će. A onda ono najvažnije: izabrat neku najugledniju posl ovnu zgradu i tako skockane lipo se svaki dan vozat liftom gori-doli, gori-doli , pa se vrtit po hodnicima, ARIJANA ČULINA zavirivat ovlaš u kancelarije i sudarat se sa zapos lenicima isprid zahoda dok nas svi malo-pomalo ne upoznaju, prihvate i ne po čnu zvat kolegice. A kad se to dogodi lakše ćemo do ć do direktora sektora. To je bija taj plan i, boram i, tako nas dvi, ne budi line, dizale se ujutro najran ije, mada nan nije bilo lako prominit ritam bu ñenja. Gore nan je bilo nego da smo prominile kontin ent i savladavale vremensku razliku, jer svit kod nas u život ide tek u pono ć, a

kući se vra ća oko šest. I sad, umisto da dolazimo iz no ćnog života u šest ujutro, mi smo morale na posa. Ali eto, kad čovik ima cilj natira se i lakše mu je. I tako smo se mi lipo svako jutro dizale, la gano onako poluma-murne odgegale do autobusa, onda jednu stanicu prije sila zile, vatale taksi i lipo ka dame dolazile na posa. Jer ne bi bila neka fora da nas neko vidi da u takvu zgradu zlatnih kvaka stižemo grackim autobuson. To nan je moglo usrat čili plan. I tako smo po čili dan zujale tamo-amo, livo-desno, gori-doli, ka muve bez glave. Niko nije moga pro ć, a da nas ne primjeti. I malo-pomalo stvarno svi nam se po čeli javljat, poz-dravljat nas pa čak i oslovljavat sa kolegice. I ne pro ñe ti puno, moja, borami, prija baci oko na nekog st varno napetog frajera. Ugla ñenog, a opet muževnog i odlu či ga smotat. Ono, bija je zalizan i nosija o ćalice, ali nije bija pizdek, nego baš lipo razvijen o muško. Stalno ga je pratila i, ka tobož, uvik mu se negdi nalazila n a putu. A onda, kad je morala kona čno potegnit odlu čuju ći potez iskoristila je onu glupu foru iz filmova ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA koja kod svih uspaljenih sekretarica pali. Uzela je u naru čje tonu fascikala i raznoraznih papira i sa tim čekala iza kantuna kad će crni, markantni o ćalinko nai ć, i kad će ga zasko čit, a onda kad je zaša iza te ćoše zabila se svon forcon u njega, sve te papire i fascikle prosula mu isprid nogu, i još mu nabila osje ćaj krivnje. I sad, on ka pravi ñentlmen pomoga joj to skupljat, stalno se izvinjava šta je opizdija u nju i daje ni je vidija, i da nije tija, a usput kradomice baca na nju o ćadu. Ona se, naravno, onako glupasto njemu nacerekala u facu, govorila: Ništa, ništa, nije to ništa, ja san kriva i trapava, znate malo mi je dioptrija u kurcu, nije n išta, nije ništa. A borami, bilo je nešto, ješka je ba čena. Pozva je on nju tog istog dana na onu čuvenu kavu, a zatim čak i na ru čak koji je ve ć puno ozbiljnija stvar. Ona se zafalila i, naravski, jedva se suzdržavaju ći odbila izgovaraju ći se da ima puno posla i da ne more mada bi, u biti, tila. Naravno, to njeno odbijanje i prenemaganje bilo je samo dio taktike i strategij e kako bi on još više zagriza i još dulje je nagovara. I kad je predložij a umisto ru čka ve čeru, prija, borami, pristala i došla do cilja. Posli je on skonta da mu sve karte u svezi s njom nisu nekako pravilno posložene i da mu se tu nešto nikako ne slaže, vidija je da nije baš nešto na čitana i educirana za posa za koji je tvrdila da radi, ali kad je on nju povalija sve je to palo u vodu. Kasno je on to oko njene edukacije zaklju čija. Prije seksa još se i moga osvistit i iskoprcat iz mriže, ali posli dobrog seksa ARIJANA ČULINA obrazovanje malu ulogu igra. Sve je on to njoj opro -stija, zaboravija, zbog nje se rastavija od svoje fine i obrazovane, ali se ksualno nenadarene žene. Jer, često muški pametne zrele žene zamine mladim guskama . Tome se ne triba čudit. A i ovi je bija od krvi i mesa, moja prija sp retna i, eto, najebala mu žena. A šta će, bidna, nije prva ni zadnja. Mojoj priji je posli lipo pomoga da upiše te čaj za kompjutore jer je to njoj plafon. Neke ve će i teže kurseve ona ne bi mogla nikako savladat. Dakle, to joj je p omoga da upiše, ali joj Bog nije moga pomo ć da završi. Sve je to za nju bilo prekomplicirano, pa joj je on naša vezu kako da ipak dobije neku kakvu-takvu potv rdu o završenom kursu. I, borami, eno ti nje danas u toj firmi njegova sekret arica, nešto bada, nabada i bocka po onom kompjuteru. Gospo ña, dama! To ti je ono: Bolje se rodit bez neke stvari, nego bez sri če. A ja? Ja nišan bacila oko na nikoga, ali jedan me u bra i bacija oko na mene. Kako ja nikad ne biran frajere nego čekan da mene izaberu, prihvatila ja igru. I on za mnom, ja za njim, on za mnom i - op - zasko či me jednom naglo i pozove u kancelariju. Ja sritna, niko sritniji od mene. Ra čunan, evo, i meni svanilo, nije samo Zdene uvatila Boga za bradu. Nije me odma pozva na kavu nego me

počeja pitat ko san, šta san, odakle, šta radin, koje san kvalifikacije, ko mije otac, mater, od čega živin. I ra čunan, a šta je ovi moj fin i poseban, kako se brine od čega ja živin, kako mi o če pomo ć, kako me sve pita i to zato šta bi me prvo tija dobro upoznat, ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA prodrit mi u dušu, u korjene, a onda me vodit na ka vu. Odma je to za mene bilo nešto novo. Taj obrnuti sijed. Oduševila se ja i, b orami, raspri čala, razvezla o onome šta me pita i nije. Čili moj život mu ispripovidila, bacila pod noge, a on samo sluša i klima glavon, onda se diga i samo izustija: Kolegice za mnom!. Pošla ja za njin, mislim sad će past ta kava. Kad da viš iznena ñenja, umisto kave pala ću-za. Odležala ja, borami, svoje. E, mene budale be z sri će. Taman mislila da san kona čno naišla na neko pošteno bi će koje je spremno brinit za mene. Ra čunala, aj nije neka lipota, al je fin, svi ñam mu se. O će me upoznat, pri čat sa mnom, o će šta dublje prodrit u me. Nišan mu samo ja interesantna nego i moj govor, inteligencija, razmi šljanja, stav o životu. Nije ka drugi, pa samo na moje tilo i zasko čija me, nego me lipo o svemu prvo pita. Kad ono, on mene u ćuzu. Govori, bila mu ispo četka sumnjiva, nikad me prije nije vidija, a i drugi su mu se po čeli žalit da neka sumnjiva ženska osoba seta okolo i zabada u sve nos. Kaže, pogotovo su se žalile zaposlenice. A i mislila san se ko bi mi moga namistit nego pako sne žentura če. Čim vide da je neka zgodnija i mla ña od njih pakost im proradi. Štrace jedne, nisu zna le šta će i prijavile me. Zlobnice. Pozvali organa i on me, normalno, ka sumnjivi element ćorkira. Eto kakve san van ja sri će, a iman jedan razred škole više od Zdene, i ako ćemo ra čunat onu godinu staje pala u osnovnoj, onda ja iman dvi godine više škole od Zdene, a Zdene zato ima dva puta više sri će ARIJANA ČULINA od mene. A s tim se valjda triba pomirit i to prihv atit ka neminovnu činjenicu, ka ono: Ne moš imat sve u životu. Ja, eto , iman malo više obrazovanja, a ona sri če, i to je to. NA GROBLJU? I tako se, eto, završija taj naš pakleni plan broj jedan. Zdene se, kurva, ka i obi čno izvukla, a ja najebala od organa. Mislim državni h. I nju su tili ispiti-vat, ali oni njen to nikako nije dopustija. Tako ti je to kad ti ima ko čuvat le ña, kad imaš svog čovika i jeba ča. On nije pustija da se njegova Zdene iskom-promitira, a mene bidnu ko jebe-Za sve triba veza. I tako su oni mene još danima ispitivali, ispitival i i kad su skontali da sanja neka sitna riba pustili me doma. Posli Zdeni bilo mene ža i šta je taj čili slu čaj tako završija pa me došla posjetit. A sva naprlitana, skockana od glave do pe te. Sa pravin, pravcatin markama odjela po sebi i sa original postolama. Sve Armani, Bos, ludnica. Zdene prosto zablistala, ka guzica od majmuna, ne m oš je pripoznat. Druga žena. A šta ćeš, koga idu pare, idu. Kad su je mater i ćaća prestali financirat odma je našla drugog sponzora. A u mene nigdi para. Ni od matere, ni od sponzora. Pa mi onda zaglumila neki džet-set, po čela me gledat svisoka i solit mi pamet o kompjutorima jer je to jedini te čaj koji je privela kraju, i to uz krevetnu vezu. Po čela se sve itat nikin stranin ri čima koje nikad prije nisi moga čut iz njenih usti, tipa: tastatura, i mejl, bizarno , trivijalno, surfalaja, i sve neke ARIJANA ČULINA take pizdarije šta je pokupila sa tog glupog te čaja. Pari da je završila za doktora nauka. A onda, kad mi je dopizdila, dreknil a san na nju i sigurno bi

je potirala ća da nije prestala glumit tu snobovštinu. Kad je ma lo došla sebi i postala ona stara Zdene, onda smo sile, lagano is pijale kavu dok ona nije stajala kokodakat o svojoj sri ći. Ja san je slušala, slušala, a onda san joj rekla: J ebate, Zdene, lako je tebi pizdit, a kako je meni. Ti si našla šta si tražila, a ja nišan našla ni šta san tražila, ni šta nišan tražila. Kako mošprida mn om, nesritnicon, pri čat o svojoj sri ći ? To je krajnje nekulturno, nehumano i neljudski. To ti je isto kad, na primjer, ženi koja ne može zatrudnit neka ž ena pri ča kako ona ima petero prekrasne di čice. Onda je Zdene kona čno za čepila o svojoj prego-lemoj sri ći i iznila mi plan broj dva. Ja, naravski, normalno nišan tila više čut ni ri či o Zdeninim briljantnim paklenim planovima u kojima uvik ja najeben, a Zden e bude jebena strana. I tako san ja to odbijala, odbijala, a dosadna Zdene navaljivala, navaljivala. Govorila je kako joj se savjest ne će smiriti i da joj njena sre ća ništa ne more zna čit dok ja ne prona ñen svoju. To da mi o će pomo ć, to san joj, aj, povirovala, al to da ona ne će bit sritna dok ne bu ñenja, to malo morgen. Ali, eto, aj, na kraju san je bar pristala saslušat u čemu bi se triba sastojat taj njen pakleni plan broj dva pomo ću kojeg bi ja mogla uvatit neku marku od frajera. Dakle, evo plana koji more samo Zdenin morbidni moz ak isplanirat. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Ona je rekla da je naš zadatak samo da svako jutro kupujemo novine i pratimo koje umra. Pažnju je tribalo obratit samo na mlade žene koje su za sobom ostavile uspješne ucviljene udovce. To je lako vidi t i pripoznat. Po broju osmrtnica, po firmama koje izražavaju su ćut, po veli čini osmrtnice od muža i rodbine i tako da ne nabrajan, a najvažnije od sveg a je imat nos. Te udovce nije lako bilo na ć ako se zna da su, na primjer, kako san negdi pro čitala, u Engleskoj u prošlom stolje ću izbrojili tri miljona udovica i upola manje udovaca. Kad je meni Zdene po čela pri čat o tim novinama i osmrtnicama, ja san popizdila i nišan je više tila slušat. Nešto perverznije niša n u mom životu čula. Ali Zdene ne bi bila Zdene da me nije nastavila pilat i uvjeravat me kako je to super jedinstvena ideja i da u kapitalizmu uspjeh p oslovnog čovika i biznismena ovisi uglavnom samo o tome koliko je nje gova ideja jedinstvena. Draga moja, ja tebi nudim ideju, proizvod svoga moz ga, a ti to odbijaš, govorila je Zdene, a znaš zašto ? Zato šta ti to ne moš pripoznat, a uspjeh svih uspješnih ljudi ovisi o tome da neku ideju na vrime prije drugih pripoznaju i sprovedu u dilo. Zašto su svi, draga m oja, bogataši postali bogati? Ne zato šta su volili puno radit i imali žu ljave ruke. Ne, oni su samo mislili i smislili ideje, koje su onda drugi morali sprovodit u dilo i za njih žuljavit ruke. Draga moja, oni koji imaju ideje sid e i manipuliraju onima koji tih ideja nemaju. Ja tebi nudim svoje ideje mukte i ti odbijaš. Navila se tako Zdene, navalila, navalila samo onako ARIJANA ĆULI NA kako ona zna i šta ću, bidna, radi mira u ku ći morala san je saslušat do kraja. Dakle nastavila je Zdene: Kad na ñemo jednu takvu kombinaciju naš je zadatak da vidimo kad je sprovod, ono, di i u kolko sati, onda se lipo obu čemo kako dolikuje i oti ñemo na sprovod. Tamo vidimo i osmotrimo udovca koje mu je sigurno nakon smrti žene utjeha prijeko potribna, z aklju čimo jel ti se svi ña ili ne, žalujemo mu se i odlu čimo o daljnjim koracima koje triba poduzet do vašeg kona čnog upoznavanja i sjedinjenja. Kad je ona to meni r ekla, ja san stvarno pomislila da je bidna Zdene totalno škvikni la u mozgu. Ali sad ne znan ko je lu ñi, ona šta me na to nagovorila ili ja koja san na t o

pristala. Uglavnom, ne znan kako i šta mije bilo, u kakvon sam se transu nalazila, inšoma to šta je luda Zdene predložila ja san napravila. Našle smo prigodnu osmrtnicu, uredile se kako spada i zaputil e na sprovod. Udovac mi se svidija i ja san se sa Zdenon dogovorila šta dalje. Pri čekale smo par dana da se čila ta stvar i tuga splasne, a onda smo krenile u a kciju. Pošto smo pretpostavljale da će ucviljeni muž nakon ženine smrti svaki dan posje ćivat njen grob i u tišini tit sa njom provest neko vrime , Zdene mi je predložila da ja lipo oden šta ranije na groblje, sakrijen se iza susidnog spomenika i čekan kad će ucviljeni udovac sam sti ć. Dok on bude tugova ja bi mu tribala pri ć, predstavit se ka bliska suradnica i prijateljica nj egove žene, malo sa njim zajedno tugovat, a onda mu pružit rame za plakanje. I kako je luda Zdene pre- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA dložila, ja još lu ña opet prihvatila. Ukrcala se na jutarnji autobus i pravac groblje. Kad san tamo stigla živa san se usrala. Ne ka neugodna grobna tišina oko mene, a nigdi nikog, nigdi žive duše. Krenila h rabro malo naprid, a kad je nešto šušnilo, ja biž nazad. Ukopala se na mistu, n išan mogla ni livo ni desno. Noge mi okamenile, a u memoriju mi se vratil e sve one pri če i filmovi o vampirima, frakeštaj-nima, duhovima i šta ti ja zna n čemu sve ne. Glupo mi bilo sad vatat autobus pa nazad, a i njega je tri-b alo čekat u blizini groblja. Radije sam onda sila malo na klupici ispri d groblja i pri čekala da neko živ nai ñe. Tako san sidila i sidila i u sebi jebala sve po spisku Zdeni i frajerima i koji me vrag natanta da radin ovo šta r adin. I tako san sidila, malo došla sebi dok nisu po čele dolazit prve žive duše. Svit kre-nija, svak prema grobu svojih bližnjih, a ja kroz njih kako je luda Zdene rekla, do groba one nesritnice. Onda san našla najbliži spomenik, s akrila se i čekala. I tako sam ja tu čekala i čekala. U po četku san se opet usrala od straja, ali kako je vrime odmicalo i moj straj je jenjava, a bol u noga ma se poja čavala. Poslala san k vragu Zdenu i njene planove i taman kad san m islila oti ć ča, evo ti njega na grob one nesritnice žene. Nišan mogla o čima virovat da se pojavija. Ukamenila se na svon mistu i malo bolje po ćirila iza spomenika, kad ono šok. Nije bija on, pripoznala bi ga da je, nišan luda. O vije bija više kafenkasto plav s bradicom, a oni moj udovac crn, nešto ala Kl erk Gebl. Ko je ovo, mislin se, i taman da se promislin stiže prafi on. Stali on i on, i počeli nešto mrmorit. ARIJANA ČULINA Uglavnom iz te njihove pri če ja uberen da je oni drugi muž, a oni prvi ljubavnik. I daje muž ustvari nagovorija nekog tipa da šarmira njegovu ženu, odvu če je u krevet i ukoka. E sad, taj koga je on nagovo rija bija je upravo taj koji je staja tik njemu uz rame. On i on, tik u z rame. Kad sanja to čula skoro nišan u grob propala, jedva su me noge držale . Go-vorin sama sebi: A Zdene, Zdene u šta me uvali, da ti jeben Zdenu i me ne ludu šta te slušan, pa da nije, koza, mogla na ć neko pametnije i manje sablasno misto za tražit frajera, nego me na groblje poslala, luda, dabili, luda debilna. I ne znan kako, ali u iston trenutku kad je ovi muž dava neki plik nov čanica tom ljubavniku, ja, valjda, kako su mi noge klecale, šu šnila iza tog susjednog groba, oni se okrenuli, ja bris. Oni se ka opareni okrenili u pravcu mene. I kad se ljubavnik da u trk za mnom, opalija hitac, p robija ljubavniku nogu, a ovi pa, muž zgra-bija oni bus para šta je ispa iz l jubavnikove ruke i nastavlja tr čat za mnom. Ja se stala derat ka krma ča prid klanje, živi svit se od straja razbiža, kud koji mili moji, muž uvatija crtu, a ja završila opet - pogodite u koga. Onoga šta me umisto na kavu pozva u kancelariju i z atvorija par dana iza rešetaka. Ne znan ko se više nije moga na čudit, ja ili on šta se ponovo gledamo o či u o či, fejs tu fejs. Sta on mene opet ispitivat o čilom slu čaju. Opet isto. Parilo mi se ka neki dežavu. Pita me da šta san vidila šta nišan,

šta san radila na groblju, ko mi je umra. Ja rekla da je ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA to moja privatna i obiteljska stvar i da groblje ni je firma u kojoj moraš bit zaposlen da bi seta po njoj, a da grobovi o čito nisu kancelarije. On je reka daje to o čito tako, ali da smo to oko firme rišili, a sad rje šavamo groblje očito. Onda san malo ve ć popizdila i rekla da mi je svega dosta i da će on mene sa svojon znatiželjon o čito u grob utirat. Borati, sri ća da mi on nije muž. Bija bi mi uvik za petama. I ništa, kad san mu rekl a da san bila rodbini na groblju, zatvorija me i reka da ćemo nastavit s ispitivanjem kad buden spremnija za suradnju, a dotle da čekan u bajbuku. Jebate, ovo mi je bija drugi puta da san ja zbog glupih frajera i glupe Zd ene i glupe mene u ćuzi, a najve ći apsurd apsurda je da san ja završila u toj ćuzi, ustvari, zbog frajera koje san tila upoznat, a i nišan. To je stvarno piz darija. Ajde, razumila bi da san imala tipa, pa se s njim poklala, ili mu rec imo zbog ljubomore izbaketala ljubavnicu ili ga zbom-bala u jaja, ali da san ja u bajbuku zbog tipova koje nišan ni upoznala, to je stvarno za nev irovat. Ali sad nije bilo vrime za razmišljanja o povjesti moje gluposti nego se tribalo na neki bilo koji na čin izvu ć odatle. I tako, ponovo san bila u prilici da se su očin sama sa svojin mozgon, malo promozgan šta ću sa sobon, svojin životon i govnima u koje san upala. Mislila, mislila, pritumbavala i do sitila se. Ujutro, čin san se probudila, zamolila san da bi se tribala javit n ekom od mojih da se ne sekiraju i da znaju di san. Oni mi dali telefon, a ja nazvala ludu Zdenu. ARIJANA ČULINA Ona me odma pitala jesan li ga našla, a ja san rekl a: Jesan, istog ka i prošli puta u firmi. Onda me pitala di san i s kin san pa san joj rekla: Isto di i prošli puta kad san izletila iz firme pod ruku sa i ston facon koja me dovela dovde. Kad san joj sve ispri čala i kad je pametna Zdene kona čno svatila di san i šta san, odma je doletila i po čela kukat tamo po policiskoj ordinaciji. U onih pet minuta šta su nas pustile nasamo ovaj puta san uspila ja njoj iznit svoj plan. Pošto je vidila da je stvar ozbiljna, po slušala me. Rekla san joj da po ñe na groblje, obi ñe sve grobove i vidi ima li tamo neko sa mojim djevoja čkim ili uda-tim prezimenom ko je otega papke. Ja sa n rekla da san bila rodbini na groblju i sad je Zdene tribala samo pron ać grob sa nekim podudarnim prezimenom. U po četku se protivila, nikako nije tila. Govorila da se tog mista užasava, a ja san joj rekla: A nisi se užasavala kad si mene t amo slala, droljo, dabili droljo, sad aj tamo i traži, paš vidit kako je meni bilo. Sutradan došla Zdene sva ispijena i blida. Bi će od straja. Jedva sanje pripoznala. Parila je više mrtva nego živa. Oni u policiskoj mislili daje to s estra od one Zdene šta mi je bila ju čer u posjetu. Rekla mi je da je baš u blizini one j adne pokojnice vidila neki grob sa imenom i prezimenom moje bivše svekrve i to sav prekriven cvi ćem. Jebate šoka. Ja bri-znila u pla č, a Zdene se u čudu zableušila u mene. Je, Zdene, to je ona. Bila je uvik beštijaprima men i, ali šta ćeš i kad ti pas krepa zapla češ, pa kako neš ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA za živin bi ćem. Ali ona je sad mrtvo bi će, govori Zdene. Znan, znan, nastavila san šmrcat. Stali me tamo svi tješit. Ja im objasni la i oni me pustili na uvjetnu do suda. Nišan mogla čekat. Otišla san doma prisvukla se i odlu čila se odma i ć žalovat bivšem mužu i svekru. Ja došla na vrata i odma pala svekru u zagrljaj, po čela oplakivat bivšu svekrvu, a ovi me samo u čudu gleda i briše mi suze. Kad, odjednom, zaori se neki divlji poznat i glas iz kužine: Beštijo, dabili beštijo, nije ti dosta šta si uništila život mom sinu i ovoj poštenoj obitelji okaljala ugled, sad mi još sa takvin gadar ijama na vrata dolaziš i

ovu poštenu familiju uznemiravaš. Da ona mene živu na mojim vratima oplakuje, Jure kako to moš dozvolit1?! I još joj suze brišeš. Bestidnici jednoj bez srca i duše kojoj nikad suzu dosad nisam u oku vidila. D obro da mi se sin jedne takve žlice opakice rješija. Izbaci je vanka naglav u, Jure, da ti jeben Juru Ju-rinoga! I šta će, bidni moj svekar, uvik je bija papu čar, gurnija me, a ona stoka zalupila šta je mogla ja če vrata za mnom. Tako da, ipak, nikad ne reci nikad. Zaklela san se da ću samo mrtva do ć na njena vrata, al eto, opet nevolja me tamo dovela kad san mislila da je ona mr tva. Nišan ja kriva šta iman mekano srce prid kojim svi moji principi u vod u padaju. Nišan se mogla ljutit na nju. Nekako bilo mi je drago da san vidil a da nije mrtva, ve ć itekako živa, da življa ne more bit. I da van ne du ljin šta je dalje bilo sa slu čajen, re ću van u par crta. Na sudu san rekla da san išla rod bini na grob, to san i doka- ARIJANA ČULINA zala, zahvaljuju ći onom jednom spomeniku koji je ima svekrvino ime i prezime. Oni nisu puno provjeravali jer su prave ti če ve ć zatvorili, a ja im i nišan bila više bitna. Ko je ta jadnica sa svekrvinim ime nom nišan saznala, a nišan se, ruku na srce, ni raspitivala. Ja mislin da su m i neki rekli da su jednom vidili moju svekrvu kako nešto tuda obilazi i gleda . Bi će nju, kurijožastu kakva je uvik i bila, zanimalo koje ta njena dvojni ca po imenu. A ako je ona to naumila saznat i saznat će, ali briga mene, to je ve ć njen problem. Ostalo šta san vidila i čula morala san priznat. Muža i ljubavnika su zatvor ili, mene pustili, a onda me oni, molin vas lipo, ne ćete virovat, pozva. Pogodite di. Na kavu. Je, je. Znate oni šta me dva puta ispitiva. O ni organ iz firme. Ali, odbila san ga. Nišan mu više imala šta ispri čat. Sve je o meni zna. Moga me je jedino pozvat u krevet, ali bolje da nije. Ionako n e bi pošla. Kakve san ja sri će još bi me i u krevetu za nešto optužija. Biži, bi ži. Mislim, nisu meni mrski organi, mislin muški, ali ovi državni organi, biži, biži. Bože sa čuvaj, brrrrrr! Šta dalje od mene. Dostaje meni bilo avant ura i falših organa. U TEATRU? Nakon svih tih neuspjelih pothvata i vratolomija ok o ganjanja frajera bila san malo, ruku na srce, umorna, iscrpljena, utu čena, isci ñena ka kuhinjska krpa. Moga si sa mnom pod obrisat toliko san bila nikakva . Digla san ruke od svega, ali, sri ća, nišan na se. Dotle ipak nije, fala Bogu, došlo. Osin toga ja san vjernik, a u našoj vjeri suicid je grij. Samo san s e predala svojoj tuzi i samoći. Govoru svi da samo jaka, samosvjesna žena more n aučit bit sama sa sobon. Pa san odlu čila malo trenirat tu samo ću i jako ću. Predala san se grickanju čipseva, sendvi ča, noktiju i gledanju glupih romanti čnih filmova za plakanje. Moran priznat da me to treniranje samo će nije baš išlo. Isplakala san se, zapustila, nabila dvi-tri kile, nategla zav jese, sve zamra čila i živila u mraku, ali ništa nije pomoglo, još je bilo gore. Čak san i mobitel isklju čila, a na ku ćnon uklju čila sekretaricu šta je za mene, ovako lajavu, stvarno bilo nepojmljivo, nišan slala ni poruke. I tako san neko vrime doma očajavala, primištala se sa jedne fotelje na drugu, s a kau ča na postelju. Pila, jila, pila, jila, plakala, dok nakon par dana nije neko zazvonija na vrata. Dugo san se mislila o ću li otvorit ili nastavit i dalje trenirat svoju jako ću i samo ću. STA SVAKA 2ENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Ali ono silo na zvono pa silo. Kad ko ti je to bija ? Ko će drugi nego Zdene. Zvala me danima i kako se niko nije javlja došla on a meni na vrata sa policijon. Onin istin organon koji me dva puta ispi tiva. Kad san ih vidila

odma san in vrata u noseve zalipila, ka i svekrvi o ni put. Zdene se stala derat da joj otvorin, ali san joj re kla da o ću tek kad do ñe bez organa. I, borami, sutradan uve če eto ti nje opet, ali ovaj puta sa onin njenin tipom iz firme i još jednim. Kažu da su se z abrinili za mene i da su me odlu čili izvu ć iz depresije i stana i izvest u život. Ja nišan ti la, rekla san in da mi nije ni do čega, da mi nije do moga, a kamoli tog njihovog živo ta. Ali oni su me bukvalno izvukli iz ku će. Zdene navukla nešto robe na me i odveli me, ne ćete virovat di. U teatar. A to je za mene tek bija šok i sajnsfikšn. Sila Zdene, do nje taj njen, a do mene taj kojega su doveli da mi bude ka društvo. Ja isto sila, šta ću? I onda po čela ta neka njihova predstava. Glumci se stali okolo bacat, svi polugol i namazani nikin bilin bojama. Deru se, urli ču. Mis-lin se ja: A šta je ovo, Bože moj ? Ja san t eatar zamišljala skroz druk čije. Mislila san da oni koji tamo nešto predstavlja ju moraju bit lipi, moraju lipo govorit, glumit, pivat . Kad ono, isprid mene sama dera čina i valja či-na. Stali se još ga ñat pokvarenin jajima i izvodit neke perverzne pokrete. Sodoma i G omora. Parilo mi se da ono more i moja baba glumit, samo s e moja baba sigurno ne bi tako tila, ni mogla ARI JANA ČU LI NA izblamirat. Po čela seja na onoj stolici vrpoljit tamo--amo, po čela povirivat na mobitel ne bil vidila kolko je sati. Još san se više oneraspoložila nego kad san došla. Borati, umisto da se čovik u teatru opusti, nasmije, da vidi kako ti glumci izvode nešto šta drugi obi čan svit, koji nisu umjetnici, ne može, da ti skrenu bar na trenutak misli od svakodn evnog sumornog života, kad tamo, umisto da san se opustila, ja se sva napela. Da me nije bija blam bila bi priko svih prisko čila i izašla vanka na frišku ariju, ponovo u moju s amoću, ali eto nišan tila pravit skandal. Izdržala san bom e sve tri ure. Ma koje su to budale da in predstave traju tri ure?! Ko to mor e danas toliko sidit, ne znan. Ma u današnje vrime bi i Prohujalo s vihorom tribalo kratit altroke one budalaštine koje sanja gledala. Posli predstave svi se tome divili, čestitali glumcima. Rekli da je to moderno neko konceptualno kazalište, neke, kolko se si ćan, fragmentrane, fragmentarne dramaturgije ili tak o nekako. Uostalom, more sve to bit, a i ne mora. Taki je to, čini mi se, žanr. Svi se u to ka nešto puno razumu. A i Zdene se tamo nešto pravila pametn a za popizdit i stalno klimala glavon. A da si je pita zašto klima, ne bi ni ona znala. Dobro jon se vrat nije uko čija. Bar ja znan daje ona dosad jedino prvo i zadnj e gledala i pro čitala Nikoletinu Bursa ća, i to zato staje bilo obavezno u školi, pa nas je učiteljica nakon lektire odvukla u teatar da si to i slikovito predo čimo. Zdene je, si ćan se, sidila do mene i stalno nešto zapitkivala, v rtila se, rastezala žvaku i ga ñala ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA se bombonima. Jedva je kraj izdržala. Stalno joj se pišalo pa je ulazila i izlazila deset puta priska čući čili red, a sad se pravi nešto na čitana i nagledana. Ma more ona zajebavat i zavaravat koga o će, ali šta meni baca glumu, jebate, kad ja znan ko je, šta je i kakva jo j je pamet i koliko piza. Ali sad kad je imala ka frajera intelektualca po čela se i ona pravit pametna da, ka, ona to sve razumi. Glavno da je ona nabacil a toaletu, to je najglavnije. Dobro, šta znan da to Zdene ne razumi, ali se meni parilo da to nije razumija ni ti njen intelektualac, a bome ni i ko drugi. Nego, eto, ka svi se pravili i tražili niku dubinu u toj skaka čini i dera čini, a kad su mene pitali šta mislin, jel mi bilo lipo i jesan li se z abavila, štagod produhovila i produbila, ja san in sve skresala u brk i rekla d a ja ništa ne mislin i da nešto gorega i glupljega nišan vidila u životu, i d a ne da san se produbila nego san došla još pli ća. Nešto nekog vraga i ja znan, ne more se re ć da se nišan bar filmova nagle-dala. Zdene se od neugode s tala glupo cerekat i tu ć me

nogon, a oni tip kojega su doveli da mi pravi društ vo uvatija crtu i zbrisa. Posli san čula da je reka Zdeni i njenom intelektualcu da sa t akvon neproduhovljenon i neobra-zovanon glupa čon bez dubine, ka šta san ja, ne će stat ni pet minuta, altroke je više di izvest i pra vit joj društvo. A je me razo čara, sva san se izdeprimi-rala. Neš ti njega i njeg ovog društva. Boli me nika stvar šta je on tako reagira, pari da bi ja s njin više izašla, pogotovo ako me je mislija odvest na još neki ARIJANA ČULINA taki kulturni doga ñaj. Dosta mi je šta u slikarstvu više ništa ne razu min i ne mogu pripoznat. Same neke brljotine koje bi moglo i dite od pet godina našarat, pa još i takav teatar, Bože me oslobodi. A ko je to neka današnja umjetnost onda mi je drago da nišan umjetnik, da um jetnike ne moran gledat i sa njima se družit. Ustvari, ja mislin da su pravi umjetnici užasno jednostavan svit. Onaj Domingo i Pa-varoti lipo se zajebaju, igraju sa Karerason na karte do samog izlaska na scenu, al za to kad zapivaju, bogovi. Gledaš, stani-pani. A ovi niki falši umjetnici, viš e glume van scene nego na sceni. Onda sve ono šta ne valja proglase za umjetnost. Re cimo, ako ne znaju nešto lipo nacrtat onda neku brljotinu proglase genijalni m djelom ili, na primjer, ako ne znaju lipo pivat mukanje proglase vrhunskom vokalnom izvedbon. Tako je jedna glumica u Holivudu imala grube noge, ali su n jeni menadžeri odlu čili da su baš takve noge ludilo i in, napravili propagandu i bogme proglasiše njene noge nogama stolje ća. Lako je tako. Tako bi i ja sebe mogla proglasit ne znam kim. Novom Dinom Lolo-brididom. A da iman malo više kuraže i bolji želudac to bi i napravila. Stvorila bi sama od sebe mit, budal e bi se divile, ja in se lipo smijala u brk i mlatila pare. Neka taj više ni je tija iza ć nigdi sa mnom. Misliš da mije žaj. Dostaje meni tih za čudnih kvazi umjetnika koji jedino sami sebe razumiju. Iman ja iskustva s tim. Kad san bila srednja škola svidija se meni jedan ti p. Zgodan lip, ono, ala Konan. I malo-pomalo, mi STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA se nekako span ñali i, aj, nazovimo to proodali. I sad, on mene jed nu ve čer izvea vanka. A onda nije sta pri čat o sebi. Ja, pa ja. Pri ča kako ga niko ne razumi, kako je nesva ćen, kako on ima neki svoj unutarnji život, kako nje mu ne tribaju te neke glupe umjetni čke akademije jer da to šta tamo u če on sve ve ć zna. Govorija mi je o astrologiji, o horoskopu, o a pokalipsi, o vodenom krevetu, o besmislu umjetnosti i postojanja, o makr obiotici, budizmu, Cigavari, Tibetu i pitaj ti Boga čemu sve ne. Mene nije pita ni a ni be. Takvi su vam ti muški. Vole da im se žene dive i hrane se tim. Svi bi tili bit genijalci u ženinim o čima. I sad, on meni to sve pri ča kako bi ja svatila koju ja nesva ćenu genijalnost iman pored sebe. I malo-pomalo, o ćeš ne ćeš, po čneš tako, tija ne tija, razmišljat. Tipa onoga: Viš ti kako je on genijalan i nesva ćen, a ja obi čna i glupasta, svak me more pro čitat ka otvorenu knjigu. Dobiješ još neki kompleks manje vrijednosti, majke mi. Bude te sram šta si obi čan čovik, šta nisi malo kompliciraniji i zamršeniji, št a su ti misli sabrana djela, a ne roman toka svisti. Šetali mi tako šetali uz more. Divota! Mise čina pružala srebrni odsjaj u more, ja blenila u zvižde, sve romanti čno za popizdit, a on ti odjednom umu-ka i samo tako, oda, oda uz mene i mu či. Kad odjednom re če on meni: Goge! Ja se trgla, mislila sad će past poljubac. To je to. A on opet: Goge, znaš št a!? Ja kažen: Znan i ja bi to tila. On kaže: Šta bi tila?, a ja kažem: Pa to šta i ti! On kaže: Sta bi ja to tija?

ARI JANA ČU LI NA Ja kažen: Pa to šta misliš, a ne moš re ć. Nemoj se sramit, moš mepojubit. A on kaže: A ne to, Goge, ja te puno volin i osi ćan te ovdi, vidiš ovdi, u srcu, u grudiman. Ja se rastopila rekla da i ja njega isto tako osi ćan i da baš zato mislin daje baš sad idealna prilika i scenografija za poljubac. A znate šta mi je on odgovorija? Odgovorija mi je da on mene tolik o duboko voli i osje ća, pa me zato ne more pojubit, nego da ja lipo iden doma, a da će on ostat sidit na onoj mise čini, gledat u more i srebrni odsjaj i raz-mišljat o meni i našoj jubavi, i da će tek tad ta ljubav u njegovon srcu dobit planetarn e uzvišene dimenzije. Reka je da bi pravi realan poljubac bija preba-nalan potez za tako uzvišene osje ćaje. I da će želja i žudnja za mnom bit puno ja ča kad mene ne bude bilo, kad oden doma, a on ostane razmišljat o meni i žudit za mojin usnama i jezikon. Ja se skamenila. A budale, jebate ! Pa di ćuja sad sama doma u ovu uru, rekla san mu. Pa znaš li ti daje skoro dvi ure po no ći. Di ću sama u tu uru šetat uz more po toj mrcini. Pa more me ko s ilovat, priklat. Štaš onda sa ljubavi debilu, debilni. Ko zna staja njemu još nišan izgovorila ne bi li ga uvjerila da me otprati doma, pa onda ako se on o će vratit nazad, privalit pjehe svu tu kilometražu nek privali, vrati se, ble ne u mise činu i pu činu i nek razmišlja i žudi, jebe se mene, samo da ne iden sama doma. Ali, ma kakvi. Ne bi ga Bog nagovorija. Lipo ti on šija, blenija u pu činu i više se nije da dozvat. Moga si ga dozivat, mrdat, trest, ali on ka daje upa u niki trans, medi- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA taciju šta li? Prije mu nisi usta moga za čepit, a sad umuka i ni ri či, skamenija se ka mrtvac a ti draga moja Goge lipo u dvi ure sama po mrcini doma, pa šta bude, bude. Jebala san mu mater sve pu ten ku ći, pivala san i tr čala od straja brzo koliko me noge nose. Rekla san s ama sebi: Goge,Goge ako ovo pri-živiš nikad više neš pogledat umjetni čko djelo altro-ke umjetnika. Jebemti njih i njihovu za čudnost. Bolje na ć nekoga normalnijeg i manje začudnog pa da te lipo poljubi, zagrli, pruži ono šta žena traži i isprati do kućnih vrata, nego da se on ljubi sa tobon u svojin mi slima, a ti tr čiš doma sama i pripadnuta ka zadnja budaletina. Toliko o ti n za čudnin umjetnicima. Poznati su oni meni sa svin njihovin imi ñi-ma, glupin frizurama, o ćalima i još glupljin mislima i fiks idejama po kojima bi, ka, t ili bit jedinstveni, kad već ne mogu bit jedinstveni po svojoj umjetnosti. Zato bolje da je ovi Zdenin prijatelj, šta mi je pravija društvo u teatru, sam otiša od mene nego da san gaja nogirala. I dobro je daje otiša u teatru kad j e mene ima ko pribacit doma, a ne u dvi ure uz more na mise čini. Ajde, ima Boga. Dvi se valjda iste tragedije ne mogu ponovit. Sli čne da, ali iste teško. Kucni ću tri puta da se ne ureknen. OPASNOSTI ZA BRAK PRIJATELJICE NISU ZA KU ĆU Kako san van ve ć rekla u prethodnom poglavlju: družite se i imajte prijateljice, nema tu ništa loše, ali problema ima i mogu nastat. Svi vam muški mrze ženine prijateljice, pogotovo em ancipirane raspuštenice. U prvom redu šta mu zadržavaju ženu koja bi u to vrim e mogla kuvat, prat ili nešto korisnije radit za njega. Drugo, ne voli da m u neko ženi puni glavu i da ona uživa u bilo čijem društvu osim u njegovom. Sto razloga će on na ć da se s

njom više ne vi ñate. Te šta će ti ona lina krava, sav posa koji ima je ispijanje kava i kavica po tu ñim ku ćama. Šta ona tebi ima gatat u kavu, daje znala gatat izgatala bi prvo sebi, pa nismo mi, bor ati, cigani ni pogani. Te šta će ti ona raspuštenica i kurva koja ne zna sama di će sa sobom. Čili grad je priko nje prosa, još će nam i sidu u ku ću donit. Nosi to k vragu prije nego nas sve u ku ći infeta. Te šta će ti ona s petog kata. Nikad ništa ne kuva, zbog nje mi svaki ru čak prisidne jer se zalipi za naš stol ka krpelj, pa ne ću ja valjda radit i slamat se po čile dane da bi suside ranija. Neka sama kuva, ima ruke. Te šta će ti ona čavka udovica. Borati, od kad jon je muž umra ne zatvara usta, mlije li mlije, ka mlin. Pa da ja u s vojoj vlastitoj ku ći ne mogu na miru od tih žentura ča novine pro čitat. I tako dalje i tako bliže, uglavnom sve mu ženine prijateljice smetaju, ARIJANA ČULINA nijedna mu ne valja i to samo zato šta muško ne pod nosi nikakvu konkurenciju, pa bila to i samo jedna obi čna bezazlena lajava prijateljica. Mrzi te ženske ćakule, a posebno je alergi čan kad se zasidne po pola ure na telefon. Na to dobije nervni, zbog svega šta san prije navela, plu s još zbog telefonskog ra čuna. A od svih mogu ćih ženinih prija uvjerljivo su mu najmrže emancipir ane raspuštenice otkop čane odgori do doli, jer se boji da bi mogle imat ut jecaja na njegovu ženu koja s vrimenom možda postane samos vjesnija, a to samosvjesnija zna či da više misli na sebe, manje na muža i da ne mora nužno trpit svako njegovo sranje. To muž ne voli. S takvi m emancipiranim prijateljicama muževi se vole družit van ku će, ali zato ne žele da u ku ćama njihovim ženama sole pamet. Zakonita žena mora bit mancipirana i neosvještena. Šta bi druga čije mogli još re ć: muškima laska vrlina i neosvještenost vlastite žene i sloboda i osvještenost tu ñe. Zato i vi pamet u glavu. Pokoji savjet takvih prija ne će vam bit na odmet, ali nemojte ih opet ni " slipo slušat, jer su česti slu čajevi da upravo takve nagovaraju udatu ženu na sve i svašta. Tipa onog: V idi mene, otkad san se rastavila druga san žena. Niko mi ne visi nad glavo m i nikome ne moram polagat ra čune, di ću, s kim ću i kad ću. Legnem kad o ću, dignem se kad o ću, idem di oću, do ñem kad o ću i niko mi ne ronza i ne prigovara. Sve vrime koje san prije trošila šetaju ći po pazaru i traže ći svježe paprike, pome, breskvice - spizu koja ne će naškodit ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA mom muži ću i na koju ne će podrigivat i rutavat, vrime koje san trošila rinta čeći po ku ći, kuvaju ći, peru ći-deru ći podove i tapete, sad posve ćujem sebi i gledan samo isklju čivo kako sebi i svom stoma či ću ugodit. Obnovila san se, podmladila, više se smijem, nišan depresivna, l judi me više vole, žele u svoje društvo. Kad se zaželim muškarca izaberen naj zgodnijega, potrošim ga i pošaljem doma, jer ne volin da mi usmr ñuje postelju dulje nego je to potrebno. Dakle, kako vidiš, draga moja život se može savršen o organizirat i konzumirat. Zato bi ti ja preporu čila da se podhitno prominiš. Jer život je kratak. Šta, recimo, sad da ti njemu daruješ najlipše godin e svog života, a kad malo uvatiš godina on te šutne ka staro gvož ñe na otpad i dovede mladu pip-licu da mu sidi na jajima, a to je nerjedak slu čaj, i šta ti onda bidna moš re ć nego: "Ajme meni i mladosti moja kome je dado i za koga j e potroši. Zato se, draga, okreni, prosvitli, iza ñi iz mraka sad dok ti je još vrime, jer vidiš mene, meni se takvo nešto ne more dogodit jer ja svaku se kundu života živin, punim životom, muškarce tretiram ka potrošnu robu i kad s e izližu i potroše, samo ih šutnem. Dakle, umisto da čučim kraj nekog jadnog muža i čekam kad će mi dat nogu u guzicu, ja lipo sidim kraj više muških i sam o ih bacin kroz prozor kad više nisu za upotrebu. Ustvari, tretiram ih ka uloš ke za jednokratnu upotrebu. Jebate, meni svaki dan dolazi ispod ku će kontejner da pokupi sve te škovace, majke

mi. ARIJANA ČULINA I tako iz dana u dan, sa kavice na kavicu, zaista p ostoji velika šansa da jedna ovakva iskusna maca, koja je prošla sito i re šeto, jednoj obi čnoj domaćici, kojoj je svaki dan jedan nalik na drugoga, nap uni glavu. Postoji mogućnost da ova žena koja se posvetila domu i obitelji istinski poželi priko noći sve ostavit i upustit se u ludi sama čki život pun avantura i izazova, da počne preispitivat i omalovažavat svoj dotadašnji obit eljski život. Samo je sad pitanje je li to baš sve tako kako je to njoj n jena takozvana prija predo čila i nadrobila. Možda je baš ta nazovimo prija lju bomorna na nju, njen obiteljski život, muža, dicu i sve šta takav sklada n obiteljski život more jednoj ženi pružit? Jer te lije, raskop čane od glave do repa, dugih noktiju i natapirane ko se, koje vas nagovaraju da ostavite sve, muža, ku ću, dicu, spremne su ve ć sutradan nakon vašeg odlaska uletit u vaš topli dom, sve pri svojit i lipo se udoma ćit. Spremne su uga ñat vašem mužu više i od vas samih, uzet van dicu, i zrodit drugu. Sve, sve. Zato tu triba imat pameti i granic e i uzimat ih s oprezom i rezervom. I zato u ovom slu čaju nije ni loše šta se muž boji da vas takve ne promine. Mislin, bolje je da se plaši da prijatelji ca ne promini vaše navike i odnos prema njemu, nego da vas on ne promini, odnos no zamini s njom. Tu, kako vidite, opasnost vreba sa svih strana. Zato triba p ravilno veslat, naginjat barku na livu i desnu stranu, ali pazit da se ne pr ivrne. Zato prijateljstva triba održavat, savjete uzimat s rezervom, družit s e, ispijat kavice, ali daleko od ku će. STRANKINJE A šta naši muški po liti popizde za stankinja-ma, t o je za nevirovat! Dobiju nešto od onog evropskog šarma koji nemaju priko zim e. Prosto se pomame. Ne moš ih pripoznat. Valjda in ona vru ćina udre gori i doli pa se ne mogu kontrolirat. One njima glavom zaokrenu pamet. A kako i ne će. Odaju onako ka lisice. Moš ih na kilometar pripo znat. Po čili dan se prže na suncu, tako da su crne ka vragovi. V aljaju se s jedne na drugu stranu, cerekaju i nešto nerazumljivo trabunjaju: O jes, o nou, va bene, na bene, šene, vandrful, najs, vedr, bjutiful kroejšn bojs, ja, ja, ih kome, ih kome. Ko će ih razumit. Sve im je najs. Normalno, kad do ñu samo na par dana i to puna džepa. Sjaje se i vonjaju na kilometre od r aznoraznih izmišanih masti, kremetina i parfema sa kojima se po čile dane mažu. Sun čaju se uvik u tanga gaćama ili gole, a to na njima ne znaš jesu li tanga g aće ili su in špigete u guzici. Mogu slobodno bez njih. Ustvari, znate vi šta su to tange? Ma, sigurno ste čuli. To su van one ga će šta ulazu u guzicu. Evo definicije. Prije su mušk i morali razmicat ženske ga ćice da bi in vidili guzicu, a sad in moraju razmica t guzicu da bi in vidili ga će. Eto. Te van strankinje uz tangu obavezno imaju ARIJANA ČULINA izblajhanu, sprženu plavu ili jako natapiranu crnu kosu. Usta su im uvik rozo kri čava, oko ruku i vrata, a nekad, borami, i struka im aju po tri tone zlata. Obla če se u nemogu će kombinacije. Pogotovo Čehinje, ono zeleno-plavo-žuto. Da te o či zabole. Za os-lipit. Ponašaju se prenapadno slobo dno i razuzdano ka kuje puštene s lanca. Normalno, kad uvik ljetuju, l jetuju bez muževa i momaka, pa nadokna ñuju sve propušteno. Nisu one takve doma, ne. Ovdi m isle da sve mogu jer ih niko ne zna, a šta ja znan, bi će tako i naše poludu kad odu u njih. Sve se tim stra-nkinjama otvara od gori do doli. I uvik in ka tobože nešto slu čajno ispadne. Komadi ć sise, noge i da ne kažem čega još. Imaju duge nokte i vataju tipove na neke glupe i prozirne fore. Ka o no, tobože, izgube se pa ne znaju put. A kad ih ovi naši provozaju i izvozaju z aborave samo ne di su nego

i odakle su došle. Potpuno se pomame. I tako se ka tobože stalno gube. Jebate, neka nose kartu, kompas, mahovinu u ruci ili dokume nte oko vrata ka pasi. Ima načina za orjentaciju. Koriste se i onom glupom forom kad im ka nešto ispadne dok se dižu, zavezuju cipele ili in, recimo, triba namazat le ña, ili in pukne guma, ili in je slabo pa in triba čaša vode, umjetno disanje i sve tako. A staje najtragi čnije naši muški su za tim njihovim stilom i punim ñepovima naprosto ludi. Sve bi in u činili. Sve ono šta nama nikad ne bi i to sve zato šta nemaju živaca i do svog cilja bi tili sti ć šta brže, a strankinje su idealna prilika za to. Oni žive u skladu sa ovin hi steri čnim vrime- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA nom kompjutera i raketa. Nemaju više živaca za udva ranja i predigru. Mi uvik bar prvih par dana govorimo: Ajme, nemoj, ajme, nem oj još malo, ne ću, ne ću, ne dan, ma nije to još u redu, ma nemoj doli, moš samo gori. Samo poljubac. I tako sve dok ne polude. A sa strankinjama nemaju ti h problema. Njih ne tri-baju ni pitat, one same sko če. I posli kad one nakon ljetovanja odu, prema njima nemaju nikakve obaveze. Ne tribaju se sa njim a sva ñat ni zenit ih. Lipo se naguštaju i njih i para. Onda one odu, a oni slo bodni i bogatiji za koju kunu i za koje iskustvo više. Zato se ne bi tribale na njih ljutit jer su od mnogih naših mom či ća napravile muškar čine. Uvele ih u svijet sv-jeckoga seksa koji će oni opet primjenit na nama, doma ćin ženskima, kad njih više ne bude bilo. A u drugu ruku naši muški spadaju u dio doma će turisti čke ponude. Ali jedna Čehinja Jitka baš se nedavno žalila u novinama da no va generacija Dalmoša sidi uglavnom po kafi ćima i daje to skroz jedna ozbiljna stvar. Stvar je alarmantna! U pitanju je imi ñ Dalmatinaca, zava-pila je. Ne znaju one da su se naši muški posli rata malo iscrpili, šta od samo g rata, šta od udovica, ali one naprosto ne mogu ili ne će to razumit. Ne ide im u piriju. Kolike samo zbog njih dolaze vamo. I zato im naši muški moraju bit n a raspolaganju, jer to spada u doma ću turisti čku ponudu. I sad nije ni njima lako. Moraju nudit š ta se od njih traži. To je za dobrobit sviju nas. Jer će tako rastom doma ćih ponuda rast turizam, a time i državni bu ñet, pa ćemo prije u Evropu. LAKŠE JE AKO NEMA MATERE Najve ća falinga svakog muškarca je - mater. Sve bi mu se još nekako moglo oprostit, samo da nje nemaju. Zbog matera je polovi ca brakova ve ć razvedena, tako da nije ni čudo kad kaže moja prija da joj odsad u životu igraj u samo tipovi koji su siro čad, dakle, oni bez matera. To je malo surovo, ali j a mis-lin da su jednom muškom dovoljne dvi sise, i to žen ine. Muškarci, siro čad bez matere, puno su pri-vrženiji ženi zato jer nemaju d rugog izlaza, kad se na nju naljute nemaju mamice kojoj bi odma otr čali tražit rame za plakanje, nego nesporazum lipo moraju rješit sa svojon ženom. A mu ški koji ima mater tija bi se privinit na ženinu sisu, ali je problem šta se n ikako ne more odbit od materine i to ona osi ća, koristi i bori se ka zvir za to svoje mladun če. E sad, to ne bi bija problem da se ona bori za mladun če, nego se ona bori i kad to mladun če postane mazgu-n če. Jednostavno mu ne da odrasti, da se odbije od sise i iza ñe iz pelena. Njemu to, fala Bogu godi, i eto ti pro blema za jednu vezu i brak. Imaš muža, nemaš muža. Tilo muškarca, psiha diteta. Za sve su to krive te zviri, matere, koje ih na vrime ne šalju i z zvi-rinjaka i ne osposobljavaju za život u džungli. Svaka mater koja ima sina misli da je, rodivši ga, učinila nešto zna čajno za čovje čanstvo. Svaka u svom malom vidi kombinaciju nobelov ca, Kazano- ARIJANA ČULINA

ve, Robina Huda, Don Huana i Ajnštajna. Svaka misli da je jedina ona rodila i da je jedina ona majka. Pari ka da niko drugi nema matere. I sad normalno da niti jedna žena za njenog sina be z mane nije dobra osim nje same i zato u svakoj novoj sinovoj izabranici vidi suparnicu sa kojom će se za prevlast borit čilog života i do posljednje kapi krvi. Još je gora situacija od ove, koja je ve ć sama po sebi grozna, kad je taj sin jedinac, jer j e tad njena pažnja totalno na njega usmjerena i ona o nje mu i njegovim poslovnim i ljubavnim potezima razmišlja po čile dane i no ći. Druga otežavaju ća okolnost za mladu lipu nevistu je ako ta mater ima recimo ma lo stariju, razvedenu, neudatu ili nezaposlenu ćer pritom još i ružnu. Ako je ćer nezaposlena, a nevista zaposlena, čilo će vrime nagovarat sina kako nije dobro za ženu da radi, jer daje udatoj ženi misto u ku ći u kojoj i tako uvik ima posla. Ako je ćer, recimo, ružnija i štogod starija, mater će sinu po čili dan zvocat kako nije dobro za ženu da se stalno licka, pi čka i ure ñuje. I šta jedna udata i poštena žena uop će ima radit isprid ogledala, šta će njoj uop će šminka i neka moderna garderoba. To je za šiparice. Svaka udata ž ena koja se puno dotjeruje ima u glavi neke pogane misli. Sin će u po četku odmahivat rukom ali malo-pomalo ubaci će njemu mater bubu u mozak, pa će i on po čet prigovarat ženi. Žena, naravno, ne će tit odustat od šminke ka ni od posla i eto ti ska ndala koji lako dovede do razvoda. Ako joj ćer nije ni u kakvoj romanti čnoj ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA vezi, a ve ć su je godinice uvatile, brižna mu mater ne će, pogotovo, mo ć smislit tu sinovu ženu, pogotovo, ako bude prisilje na gledat njihovu zajedni čku bra čnu sre ću. Ona će uvik u ro ñenom sinu gledat potencijalnog ženika za vlastitu ćer, odnosno taj sin bi triba bit jedinica za kvalit etu i džek-pot za svaku ženu. Znan da van se ovo čini malo perverzno, ustvari i je, ali kao staje poznato da imamo takozvani Edipov kom pleks, tako bi i ovo mogli nazvat Svekrvin kompleks. To je ono šta bi u psihol ogiji rekli - duboko nesvjesno. No, da se mi vratimo na ono duboko svjesno. Sin, na ravno, sve cure koje upozna najprije dovodi na vizite materi. To je ka carina. I kako je dovede, tako brzo i odvede. No, me ñutim, to su uglavnom one glupa če koje na vrime ne shvate da prvo moraju zavest muževljevu mater, pa tek onda nj ega. Žena mu postaje ona koja najlakše izlazi na kraj i ima najbolju taktiku sa njegovom materom, a ta taktika mora bit bolja od onih kojima se koriste na jškolova-niji ratnici u gerilskim ratovima, najvažnije obavještajne službe u svitu i šire, najve ći stratezi modernog ratovanja i špijunaže. Taj trud i nadživotinjski napor isplati se ako je žena baš ludo zapela udat se za d oti čnog frajera, jer samim tim šta je toliko zapela, odnosno zaljubila se ili šta ti ga ja znan, šta mora bit od po četka spremna na žrtve. Još je najlakša ona: Kako nj ega osvojit1?, ali tu triba još toliko toga osvojit da bi čovik prije osvojia Mont Everest nego čilu tu ekipu: oca mu, bra ću, bra ćine zlo česte ARIJANA ČULINA žene, širu familiju i familiju u iseljeništvu, prij atelje, njihove žene i onu malo stariju, razvedenu, neu-datu ili nazaposlenu c er pritom još i ružnu. I najvažnije, na kraju, kako san ve ć gori spomenila, kako mu osvojit mater. Dakle ovako. Kad žena prvi put u ñe u muževljevu ku ću ne srni se ni čim isticat, ni lipotom, ni pameti, tako da bi se njegova mama odma osjetila dominantnija i još dobrodrže ća. Djevojka mora pokazat šta ve ću stid-ljivost, pa ne bi bilo loše da se dobro narumeni prije ili se pak svako malo št ipa za obraze da taj stid šta bolje ispliva. Kad vas ne čim ponude, prvo recite: Ne ću, ma ne ću, a ako baš navaljuje onda uzmite samo jedan kola či ć, ne više, jer će odma re ć da ste nepristojni, da vas mater nije dobro odgojila ili d a se dosad niste imali di naist. Nemojte slu čajno pred njom taknit njezinog sina, a kamoli, ne d aj Bože,

poljubit, jer će odma re ć: Vidi kurve, nije ga znala uvatit. Jadni moj sin p a je na njene cake, trikove i čari bari. Zgrabila gaje i za čarala samo priko kreveta. Ko zna koliko ih je ta obradila prije nego je moje jadno neiskusno dite za čarala. To zapamtite u svakom slu čaju, pogotovo ako koji put prispavate sa njim u materinoj mu ku ći, jer morate bit svjesne da će one uvik ka tobože prolazit i žurno pritr čavat tamo-amo zbog nekog važnog posla isprid sobe u kojoj ste vi sa njenim sinom ili će prislonit uvo na vrata od spava će sobe ne bi li čula kakvo dahtanje ili puvanje. Nemojte otvarat vra ta jer joj je nos sigurno u bravi, pa ne bi bilo dobro da zbog vas za vrši ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA na hitni kiruški. Ja san mojoj tako jedanput skoro nos odfikarila, pa se nije stala derat do dan danas. Zato se suspregnite od da htanja koliko možete, jer matere zaboravljaju da su i one isto to radile kako bi za čele svoga sina. Kad ih slušate imate osje ćaj da su sve one za čele po duhu svetom. Da muškoga nisu ni vidile, altroke takle. Tu je uvik teško na ć ravnotežu jer ako pak ne pokažete nikakvu nježnost prema njenom sinu re će: Ne voli ona njega, s njim je samo iz interesa. Niko ne more volit sina ka mater, to je poznato iz povjesti. Zato oprez. Kažem vam, to su nevi ñene taktike i najza-mršeniji Arijadnini labirinti k ojima se pridobija svekrvina naklonost. Uvik je hvalite. Ako izgleda ka vištica, vi joj recite da niste nikad vidili ženu tih godina da se tako dobro drži. Falite joj frizuru, robu, stas, recepte, kola če, falite joj goblene, namještaj, cvi će, ikebane, novu televiziju, kupite joj drvo života , puzavac, opiturajte koji put kosu, skinite zavjese, odvedite je u grad, kupite joj materijal za vestu, hvalite joj sina do besvjesti i govorite daj e to jedini čovik na svitu bez mane, jer ako bilo šta drugo kažete ona vas ne će razumit i još će vas više zamrzit. No, ako te sve prepreke i prepone pre ñete i budu ća vas svekrva kako-tako prihvati, morate bit svjesni daje to tek petin a pre ñenog puta do njenog srca, do kojeg zapravo, ka šta i sami znate nikad n ećete do ć. Kad se udate za njenog sina stalno će vas zivkat, zapitkivat. Šta kuvate njenom sin či ću za ru čak, kad ste bili u spizi, šta ste radili popodne, d i je njen sin, ARIJANA ČULINA je li dobro ru ča, boli li ga drob, je li se iznervira na poslu, tr iba li donit friške blitve iz vrtla i tako dalje i tako bliže. A ko, recimo čuje, da njen sin, otkad se oženio, jede nešto šta nije tija dok mu je ona kuvala, more totalno popizdit. Kad je moja svekrva vidila da joj je sin po čeja ist sarmu koju san ja pripremila totalno je poludila. Jer kad ih je ona kuvala nije ih tija ni taknit. Kad van doti čna svekrvica ude u ku ću prvo će sve dobro izvižitat, otvorit van ormare, kre-dence, pregledat banj, sobe, servise, ćikare, pijate, ru čnike. I ako na ñe koju falingu pilat će vas danima. Naravno, nameta će van i svoj ukus, boje koje ona voli, namještaj, s like, goblene. No, to je još uvik varijanta mila majka, prema onoj da ste prisiljeni živit s njon. O tome ne želin ni govorit. O tin torturama i maltretiranjima, kad moraš peglat samo na jeftinu struju bija raspoložen ili n e, do toga triba li peglat rukave sinove košulje na crtu ili bez crte i kako m u slagat mudante, to ne, to je pristrašno da bi o tome uop će mogla progovorit više od ovoga. Eto, sad vi vidite imate li za sve to živaca i koliko morete tr pit, pa sritno. Znajte, ako to sve ne izdržite, na kraju sve pošaljete u pizdu materinu, spakirate kofer i odete, tek se pojavljuje šansa da će vas svekrva za-volit. One redovno pate za bivšim nevistama, pogotovo kad sin u ku ću dovede novu. Onda sve vaše mane najednom postaju vrline. Tako da je tek ta nova nev ista najebala. Stalno će joj govorit, ne to tako, moja nevista je ovako, ne to ovako, moja nevista je tako, i tako dalje. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA

Najgore šta se more dogodit dalmatinskoj materi jes t da joj se sin veže za razvedenu ženu s dite-tom. On more imat čili vrti ć di če iz predhodnih brakova, ali žena ne. To je drugo. A jeste vidili ovog novog norveškog princa? Oženija se obi čnom pu- čankom, raspuštenicom koja ima dite. On plave krvi b ez crvenog zrnca, a ona najobi čnije crvene. I to dite je prihvatija ka svoje, i to ne samo on nego mu se i čila familija sa njim zabavlja. Moga je imat koju je tija, ali se zaljubija u nju. Možda bi i on volija da je ona bila sama, ali nije, a zna se da niti jedna normalna mater ne će ostavit dite. I sad njegova pametna kraljica mater ra čuna: Ako je moj sin sritan i ja san, šta ću se mišat. Ali drugo je norveška kraljica ka svekrva, a drugo dalmatinska domaćica. To su nepremostive razlike koje ćemo morat kad-tad premostit ako budemo tili bit kulturni i u ć u Evropu. Eto, ta norveška kraljica ustvari popravlja prosjek svim svekrvama ovog svita. Dokazuje da u svakom primjeru ima i izuzetaka. Ovo o svekrvama san napisala ka bivša nevista, a ko zna, jednog dana ako postanem s vekrva možda nešto napišen i o tim nezahvalnim nevistama. NIŠTA NAS NE SMIJE IZNENADITI Muškima je prije braka najvažnije kakve žene imaju noge, a čim je utiraju u kužinu onda im je najvažnije kakve su joj ruke. Nog e više niko ni ne primje ćuje. U kužini su ženske noge obi čno pokrivene nekom ku ćnom vestom ili prega čom, u krevetu i tako dolaze sa strane, a u mraku vi še nisu ni bitne. Ina če, u nas van se najviše cjene žene koje sa svoje pe tero di če ne izlaze iz kuće, po čili dan rinta- če, iš čekuju, do čekuju tu svoju dicu i, naravski, muža kojeg po pravilu nikad nema u ku ći. Zapravo, jedino vrime kad svrati je kad mu zakrulje criva, a to je ono gluvo doba negdi ono ok o tri, četri popodne kad su jedino skitnice na ulici. Uglavnom, ve ćina današnjih oženjenih muškaraca ponašaju se ka neženje. To znan iz iskustva. I tako van taj naš prosje čni tata Dalmoš skokne doma na obid, pomilki po glavušicama di čicu koja se tad ve ć odmaraju, ka šta i rade dobre tate, lupne ženu po guzi, malo uvati za ciku i lipo sidne za st ol. Žena mu lipo servira u miru, uz osmjeh ge šest, di čica ve ć uredno sanjaju svoj popodnevni san i ne arlau ču, tako daje atmosfera za njegovo uživanje i opušta nje više nego idealna. Posli obida čovik zapali duvan, popije štagod i lipo se izvali, pro čita novinu, ARI JANA ČU LI NA posluša kratke vješti, zahr če, a kad se digne pomilki di čicu po glavušicama, lupne ženu po guzi, uvati za ciku, cmokne i iza ñe. I sad pitaj ti Boga kad će doć. Lakše lastavica na ñe put iz Australije u ove naše krajeve nego oni dom a. I to lastavica uvik do ñe na isto misto, a oni nerjetko zabucaju ku ću i prispavaju u pitaj Boga čijoj. Vanka vode svoj drugi život. Ku ća im prestavlja sigurnost, a sve staje van ku će slobodu. U ku ći ru čaju i malo prispavaju, vanka kartaju, lo ču s prijateljima, vesele se, cerekaju, puše, minjaj u ljubavnice. Jednom ri či - daju si oduška. Tako oni kombiniraju i nadopunj uju svoj život i tvrde da se samo tako more održat doba r brak. Ženidbom se njima, kako se vidi, ništa ne minja, a opet ništa teže neg o ih utirat u brak. I sad te ženskice koje oni privr ću i koje uživaju sa njima van ku će su nepoštene, a žene koje uglavnom ne privr ću i koje pate sa njima u ku ći su poštene. I šta sad ja iman od toga šta san čučala ku ći i čekala svog dragog, kad je na kraju ipak pobjedila ta, nazovimo, nepoštena. I sad da van pravo kažen kad sve sagledan ne znan n i sama bi li volila bit poštena ili nepoštena.

Čini mi se da ka ove nepoštene više uživaju pa ću i ja još neko vrime takva ostat dok mi ne dopizdi. Osim toga, mislin da su ri tke poštene žene kojima njihovo poštenje nije dopizdilo. A posli, kad uvati n godine i svatim da je sa provodima gotovo, na ću nekog mirnog tipa da bude otac mojoj di ći, i tako. Samo je bitno pripoznat tu granicu, jer nema ništa tužni je nego vidit stare oronule babe koje još misle ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA da su curice. Šta imaju više godina to im je suknja sve kra ća, nokti duži i dekolte dublji. Kod stare žene dužina suknje ekviva lentna je dužini pameti, odnosno šta je pamet kra ća suknja joj je kra ća, šta je pamet duža suknja je duža. Kod mladih je suprotno, šta je pamet duža suk nja je kra ća. Pitan ja jednu moju priju: Jebate, Blanka, kako ti moš to iz držat da ti ga nikad nema doma i još, jebate, znaš da se kurva i lo če po čile no ći? A ona mi govori da se je prije nervirala i kad bi mu god šta prigovori la da bi se sta na nju derat ka divlja svinja, kako se on slama i rinta či za obitelj po čile dane dok ona samo sidi sa sve četri u zraku i mozgom na paši. Da bi ona, gospoja, tila živit u konforu, a ne bi m u dala iza ć iz ku će. Govori da neko triba i zaradit za njene veste i kave s pri jama i da ona ipak u du ćanu more natrpat punu košaru pizdarija, dok drugi ljudi kopaju po kontejnerima, a da sve to on pla ća, dok je njoj jedina obaveza pospremit malo ku ću i skuvat ru čak, pa ako joj je i to teško da ne mora ni to. Govo ri joj da ona ima za poist, popit i onu stvar o kojoj neke samo maštaju i da šta bi više tila i tražila od njega i života. I sad, kaže meni ta prij a, kad se on tako na nju izdernja či, njoj ga, majke mi, bude žaj. I daje on kad bolje pogledaš donekle u pravu. Jer ako on podmiri nju, pa uz to još ima e nergije skakat po drugima, a onda neka ska če. Ustvari kad malo bolje staneš i promisliš, e, čovik je u pravu. Danas na jednu ženu zapada pet muških. Ozbil jno - to je statistika. Jer, pazite šta se dogodilo. Nakon 135 ARIJANA ČUL1NA prvog svjeckog rata bija je manjak žena, bi će puno jadnica umrlo od gladi, iznemoglosti, izginilo po logorima, tako da je nako n rata ostalo puno više muških, a muške je tribalo zadovoljit, tražili su s voje. No, pošto su žene bile poštene i uglavnom virne svojim muževima, nisu tile zadovoljavat druge muške van ku će. Zato su se oni muški koji nisu mogli na ć žensku snalazili na razne na čine pa je tako došlo i do velikog porasta pedera, j er moj dida govori da prije tog rata nije niko ni čuja za pedera i da toga na svitu nikad nije ni bilo. Ali, kaže dida, ajde, ajde na jedvite jade to su nekako posli i razumili, ali su onda neki po čeli činit one stvari s beštijama, mrtvacima i dicon, Bože me prosti. Da to sve izbjegnu izmislili su pomagala, obi čne vibratore, pa neke šta govoru, lutke za puvanje, pa čak čitan ju čer i neke beštije na puvanje me ñu kojima je najtraženija i najglavnija atrakcija krav a Milka, ali čini mi se da su te lutke i puvaju će krave došle prekasno jer se dotad ve ć te perverzije toliko nakotilo daje tome teško bilo stat na kraj. Oslo sve k vragu. Izmaklo kontroli. To je tako, kaže dida, bilo posli prvog i drugog rata. A danas? E, u ovon našen Domovinskon ratu puno je momaka i muževa izginilo, a žena ostalo. Zavladala prava nestašica. Ženama je to teško svati t i pomirit se s tim, pogotovo ako se sitimo vrimena kad si muške moga na ć na sniženju i rasprodaji, ali vrimena se, eto, minjaju. I sad govori muž od t e moje prije da to sve triba zadovoljit. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Nisu sve te jadne žene krive šta su ostale bez muže va. Ne more i nije lako svakoj na ć novoga, pa kad ve ć ne može na ć muža, red je da joj se ne čiji bar

malo posudi. Triba to svatit i ne bit sebi čan. Govori Blankin muž: Zamisli, Blanka, daje tebi tako, stavi se u tu kožul, vata j u je na osje ćaj. Bidnoj je Blanki knedla zastala u grlu i po čela je plakat ka kiša, potpuno ju je ta činjenica skršila. Smirila se tek kad joj je on lipo objasnija daje to šta oni muški rade zapravo humanitarna akcija i doprinos na šem ratu i da ona more bit sritna šta joj pomo ć te vrste ne triba sa strane jer ima svoj vlastiti domaći, muški spolni organ. A ako je tako, kaže Blanka, ond a dobro. Posli ga je još i gurala u akcije. Govori da je ona uvik bila humana osoba i davala pomo ć svima kome je tribala za vrime rata, pa ako triba i sad će pomagat i nastavit sa humanitarnim akcijama tipa ništa nas ne smije iznen aditi. Uostalom, dok god muškarac šara, bar znaš daje zdrav. Čim se muški ne će odvojiti od ku će i žene, znaj daje bolestan, na samrti ili je osta bez para. Tre ćeg nema. Kako stalno pratin rubriku umrli-ro ñeni-vin čani ne znan zašto nema one rastavljeni vidin da se sad nakon rata ra ña duplo više muških, pa ko zna, možda za nekoliko godina, kad odrastu, žene bude isto to čekalo, kad se situacija obrne i kad oni opet do ñu na rasprodaju. Al ima slu čajeva i kad žene popizde. Ono, ništa ne prigovaraju muževima, ka ova moja prija, ali rade svoje. Jedna mi se tako povjerila i rekla da ni ona ubudu će ne će odgovarat za svoje postupke. I tako, ARIJANA ČULINA ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA dok muž galeb okolo leti, da li ga, baš uvik, ženic a virno u ku ći čeka ili se i ona pritvorila u golubicu? Evo, baš danas čitan u novinama kako je jednoj ženi u Njema čkoj tako muž stalno laga da ide na službene puteve, a ustvari ko zna di je iša. I sad je njoj dopizdilo više sidit doma, plest, čučat i njega čekat. Zaželila se nekog punijeg života. Da bude malo korisna za ku ću, društvo i da, na kraju krajeva, pridonese nešto u ku ćni budžet, na koncu konaca da ne mora pitat muža lo vu za svaku pizdariju nego da sama zaradi za svoj crni fo nd. Jednog dana tako ona lipo skupila svoju ušte ñevinu, skoknila do grada, potrošila je na seksi rob u, utegnila se, nategnila, osla na remont u frizera, k ozmeti čara, pedikera. I kad se picnila ono non-plus-ultra stala lipo u izlog. J er, tamo su kod njih žene koje prodaju ljubav izložene u izlozima ka kod nas sir i salama. I jednog je dana muž, koji je obiša sve bordele pokušavaju ći kupit ljubav na tržnici seksa, pa od šoka, kad je iza stakla nabasa na svoj u ženu. Nakon tog prvog šoka po čeja se derat na nju ka stoka: Rekla si mi da ideš s prijateljicama u šoping, šta radiš kod kurava?, a ona, fala Bogu, ni je ni njemu ostala dužna: Ti si reka da ideš na službeni put Šta ti radiš kod kurava?. Onda je on nju sta potezat iz tog izloga, ona se koprcala i razbil a mu glavu pepeljarom, frcale su boce, čaše i tako dalje i tako bliže sve dok se nije umiša la policija i odvela ih doma di su nastavili raspravu. Viš ti kako je to kad se žena malo utegne i baci li gadinu, kad se uredi i donese odluku. Nije tila niš- I ta loše u činit. Kad nije mogla usri ćit svog muža, odlu čila je usri ćit mnoge druge muževe. Nije ona, bidna, kriva šta ima veliko srce i velike kapacitete. A ovako je kona čno izgleda usri ćila i svog. Od svih izloga on je najviše zasta baš isprid njenog i napaja o či, a doma je mogla stat u vitrini sto godina, ne bi je primjetija. Moš ti mislit njegovog čuda kad je to otkrija. Zato i u ovon

slu čaju opet vridi ona: Ništa nas ne smije iznenaditi. 139 NE DAJTE DA VAS MINJA MINICA SVUGDI I UVIK NE DAJTE DA VAS MINJA To da san raspuštenica, to san van ve ć rekla, a zašto san se raspustila, odnosno rastavila to nišan. A znate zbog čega? Zbog minice! Je, virovali vi meni ili ne! Ja ne znan zašto svaki tip ima potribu da ženu, čim dobije, odma promini, zašto odma ne izabere onakvu u kakvu bi je tija prominit, pa ne bi ima problema. E, ali to njima nije napeto! Oni baš vole nešto jako šta mogu slamat i sebi prilago ñavat. Tu oni treniraju svoju snagu i mo ć. Kad je mene moj bivši upozna, sve je na meni pucalo. Bila san k a bomba atomika. Ono: sise, noge, glava, kosa crvena ka vatra i duga do guzica, faca, stav, špika, imi ñ, inteligencija, šarm, sve ono ludilo. Sve utegnuto, zategnuto i promišljeno. Sve sa stilom. Jebate, bila san ono - proizvod s ma šnom. Čin me je vidija odma me tija skinit s police i odmotat. Rastrgat onu maš nu, razotkrit me i poist. Toliko se bija zapalija. Totalno je popizdija, tija se tre ći dan zenit. Ja san totalno ostala paf na tu njegovu ideju, prvo nišan tila ni čut, a posli san ka ono rekla sama sebi, ajde, jebate, kad je toliko na valija, a nije ni ka loš, ono. Mislin, danas ne znan šta mi je bilo i šta san na njemu vidila, osim dobre ambalaže. Mlada san i lu- 143 ARIJANA ČULINA da bila, eto, to je, pa san padala na izgled ka i s vaka mlada neiskusna glupa ča. Ništa on nije ima osim privla čne ambalaže na koju je baca sve karte. Nije bija ni bogat, nije vozija ni neko ludo auto, nije bija ni doktor, ni sportaš, a ni neki ludi otka čeni umjetnik. Ono, nisi se ima kod njega za šta uvatit. Alije zato uvik bija ludilo obu čen, skockan i sre ñen. Ono, sve marke, La košta, Bos. Sve se slagalo. Uvik ludilo po češljan, namirisan, mot, gard, avangard, redovno se pra. I staja znan, bi će me taj njegov vonj omami-ja. Prije njega imala san tipa koji je bija od ovoga in teresantniji deset puta, samo se nije nikad pra. Ka, ono bija je neki otka čeni umjetnik, pa je malo smrdija. Pokušavala san to svatit, ono, da nosi uvi k jedne te iste ga će i bi čve. Pokušavala san svatit te njegove umjetni čke pobude, ali koliko san se god trudila nikako to nišan mogla podnit ni prožvak at. Zato san ispod kušina uvik držala jedan oni Fa de-zodorans, pa kad bi on zaspa ja bi mu malo poštrcala noge i ve ć je bilo podnošljivije, moglo se kako-tako živit be z gasmaske. Patike bi stavila isprid vrata i sve u sv emu lakše se disalo, osin šta je ujutro čili portun smrdija. Tako da san se kod ovog drugog vjerojatno zaka čila na tu kontru. Je da je miris vrlo presudan kod zbližavanja dviju osoba. Ta j njuh i kemija je zapravo ono šta parove magnetski privla či jedno drugom, ali ako ništa drugo kod partnera nije u redu osim mirisa, onda jebeš ti, da prostite, miris. Al dobro, pala san na baketinu, upecala se i tako ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA plivala neko vrime, sve dok mi nije stavija veru. E , onda je krenilo minjanje. Malo-pomalo po čela mi je voda dolazit do vrata. Najprije mi je dek olte zami-nija dol čevitom, a to je bila svjecka šteta, virujte mi. Ona ke bovane krit. Onda me po čea nagovarat da prominin crvenu boju kose, jer da s amo kurve imaju crvenu kosu ka ja. Užasno san se šokala kad san vid ila da su mu mater i obadvi sestre crvenokose. Pala san na guzicu od fascinacij e. Dan-danas mislin da me sva ta pegula s njim tokala jer sam tada bila u crvenoj fazi.

Da sam bila plava sigurno mi se ta nesri ća ne bi dogodila. Mislim to, da baš na njega nabasam i za njega se, usto, udam. Tako da sam u roku odma, priko noći ponovo postala plavuša nadaju ći se da će sad sve opet krenit nabolje. Ali, na žalost, u činjeno je bilo u činjeno i tu niti jedna boja kose, ni zelena, ni ljubi časta, ni naran časta, više nije mogla spasit stvar. Iz dana u dan ne znan je li mi bilo gore sa njim ili njegovon materom. Vrimenom sam totalno otupila i po čela sve slipo slušat ka pas. Totalno san izgubila s ebe i svoje ja. Sve mije postalo isto i ravno. Svakim dan om sam sve više tonila i postajala sama sebi neprepoznatljiva, fizi čki i psihi čki. Osim šta san bila zakop čana do vrata na njegov zahtjev i kosu san ošišala, a kad san minicu zaminila rebatinkama puka je brak. Nije čudo da mu više nisam bila zanimljiva ni prepoznatljiva kad nisam to bila ni sebi sama. K ad žena izgubi sebe, svoj identitet, more bit sigurna da će izgubit i one koji su je baš ka takvu 145 ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA volili i prihva ćali. To je i logi čno jer vas ka neku novu facu niko više ne more pripoznat. A ljudi sa onim šta im je nepoznato ne mogu bit bliski. To je čista matematika. Kad bi dva i dva bili pet, matematika više ne bi bi la ono šta je. Jer ne moš priko no ći postat nešto šta nisi. Nišan mogla postat Sofija Loren, ali ni Kva-zimodo, jebate. Al eto, volila san ga pa san tila d oć šta bliže tom njegovom idealu. Ali nišan bila svjesna da šta san se više t rudila njemu približit, da san se u biti od njega sve više udaljavala. Dok san jednom fregala pod, čila znojna i raš čupana, on me onako zakop čanu i bezizražajnu sagleda i razgleda i reka mi u facu: Pa, Gabrijela, jebate, u šta si se to pritvorila, ne mogu te pripoznat, i okrenija se nalivo krug za prvon minic on koju je ubra. Zapravo, puno prije togapo čeaje on ganjat minice, ali ja san ga, eto, prvi put vidila sa onom koju je me čija u portunu kad san joj nabila škovace na glavu. Krava jedna, dabili krava tele će glave. A neka ga je uzela, neš ti frajera. Ustvar i, kad danas pogledan, u činila mije uslugu i oslobodila me njega i lude mu matere. Bar je više ne moran slušat, gledat, ni peg lat na jeftinu struju, nego kad me je volja. Nakon šta san skupila stvari i odl epršala iz njihove ku ćetine moram priznat da mi je tribalo vrimena i vrimena da ponovo na ñen svoje ja. Najlakše mi je bilo pustit kosu, opiturat se i naba cit dekolte, al to više, nekako, nije bilo to. Tribalo mi je stvarno puno vr imena da se sastavin. Kad san nabacila minicu svatila san da mi je bolest 147 ARIJANA ČULINA prošla i da ponovo mogu u akciju. Da san našla sebe i svoje pravo ja. A kako san glupa bila i nišan ništa kužila kad si m i govorija dok smo išli gradon: Ma vidi, bogati, Gabrijela, on me nije nika d zva Goge, ma vidi one kolke su jon ći će, a jebate pola ih jon je ispalo iz redipeta. A vi di one koliko su jon guzice, a nosi tangu, jebate, sve jon seprozire. A je, žene nemaju ukusa. Ja glupa nišan kužila da on o tome ne bi ni govorija da za tim ne čezne. Zapravo, svi za tim čeznu i čeznu da drugi za njihovon ženon čeznu, a daje ne mogu imat. Zato, kad san se rastavila, si tila san se svih tih žena koje je šetaju ći sa mnom ogovara i za njima se okri ća i odlu čila da ću baš bit ka one i prihvatit njihov imi ñ. Odma san skoknila do pazara, potražila tanga gaće, ali ih nišan našla, pa san upotrijebila špigetu. Može to izazvat isti efekat. Jednu špigetu zavežete oko struka, drugu pr ovu če-te izme ñu nogu i eto vam tange. Sam svoj majstor. Kupila san još prozirn e ga će tako da se te špigete lipo ocrtavaju i da stvaraju efekat ka da s i gola, a nisi jer imaš špigetu. Za majce više nišan imala para, pa san dom a uzela nožice i sve stare dol čevite rasparala do pupka. Ono, dekolte ala Ser ili Vlatka Pokos. Pa,

jebate, kad se one glumice prid o čima čilog svita na dodjeli oskara mogu pojavit polugole, i to je ka in, zašto bi ja onda b ila on ili off. I da viš kad san tako prošla dva dira po gradu. Nem a, svima se vratovi od okritanja za mnom is-krenili. Svi dobili išijas. Mo gla san uvatit koga sam ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA tila, a ja, budala, mislila daje onaj moj sedmica n a lotu. Zato nemojte slušat te glupe muške koji vas samo o će uništit. Oni samo misle da vole fine i zakop čane do grla, a kad to dobiju zgroze se i biže otkop čanima. Dakle, oni će od onog šta misle da vole pobi ć ka onome šta misle da im nikako nije po volji. O nevinim zakop čanim do vrata ženama vole pri čat, a sa raskalašenima otkop čanima se družit. To je poznato iz povjesti. Da nije to samo moje iskustvo pro čitat ću van pismo jedne Kike koje san ubrala u Slomljenim srcima. Ona ka traži savjet šta u činit. Za mi je šta će ova knjiga iza ć puno posli, a da jon znan adresu pisala bi jon odm a, ali kako ne znan morat će pri čekat da se ova izda. Piše Kike: Zajedno smo švercali duvan i travu ispod banka za o dabrane mušterije. Volija me, ali me nije tija zenit, a onda je došla racija i strpala ga u ćorku, a ja san in nekako uspila za dlaku izmigoljit. Čekala san ga, čekala da iza ñe iz ćorke, a kad mije dopiz-dilo spandala san se sajedni n staje bija bos šverca čiloga kvarta o kojen san mogla samo maštat. Bija mi je sajnsfikšn. Ne mogu lagat, imponira mije ka faca, a kad mije reka da bi mi bili super poslovni i bra čni partneri, da neman šta čekat jer oni moj i tako ne će nikad ugledat svitlo dana, totalno san se šokalajer takvu ponudu nišan ni u najve ćem bunilu očekivala. Zavarila san. I šta ću, povirovala mu, 149 ARIJANA ČULINA pala u naru čje, podala mu se, a koja žena, jebate, ne bi. Ali o n je uskoro počeja pizdit od ljubomore na moj dekolte i minicu, da šta svi tipovi imaju meni buljit u guzicu i sise, a jebate on se na to p rvi zali-pija. Eto šta su tipovi, dok nisi njegova moš šetat i gola, a posli bi tija švoru kraj sebe. I ja, njemu za ljubav, zakop čan se do grla. U me ñuvremenu ovi moj iz ćorke čuja da se udajen i popizdija, obolija na nerve. Da koja sanja to drolja šta se zalipila na prvog posli njega. Ja san mu pisala da mije dopiz-dilo bit samo njegova ljubavnica i da kad me on nije tija zenit i ma ko o če i to bolji od njega. On ti se nekako iskobelja iz ćorke na neku uvjetnu, naša me s ovin i kad me vidija onako zakop čanu do vrata umra od smija. Kad je ovi moj sadašnji vidija da mom bivšem više nišan napeta, prestala sa n bit i njemu. Ja mislila potu će se zbog mene, bi će krvi do kolina. Ve ć san vidila sebe ka neki lik iz bajke oko kojeg će se vitezovi potu ć, a ono od vitezova ni v. Oni ti se dvojica lipo skompala, spojila ih čaša, opili se ko dvi svinje i mene odjebali. Ja za dišpet došla doma, nabacila svoj st ari minjak i bogami odma našla tre ćeg. Jednog finog momka Bugara Fran će-ska šta se ne bavi šporkin poslovima, nego čovik uredno šverca dinje. Jebate, kad su ona moja d va čula za Bugara do čekali ga negdi, nabaketali, razbili mu dinju, ne on u koju šverca, nego njegovu gla-vušu-dinju, i to in nije bilo dost a nego su ga prijavili da nema radne dozvole i da, ustvari, ispod dinja šverc a izbjeglice. Tako da opet iman frajera, ali u ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA ćuzi. Prije me nije tija nijedan, a kad san nabacila minjak svi se potukli oko mene, nastala navala. Pro-va ću čekat Fran ćeska da iza ñe, a ako se u meñuvremenu ko zalipi za moj minjak, ne znan, nadan se da ću mu znat odolit. Sad ne znan o ću li obu ć ga će i čekat ga ili ostavit minicu pa šta bude bude. Eto vidite, ovije njen frajer iz ćorke bija ljubomoran na nju dok je nije

vidija čilu zakop čanu i depresivnu. Takva više nije bila interesantna ni njemu ni onon bosu koji ju je na to nagovorija, puno im j e zanimljivija bila čašica, pa su se lipo zajedno oblokali, a nju poslali doma. Posli, kad je ženska ponovo nabacila imi ñ, minicu i našla kulturnog frajera iz svita, ponovo su postali ljubomorni i odlu čili joj zagor čavat život. Ali, bilo kako bilo, da sanja na njenom mistu, ja minjak više ne bi skidala . Bolje opet kad se tipovi oko žene tuku i zavide joj nego da je žele i smiju joj se iz prikrajka. Zato ja ne bi skidala minicu, ako je njena ljubav prema Bugaru bila dovoljno jaka, baš će minica to dokazat. Bit će puno frajera koji će se na nju zalipit, a ona, ako iskreno voli Fran ćeska, samo će njega čekat i to u minici. 151 TRIBA BIT ONAKVA ZA KAKVU ONI MISLE DA NE TRIBA BIT Kad ga ve ć nekako na ñete, namamite, omami-te i uvatite u mriže tek onda dolaze prave muke. Kako ga privezat da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobigne iz te mriže? Oni znaju bit vrlo ljigavi, ka ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crnilo i dok se ti osvjestiš više ih nema. Os im šta smo ve ć zaklju čili da su ka bebe kojima čili život triba minjat pelene, brisat nos, češkat ih i mazit ka male maj-mun či će, pivat pismice, prat, peglat i glancat, tur-pijat in pete, stric nokte na nogama, šišat ih i sapu-nat le ña, kuvat spizu kakvu je kuvala njihova mater, mu čat za vrime dnevnika i dok čita novine. To je samo mali djeli ć onoga šta žene rade da ih prive-žu. Tu je još masu pojedinosti i kombinacija koje triba uzet u obzir i o njima poves t ra čuna. Muškarci o jednom tipu žena maštaju, a sa sasvim suprotnim tipovima s e žene. Ono, maštaju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koj e ništa ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne fregaju, samo lipo side, pjev uše, lakiraju nokti će, uzdišu onako mirisne i naravno čekaju njih, svoje prin čeve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svit, ka staje Zla tokosa u zamku čekala i dočekala svog princa. O tima oni maštaju, za njima čeznu, a da im jedna ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA takva do ñe dva dana u ku ću i zasidne, da recimo, umisto da kuva, po čili dan lakira nokte i uzdiše, tre ći dan bi dobila nogu u guzicu i odletila nazad u svoju bajku. Zato se naši muški žene sa sasvim supr otnim tipovima žena za koje ra čunaju da mogu dobro fizi čki i psihi čki potegnit i da, nakon što po čili dan ska ču tamo-amo za mužem i dicom, uve če ne padnu mrtve od umora nego sa čuvaju još snage za skakutanje i šaputanje u bra čnom gnjezdašcu. Takve žene su za ku ću, jer će svaki muški radije žrtvovat svoj ideal žene nego vlastiti komod. On to razmišlja vrlo prakti čno i naravski podešava da mu život bude šta lakši, udobniji i ugodniji. Bolje je imat ženu malo kra ćih nogu i ja čih ruku, da nije neki manekenski tip pa da može radit, služit ga i d vorit, nego neku mirisnu dugonogu lipoticu koju on mora služit. To naš muški Dalmoš ne će nikad napravit. Takve mirisne lipotice oni čuvaju za van ku će. A nije ni čudo da ku ćne žene izgledaju nikako. Bidne moraju po čili dan tr čat po ku ći, prat zahode, brisat di čiju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne šal-še, kaše i sarme. I kako pored svega toga mogu još i lipo mirisat i izgledat? Ko će pored kupusa i kapule mirisat na Šanel? Lako je b ilo Merlin Monro spavat sa tri kaplje Šanela 5 na kušinu kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemogu će tražit od jedne normalne ku ćevne žene i doma ćice, no to je ujedno i ono šta muške odbija od ku će. Pa od jedne takve bidne zaposlene i manje mirisne žene nerjetko po- 153 ARIJANA ČULINA bignu u zagrljaj mirisne lipotice koja ih van ku će samo voli i čeka. I sad šta učinit. Ništa, triba iz toga izvest zaklju čak da se žena nikad ne srni

opustit. Nikad! Nije uzaludna ona: Da se od žene Da lmoša o čekuje da u društvu bude pametna ka Ajnštajn, lipa ka Sofija Loren, u k užini vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj so bi, a naro čito kužini i na balkonu žena mora bit sre ñena cakum-pakum. Izgledat ala kombinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, dotjerana, s frizur om, mora kuvat i servirat sa stilom, smješ-kom i šarmom bez ijednog znaka lju tnje i nezadovoljstva. Ka u najelitnijem restoranu. Ka japanska gejša. Žene obi čno imaju obi čaj kad su po kući da obuku ono šta one nazivaju: nešto komodno. To su uglavnom neke indijske široke veste na koje s e našim muškima diže kosa na glavi, barem mom bivšem, onda forkete i vikleri na glavi i još kojekakvi kućni znakovi. Kad je mene moj upozna spadala san i ja u oni vanjski tip žena, lipa mirisna, i takvu me zavolija. Kad me utira u k uću i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih budala prihvatila, jer san mis lila da će mi u čvrstit ljubav i brak. Do-vatila se metle, a sebe zapustila . I tako tirala, rin-ta čila sve dok mi jednog dana dragi, dok san ribala pod i tapete, nije reka: A, jebate Gabrijela, šta si se zapustila, pa našta to sli čiš, pa nišan ja tija ženu sluškinju. To mi je reka i malo-pomalo iskliza iz ku će, a posli i iz mog života. Ka ona lignja iz mriže. Zato, drage moje, n emojte se zapustit, nikako. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Umisto da vas muž promini, prominite se vi same. Bu dite uvik cakum-pakum. Našminkane, sre ñene, mirisne. I kad se tako dotjerate onda morete m alo i ru čak promišat. Kuvajte mu samo mirisnu spizu, šnicele, j aja, kumpiri će, pa ako dobije opstipaciju ilitiga utvrdo sam je kriv. To j e tako - imaš miris, nemaš govno. Ne moš prnit i stisnit. Pratite modu, ako je u modi plavo, opiturajte se u plavo, nema veze ako van boja ne stoji, bar ćete bit u trendu. Nema veze šta on govori da mu se ta moda više gadi, ali ako u ku ći ima modernu ženu manje će ga privla čit vanjska moda. Tako je moj uvik govorija da šta će jednoj poštenoj doma ćici i ženi parfemi. Ženi koja se pere i ima svoj li pi, vlastiti miris ne tribaju parfemi i parfem či ći. Parfeme koriste samo one žene koje se ne peru i smrde, e da bi prikrile vlastiti smrad. J a to, budala, poslušala, ra čunan, aj, ne ću se mirisat, ostavi ću nek stoji vako nenaparfimirano, sa prirodnim vonjem. I misliš da nije otiša parfimi-ra noj?! Pa ih, aj sad ti Bože, slušaj. Da, triba ih slušat i to vrlo pažljiv o, a onda napravit sve suprotno. E, onda će žena bit baš onakva po njegovom gustu. Onakva o k akvoj je sanja, a ne kakvu misli da bi tija. A ako ima san u ku ći ne će ga tražit negdi drugdi. 135 N KAVE SU NAJOPASNIJE Sinjorina, bi li izašli sa mnom na jednu kavicu, mi slin volija bi u takvom lipom društvu popit kavicu. Lip i human prijedlog, nema šta, ali šta se iza njega krije, to je pitanje. Želja za kavicom ili ne čim drugim? Mislite da je to drugo želja da vas odvu če u krevet? Dobro, u pravu ste, al to se još nekako može opravdat, ako čovik to želi i o če, mislim ako ga privla čite mora odnekud počet, a najlakše, najjednostavnije i najbezbolnije je po čet od bezazlene kavice, jer, na kraju krajeva, to je kod nas ve ć i neka tradicija. Kava je mnoge parove spojila, a alkohol rastavija. A oni ko je je kavica spojila duže ostaju u braku od onih koje je alkohol spojia. To j e statistika. Ovi drugi brže izgore. No, da se mi vratimo na kavu. A šta ak o iza tog poziva na kavu vašeg galantnog udvara ča čuči samo njegova želja za trofejima? Jer, poznato je da se muški strašno vole s njima kitit. Mislin, kol iko trofeja ilitiga ženskih imaju, ili uvjere druge da su ih imali, toliko vrid e. Me ñutim kad bi muški

bili takvi ljubavnici ka šta pri čaju žene ne bi imale vrimena sidit i pit kavu. A, na žalost moremo se uvjerit u sasvim supro tno. Da su ih puni kafi ći i šentade i da tamo side po čile dane bez muških u svojim peto članim ili šesto članim ženskim grupama. Ne znan šta se to doga ña, ali žene se sve više druže me ñusobno. Je li to zbog nestašice ARIJANA ČULINA muških, ogor čenosti na muški rod ili želje za eman-cipiranoš ću, tribat će ispitat. Ako se pak radi o ženskom strahu da bude v i ñena sa momkom na nekom javnom mistu, za to su sigurno krivi muški lajavi j ezici. Recimo, momku se svidi cura, on joj pri ñe i pozove je na magi čnu, čuvenu kavicu. Ona se, naravno, malo ne ćka, ali ako joj se tip svi ña uskoro pristane. On sav sritan doñe sutra na dogovoreno misto s njom, cmakne je u obr ašči ć i odvodi u kafi ć na najfrekventnijem mistu di će sve i svakoga vidit i bit vi ñen. Velikim vidljivim gestom poziva konobara, smijulji se i cur i ka tobož ovlaš pribaci ruku priko ramena. Ona je sramežljivo makne, on sta vi, ona makne, on stavi, ona popusti, a on se po čne slavodobitno smijuljit na sve strane. Po čne se i cura smijuljit, ali ne na isti na čin ka on. Njen smješak nije smješak slavodobitnika, nego smje šak sritne, zadovoljne, osvojene žene. No, ubrzo sve postaje kristalno čisto, bistro i jasno. Momkove su namjere otkrivene i djevojci ne ostaje ništa od te kave doli činjenica da je postala ništa drugo do još jedan trofej u njegov oj ina če bogatoj kolekciji. Jer, Bože moj, ka staje i tija, vidijaje i bija vi ñen s doti čnom damom na kavi, staje u nas ravno najlu ñe provedenoj no ći u najrazuzdanijem seksu s njom. Tako vam bar oni me ñu sobom pri čaju, stvarno. Ono side u kafi ću i kako koja žena kraj njih pro ñe krene pri ča tipa: Ja san ovu opalija. Ludilo je. Drugi se nadoveže: A i ja san. Tre ći kaže: I ja!, a četvrti konstatira: Kurva! I eto ti kave. Jedna ka- STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA va priko no ći od poštene žene napravi kurvu. A ustvari oni koji su jaki na jeziku obi čno su slabi ili nikakvi na djelu. Svaki dan možemo pro čitat šta oni sve ne koriste da bi se mogli aktivirat. Danas piše u novinama da je jedan John Wright poija 97 kamenica i tako uša u Ginisovu knjigu rekorada. Ja mis-lin daje taj posli zasko čija sve žene na putu do ku će ka pomamljeni, pomanitali konj. E, ali ko će dat uvik kamenice kad stvar zakaže. Nezgodne su za nosit u žepovima. E, ali i kamenice se da zasko čit. Odma na drugoj strani te iste novine čitan kako su se neki muški do čepali lika za dizanje one muške stvari koji je navodno bolji od vijagre. Napali nek i Bajerov laboratorij i čilog ga opelješili. I sad govore da u Njema čkoj prema procjenama oko 6 miljuna muških koristi tu likariju za dizanje. Sad, ako tome pribrojimo one koji koriste vijagru, kamenice, orahe, kikirikije i druge afrodizijake onda je onih kojima to ide od ruke ostalo toliko da bi ih m oga mikroskopon tražit. To van nije ništa izmišljeno. To je čista statistika, morete provjerit. I sad, kad oni po čnu pri čat o tom nekom njihovom opalji-vanju, da stvarno mi sle opalit žensku izveli bi je u krevet, a ne na kavu. Lako ti je pri čat kad se ne more provjerit. A Bog je zato i ostavija one muške i ženske stvari nepismene. Da je mislija da je to važno znat sa koliko je ko p artnera bija, on bi stvari druk čije uredija, pa bi se znalo. I šta sad nakon te kav e, spi-ke, udvaranja, ulizivanja svogudvara ča o čekuje jedna iole normalna žena? Naravno, da će je pozvat i sa njon popit još koju kavicu. Ali ne! ARIJANA ČULINA Doduše, kaže on da će se javit i da jedva čeka kad će ponovo imat tako divnu priliku za zajedni čku kavicu i romanti čne ugodne trenutke, da mu je sve sla ñe kad ste vi sa njim, pa i kava, da mu uop će ne triba natren ni cukar, da mu je čili život uz vas sladak i posut medom i še ćerom. Da ste vi, ustvari, njegova

pčelica Maja. Sve će on to nadrobit i nabrojit, to se ne bojte, to uop će nije upitno. I kad to sve namlije, ode, obe ća da će se javit, ali se nikad ne javi. Jer, tipovima raste cjena prema broju popivenih kav a sa razli čitim ženama u sedmici, pa čak i jednom danu, a shodno tome ženi cjena pada. Od nosno, šta se o ženi više pri ča, ona postaje sve neprivla čnijom i nepoželjnijom, a šta se o muškarcu više pri ča on postaje sve privla čniji. Jer, ako se o njemu pri ča svi pomisle: Bi će da u njemu ima nešto. Sigurno je faca i neka mang a i marka od čovika. No, dobro. I šta sad, ako ste žena i ako vam se sa doti čnim tipom baš pije ta kava, odnosno ne možete joj odolit? Ako vas takvi osje ćaj uvati, ako nikako ne mo-rete odolit toj opasnost i, onda nema druge nego napravit i re ć sljede će: Hvala šta ste me pozvali na kavicu, vrlo sam polaskana, ali prvo ćemo se oženit, ili bar napravit predbra čni ugovor, i kad se vratimo od javnog bilježnika ili m ati čara morenio svratit i na kavicu. Ali staja vama to govorim, sigurno ste i vi to skužile i našle neke svoje sisteme oko tih pi ća. Eto, to je razlog zašto za jednin stolon sve češće sidi pet prijateljica bez muške duše, a za drugim p et, šest prijatelja ogovaraju ći i olajavaju ći onih pet pri- STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA jateljica. To van je tako. Ne govorim ja to napamet . To je poznato iz naše bliže i dalje hrvatske povjesti. Šta se ti če ru čka, na njega će vas ritko ko izvest. To je malo preskupo za muškarce sklone vratolomijama o kojima smo govorili . Jedan moj prijatelj, na primjer kaže: Zašto bi ja p oziva ženu koja me privla či na pi će i ve čeru prije seksa"? To je meni nelogi čno. Jer, kad se prižderem nišan ni za šta osim za zaspat. Posli seksa sanja g ladan, onda bi mi dobro doša koji šnicel ili janjetina. Zna či najprije provjera, test, a onda eventualna ve čerica. To van je jednostavno novo vrime i novi bonton s ko jim svakako triba bit upoznat. BRAK ILI STRAST Teško to ide skupa, a to je tako ñer poznato iz povjesti. Sino ć me nešto uvatilo pa rekoh sama sebi: Aj, baš bi mogla ispe ćpicu. Ne znan šta mi bi. Mogla san nazvat Brzog Gonzalesa i u roku minuta st vorila bi mi se na stolu. Lipa, pe čena, rumena i jestiva. Ali eto, baš san popodne pos jetila najnoviji gigantski supermarket u kojem san kupila sve potreb no za pi ću ku ćne radinosti. Tek toliko da ne iza ñem praznih ruku. A te ogromne samoposluge-tine svak i dan ni ču sve ve će i ve će, ka gljive posli kiše. U njima nema šta nema, sve ga, osim para kojima bi čovik to sve moga pokupovat. U stvari, tila san izne nadit jednog, nazovimo, prijatelja. Jer prijatelj je vrlo širok, rastezljiv i fleksibilan pojam. Svaki muški voli kad ga žena izn enadi i nešto slasno skuva. Zato im ne triba često kuvat, da im ne pri ñe u naviku. Možda tu radost ne će pokazat, ali će je sigurno osje ćat, jer ih posje ća na doba djetinjstva, na majku koja je izmišljala jelovnik za svoga sina. A, jebate, da ste vidili dućana! To van moran ispri čat. Tamo sa cjenama pada i temperatura. Jebate, smrzla san se ka neka stvar. Mislin, to u životu ni šan vidila. Da bi kupija, recimo, mliko ili maslo moraš u ć u frižidere veli čine moje garsonjere, a isprid te ka ledene garsonjere visu s kijaške jakete. I šta ću, je- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA bate, obukla san tu jaketu da se ne sledin ka pilet ina, ali doli san ostala bosa, nišan našla nikakve bi čve da visu. Jednom ri či, gori san se upalila, a doli oladila. Za popizdit. I ništa, nabrzinu san ku pila tu te pizdarije za pi ću i pobigla, da se ne pritvorin u santu leda. Jebat e, vanka bilo +40, a u tim frižiderima garsonjerama -40. To je za doživit šok infarkt. Ko bi po onoj

ladno ći još i bira, uzela san prvo šta mi je palo pod ruk u i istr čala s onom njihovom jaketom na sebi, skoro me uhapsilo, a ja j e samo zaboravila skinit. Mozak mi se zaledija pa zaboravila. A oni se uspani čarili ka da san in uzela ne znan šta. Neš ti jakete, ne bi je iz kupusa izva dija. Da je šta vridila ne bi nan je ni iznajmili. Uglavnon, nikad više me tam o ne će vidit. Prvi put san svatila kako se osje ćaju bidni mrtvaci kad ih strpaju u frižidere. A ne, dok ne umren tamo više ne ulazin. A gledan taj svit di trpa u ona kolica ka da je sve mukte. To mi nikad nije bilo jasno. Jebate, čin malo ve ći du ćan, ljudi više trpaju u košare. Pari, ako je du ćan ve ći da moraju više kupit. To svate skoro ka niku obavezu. Ka ono da se ne osramote kad sritnu kojega susida da im je slu čajno košara praznija od njegove. Al opet kad vidiš toliko toga oko sebe, ne moš odolit, pa kupiš šta ti triba i ne tri ba, a s obziron kolke su u nas pla će, kupiš mise čno jednu takvu punu košaru, a ostatak miseca gladuj eš. Al, nema veze, u redu je da se i naš čovik bar jednom mise čno osje ća evropski. Svega puno, a novaca nigdi. Pa nek bar jednom mise čno trpa. Jebe ga se! Vježba se za ulazak u Evropu. ARIJANA ČULJNA I tako, ve čeras san ostala doma, misila tu pi ću, kihala od smrzotine iz onog Getroa i pomalo bacala oko na neki film na televizi ji. Onaj Mostovi Medison sa Meril Strip i Prljavim Harijem u glavnim ulogama. U kratko, žena van je bila u braku i imala dvoje di če. I jednom, kad su muž i dica otišli na izlet, u k uću joj je ušeta neki neznanac u kojeg se ona ludo, na drugi pogled, zaljubila i s njim provela četri nezaboravna dana. Da se to, na primjer dogodil o negdi na našim prostorima ne bi se on nezapažen provuka nije dan, a kamoli četri dana. Mi imamo najja če špije na svitu. Da je to bilo kod nas i da je slu čajno koja susida znala da je kod nje neki muškarac stalno bi zvonila na vrata, tražila soli, cukra, brašna, ulja, bilo šta samo da provjer i šta se tamo doga ña i ko to nju posje ćuje kad muža nema doma. Ali kako to nije bilo u nas , on se provuka. Izgled more često zavarat čovika. Ona je onako figurala ka obi čna doma ćica koja se davno pomirila sa sudbinom da služi di ći i mužu. Do čekuje ih od če-kuje, kuva im, pere šporke bi čve i mudante i tako vrti tu istu pri ču iz dana u dan. Al, zapravo je u sebi bila živa vatra. Ono, iz garala je, čeznila je da jon se nešto dogodi, neka luda ljubav, nezaboravan seks. Nešto venti kvatro mile baci. Znala je, slutila, sanjala da postoji ne što više od njenog svakodnevnog obi čnog, posranog života. Maštala je o tome da bude bil i labud od Čajkovskog ili Ana Karenjina prije nego ju je šatra vlak. I kako se i najlu ñi snovi nekad nekom, na op će iznena ñenje, znaju pritvorit u stvar- ARIJANA ČULINA nost, tako se to i njoj, jadnici, dogodilo kad joj je u ku ću banija neznanac i čilu joj utrobu i život promi-ša i u minuti priokren ija. U po četku je bila ka nešto stidljiva, stegnuta, ali nije joj tribalo, fa la Bogu, puno da izgubi busolu i pusti se od kraja. Totalno je popizdila od strasti. Ono, poludija on, poludila ona. Totalmente. I sad, koliko je to zapra vo bila sri ća, toliko je bila i tragedija. Mislin, kad se čovik suo či da mu je čili život prije bija sranje i da će mu posli bit isto tako. I daje tek u srednjim god inama spoznala staje ljubav i strast. To čovika, mislim, ženu more bacit u totalnu depresiju, nametnit i otvorit odjednom iljadu ijedno pitanje. 0 smislu života, o preispitivanju ljubavi prema mužu, di ći, neznancu, sebi samoj i ko tu, u čiloj toj pri či, ima prioritet. Odjednom ne znaš ni kud ćeš ni di ćeš. Ne znan staje tu baš svega još bilo jer san svaki čas morala virit da mi ne izgori pi ća, ali samo znan da ju je taj neznanac, tada ve ć znanac, pozva da sve ostavi i po ñe s njin, i znan daje ona to uz potoke suza i grcanja odbila. Rekla mu je da bi jon se muž i

dica od šoka srušili i zanesvistali da je ne na ñu u ku ći, jer daje ona uvik doma ka dio namještaja. U drugu ruku mu je objasnil a da ako ode s njim da to više ne bi bilo to, jer bi se i ta njihova velika, uzvišena, planetarna ljubav pritvorila u malu i nikakvu ljubav, vrimenom bi se izlizala i od nje ne bi ostalo ništa. Rekla mu je da je zbog svih tih razlo ga bolje da se rastanu i da sačuvaju tu svoju veliku ljubav u mislima i snovima, n ego da je vri- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA menon pritvore u malu i ništavnu, tipa onoga ljubav je lijepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagovještaj da. Toga se stiha si ćan iz osnovne. Mada u ovom slu čaju nije bija samo nagovještaj jer su se oni i pova lili, ali nešto sli čno je. Kad mu je ona to sve tako rekla i nabrojila on nije moga virovat, bija je popizdija i upa u totalnu depru, ali ona je bila uporna u svojim nastojanjima stalno ga grle ći, ljube ći i bale ći, pa je on tija-ne tija mora razumit. Posli su se još par puta povalili, dovatil i divlje i strasno, a onda je došlo vrime kad je on mora skupit kofer, usko čit u kamioncin i po ć ća. Ustvari, ta ljubav prema čoviku je ka i ljubav prema domovini. Voliš je, ali imaš na nju sto primjedbi i maštaš o dalekon svitu i tu ñin morima, a kad se otisneš u taj svit gineš i patiš ka slapa za svojon rodnon grudon. I sad, ona je još dugo posli plakala i šmrcala, a on obilazija tim kamionom oko njene kuće, ka ma čak oko vru će kaše, ali odluka je pala i povratka više nije bil o. Muž se uskoro sa dicon vratija ku ći, a njoj su o či još bile crvene. On nije ništa skonta, bi će mislija da su joj suzne od kapule ili promaje. A možda je i skužija, ali joj nije tija dat gusta da sazna kako je njemu sve jasno šta se dogodilo. Stvarno ne znan. Možda ju je on toliko volija daje nije tija izgubit. Bija je svjestan da nije njena životn a partija ni princ iz bajke, ali iz straja daje ne izgubi nije tija ništa govorit. Ali mogla je ona Bogu zafalit šta on nije bija ka koji Dalmoš pa jon sve kosti polomija i u papar je samlija. Daje ARIJANA CULINA ona imala muža Dalmoša i da je on samo naslutija da se po njegovoj postelji sa njegovom ženon valja neki drugi tip, taj to ni u lu dilu ne bi primu ča nego bi polomija, skršija nju i ljubavnika. Fleka od njih n e bi ostala, a to jel njega ka muža njegova žena voli, to ga uop će ne bi bilo briga. Dalmoši se ina če drže one: Udata si žena, pristala si da budeš majka i do maćica, da služiš svom mužu i di ći, a za ljubav ko te pita. I sad, šta, svitu moj, izabrat strast ili brak? Jer , čak da sa nekim i doživiš tu strast prije braka, u braku će se kad-tad rastopit i nestat ka mjehur od sapunice ili otpuvani masla čak. Zato je najbolje ovako: švogat se prije braka, volit, ono, ako imaš koga srcem i dušom, pamtit ga čili život, i o njemu koji puta kad ti bude teško malo maštat, a u brak u ć sa razumom. Koliko san puta ja tako kad mi je bilo teško u onom glupom braku mašta la o onoj mojoj prvoj ljubavi koji me je tija uvatit za cicu, pa san mu d ala nogu. Eto, o njemu san maštala ka o nekoj divnoj, davno zaboravljenoj i ne dostižnoj egzotici, a da san mu, recimo, dala da me uvati za cicu, a posli i nešto drugo, pa s njim posli uplovila i u bra čne vode, ko zna kako bi mi bilo i di bi me valovi odnili, ali sigurno više nikad o njemu ne bi maštal a i u mislima ga idealizirala. Ja u brak, doduše, nišan ušla razumno , a da me sad pitate, ne znan zašto san uop će ulazila, ali eto, ušla san pa san ušla, eto, i za to san snosila posljedice svog nepromišljenog poteza. Pa a ko se ta pegula ve ć dogodila meni, ne mora ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA vama. Zato vam ponavljam: kad se budete odlu čili udavat, stisnite srce i napregnite mozak. Za neobavezne mladala čke ljubavi bitni su osje ćaji, a za brak razum. Puno je pametnije tako razmišljat, viru jte mi. Od velike ljubavi

se more i poludit, pa si onda nizašta: lud više nik om nisi od koristi i potribe, ni sebi, ni di ći, ni društvu. A iz povjesti je poznato da su lude ljubavi puno više ljudi rastavile nego sastavile. P uno se njih iz te velike ljubavi samoubije ili me ñusobno poubija. Zato je bolje da to pro ñe mirnije. Manje strasti i više zdravlja! FAKULTET DA, ALI U KUZINI Muški nikako ne mogu podnit kraj sebe uspješne žene . Doduše, oni obožavaju imat žene sa fakultetom u kužini, al da se s njim v an ku će puno ne razme ću. Može vas muž upoznat ka doktoricu, pravnicu ili ne znan sa kakvom ve ć visokom školom, magisterijem ili doktoratom, ali u ku ći on traži da mu samo budete poslušna uzorita ženica i sluškinja, i to zato šta od vašeg fakulteta u kužini on nema ništa. Šta će mu vaše obrazovanje ako nema ru čka, ne će se od vaše pameti najist. Tako van oni razmišljaju. Čim bi žena tila razvijat paralelno s brakom neku svoju karijeru odma u startu more prikr ižit tu svoju ideju ako želi uz sebe sa čuvat muža Dalmoša. To moraju bit stvarno neki puno napredniji i razumniji muževi. Ka šta su, recimo, muževi ovih naših saborskih zastupnica, koje po čile dane side u Saboru, putuju, druže se sa stranim i doma ćim poslanstvima dok muževi doma čuče, čuvaju im dicu, kuvaju obid, od čekuju ih i dočekuju. To su stvarno široki ljudi i ta kategorija m uževa su rijetke biljke koje kod nas u Dalmaciji ne ni ču. Čili Marjan su obrasli kaktusi i brnistre. Tvrdo, bodljikavo, teško, lomljivo i savitljivo cvi će ka šta su nan i muški. To je osnovni razlog zašto su na vode ćim mistima uglavnom muški. Jer svaki direktor zna se, ima sekretaricu, a zna se da zgodn e bez di če i obaveza imaju ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA uvik prioritet i ka takve mogu do ć na to misto, a zašto, isto se zna. Jer je tako direktoru lakše, ne visi mu ni čiji muž na vratu i sekretarica može lipo s njim putovat di o će, bit mu pri ruci, pri nozi i pri onome kad mu se prohtije. I sad, kad bi, recimo, žena nekog Dalmoša tribala p ostat direktorica, njemu bi u glavi odma bija neki njen crni zgodni brkati sekr etar i zato ako se i potrefi koja žena na takvoj visokoj poziciji uglavn om je neudata, vesela udovica ili raspu -štenica, jer naš doma ći muž ne bi moga podnit da mu žena bude pozicionirana više od njega samog i glumi mu n ekog gazdu. A najgore bi mu bilo to šta bi se u tom slu čaju osje ća u podre ñenom položaju, pa ne bi moga glumit facu hranitelja i branitelja o bitelji, a poznato je da muški ne vole patit od osje ćaja manje vrijednosti, vole da im se žene uvik dive i da su fascinirane njima radi njihovog osje ćaja nadmo ći i kontrole situacije. Pametna žena, iako je nerjetko ja ča osoba od jednog takvog svog muškarca, pušta mu da on o sebi misli kako je jedin i i glavni kontrolor, a ustvari je ona ta koja dili karte i sve nazire. Oni vole imat kraj sebe nemoćne žene koje bi bez njih crkle i radije će bit bez žene i patit nego doživit da im se neko ruga da su papu čari i rogonje kojima žena upravlja životon. Prije će crknit nego takva poniženja trpit. Ima još par za nimanja, osim tih šefovskih, koje organski ne podnose. Žene takvih zanimanja super im doñu za avanturu i zabavu, ali za brak ne dolaze u obz ir. To su pod broj jedan pjeva čice, glumice i balerine koje ARIJANA ČULINA su odreda kurve, zatim medicinske sestre koje oboža vaju no ćni rad, uglavnom sa omiljenim doktorima, stjuardese su tako ñer sve manje poželjne i uglavnom žene koje dulje moraju izbivat iz ku će, i tako dalje, da ne nabrajam. Recimo, jedna od tih na vode ćim mistima je ona Olbrajt koju je muž svojevremeno ostavija sa troje di če pa mu je ona za dišpet tila dokazat ko je i šta j e i da more sti ć tamo di on samo more maštat. Jedna od ritkih udatni h koja je uspila paralelno gurat brak i karijeru je, časni izuzetak, gospo ña Margaret Ta čer. Nisu nju bez veze zvali čeli čna lejdi. Ona je odma na po četku lupila željeznom šakom da se

zna koje gazda u ku ći i zemlji, a muža stavila u okove. I čovik je prista. Vjerojatno on to voli. Imaš ti tu svašta! To ti je ka i u seksu. Neki to vole. Ono, da ih zavežeš, mu čiš, maltretiraš, motaš oko njih neke lance, okove, Bože me prosti, tu češ ih. Ima takvih, stvarno. Tako je taj čovik bi će volija da mu žena ima čeli čnu šaku. Tako se si ćan, kad san bila curetak, moja me teta doktorica, k ad su jon dica bila mala, uvik vukla sa sobon na neke simpozije, j er je samo tako mogla i ć tamo pošto je moj tetak bija ljubomoran ka pas. Men i je tamo bilo masu dosadno. Neki bi stari doktor staja za katedrom i sa šta-pon čačka po nekon bidnon kosturu i pizdija na ne-kon latinskom kojeg nisam, Bože tebe, razumila. Ne znan zašto, brate, za drob ne bi rekli drob nego ne ki apdomen, uterus, puterus, penis, vulva, pulpa i šta ti gaja znan šta . Lipo mogu re ć kako se to zove. Lipo ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA se zna kako se zove ova stvar, a kako se zove ona s tvar. I tako, dok bi svi oko mene napelili uši i stalno nešto zapisivali ja bi za to vrime izvadila svoj ljubi ć ispod klupe i ćirila ima li šta frajera okolo. Našla bi se tu i tamo po koja interesantna faca, ali su uglavnom to bili debele starkelje ili neki pametni o ćalin-ci. Posli simpozija čila ta ekipa skupila bi se na sve čanom prijemu, koktelu i zajedni čkom plesu na koji moja teta nikad nije išla pošto to tetak nije nikad dozvoljava. Tvrdija je da se na takvin mistima svašta doga ña i da on ne će dozvolit da mu tu neko ženu povaljiva. Uzalud gaj e teta uvjeravala da se to tamo samo sidi za stolom, pri ča i pijucka. On nije tija ni čut. Reka bi jon: Ne ću da nikom ulipšavaš stol, služiš ka figura, pa da posli pri ča da te je jeba. To ne ću podnosit! Vidite kakvi su ti muški. Njega nije briga da bi nj u ko eventualno i opalija, već ga brine šta bi on izgubija reputaciju. Dakle, i u ovon slu čaju vidimo da njega nije briga za njegovu ženu i ono šta bi ona t ila, nego on prvenstveno misli na se i šta bi on tija. Dalmatinska žena tu n e more ništa u činit. More poljubit ili ostavit. To se zna iz povjesti. Dakle, žena u svakom slu čaju triba držat do sebe, ne triba se nikako odre ć svoje profesije. Ako tokom dana žena vidi i neki dr ugi svit, popije sa prijom kavicu, sa ve ćim će se veseljem vratit ku ći, manje će patit od klaustrofobije, manje će bit grintava i s ve ćin užitkom će obavljat one dosadne svakodnevne kućne poslove. Uvik je dobro da se žena ARIJANA ČULINA sto posto ne oslanja na muža, prošla su ta vrimena kad bi zakletva pri sklapanju braka do kraja života zaista zna čila zajedno do kraja života. Ali danas, kad su ti muški toliko nestabilni i nepredvi divi, brak i to zauvik triba uzimat s rezervom. Jer to zauvik more ve ć nakon pet dana prestat bit zauvik. Ništa danas više nije ka staje bilo, pa tak o ni zauvik više nije zauvik. Ali zato san van tila re ć kad žena ima svoje ja, svoj posa, zanimaciju, puno će joj lakše past ako se on jednog dana okrene i ode . Zauvik. To je to, a u drugu ruku ne valja ni u sebe puno in fišat i mislit da se svak mora po čile dane klanjat tvojoj lipoti i pameti, to je brat e puno naporno, pa čak da se radi i o nobelovcu. I taj nobelovac u ku ći to prestaje bit. Evo šta piše jedna u Slomljenim srcima: Doktorica sam pravnih znanosti. Imam super pla ćen posao, na kojem me svi cjene, udoban, luksuzan stan i obilje samo će. Moj glavni nedostatak je moj privla čan izgled. Želim da me se cijeni po intelektu, a ne po vanjštini. Evo i ova bi tila da muški ne gledaju samo njenu lipotu n ego da prodru duboko u nju. Svak ko me vidi odma me pita: "Želite li sa mnom u postelju ?" Takav odnos prema mojoj malenkosti stvarno je frustriraju ći, ja sam ipak doktorica znanosti još jedna doktorica znanosti, a uz to još i privla čna što je zaista

dobitna kombinacija, rijedak slu čaj i normalno je da o čekujem da se prema meni tako i ponašaju. Zbog svega toga ja sam još, iako t ridesetšestogodišnjakinja, sama. Sto da radim?, pita ona, a ja bi jon rekla: Ž eno, spusti se ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA na zemlju, briga se muške za tvoj doktorat u krevet u i kužini. Jedna druga opet pita: Kakva sam ja osoba? Draga, vesela, puna duha, intel igentna, druželjubiva, volim pjevat, plesat, svirat, plivat, kuhat, vest, čitat, volim dicu, volim bit trudna, super izgledan, ranjiva sam, emotivna, tolerantna, strpljiva, a imam kompleks manje vrijednosti koji vu čem iz djetinjstva, nedostaje mi samopouzdanje. Za ovu bi ja rekla da jon možda nedostaje sve, ali samopouzdanje sigurno ne. Zato žena ne triba o sebi baš imat ni preveliko miš ljenje, jer nikad ne će na ć partnera, pa niko ne voli živit sa živim mitom i le gendom, a u drugu ruku nije nikako dobro ako muškarac osjeti da ste mu jedina z animacija, i ako van se to dogodi bit ćete duboko nesritni. Ne triba njima sve podredit, n isu oni centar svita, mada bi to tili bit. Zato morate karte bacat na jednu i na drugu stranu. Zadovoljit njega, a osmislit i svoj život. Radite, pletite, čitajte, družite se, iza ñite. Rasporedite svoju ljubav i interese na više mi sta tako da muž dobije neku ka konkurenciju. Vole oni to. Vole taj osje ćaj da se za nešto bore. Pustite vi šta van oni ne daju da radite, da se družite. Samo vi to radite, a oni neka ne daju. Njima je zabavnija ta b orba, taj osje ćaj da nešto moraju osvojit. Oni uvik nešto osvajaju. Vrhove svi ta, žene, pozicije u društvu, jer se oni stalno moraju dokazivat, to im je potrebno za potvrdu muškosti, staje i ARIJANA ČULINA iz povjesti poznato. Više vole da nešto moraju osva jat nego da ih sve slušate i prilipite im se za skute ka taksene marke ili krp elji. To njima vrimenom postaje dosadno i jedva čekaju da te nametnike krpelje iš čupaju, oslobode ih se i pobignu od njih. Muški su ka dica, oni ne vole konkurenciju u ni čemu, pa bila to i obi čna knjiga ili goblen. Moj otac materi nije nikad da da veze goblene dok je on u blizini. Nije tija da njena paž nja bude usmjerena na goblen nego na njega. To, dakle, nikako nije loše d a se muž nekad osjeti pogo ñen i da mu proradi sujeta, ljubomora i kompleks dru gog plana. Mora se borit za pažnju svoje žene pa makar i s goblenon, a l da se bori. Bolje to nego da biži. Kako vidite nije lako, al mora se balansir at, ina če on ode da ga druge izbalansiraju. Koliko tu komponenata mora bit zastupljeno u jednoj ženi da ga zadrži i sve to izdrži! To je strašno. To je čista psihologija pomišana s filozofijom i iskustvon. OSTVARENA LJUBAV MOGUĆA JE JEDINO AKO JE NEOSTVARENA Jedan Oskar je reka da bi muškarci uvik tili ženi b it prva ljubav, a žene njima posljednja. Ustvari, ljubav je sama po sebi j edna atletika, jedna trka s preponama, jedan maraton u krug u kojem se svi lovi mo, tražimo, nalazimo, gubimo. Zapravo, čila ta frka i kuvanje oko te ljubavi je jedna igra, a mi patnici i tragi čari u vlastitom komadu koji se zove život. Ne znan je li ta vje čna ljubav zapravo uop će i mogu ća. Re ću van sad nekoliko primjera na osnovu kojih san ja to zaklju čila. Primjere san ubrala iz života, filma, romana i svatila da smo mi zapravo najviše zaljubljeni kad p atimo. I šta dulje patimo to smo sve lu ñi od ljubavi. Ne, ozbiljno, to valjda tako triba. E vo, sad san baš završila gledat onaj film Doba nevinosti. Malo je spor, ali ako imaš živaca na kraju skužiš poantu. Doduše, sve to su on i mogli skratit, a poantu bi svi izvukli ve ć u petoj minuti filma, ali to onda ne bi bila fora, jer je fora baš u tom iš čekivanju. Čili film ta glavna, lipa, plava glumica manito biži od tipa u kojeg je ludo zaljubljena i od kojeg , kad ga vidi, odma joj

počnu curit sline i klecat kolina. I sad se ta napetos t, zapravo, sastoji u tome da vidimo koliko će ona dugo bižat i skrivat se od njega, a da mu ne da one stvari, koliko će to dugo ARIJANA ČULINA izdržat i o će li puknit ka cvr čak. Sa svakon minuton filma sve više sva ćaš tragediju tog njegovog o čaja, želje za njom, njenim poljupcima, dodirima, mirisima, tilom, i nje koja mu to čili film ka ne more pružit jer je on oženjen njenom rodicom pa mu ona ne more i ne će dat. Da je film traja i deset sati svi bi čekali baš da vide o će li mu dat i kakav će to strasni trenutak bit i o će li od uzbu ñenja živi ostat. Moš mislit koja je to tragedija do čekat kraj filma, a da mu nije dala! To je stvarno film b ez hepienda. Na kraju mije bilo ža šta san čekala dvi, tri ure zaništa. Danas ljudi nemaju vrim ena i kad nešto čekaju u filmu vole da to do čekaju. Ovako to sva ćaju ka gubljenje vrimena. Sve misliš da će mu, da će mu, sad će... kad ono ništa. Za popizdit! Ko će te Engleze razumit. Fin niki svit. Daje to u nas bilo, davno bi on nju povalija. Već u petoj minuti, pa ne bi tribali sidit isprid tele vizije tri ure. Ne bi to naši muški ni dozvolili. Da ona, ka o će, a ne će. Da ga mami, a ne da mu. Ne bi ona dobro prošla daje to bilo u nas. Nikako. Vidila bi ona svoga Boga. A radilo se zapravo o tome daje ona ka neka polurasta vljena grofica i da svima daje šakon i kapon, ali njemu ne more jer ga, ka, v oli. I viš šta ti je čovik. Mislin, ima je svoju ženu doma, moga je imat koju j e tija jer je stvarno bija faca i zgodan, ali je patija samo za onom koju nije moga imat, ona je za njega bila neosvojena kula, vrh svita, Sunce, Mars, a svi ma onima koji su je povalili bila je ka i sve druge, čak su je i ogovarali i govorili jon ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA da je drolja. I da je čudna. E, sad da je ona njemu dala isto ka i njima, to bi njemu u po četku bilo ludilo, pobiga bi s njon na kraj svita, o stavija sve, ženu, posa, familiju, zemlju, ali brzo bi se to po čelo topit, i on bi jon počeja prigovarat staje zbog nje sve žrtvova, po čeja bi brzo patit za prvon ženon jer sad ona ne bi bila kraj njega i tako. Ova ko, pomirija se s tim da je ne more imat, izrodija dicu sa svojom zakonitom i p atija za nezakonitom. A da mu je ta nezakonita bila zakonita i daje s njom izr odija dicu patija bi za ovom prvom. To van je tako. Jer čoviku su za ljubav potribni snovi. Da ostvari ljuba v čoviku je, ustvari, potribno to da ne ostvari ljubav. Znan da van to mo žda zvu či zamršeno, ali ako duboko razmislite, ka ja, vidi ćete da nije. Tako da iz svega ovoga ja, eto, vidin daje ta vje čna ljubav zapravo nemogu ća. Jer ako si dugo s onon koju voliš ne valja, a ako nisi dugo s onon koju voliš o pet ne valja. Jedino ako patiš i maštaš valja. Ustvari, to su zapravo ve ć i frajeri i cure skužili. Zato, ženske tipovima namjerno kasne na ljubavne sa stanke, ono, deset, petnaest minuta. Jer žele da on svati daje ne more baš tako lako dobit kad mu padne na pamet, po naru ñbi i da mora malo čekat i pizdit. Jer upravo to njegovo iš čekivanje stvara u njemu bujicu vulkana s kraterima, izmišanih osje ćaja, bis, želju, ogor čenost, strast i kad ona na koncu konaca do ñe on neće bit nikako ravnodušan. Prije njenog dolaska i nak on iscrpljuju ćeg čekanja u kojoj se minuta čini sat, on je sigurno planira da joj sve ARIJANA ČULINA saspe u lice, a možda je trisne i nokautira, ali ka d se ona kona čno pojavi obi čno svi ti planovi padaju u vodu i kad je on vidi sa v taj bis odjednom se pretvara u strast i on je odjednom tako emotivno na punjen i spreman daje iz ljubavi rastrga ka pas. A daje ona došla na vrime, lipo bi se nasmješili je dan drugome, ugodno popri čali o kojekakvim nebitnim stvarima, ono, tek tolko da se nešto vrti,

popili koje pi će i na rastanku se hladno cmoknuli. Sli čna je fora i ona sa telefonom kad te on zove, a ti namjerno ne dižeš sl ušalicu, ne ćeš mu se javit kako bi se on u sebi zapita pa di je, s kim je u pi zdu materinu, šta radi, šta se ne javlja. Onda njemu po činje radit mašta trista na sat. To van ženske uglavnom rade da onaj drugi svati da nije jedini na svitu i da one ne čuče doma kraj telefona čili dan samo da bi njega čule, nego da tu ima i još drugih raznih varijanti. Jer, čim on svati da je jedina ženina sri ća i zanimacija na koju ona čeka, po čne zajebavat. To je poznato iz povjesti. To je ta igra u kojoj imamo iste startne pozicije i sad je važno kad prvi povu če potez kako će ga ovi drugi patirat i matirat. Nije sad opet dobro ni sve karte bacit na tu ideju, pa ga pustit da previše čeka jer bi on moga naglo popizdit i okrenit se tamo di će prije do ć na red. Mora se uvik ra čunat i s tim da svi nisu isti i nemaju isti senzibi litet, ali ja mislin da onaj ko nema živaca za pri čekat koji put žensku, bolje da ode zauvik iz njenog života, jer se iz toga vidi da nij e ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA prosa na ispitu i da ustvari, nije ni bija za nju. Ali problem zapravo tek tu nastaje. Jer, umisto da mi to žene protuma čimo: Dobro, otišaje, i tako nismo bili jedni drugom su ñeni. Neka je otiša, ako mu je bilo puno čekat pet minuta kako bi mi onda bilo čili život. Bolje da se vratija sa po puta nego kad je već kasno i tako... Ali da bude najve će ludilo u svemu tome, u pravilu baš za takvin ve ćina žena totalno popizdi i šta on više biži i radi veća sranja, ona ga više voli. Ako se slu čajno kojon nesri ćon uda za takvoga bi će sritna jer ga voli i trpit će da je gazi sve dok je ne potira. E tek će joj se tad otvorit oči. Jer, žene su proklete, zaljube se uglavnom u nek e gru-bijane, problemati čne tipove koji maltretiraju i društvo i nju. Jer ne ki malo nježniji i osje ćajniji tipovi nisu im baš neka fora. Njihovu ljubaz nost, poniznost i osje ćaje nerjetko će žene pripisat njegovoj slabosti. A upravo ti znaj u bit deset puta bolji frajeri kad do ñe stani-pani, ali to svatimo tek kad je prekasno, na popravnom. Na takve tipove mi žene pre lazimo uglavnom kad se od one prve kategorije umorimo, kad nas spizdi i šutne nogon ka krpu. Kad se zasitimo borbe, prepiranja, nadmetanja, uzbu ñenja, avanture, nepredvidivosti, pa čak i batina koje nam pruža ona prva kategorija. Nak on šta se, dakle, totalno iscrpimo sa tipovima svoga srca zbog kojih bi se mi ubili, tek onda prelazimo na ovu drugu kategoriju, a to su oni koji bi se ubili zbog nas. Te obi čno manje volimo, ali sa njima je mirnije more i sig urna luka. Eto, to je sad čista matemati čka jed- ARIJANA CULINA nañba iz koje možemo izvest pravilo i u kojoj smo rješ ili da uvik u pravilu jedan voli više, a oni drugi kalkulira zašto je s o nin prvim. Tako često partner bez duše na ñe dušu od partnera. Kad jedan prestane volit, ljubav doju čerašnjeg partnera prema njemu postaje mu smišna, lj igava i on to smatra njegovom slaboš ću. I sad šta ta neizlje čivo zaljubljena strana više slini, pla če, pati, moli, ovom drugom postaje sve odvratnija. Nije dobro kad bi se, recimo, u naletu o čaja jedan ubija zbog drugog i drugi zbog prvog, jer to ve ć onda po činje sli čit na Romea i Juliju, a zna se, kad si mrtav da nem a života, a di nema života, nema ni ljubavi. Dakle, e to, svi se mi čili život tražimo, prividno na ñemo, zatim razilazimo, onda opet ulazimo u neku dru gu kombinaciju, ludu zaljubljenost koja to opet presta je bit. I tako tr čimo, tr čimo ukrug, tražimo se i uglavnom ne nalazimo. I sad van je valjda jasno zašto sanja zaklju čila da te vje čne ljubavi zapravo nema, iako mi za njom čeznemo. To je čista matematika i sad mi izvodimo pravilo: Coviku je da ostvari ljubav zapravo potribno to da ne ostvari ljubav. Žena muškarca voli onoliko koliko može trpit, jer da ne trpi ne bi znala ni da ga voli.

A lude li smo, Bože, i kako bi nan samo moglo bit l ipo, ali mi ne ćemo. Više volimo sa njima patit, nego bez njih uživat. Zašto da bude jednostavno kad može komplicirano. Al eto, takve smo. Tako smo skro jene da mu čimo i trpimo. Sve je to po čelo još u Edenskom vrtu. BRAK TRIBA SVATIT KA PODUZE ĆE Brak je ka opsjednuta tvr ñava. Oni koji su van-ka tili bi u ć u nju, oni koji su unutra tili bi iza ć iz nje. A moglo bi se re ć daje ka i bolnica. Kad te boli tija bi u ć u bolnicu i imaš samo jednu želju, a ta je da ozdr aviš, kad ozdraviš tija bi šta brže iza ć iz nje, a čim iza ñeš umisto jedne, imaš sto jednu želju. Kad ljudi mladi ulaze u brak zasliplje ni su samo jednom idejom: utažit svoju že ñ za ljubavi i provest ostatak života sa svojim part nerom u sritnoj zajednici koja se zove brak, ali ve ć na putu ku ći od mati čara taj im se brak sve više po čne činit mrak, po čnu im se po glavi vrzmat raznorazne ideje, sumnje, planovi, kombinacije. Po čnu se osje ćat nekako sputano, neslobodno, zavezano, pristrašeno. Još par minuta p rije nego su kro čili nogom u mati čara, ljubav im se činila, ono, na prvi pogled, a čim su napustili njegov ured svatili su da im dioptrija nije baš bil a najbolja. Po čne im se po glavi motat ona: Brak je zaslužena penzija za bivše ljubavnike. I šta onda? Ta ideja o sritnom ljubavnom gnjezdu ne drži ih ni par dana i - op - rastavljaju se. Pa pogledajte mene, pa pogledajte vi staje ovo danas došlo?! Čili svit je poludija! Svi su se porastavljali. Naprosto mi je čudno srest neku ženu, a da nije samohrana majka. I to van je sve zato šta za b rak više niko nema živaca. ARIJANA ČULINA Ti muški bi to tili, nije da nije. Tili bi se oženi t, ali ne bi tili nikakve bra čne obaveze. Žena bi im ustvari samo tribala zaminit mater, a oni bi se i dalje tribali ponašat ka mladi ći. I ajde, žene to donekle i trpe dok ne do ñu dica koja, tobože, u čvrš ćuju brak. E, kad do ñu dica, onda tek nastaju problemi. Prvih par dana svi su oduševljeni oko pri nove. Tepaju mu buci buci, gaga gugu, gledaju u njega ka u Boga ka u sedmo svj ecko čudo, ka da nikad nisu vidili malo dite. Ako je uz to još sin nasljednik, a ne dite, sri ći nema kraja. Uvik san se čudila starijima kako gledaju malu dicu, ka da prije nikad nisu vidili novoro ñenče: Ajme staje sladak, ma vidi ga, ma vidi mu lu čice, ajme kako male prsti će ima, ma joj milo moje, ajme, divan ti je, isti ti . I to govore odma čim se rodi dok još dite ne sli či na nikoga i dok je još modro i zgužvano od poroda. Majke mi, da mi kažu da takvo n ešto sli či na mene ja bi se uvridila. I tako, kad našim muškima jave iz rodiliš ta da su dobili sina, čim spuste slušalicu po čnu lokat i nazivat ekipu i eto ti još jednog razlog a da se ne trizne deset dana. I to ti je sad pravda. Žena m ora nosit dite devet miseci, ra ñat u mukama i na kraju, dok još sva ranjena leži u rodilištu, muški lo ču i ban če, i to bez žena. Pa o kakvoj onda mi emancipaciji govorimo kad je nas Bog neemancipirane stvorija. I možemo se mi bor it ne znan kolko, ali samim ro ñenjem i čim imaš žensku stvar me ñu nogama, odma si ne-emancipirana. A da ne govorimo da sedam dana imamo PMS, pa sedam MS, pa o pet PMS, pa sve u PM. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Sedan dana prije emesa si u komi, sedam dana za vri me emesa si hendikepirana i sad vidi kolko je bidna žena u misecu normalna. Mož emo mi govorit 0 emancipaciji koliko o ćemo, ali hormoni će nam uvik ostat neemancipirani. Jedino ako se ne operi raš pa ti nalipe muškoga nestaška koji, naravno, neće bit u funkciji, ali čim je on tu, pa makar i na- lipljen, stvari se minjaju. Al da se mi vratimo na naše mlade tate junake koji se tako vesele i luduju sve do prvog di čijeg pla ča. Čim dite po čne plakat, budit se po no ći svake tri ure, šmrcat, plakat zbog

zubi ća, oni dižu ruke od svega, ženinu sisu veliko dušno prepuštaju prinovi, dižu se, uzimaju kušin i odlaze u drugu sobu, a nedugo zatim i u drugu ku ću. Sve se više odmi čući od vlastite. Na ñu neko uto čište di nema te cike, vike, uznemiravanja, krike, prob lema, dispanzera, temperature, doktora, pelena, kakice, pišice ni ćućina. U po četku to taje, odlaze i vra ćaju se, a onda samo jednog dana uzmu kufer i isele se definitivno uz neki valjani razlog ili nap ro sto bez ri či, staje i naj češći slu čaj. I sad, ako žena ima neki stan, ajde, ajde, a ako odlaskom njega i njegove ljubavi odu još pare i stan, šta onda? Misl i se šta ćeš i kud ćeš u životu. Nema druge nego po- kunjit se i pokucat ponovo na roditeljska vrata, ma kako to ponižavaju će bilo. Potom čekat i molit da vas prime. Tako ostavljenu svi će vas žalit, ali niko neće pomo ć. Još će vas po čet i ogovarat: Daje va ljala ne bije muž ostavija, uvik je i bila histeri čna 1 šizofrena. Derala se na ono jadno dite i muža ka ARIJANA ČULINA da se nailagljiva ludara, tako da se on, bidan, mor a zatvarat u zahod u kojem je jedino ima mira. Nije ni čudo šta su svi mislili da ima proliv. Sad neka se snalazi sama pa će vidit staje izgubila, kako joj je sad kad se nema na koga derat. Dok nešto ne izgubiš ne znaš šta si ima. Jad no dite pored takve matere. Za muža, koji ležerno šetucka, svi će re ć kako je krasan i smiren, a jadna žena koja po čile dane tr či da bi stigla posvršavat sve nagomilane obaveze - oprat, skuvat, prisvu ć dite, izmirit temperaturu bo čice na lakat, oti ć na posa, vratit se, uzet dite iz jaslica, stavit ga na vrime le ć. Takva jadnica ne smi ni pokazat da jon je teško, ni povisit ton j er će odma svi re ć da je histeri čna i neura čunjiva i ka takva odma će dobit dijagnozu, pa će joj, jadnici, još i dite oduzet. Takva rastavljena jadni ca svakom je na meti. Niko iz muževe familije ne će se nad njom sažalit, još će bit i sritni šta im se sin rješija jedne takve. Pogotovo njegova maj čica koja mu je čilo vrime punila glavu. Ka ona moja bivša onom mom bivšem. Svuda je to isto. Svi budu ći muškarci samo će vas tit iskoristit i bacit ka štracu uz onu pozna tu: Zašto bi ja uzeja nešto staje drugi bacija?. Vlastiti otac k od kojega ćete potražit uto čište, ka staje bija slu čaj kod jedne moje prije, re ći će: Eto, opet je tvoja udaja pala meni na grba ču. Nikad te se ne ću rišit. Prije braka ranija samo tebe, a sad iman tebe i tvoj privjesak, to dit e. Jebate, jadan li san i nesritan ro ñen. Posla san jednu, dobija san dvi. Možete ostat d ok se ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA ne sna ñete, ali se sna ñite šta prije jer ja više neman ni godina ni živaca za di čijipla č. O ću u miru gledat dnevnik i prognozu. Šta si posijala , to i kusaj. I tako se jadna rastavljena žena s ditetom mora sam a sna ć. Traži i posa i stan. Cisti, peri. Ju če tako čitan u novinama jedna jadna žena, ina če prijateljica no ći iz ðardina, govori da mora prodavat svoje tilo dok ne podigne sina, a posli će vidit šta će. Sinu govori da ide radit u restoran da se ne bi šokira kad bi sazna da mu je mater kurva. A šta će jadna žena: govori da nikog nije briga za nju, ni društvo, ni državu, ni socijalno, a da dite mora imat knjige i kruv. Najsritnija je kad uplovi koji strani brod u luku. Kaže, onda ima posla priko glave. Ima takvih još st o primjera kako se matere žrtvuju. A jedan od najtužnijih mije onaj iz lektir e Jadnici od onoga Viktora Igoa, ona pri ča o Kozeti kad je jadna Kozetina mater povadila zdr ave zube da bi jon ćer imala šta jist. I tu je lovu od prodanih prednji h zubi poslala ženi koja je čuvala njenu malu, ali ta drolja, dabili drolja od ž ene sve je pare na

se potrošila, a bidnu je Kozetu tukla i držala špor ku ka ona ma ćeha Pepeljugu. To je prava kurbetina, a ne ona naša iz ðardina. To mije stvarno tužno za popizdit. Iman dobro srce. Si ćan se da san iz te lektire dobila asa jer je od tuge nišan mogla pro čitat do kraja. Čilu bi je natopila suzama, a ona glupa u čiteljica iz osnovne to nikako nije mogla svatit i nikad mi to nije poviro-vala. Još mi je zbi čila asa da me stari pribije kad doñe na primanje, krava jedna srca kamenoga. ARIJANA CULINA Uvik joj je bilo dobro u životu. Naišla je na dobro g čovika koji ju je drža ka malo vode na dlanu. Jedinac bez matere. Ta nije zna la šta je to patnja. A virujte mi, samo napa ćeno srce ka moje zna staje plemenitost. To je pozna to iz povjesti i bajaka. Recimo, sve kraljice su crne i z lo česte, a sve sluškinje i posvojenice koje trpe su plave i plemenite. Ja san isto plava, samo šta nišan sluškinja, a opet nišan ni kraljica. Dobro, nišan n i prava plavuša. Uglavnon nije važno šta san, ali znan da san plemenita i šir okogrudna. I to da van dovršin. Tim muškima, koji tako ostave ženu i dite i postanu vikend tate ništa se ne promini u životu. Do ñu opet lipo u matere koja preuzme brigu o njemu, kuvanje, peglanje, od čekiva-nje, do čekivanje i tako. Po čnu izlazit vanka, družit se sa onin balavicama, skakat s njima i po njima, po disku i postanu lu ñi nego šta su ikad bili. Jer čari te slobode koju ponovo osjete čine im se puno priv-la čnije nego prije braka. Ta sloboda koja im se prije braka možda na trenutak i u činila dosadna sad im postaje izazovnija nego ikad prije i oni naprosto po-manitaju za svime šta ona nudi. Bivša žena, za koju su u po četku imali barem nešto sažaljenja, sad im postaje n ajlju ći neprijatelj, pogotovo ako traži alimentaciju. Tek t ada, ustvari, vidite kako su ve ćina od tih beštija muških škrti, to je za ne virova t, svima ka da je zmija u žepu i da nije suda pustili bi onu i ženu i dicu da pokrepaju. Za alimentaciju nikad nemaju, ali za čašćavanje ekipe uvik imaju, tu se oni I STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA pokazuju i dokazuju ka strašno galantni i širokogru dni. Tu jadne mlade curice padaju. Misle da će se i prema njima odnosit ka prema kavi, kokakoli i vinu. Da će ih uvik bit željni, pla ćat ih i opijat se u njihovin sokovima. Dite izvedu uglavnom nediljom na sladoled i to pod uvjet om da se oko njega mota njegova nova cura. Nova cura se po obi čaju vrlo trudi i gugu če oko maloga ne bi li tako još više pridobila tatinu ljubav. Ako pa k tata češće uzima maloga djevojka će sve rje ñe izlazit sa njima, ona to ne će tit trpit i uskoro će je morat zaminit nova. To je mene ponukalo da razmislin zašto je sve to ta ko i došla san do zaklju čka da je vjerojatno svima dato previše slobode. Ono, d a svak izabere koga o će, da spava i prova prije braka ko koga do-vati. I to ti je ustvari tako - kad se svitu da prevelika sloboda oni od šume ne vide stab lo. Ne znaju izabrat, polude. Sve provaju prije braka pa in posli ništa n ije zanimljivo. Tako je, na primjer, onaj Čer čilov sin svega ima i svega se nauživa, pa se na kra ju ubija, jer jedino to nije prova. Za sve je to kriv i inter net i televizija, porno filmovi, penthausi, plej-boji, kažini i lutke na na puvavanje. Svit se nagleda golotinje pa im i nije neka fora čekat prvu bra čnu no ć za vidit ženu golu. Zato ja, majke mi, mislim da su oni brakovi u povje sti iz ra čuna bili sritniji od ovih brakova danas, iz ljubavi. Nije bilo puno a uta, aviona, svit se uglavnom ra ña i umira u svom mistu. Nije bilo ni tih perverznih časopisa, interneta, ni lutaka za puva- ARIJANA ČULINA

nje pa se normalno muško veselilo golom ženskom but u. Divojke su bile pravilno raspore ñene tako da nije bilo viška. Ono, na jednog muškog zapadala je jedna žena i s tim su se morali pomirit i zadovoljit oba partnera. Varanja nije bilo, a svako priskakanje u tu ñi dvor pla ćalo se glavon. I svi su bili sritni da imaju žensko u ku ći koje će im lipo prat i ra ñat dicu. Bolje išta nego ništa. Ljudi su bili manjih zahtjeva. Po čile su dane radili fizi čke poslove, pa nisu imali vrimena za pizdarije. Uve če kad su se vratili ku ći bili su sritni da im je ko ima šta skuvat i da su se pored ženskog tila mogli izvalit i zahrkat. I to van je trajalo. Moj otac kaže da je najbolje na ć ženu u krugu koji moš šestaron potegnit. A ima i tu istine. Reci mo, kad kod nas ženu pošalješ u pizdu materinu to je normalno i šarmantn o, a da to napraviš Englezici ili Njemici tužila bi te u Hag. Evo šta san danas pro čitala u novinama. Piše jedan naš iseljenik Hrvat-Amerikanac: Svaki momak čiji su roditelji Dalmatinci, a koji je oženija Amer ikanku rastavija se. Neki čak i po tri puta. A oni koji su se oženili iz staro g kraja još su uvik u braku, jer triba znat da Amerikanke n isu nau čile slušat, a vrlo je važno nau čit tu malenkost. Eto! Zato brak triba shvatit ka poduze će. Osnuješ firmu, registriraš je, izabereš partnera sa kojin će ta firma poslovat s dobitkom, a ne bankrotirat pr iko noći. I TIP TORNADO I ŠOTOKUCO Muški kad se naljute znaju bit jako zajebani. Dile se u dva tipa muških. Takozvani razbija č ili razjareni bik ili, ako o ćete, tornado, i tip šotokuce, takozvani musa. Od ova dva tipa ne znaš koji je gor i i stvarno je teško izabrat od ta dva zla manje. Ovaj prvi je onaj prav i kršni rusti čni dinarski tip koji sve rješava šakon o stol ili nogon u telev iziju, šta je još uvik puno bolje od šake, noge ili prsta u oko. Nerje-tko nast ane i pravi potres, krš i lom ako se bika još više provocira. Onda njegovi ro govi narastu do neslu ćenih razmjera i mogu probit i sami zid. Razlog za krš i lom često ne mora bit velik. Dovoljna je, recimo, presoljena blitva. Si ćan se kad san jedanput došla iz škole, lipo oprala ruke, prikrstila se i sila sa roditeljima za stol. Otac je reka materi: Magda, pri-solila si blitvu!, a mat er je rekla: Nišan, Stipe. Otac je reka: Jesi, Magda. Mater je odgovorila: Niš an, Stipe. Otac je reka: Jesan ti reka da ne triba blitvu solit dva puta, ak o si stavila sol u vodu ne tribašje posli š njon za činjat. Nišan stavljala sol u vodu samo san š njom začinjala, Stipe, odgovorila je mater. Ja san samo vrt ila glavon livo-desno, ka ping pong dok je temperatura rasla. Samo si za činjala, je li Magda, Magdu ti Magdinu, da ti uh! E, moj Stipe, odgovorila je m ater. Ma šta e moj Stipe, Stipu ti Stipinoga jeben da ti jeben tebi i blitvi i onon koje STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA ija. Nemoj Stipe, rekla je mater. Ma sta nemoj Stip e, nemoj Stipe. Od koga ti praviš budalu, pitan te ja. Sta ti misliš da ja nem an jezika i ustiju za osjetit sol. Ma nije mi do soli, jebem li ti sol ma terinu, nego nikad ne ćeš da priznaš. Ma da jedanput priznaš ne bi ništa, ri č ne bi reka. Nego si te glupe tvrdoglave race koja nikad ne bi rekla daje u krivu ni daje kolju. Zna či tebi nije slano. Nije moj Stipe, rekla je mater. A kad n ije, dobro, tako je reka otac, uvatija te ću i bacija kroz prozor. Teća je sa onako vru ćon blitvon pala to čno su-sidu na glavu i čilu mu ćelu ispržila. Ne bi blitva bila toliko vru ća nego moji uvik vole da u njoj bude puno vode, kažu to je dobro za probavu. Mislin, kad se ta voda popije. Susid, onako s te ćon na glavi, sta tr čat okolo i derat se, a kad se oslobodija te

te će, jeba je mom ćaći sve po spisku. Arlauka ka stoka po čiloj ulici tako da su svi izvirili glave kroz rolete. To van je tako k od nas u Dalmaciji, čim se dogodi neki incidente stradale, odma se okupe gleda oci, svjedoci sritni da oni nisu sudionici teku će drame u koju se ipak nerjetko umišaju. Ne znan ka ko su oni to posli rješili i jesu li se tu upleli kakvi d ržavni organi jer san ja bila mala i mater mi nije ništa tila govorit, a tak vih je slu čajeva bilo more. Samo se si ćan da je mater onda pobigla u sobu i zalupila vrati ma. Otac je otvorija vrata od te sobe, mater ih je zatvorila, o tac ih je otvorija, mater zatvorila, otac otvorija, ona zatvorila. E, onda ih je otac skinija i više nije bilo vratiju na sobi. Bija bi on njih najvjero jatnije mar- ARIJANA ČULINA nija nogon, ali mu se nije isplatilo jer su vrata b ila od onoga mutnoga stakla koje je minja pitaj Boga kolko ve ć puta. Zadnji put kad je bija kupija to staklo prije nego gaje uglavija u vrata bija gaje p oložija na krevet. Ja bila taman kupila neki kupa ći, glumila filmsku divu isprid ogledala, mirila svo je rastu će obline i u jednom trenu natraške, ne osvr ćući se, samo sila na krevet. Živa san se usrala kad je ono staklo ispod mene u činilo krc. Po čela san se derat na sav glas, šta od straja od oca, šta od tog a šta san mislila da mi je pukla guzica. Dotr ča otac, dotr čala mater. Bidna se pripala za moju guzicu, a otac se pripa za staklo. Kad je vidija šta san napr avila, sta je urlikat i tr čat za mnom. Mater se samo drala: Stipe, pusti stakl o, sri ća daje maloj guzica čila. A otac je reka: Jebe se mene za njenu guzicu, bilo bi mi bolje da joj je guzica pukla, a da mi je caklo ostalo čilo. I tako derala se mater, derala seja, dera se otac. Živi pi čvajz. I da opet ne bi triba kupovat staklo savlada se i taj put lipo skinija vrata. Ja mis-lin da mu je bilo izmirit snagu u svakoj šaci da bi bila ve ća od Popajeve kad pojide špinja ču. Takve tipove muževnih muških možete u Dalmaciji sre st u svakoj drugoj ku ći. Njih ne mora nužno karakterizirat da imaju zlu krv. Prije bi se moglo re ć da in je krv uzavrila, da su nagli, bu čni i brzi na potezu. Kad se dobro izderu i sve porazbijaju za pet minuta in bude žaj i najradi je bi zaplakali, i to više zbog nastale štete i financiskih posljedica nego du ševne boli uku ćana, mada ni to nije isklju čeno. Zato ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA ih žene uglavnon trpe jer znaju da su u biti meka s rca, a nisu krivi šta su ro ñeni brzopotezni. Zato kad kod nas čujete neki krš i lom to morete svatit ka dio kulture, kulturne baštine i obi čaja našeg kraja. Jedino šta ne toleriramo to je kad čujemo pla č i krikove, na to smo alergi čni. Dakle, ako ne do ñe do pla ča i direktnog fizi čkog sukoba sve drugo kod nas se smatra pod normalno i to je samo jedan vid osloba ñanja nekog viška energije za kojeg su opet žene krive ako ga muški previše imaju, jer da taj višak energije troše na korisnije, lipše i uzbudljivije stvari, ka recimo s eks, manje bi kršili i lomili po ku ći. Dakle, više seksa, manje loma i sa čuvaniji namještaj. Menije ovaj tip osobno draži. Ispuše se i za pet mi nuta gotovo. Takozvani tip tornado. Još da ne zaboravin. Ovakav tip tornado mu škog vanka ku će se nerjetko zna pretvorit u Robin Huda. Šaku će potegnit samo na nepravdu, ka na primjer, ono kad čuje da neko pla če ili neko nekog tu če, a to se ne srni dogodit u njegovoj blizini, tu on ska če u spašavanje ka u vatru. Ili, recimo, na ne čiju otvorenu provokaciju i u svrhu zaštite žena. Vrlo m u je stalo da bude na dobron glasu. Ima izgra ñen imi ñ i čilu strategiju lipog ponašanja. Fino govori šta ga se u ku ći more stvarno ritko čut, sve neke lipe ri či, pridržava ženi stolice, pla ća pi ća. Dakle, vrlo pazi da mu ne do ñe, kako bi mi rekli, trenta una, da mu ne iza ñe ono divlje iz njega jer mu je vrlo stalo do dobro g ugleda. Toliko o ovom tipu. ARI JANA ČU LI NA

Drugi tip, dakle tip muse ilitiga šotokuce puno je zajebeniji i složeniji. Taj već zalazi u domenu psihoanalize. Taj tip dubinski i n eosjetno nagriza i uništava žrtvu, odnosno partnera iznutra. Žrtva sva kim danom neosjetno propada dok potpuno ne nestane. Ovaj tip, ako ste osjetljiv i i senzibilni ka bilj čica, ozbiljno more utjecat na vaš život i zdravlje i sam o vas jednog dana ka vitar otpuvat. Ovog se tipa ozbiljno čuvajte. Oni kad se naljute ili namuse zato se zovu muse mogu mu čat i po nekoliko dana, pa čak i sedmica. Ako je žena govorljiva i željna komunikacije ovakva situacija, u kojoj partner ne će da progovori, sistematski je ubija. Ona se po čne preispitivat, kopat po svom egu i idu, tražit di je falila, grist samu sebe, po činje nazivat sve i svakoga okolo ne bi li našla utjehu i kakvu-takvu komunikac iju, a za sve to vrime onaj drugi samo mu či li mu či. Ne bi iz njega ri č izvuka. Za stolom, dok side, čuje se samo zveckanje pinjura i žlica. U postelju ljega ju ka dva stranca tu ñinca. Okrenu guzice jedan drugome i dok on ladno bez duše zahr če, bidna isfrustrirana žena nerjetko i suzicu ispusti i ako on kroza san čuje da ona šmrca još će se više namrgodit. To je jednostavno takav tip du ševnog mučitelja. I šta onda u činit? Ništa! Lipo bižte ća. Jednostavno, kad on umukne i odbije komunikaciju vi se lipo uredite, iza ñite iz ku će, na ñite nekog koji je za komunikaciju spreman. Nema van druge. Ina če postoji opasnost da vrimenom uñete u njegov ton bez tona i da tako vrimenom zanjem ite, a to se ipak ne isplati. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA Ovo su dva drasti čna tipa i dva drasti čna na čina muške reakcije na neko nezadovoljstvo ili neku neispunjenu želju. Izme ñu ima još kojekakvih raznolikih slu čajeva koji kad se naljute, na primjer, opiju se ili izlete iz kuće pa kartaju danima ili bacaju kamenje oko ku će i rade takve fizi čke poslove kroz koje postoji šansa da se ispušu, neki jednostavno nestanu pa ih prona ñu u nekoj rupi i dovedu opijene i uništene doma, ne ki se vole potu ć za najmanju sitnicu, neki se ožene kompjuterom, po čili dan u njega bulje i ništa ih drugo ne zanima, posebno ne žena jer im žena pos taje taj stroj. Tako se jednostavno li če i tako. Samo san tila re ć da idealnog nema. Nikad ne znaš kad nekog upoznaš koji zapravo vrag u njemu čuči i kad će taj vrag iz njega izmigoljit. Možete vi njega prije braka uzet malo i na provu, ka auto, i more se on vama fantasti čno ponašat, ali čim u ñe u brak nerjetko se dogodi da pokaže sasvim drugo lice koje vi niste ni sanjali d a bi moga imat. More do ć do toga da ga ne morete više pripoznat. Nerjetko se do gaña, na primjer, da neko za koga svi tvrde da je bija uvik miran najednom sv e poubija. Ali to su opet ekstremni slu čajevi na koje se, eto, isto mora ra čunat, pa nije nikad naodmet imat, recimo, koji noži ć ispod kušina. Jer, opet bolje vi njega nego on vas . Bože moj, nije to ništa strašno. To je samo jedna m jera predostrožnosti, borba za goli život i samoobrana. Ka me ñu životinjama. Ka u onoj seriji Srvajvl. Ko ja či taj tla či. Ve ća riba jede manju. Eto, dakle, idealnog nema pa naj bolje izaberite neš- ARIJANA ĆULINA to najpodnošljivije. Ono da šta kasnije poludite il i ako ste neke lude sri će ne poludite uop će i ostanete živi, zdravi i neokrznuti. To je gotov o nemogu će, ali ima časnih izuzetaka. Eto, aj, sad... KO KOGA ISKORIŠTAVA ILITIGA TROŠI 200 Da ve ćina muškaraca ima ljubavnice, to smo spomenili, a i da nismo, to je op će

poznata stvar. Da bi i žene sljedile njihov primjer , ni to nije ništa novo, neke to i rade, vode ći se za onom: Lakše gaje bome iznajmit i posudit ne go trpit. Ono, skupljat za njim pobacanu i šporku robu , skupljat dlake po kadi i lavandinu, do čekivat ga, od čekivat, trpit uvrede, poniženja, strepit, donosit mu, odnosit i znate ve ć šta tu ve ć spada ako se nekog muškog o će stalno imat uza se. Zašto onda sve to lipo ne izbje ć i ne uzet od života samo ono najbolje? Ljubav je lipša, izazov-nija i tajanstven ija kad muško ne gleda ženu svaki dan i u svim situacijama, kako, na primjer, p ere, pegla, riba, znoji se i pada od umora, kad ofarbane kose i s maskom na li cu seta po ku ći, depilira se, leži zbog glavobolje s krpom na čelu, ima probavne smetnje pa ne izlazi iz vecea, kad je boli ovo, smeta ono, grinta i tako to , nego kad mu povremeno doñe na sastanak, ure ñena, mirisna, dobre volje, nasmijana, cvrkutava, be z primjedbi i jednog jedinog problem- či ća. Dakle, ono šta ostane sami je šlag kojega ližu sladostrasno jedan i drugi, a potom sre tni odlaze ku ći u svoje probleme. U svoje kakice, papice, ra čune, bolesti, sva ñe. Sve to ne vidi i ne čuje ljubavnik i zato se takva veza u pravilu doima bajkovitom. No usprkos tome žene se ipak teže odlu čuju na ovo ta- ARIJANA ČULINA kozvano rentanje muškog ilitiga ljubavnika. Ne do ñe to odjednom. Kaže se da žene na ñu ljubavnika tek ako im je muža dosta ili nije. Trpe one muževu nevjeru, brutalnost i zanemarivanja , dera činu i ciku sve dok joj se jednog dana ne ukaže neka svitla mogu ćnost. E, onda ona nesvjesno ka omamljena ide ka tome svitlu, ka utopljenik kojemu je ona za opstanak nužno potribna. U po četku sve se čini idili čnim, ali nerjetko toj svi-tlosti ili, da kažem zdravo selja čki, ljubavniku takva veza sama po sebi nije cilj. O n, ako ništa drugon, često prepri čava svoje ljubavne avanture i tako kompromitira doti čnu. Ja, zapravo, nikad nišan mogla svatit kad muška rac kaže: Ma, jesan je obrlatija i iskoristija. Po meni bi i žena isto tak o mogla re ć, jer ako je on spava s njom i uživa u njoj, ona je uživala i u nje mu. Tako da je to odnos fifti-fifti. Pa ne će ni jedna žena i ć s nekim u krevet protiv svoje volje. Recimo, žena upozna nekog galantnog tipa. On je izv ede vanka, po časti pi ćem, a nekad i ve čericom uz svi će, potrudi se, pridržava joj stolicu, kaput, pri ča kojekakve pri če za koje žena ve ć unaprid zna da su pizdarije ali ona ih napeto, ne trepnuvši, sluša radi op ćeg dojma i atmosfere, a ne zato šta joj je lipo slušat te bajke i pizdarije, i nakon toga sveg a on je uvede u svit romanse i ljubavnih tajni. I sutradan taj pri ča o tome da je tu ženu iskoristija. Ako ćemo o iskorištavanju onda je ona, po meni, iskorist ila njega. Njegovo slobodno vrime, pare, muškost i pažn ju. Eto, to su ti neki apsurdi i muške gluparije. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA Jedini slu čaj za koji bi mogla re ć da je takozvano iskorištavanje žena sa strane muškaraca je, ne daj Bože, silovanje. Ali za takvu vrstu iskorištavanja postoje organi i zatvori koji će i službeno onda to potvrdit. Žena, kad na ñe ljubavnika, postaje u ku ći nekako mirnija, ništa joj nije teško, gluha je na sve provokacije, tr čkara i leti po ku ći ko p čelica Maja, ništa je ne može pogodit, prolipša se, produhovi, d obije ono šta se zove nešto. Jer u sebi misli: Neka, neka, samo vi mene d oma svi tarite i tla čite ali našla je ova gospoja i svoj apaurin, svoje gnje zdašce i svojih pet minuta. Kad se žena tako iznenada promini i muž se nerjetko na ñe zate čen, pa i on promini ponašanje prema njoj, a nerjetko se ponovo u nju zaljubi. Tako da taj njen preljub može nekad i pozitivno uticat na sveop ći dojam i situaciju u ku ći i van nje. I takozvani prijatelji, prolaznici, prim jetit će znakovite promjene i, naravno, malo je ogovarat, a to su uglavno svi o ni koji su je prije zbog muževljeve nevjere žalili. U vezi s tim iman jednu svoju koje se držin. Bolje

da me svi ogovaraju i zavide mi nego me žale. Kad t e ogovaraju, dobro je. Kaže se. da muž obi čno zadnji sazna. A ja bi rekla, ne daj Bože, da ika d sazna jer činjenicu da mu žena nabija rogove ne bi moga nikako podnit, oprostit ni prožvakat. Jednom ma ču, jednom Dalmošu. Noge bi jon polo-mija. I to ne t oliko zbog nje i ljubavnika koliko zbog njegovog ugleda u društvu i bojazni da mu se ne nalipi etiketa papu čara i rogonje. To san vam ve ć spomenila i, ponavljam, ne daj Bože da sazna. ARIJANA ČULINA Kako pripoznat kad muški na ñe ljubavnicu? On se isto nekako sli čno ponaša ka žena u sli čnoj situaciji, samo malo trapavije, o čitije i neopreznije. Istina daje u takvom slu čaju puno pažljiviji prema vlastitoj ženi, blaži, tolerantniji, sluša sve iz prve bez negodovanja, od e po kruv i novinu, ne minja i ne pribacuje naglo programe za inat kad su ženine najdraže serije, očisti kumpire, postavi stol, ispe če meso na gradele i tako jednostavno sluša, postane dobar ka kruv jer negdi duboko ipak osi ća grižnju savjesti i potrebu da prevarenoj ženi nekako nadoknadi to šta ju je oš tetija i obeš častija. To njegovo nastojanje i slušanje iz prve, vrimenom po činje bivat toliko o čito i prenaglašeno da žena odma more vidit da s njim nije baš sve u najboljem redu, da se nešto doga ña, da je nepripoznatljiv i da ga je u biti nemogu će povezat sa onom osobom otprije svega par miseci, a možda i dana. Osim toga po činje osta-jat u kupatilu, po čile dane se licka, pi čka, pere. I svaki dan za divno čudo minja mudante, a po činje i koristit neke čudne nove parfeme od kojih zasmrdi čilu ku ću. Nerjetko sam kupuje donji veš i to sve neki mode rni. Tipa bokserice na srdašca ili na sidra. Kad razlog njego ve korjenite promjene postane sve o čitiji i o čitiji ona po činje sa strategijom otkrivanja mjesta zlo čina i osobe sa kojom se zlo čin provodi. Dakle, po činje uho ñenje. Žena se maskira, nabije neku maramu ili šešir na glavu i iz juri iz ku će netom staje muž izaša. On pali auto, ona pali auto. Prati ga ka u naj-krim inalisti čnijim amerosapunicama. Ako nema ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA auto, puno je teže. Mora pješke ili se nekako sna ć. Uglavnom, prati ga, zatim kona čno otkriva daje to to i daje bila u pravu i, normal no, pada u o čaj kad vidi dragog sa buketon cvi ća, koje ku ći nikad nije donija, u zagrljaju nove cice-mace. Odlazi ku ći baca se na krevet, pada u depresiju, pla če, vrti u glavi čili svoj propali život i najlipše godine koje mu je dala i, kako se njoj tada čini, pod noge bacila, naziva prijateljice, traži st ru čnu pomo ć, buši mužu gume od auta, naziva mu ljubavnicu, ga ña se s njom priko telefona svakojakim pogrdnim gadarijama, kona čno i sa mužem ulazi u otvoreni sukob i kad je ve ć brak gotovo razoren i uništen ipak uspije nagovori t muža da odu zajedno u psihijatra ili u bra čno savjetovalište. Naravno, on u po četku to odbija govore ći da on nije lud i da samo ludima tribaju psihijatr i koji su i tako svi odreda maknuti i da oni mogu da bi prvo se bi pomogli. Ako ga žena nekim čudom uspije nagovorit, onda odlaze na savjetovanje i to po mraku da ih niko ne vidi, jer nijedan naš muški ne bi tija da s e otkrije da on tamo ide pa da ga sutra ve ć čili grad zajebava. Nakon psihijatara dolaze na red vra čare kojih je u zadnje vrime sve više. Ni ču ka gljive posli kiše. Kako kojekakvi problemi čovje čanstva postaju sve ve ći i ve ći, tako je i njih sve više i više, isto ka i alternativne medicine. T o se mnogima u činilo jako unosno zanimanje. Dokazuju da neko ima neku bolest, a oni lik za tu bolest pomoću dokaza za koje nemaju dokaza. To bi bila kratka d efinicija, recimo, e ARIJANA ČULINA neke alternative. A jadni svit ka svit, sve bi da d a iza ñe iz vlastite nevolje, pa i zadnju pribijenu kunu. I dok je ljudi i ljudske nevolje bit će i

alternative i vra čarija koje od tih istih ljudi lipo živi. Ja bi samo rekla svima takvima: Okej, vi meni sredite stvar, a ja ću van onda posli platit, ali neće oni to. Oni vataju čovika di je najtanji i kad mu je najteže, u momentu kad je izgubija svaku nadu i kad bi sve da da se ri ješi svoje nevolje. Menije grozno kad vidin nekog takozvanog iscjelitelja i go milu jadnih bolesnih ljudi koji mu puni vjere hrle da im pomogne i izlici ih, a on im se smjesi, daje im nadu, uzima novce svjestan da im ne može pomo ć. To mije grozno. Kako to ti ljudi mogu radit? Igrat se ljudskom nevoljom. Straš no! No, da se mi vratimo na vra čare i ljubavne jade. Dakle, njih u pravilu pohode s amo žene uzimaju od njih neke trave, vode, čari-bari, šuškalice. To stavljaju po ku ći, krevetu ili u muževljevu spizu. Tako da on bidan nikad ne zna n a kojim sve čavlima i vradžbinama spava i šta jede. I ako se ta čila bra čna stvar i kriza jednog lipog dana sredi sama od sebe, kad ljubavnici sve t o dopizdi i kad ode, gospo ñi vra čari posa će cvast jer će iscrpljena i ispa ćena žena mislit da je to njena zasluga i pronit glas dalje do mnogih drug ih ucviljenih i privarenih žena kojih, na žalost, danas ima na tone. Svaka je veza u po četku lipa. Ljubav i optimizam naprosto nosi čovika. Osje ćaš se ka da letiš, prš ćeš, ne odaš po zemlji. Sve se čini idealnim, čili svit. A partner samo takav. Fin, galantan, pun lipih PflK ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA ri či, planova, obe ćanja, nikad ne podriguje, ne pušta vjetrove ilitiga prdecka. Prosto se žena pita ide li ta njena ljubav uop će na zahod. Ima li normalnu probavu ka svi ljudi. Čini se ka da ima kroni čnu opsti-paciju. Nigdi ne pušta ni ne duši, ka novi madrac. Ni na usta ni na guzicu. Ali prava povezanost dvoje ljudi vidi se kad vam padne ta mag lica isprid o čiju, kad postanete svjesni da on hr če, mljacka, prducka, smrducka, budi se ote čen, s krmeljima u o čima, poteže vodu u zahodu. Dakle, po menije prava l jubav kad se neko ne zaljubi u sliku nego u pravo živo bi će od krvi i mesa, koje je spremno trpit i volit sa svin njegovim manama, vrlinama i l judskim fiziološkim i drugim inim potribama i potribicama. Teško je živit sam. Nije prirodno. Triba se s nekim imat i svadit. Covik je ipak društveno b i će. I kad promisliš: bolje je, onda, u ku ći imat muško nego pasa ili ma čku, ako se ve ć o nekom triba brinit. Bolje se onda brinit i šetat svoga dvonožno g nego četveronožnog ku ćnog ljubimca. TRIBA IM NABIT KOMPLEKSE Jeste li vi primjetili kako muškarcima nikad nije n eugodno prigovarat ženama? Uvik ti nešto ka fol u šali spuste: Ajme, majko, ma lo si se udebljala, a čini mi se da san ti vidija par borica-smijalica, e godi ne, draga moja, idu, a nekako su ti guzice sve bliže podu, uskoro ćeš morat kupit cipele za njih, a ni sise ti nisu više šta su bile, došle su ti do pu pka, i bi sigurno bila mis u onim crna čkim plemenima dije to simbol ženske lipote. I tako dalje i tako bliže, sve ono ka u šali ogade vas i ocrne na mrtvo ime i prezime. Ozbiljno. Samo to bidne ženske primaju nekako, ka normalno, k a neslanu šalu na koju su već oguglale. I dok muški na naš izgled uvik imaju sto primjedbi po čevši od izgleda, obla čenja, pa do frizure i šminke, žene ćete rjetko čut da im izravno u facu saspu svoje mišljenje o njihovom luku. Žena će ritko kad re ć čoviku: A vidi te, jesi ćelav, pariš globus ili nogometna lopta, imaš pivsku drobinu ka prase i jedva se gegaš. Imaš kratke nogice ka Pajo Patak, a ni druge ti stvari nisu zavidnih dimenzija. Ozbiljno. Ti muški su toli ko puni samopouzdanja, samouvjerenosti i prepotencije jer da nisu ne bi že nskima radili to šta rade. A šta jedan obišeni starkelja ima u svojoj glavi ka d ide le ć sa mladon ženskom? Šta on misli koje i staje on i zašto ona t rpi njegove godine na svom tilu? Je li takav jedan ikad pomislija

208 ._ - - " ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA kako nije fer da jedna mlada ženskica gleda njegove stara čke pjege i sjajnu ćelu prošaranu s tri žute dlake umisto da vrime prov odi sa svojim mla ñahnim vršnjakom napete kože, guste kose i rešetkastog, čvrstog, uvu čenog stomaka. Ako pak žena o će pa o će, ako odlu či, ako je takav jedan šarmantni ćelavi star či ć o čara, za čara, privu če i pridobije, pa mu ona naprosto ne more odolit, onda mu ona mora dat do znanja šta je i koga dobija . Tribate mu nabit komplekas i osje ćaj duboke zahvalnosti prema vama koju će morat svakin danom sve više pokazivat i zafaljivat Bogu šta mu je posla takvi dar s neba, takvi mladi, netaknuti cvitak i kaplju jutarnje rose koju će morat na dlanu čuvat da mu ne isklizne. Ako vi budete mu čali i divili se njegovin godinama, iskustvu, stara čkom šarmu, financijama i svemu ostalom šta uz to ide, budite sigurni da će i vas za koju godinicu zaminit mla ñon. Jer će mislit da ste vi ustvari sritnica kojoj je Bog podarija nj ega. Zapravo takvi muški nikad ne traže mla ñe. Oni su uvik uz ženske istih godina, samo šta oni stare. Recimo, kad njihova ženskica od nekih dvadeset i pe t godina napuni trideset oni će je opet zaminit sa jednom od dvadeset i pet. Prom ini će je bez grižnje savjesti ka i auto ili svaku drugu stvar. A u stvari nisu oni krivi staje situacija na njihov oj strani, nego žene koje se u pravilu dive i idealiziraju svoje muške te im na takav na čin svakim danom ja čaju ego ulivaju ći im toliko potrebno samopouzdanje. Njima, ustvari triba dat do znanja da su oni ti sritnici šta imaju vas, a ne vi njih. ARIJANA ČULINA Jedna je tako žena imala abnormalno debelog muža i stalno se ka fol brinila za njega i njegovu dijetu od koje je on iz dana u dan postaja sve širi i širi. Na kraju ga je morala čak odvest u bolnicu da mu doktori pomognu rješit ta j problem, kad su je oni pitali da li bi ona iskreno želila da on smršavi, odgovorila im je u napadu trenuta čne iskrenosti da baš i ne bi. A kad su je upitali zašto, odgovorila je da dok god je on tako debel ona ima osje ćaj sigurnosti i kontrole nad njim i da jon tako ja ča osje ćaj vlastitog samopouzdanja. Jedna druga, koja je svom debelom i nikakvom mužu pomogla i dovela ga u red, doživila je da jon je taj isti, ka d se uljudija i doša na svoje, lipo okrenija le ña. Sad opet, ne mora muž bit baš uvik nužno ružan, deb el, ćelav i nikakav da bi van osta muž. More on bit i sasvim normalan, prihva tljive vanjštine i, koliko-toliko, bistre pameti, ali onda triba znat. Jedna j e tako svome svaki dan čitala osmrtnice, govorila kako mladost brzo pro ñe, kako muškima sa mladim ženskam brzo otkaže srce pa i njima brzo iza ñe ta mala sli čica u novinam, mirila mu fibru, kuvala čajeve i tako. Uglavnom, davala mu do znanja da bi o n bez njene brige i pažnje bija niko i ništa da bi cr ka za dva dana. U isto vrime sebe je sve više ure ñivala, zatezala, postajala sve živahnija tako da je ovi jadnik na kraju bija prisritan šta je ima i šta mu pomaže, a da se uop će nije pita je li mu ta pomo ć uop će potribna. Sve van je to, na kraju krajeva, čista autosugestija. Zato, ako ih o ćete zadržat, ne smite in se puno divit nego im morate nabit komplekse. . S1O ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA I kad birate muža nemojte tr čat za nekim poznatim osobama, nekim upadljivo zgodnim frajerima jer takvi će bit prije sva čiji nego vaši. Bolje imat malo ružnijeg i manje poznatog muža, a sritniji brak. ŠTA IH KOD MUŠKIH PRIVU ČE NA PRVI POGLED REKLE Ml

POZNANICE I PRIJE ŽANA - Kad mu se ispod ñempera nazire donja bila majca uz vrat. ZDENA - Kad se ispod ga ća naziru bokserice ili obi čne mudante. Bokserice me asociraju na neko komešanje, a kad mu uo čim obi čne mudante, neizbježno po čnen razmišljat na kojoj mu je on strani. LUČA -Mot. BRIGITA - Nabrekle žile na rukama. NAIDA - Muška šaka i lipi dugi prsti sa zlatnim prs tenom. LEA - Zlatni lan či ć oko vrata i privjesak koji mu u ñe u usta pa ga cucla kad se sagne. GLORIJA - Kad mu požute prsti od duvana. MIRA - Kad se od bisa uzbudi, pa mu adamo-va jabu čica ska če gori doli. MAJDA - Kad vadi plik para vezan gumicom za platit kavu. REA - Kad raspali muziku u autu, nagazi na gas a la kat nasloni na otvoren prozor dok mu promaja mrsi kosu. LINA - Kad otkop ča zadnji botun od ñins košulje, a iz nje izviruje malo ljubavnog tapeti ća ilitiga dla čica sa prsiju. ARIJANA ČULINA ZRINKA - Kad stoji za šankom podbo čen laktom jedne ruke, dok u drugoj drži čašu, pijucka i šara pogledom. KARMELA - Kad neki zgodni tip miluje po kosi svoju curu i nježno je grli, a ja zamišljan da san ona. GORANA - Ne uzbu ñuje me tip posebno, ve ć kad vidim muške mudante da se suše pa onda zamišljan ko im je vlasnik. NENA-Mene jako uzbu ñuje Riki Martin kad ga gledam na televiziji i kad, dok piva, vrti kukovima. LILE - Mene najviše uzbu ñuju brkovi, to me uzbu ñuje za popizdit, dok me muški ljubi i još kad se malo iz nji ositi i miris duvana . LARA - Mene uzbu ñuju samo oženjeni muškarci, jer ja iman puno posla i nemam vrimena tražit muške, s njima se sastajat i to. Kad za nekog znan daje oženjen, znan daje prosa kaki-taki test, da valja n ekom, pa da onda ni meni ne more bit loš. To se u ve ćini slu čajeva i pokazalo ka to čno. KLARA - Mene najviše u muških uzbu ñuje ono kad pribaci nogu priko noge, pa mu se kad ima kratke bi čve vidi komad noge. Al ne uzbu ñuju me sva čije i bilo kakve nego samo dlakave, to jest što su dlakavije t o me više uzbu ñuju. DRAGICA - Mene najviše uzbu ñuje gledat muške me ñu noge dok odaju pa poga ñat di mu stoji, ima li bokserice il obi čne mudante, i koliki bi mu moga bit, a načisto me spizdi ono kad muški u pro- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA li če zavrnu rukave i malo otkop čaju botune oko vrata pa im se vide dlakave ruke i ostalo. Nekako, priko zime dok su svi zakop čani na to i zaboravm pa me onda proli će raspizdi, ali do jeseni se smirim. ANE - Mene jako uzbudi kad vidim dok se vozin auton kako neki muški piša uz cestu. ROZA - Mene uzbu ñuju samo intelektualci s malim o ćalima, malo ćelavi, sre ñeni, s kravatama i lakiranim cipelama. Uvik mislim kako puno rade pa im triba jedna da ih mazi i pazi na njih. Kad takog vidin odma mi se nešto doli pokrene, uzela bi takog u krilo i gladila ga po ćelavoj mu ćeli. NATAŠA - Mene super pale kompjuteraši jer imaju mal o ve ći stomak od sidenja prid kompjutorom, pa uvik mislim kako mora bit lipo stisnit se uz takog pa te onda taj stoma či ć lipo grije i ljulja. Kod tih me kompjuteraša još u zbu ñuje što su pametni za popizdit. MERI - Mene uzbu ñuju intelektualci. Važno mije samo daje neko pameta n, a onda

ako je pametan more izgledat bilo kako, more bit i mali debeli ili veliki debeli samo da je pametan i da pametno govori. DINA - Mene uzbu ñuje guzica, prava muška, utegnuta u uskim rebatinka ma. Gola mi nije nešto jer se često zna desit da kad ju ništa ne drži na okupu i n ije Bog zna šta. SUZANA - Mene strašno uzbudi kad muški na kraju uta kmice izmjenjuju znojave majce pa im se vide lipa sportski razvijena tila. Z ato kad neman muškog, doma gledan utakmicu. ARIJANA ČULINA BRANKA - Mene jako uzbu ñuje veliki gvozdeni sat na dobro razvijenoj dlakavo j muškoj ruci, to kad vidim popizdim, samo što se često zna dogodit da na drugoj vidim zlatnu tanku narukvicu pa se odma oladim. BOSE - Samo me jedna stvar može uzbudit: nagelirana kosa. DARA - Mene jako uzbu ñuju muški koji po ulici vode i nosaju dicu, ali sam o kad in nisu žene u blizini. Onda odma ositim miris di čijeg šampona, pomišan s mirisom pitralona i duvana i pomislim kako bi bila dobra i malom, a i tati. SNJEZANA - Uzbu ñuju me samo dlakavi muškarci, kad mi muški nije dla kav iman osje ćaj da grlim linoleum. VIKI-Jako me uzbu ñuju muški koji nose bile bokserice, ali one stisnut e uz tilo. Samo šta to još nisam vidila u životu ve ć samo na slici. ZORA - Mene jako uzbudi muškarac sa rastavljenim zu bima jer mi se to u jednom ranijem slu čaju pokazalo ka neponovljiva komparativna prednost. SLAVICA - Mene uzbu ñuju samo muškarci u uniformama, od vojnih lica do policajaca. Nisu loši ni voza či tramvaja i autobusa, a i kod pripadnika gradske čisto će ta uniforma je nešto bez čega ih nikad ne bi uo čila. MARIJANA-Mene uzbu ñuju samo tipovi ala Miso Kova č, koji nose raskop čanu košulju pa im se tri- četri zlatna lanca zamrse o dlake na prsima. 218 - - - - - """ "" ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA SANJA - Jako me dugo nije ništa uzbu ñivalo, ali nigdi prije, kad sam išla na fitnes, nisu bila dobro zatvorena vrata muške svla čionice pa sam onako u letu malo provirila. Nije to bilo ništa posebno, par muš kih guzica, para iz tuševa i kiseli miris iz zno-javih maica, bi čava i patika. Ali u tome je bilo ne čega privla čnog. MARE - Uzbu ñuju me manualci. Snažni i muževni, brutalni, razvij eni. Zamišljam se ko Pal či ća u njihovom snažnom muškom zagrljaju i želim da me zgrabe divlje, selja čki i brutalno mi utisnu filmski poljubac. I ui ONE STVARI Ovu temu san čuvala za kraj jer me je o tome nekako najviše straj pisat zbog njene delikatnosti, moje nestru čnosti, a i neke nelagode i neugode koju osje ćam kad o tome pišem. 0 tome ne triba govorit ni pis at. To triba radit. Ali pošto se, eto, sve oko toga vrti od ro ñenja pa do smrti jednostavno moran i o tome nešto re ć. Jer, sva životna filozofija ipak se svodi na onu: u se, na se i poda se. Život je, ustvari, red seksa, red spi ze. Kad muški poidu sve šta nañu u frižideru, onda krenu jist ženske. Dugo sam mis lila da za pisat o tome triba bit stru čnjak tipa psiholog, seksolog ili nešto sli čno. To i dan danas mis-lin i toga se držin, ali kako danas ipak živimo u malo fleksibilnijem vrimenu u kojem svak more pisat i govorit o čemu ga volja, i ja san se malo više okura-žila. Mi smo ipak jedno demokracko društ vo i svak more lipo radit šta gaje volja, je li tako. Recimo, taj seks je pri je bila tabu tema, nije se baš tako lako o tome moglo nešto čut i saznat, a i roditelje je di ći nekako

bilo sram o tome govorit. I kad bi dite pitalo: Mam a, kako sanja doša na svit?, mater i otac bi se glupo smijuljili i rekli ono sa čime bi čili taj slu čaj rješili: ðonila te, dušo, roda. A moji su, bar šta se ti če tog životnog podru čja, bili dosta napridni. Co-vik to ne bi od njih o čekiva, ali eto, nerjetko se iznenadimo kad to najmanje o čekujemo. Niko nije ARIJANA ČULINA spominja nikakvu rodu. Kad san pitala mamu to neizb ježno pitanje mla ñe di če, a koje glasi: Kako san ja došla na svit"? mama se mal čice zarumenila u obraš či ćima i stala mu čat ka da joj je zastala neka knedlica u grlu i muca ju ći mi odgovorila- Pa znaš, dušo, tata i mama spavaju z ajedno i onda kad se mama najmanje nada ditejoj uleti u drobi ć. A odakle uleti?, pitala san. A otamo odakle se nikad, dušo, ne bi nadala, rekla je. A št a mama i tata rade u postelji kad to dite uleti?, pitala san dalje. Ništ a, dušo, samo leže, razgovaraju, onda zaspu, i dok mama spava ditejoj d oleti u drobi ć, a da mama ni sama ne zna kako, jednostavno sklizne, tiho je p ro-mrmljala mater. Onda san ih ja naravski nastavila pilat dok su se o ni sve više glupo smijuljili i crvenili. A kako meni nije došlo dite kad san spavala u sobi sa ro ñakon Markom za Boži ć? Zato šta ste vi spavali u odvojenim kreveti ćima, a ne u jednoj postelji, reka je otac. Jesmo, jesmo, odgo vorila san žurno. Marku je po no ći bilo zima pa je uletija u moju postelju i stiska se uz mene. Staaaaa?, zajapurija se otac, a borami dobro da san ovo čuj a i to ti meni tek sad govoriš? Šta?, pitala san. Ništa, ništa. Sutra ću ja razgovarat s Markovin ocen. Ono je bijaprvi i zadnji put daje kod nas pri spava. Ma vidi ti mangupa, majmuna majmunskoga, orangutana, dobro da ga ja niš an vidija, šatra bi ga u papar, buva od njega ne bi ostala, bagerom bi priko njega priša. Ma da san zna, za one klempave uši bi ga dovatija i izvuka iz kreveta ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA tako da bi mu došle još ve će, ka u slona. Još mi i incest u ku ći fali, ka da već nije dosta debila oko mene pa bi mi još samo jedan triba. Vidi će kad ga ja uvatin! Ja san po čela plakat jel nišan nikako mogla razumit zašto bi on nabaketa bidnoga Marka sa kojin je meni bilo tako l ipo grijat se u postelji za Boži ć. Plakala san šta nan to otac više ne će dopustit. Ništa to meni nije bilo jasno zašto i šta smo mi Bogu i roditeljima skrivil i, staje to taj incest i debil. Lipo smo ležali i grijali se, a meni u drob, dok smo spavali, nije ništa, nikakvo dite uletilo. I staje mater više pri mirivala oca, on je sve više divlja, pizdija i pritija Marku i njegovon ćaći tako da se tu razgovor mora prikinit. Mater me je, bidna, zagrlila i nekak o utješila, a ja san tek nakon godina i godina saznala zastoje otac popizdij a, staje to incest i kako se prave debili. Danas su dica manje gluplja nego šta san ja bila. O svemu saznaju odma kad se rode. Oni iz droba umisto sa posteljicom izlaze sa kompjuterom. Od malih nogu im na sve strane prid o čima šivaju slike golih ženskih, muških i neke raznorazne gnusne kombinacije. Naoružani su porno časopisima, kazetama, internetima, filmovima, staje u neku ruku dobro, a u drugu, brate, i nije. Oni Amerikanci bi za lovu sve napravili, baš sve. Tako da su in puni filmovi nasilja, kriminala i golotinje. Naši opet kupuju te filmove i prikazuju na televiziji prije nego dica idu le ć, tako da se, gledaju ći ih, u njihovom jadnom malom mozgu svakakve misli roje i kote. ARIJANA ČULINA Idealiziraju one koje bi najmanje tribali. Prošle j e godine jedno dite na televiziji gledalo di se njegov omiljeni glavni glu mac obisija pa se i on samoobisija na roletu u svojoj sobi dok su mu starc i čavrljali i ispijali kavicu u dnevnom gledaju ći kraj te iste serije. Staje dalje bilo, bolje da n e znate. I onda se mi čudimo odakle seksualni manijaci. Eto iz tih filmova . Ako

to dica gledaju od malih nogu to in postaje normaln o i oni se sa takvim tipovima identificiraju, pa ih danas-sutra u stvarn om životu i sami izigravaju. Zato mi je u neku ruku bilo i draže šta san ka mala bila seksualno gluplja, zatucanija i neosvješ-tena. Bolje bit neos vješten nego manijak. Ja, na primjer, te filmove, posli koji drš ćen i ne mogu zaspat, uop će ne volin i neću gledat. Pa ne ću ja pla ćat pretplatu da me neko straši, ionako san ve ć dosta pri-padnuta od ovog jebenog, nemilosrdnog živ ota. Kad sama gledan, recimo, neki takvi film po čnen se u straju nesvjesno osvrtat oko sebe i sve gledan o če li ko isko čit iza zavjese ili ormara, silovat me il priklat ka kokoš. Još nekako, ajde, ajde da me siluje, ali, mislin se , zašto da me kolje, ne mora to uvik nužno i ć jedno s drugin. I tako. Ja puno više volin one lip e romanti čne starinske filmove za isplakat se, za povratit du šu i natopit kušin suzama žalosnicama. U tim filmovima se dvoje, recim o, na po četku sva ñaju, prave jedan drugome dišpete, a od samog po četka vidiš kako će to sve skupa završit, nema dileme. Tipa, ko se tu če taj se voli. Ona bude buntovna i 226 ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA divlja, neukro ćena ka divlja ma čka, tigrica s pan ña-ma od tri metra, kose boje kamomile i o čiju boje karamele od lješnjaka, on miši ćav, preplanuo, sa maljama na prsima, bradon od tri dana i o čima boje divljega zumbula. Pri kraju filma dojaše, ka pravi kauboj, ukroti je ka kobilu, zgrab i i utisne joj divlji filmski poljubac s jezikom. Ona se koprca, koprca, potom malaksa u njegovon zagrljaju, on je digne na konja i s njom odjaše na njihov do smrti zajedni čki ran č na kojem će izrodit puno di čice i živit sritno i zadovoljno do kraja života. Di end. Takve filmove ja obožavan i uvik se raspla čen nad svojom sudbinom. Za neke su možda ti filmovi glupi i ljiga vi, ali baš me briga za njih. Ja san bila i osta ću nepopravljivi romantik. Pa ako je to glupo onda sanja glupa i šta me briga. Tila bi da je i mene ta ko neko ukrotija iz ljubavi, diga na konja i sa mnon zaprašija, a mene su svi, bidnu, samo bacili sa konja na tovara i nepovratno otprašili. Tužno je to, tužno. Za popizdit. Uvik kad mi tako do ñe nešto u grudima teško, a u grlu mi se stisne, sit in se one naše stare dalmatinske kancone: Kad bi moje suze na kamen padale Kamen bi se raspa suze bi ostale. E moje bi ga suze izile, izgrizle ka solna kiselina , toliko su jake i bolne. Ali dobro, dosta je bilo kuknjave, sad moran pomalo po čet pisat o onome o čemu san van rekla da osje ćan ka svoju neku obavezu da pišen. Dobro, ustvari, nije to neka baš moja obaveza, ali neka potriba je, jer mislin da to stvarno ARIJANA ČULINA moram napisat u jednoj ovakvoj knjizi u kojoj se čilo vrime govori o odnosu muškarca i žene, a ne mogu ipak zaokružit jedan tak av odnos bez onog najhitnijeg šta muško i žensko veže i zbog čega me ñu njima dolazi do svih i svakakvih pizdarija, a to su one stvari. Sad, moje vlastito iskustvo u tome nije neka ludnica, ali san se zato povodila malo za iskustvom drugih sa kojima san ćakulala, a najviše su mi pomogle moje prije. Pro čitala san i provrtila brdo ženski časopisa u kojima više ništa drugo ne moš ni pro čitat osim kako skinit celulit, kako uzbudit muškarca na iljadu na čina i probudit ponovo zamrlu strast unutar braka. Tu obi čno pišu kako žena triba po čet kupovat izazovno donje rublje, u bojama i minimalisti čko, crveno, žuto, crno, na cviti će. Eto, ve ć prve stvari u kojoj se ne slažemo. Ja mislin, ako muškarac voli neku žensku, ako se ka bik na nju pomami, on s ve zbaci s nje, rastrga, zatvori o či tako da donje rublje u biti ni ne vidi. Jadna ti je ona strast koja se takvim pizdarijama mora budit. Onda nadalje pišu kako parovi koji o će ponovo upalit vatru ljubavi i strasti moraju promin it stalno misto vo ñenja

ljubavi, a to je bra čna postelja i oti ć malo za promjenu na balkon, u dvor, lift, auto, na krov, na stablo, u šufit ili čak neko drugo izazovnije i riska-ntnije misto, di uvik imaš osje ćaj da će neko do ć, samo šta nije stiga. Taj osje ćaj napetosti ih uzbu ñuje jer imaju osje ćaj kra ñe zabranjenog vo ća. To mi isto nije baš najjasnije jer će im ubrzo dopizdit i balkon i stablo i auto, pa di će se onda odselit da bi 228 ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA probudili svoju uspavalu strast, na Mars? I tako sa n ja vrtila, provrtila i prelistala gomilu tih časopisa i stru čne literature u kojima se, tobože, m.ore svašta pro čitat o onin stvarima. Ali sa stru čne strane govoru da se tu često radi o vrlo nepouzdanim informacijama staje šta, pa san onda je odlu čila razjasnit možda neke stvari onako kako ih ja vidin, slutin i doživljavan. Najve ći stru čnjak u analizi onih stvari je Frojd, ali govoru da mu te prve teorije v iše ne vride. Sve se minja. Čovik bi reka kako se to nikad ne more prominit, one stvari uvik ostaju one stvari. E, ali nije to baš tako. To sve more bit, a i ne mora. Osim toga, ti Frojd nije nikad puno raspravlja o onin stvarima ve zanin za žene, pa je tek jedna Mari po čela o tom pisat. Žena najbolje pozna ženu, nema tu. Sad, ja san ipak katoli čki odgojena i mogu mislit šta bi mi rekli otac i ma ter da vide kojin in se ćer pizdarijama bavi i o čemu piše, ali, fala Bogu, moj otac nije stiga nikad pro čitat knjigu dalje od pete strane zato ovo i pišen p ri samom kraju knjige di on ne će i tako nikad do ć, jedino ako po čne čitat odostraga, ka staja uvik čitan novine. A, eto, nadan se da ne će i da mu niko od vas ne će ništa o ovome spomenit. Unaprid vam fala. Znan da s e danas malo povjerenje u ljude poljuljalo, ali ono se mora kad-tad vratit i mi moramo po čet virovat jedno drugome ako o ćemo u ć u Evropu. Znan da nišan neki stru čnjak, ali koliki nisu pa pišu. Dakle, najprije ćemo re ć nešto o anatomiji onih stvari. Frojd je uvik govor ija da mi žene imamo istu ARIJANA ČULINA onu stvar ka muški samo da nan je zakržljala i uvu čena pa da smo zato mi iskompleksirane, a po meni bi i muški mogli bit isk ompleksirani, šta in ta stvar nije uvu čena i kroz nju ne more iza ć novi život. Takvih blentavih teorija ima kolko o ćeš. Sve se minja, pa i te teorije. Najbolja teorija je vlastita. U nekin primitivnim plemenima djevoj čicama su čak i rizali tu zakržljalu stvar da ne bi mogle uživat. To su stvar no vrhunske budalaštine i primitivizam. Sri ća da nišan tamo ro ñena. Pa da je Bog tija napravit ženu bez toga bija bije napravija. U nekim vjerama postoji p ravilo muškog obrezivanja, ali oni i posli toga mogu uživat, a bidne žene budu osaka ćene za čili život. Uvik su pronalazili neke gnjusobe da osakate ili op tuže bidno žensko. A žensko ka žensko, moralo je trpit i to sve zbog one Eve ko ja je ve ć na samom po četku sve uprskala i zgrišila u Edenskom vrtu. Na primjer , za vrime kraljice Viktorije žene su optuživale ako su uživale u seksu , a danas ih optužuju ako ne uživaju i pišu recepte na sve strane kako to pos ti ć. Dakle muški imaju onu mušku stvar, a ženske imaju o nu žensku stvar, oni šta imaju malo muške stvari i malo ženske, šta im je to sve izmišano i zbr čkano zovu se hermafroditi. Muške i ženske stvari se bitn o razlikuju po svemu, a najhitnija razlika je šta muška stvar nema kosti i ima balotice sa strane. Ustvari, to sve imaju i žene samo šta je to kod nas sve uvu čeno, a kod njih izvu čeno, šta bi reka oni blentavi Frojd. Ja mislin da n jemu nisu baš bile ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA sve na mistu, ali neka mu bude. Te balotice se kod ženskih zovu jajnici, a kod muških jaja ilitiga testisi. Testis ina če na gr čkom zna či svjedok, odakle je i

došla ri č testamenat, jer su prije muški prilikom časnih prisezanja stavljali ruku na te balote, pošto se nisu znali potpisat. Go voru da su muške stvari interesantnije za vidit od ženskih. Ženske su uglav nom sve sli čne i tu nema nekih ve ćih odstupanja, ako je sa ženom sve u redu. Po žensk oj stvari moš vidit radi li se o prirodnoj ili falšoj plavuši. Mu ške stvari su dosta razli čite, ali je zapravo najhitnije da se mogu aktivirat i stavit u funkciju u svakom trenutku kad nam se to prohtije. To je naj hitnije, a ostalo manje-više. Njih ima svih veli čina, duljina i debljina. A to opet ovisi o na činu promatranja, kutu gledanja i dioptriji. Ako gledaš odozgo stvari su manje nego gledaju ći odozdo ili direktno. To je takozvana opti čka varka. Ili, na primjer, ako je tip dalekovidan, pa skine il zaboravi o ćale kad ide pisat, njegova mu se stvar najedanputa more u činit puno ve ća pa postoji opasnost da popisa postole. Neko voli ovake neko onake, a neko tehni čare. To su oni s malim, al živahni. Zdene govori ako ve ć mora birat, bolje daje deblji nego daje kra ći. A šta ćeš, sto ljudi sto ćudi. Ali ono staje u svemu tome najbolje to je da, kad se zaljubiš u nekoga, nikad ne moš znat kolika mu j e ona stvar. To je ono najbolje, jer i ovako je ženskima teško n ać frajera, i nerjetko su jako izbirljive, a moš mislit šta bi tek izvoljeval e kad bi muškima na čelu visila ARIJANA ČULINA ona stvar. Šta opet more bit, a i ne mora, jer pišu da veli čina one opuštene stvari nema veze sa dignutom. Ne mislin ja da bi mu škarci opet tribali hodat ka nosorozi i da in ona stvar na čelu strši, govorim to samo hipoteti čki. Ona muška stvar nije tako ñer proporcionalna ni sa veli činom muških stopala, a ni nosa za kojeg tvrde daje gra ñen od istog materjala. Nema veze ni sa visinom niti pak sa ne čijom korpu-lentnosti jer je poznato nešto šta možda niste dosad čuli. A to je da je u orangutana ona stvar najsi ćuš-nija, nema je šta vidit, tribaš je mikroskopom tražit. A zašto je to tako, s tru čnjaci nisu uspili ni do dan danas dokazat. Ali tako je sto posto. Morete pr ovjerit ako di vidite kojeg orangutana ili King Konga. I, eto, opet dolazimo do one da u maloj boci leži špirit. Dakle ni velik nos, ni visina košarkaša, ni postole veli čine di čijeg groba, ni tilo majmuna orangutana nisu mjerilo za v eli činu i opseg one stvari. To uvik ostaje tajna i iznena ñenje. Sprajs. Pa i lizalice i kin-derjaja su isto u celofanu. A znate staje mene, za poludit, iznenadilo i šta me totalno šokiralo? U dobi kad san bila ono negdi oko puberteta obi čno bi se liti išla kupat na plažu zajedno sa muškom i ženskom ekipom. Na moru bi obi čno skakali, divljali i obavezno bacili na briškulu i tresetu. Ja i još nek e prije imale smo malo ve će sise, pa smo se kupale u majcama da ih nekako sakri jemo, a to bi, kad se smočilo i prilipilo uz tilo, za muške bilo još napetije i izazovnije. Vole i oni kad se stvari samo daju naslutit. Ali tila san van zapravo ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA re ć nešto drugo, šta me je zapravo šokiralo. Znate ono kad muški iza ñu iz mora i protresu malo rau- dantine. To je za mene bila nekako normalna stvar pa na to nisam baš obra ćala pažnju sve dok jedan nije sta blizu mene i to u činija. Kad san to vidila ostala san uko čena ka kip, ostala san paf. A šta je mene zapravo toliko šokiralo. E pa, to šta san pri vrhu tih njegovih protrešenih mudantina na moje opće zaprepaštenje, ugledala muške stidne dla čice. To me šokiralo zato jer san dotad živila u dubokom uvjerenju da dla čice imaju samo žene, a da je ona muška stvar u biti ćelava. Nišan tila ništa o tome pitat prijateljice da mi se ne bi rugale. Tako da s an

još puno vrimena posli živila u dubokom neznanju i dilemama. One stvari prije nisu dozvoljavali radit prije brak a, a nakon prve bra čne no ći svatovi bi ispod ponistre čekali da im mladenci bace lancun ka dokaz mladenkine nevinosti. Ako je bila nevina, na lancun u bi ostali tragovi, a ako nije, morala bi se pripremit za lin č šta je totalno nepravedno jer nevinost žensko more izgubit na sto mogu ćih na čina. Ako ka mala nezgodno padne i udari se, ako, na primjer, jaše konja ili se vozi biciklo m pa se nabije, i tako. Svima je do te ženine nevinosti užasno stalo, a naj više onima koji tvrde da to uopće nije bitno. Tako da se dan-danas i u takozvanom n aprednom zapadnom društvu djevicama svi dive, klanjaju, čuvaju ih i štite, šta je i normalno kad se zna da je to tamo ve ć izumrla vrsta. S druge strane, žene koje ARIJANA CULINA su malo predugo djevice, ka na primjer stare cure - svi žale. I kako onda svima ugodit. Pogotovo onima koji govoru da to trib a napravit iz ljubavi. Pa ne more žensko naru čit ljubav svog života kad pljesne dlanovima. Nije mañioni čar. Recimo, u srednjem vjeku feudalac je sa nevisto n feudalnog podanika da sebi za pravo da s njon provede prvu no ć, oslobodi je, otpusti i vrati mladoženji. I ko je nju onda pita za zaljublj enost? Mladoženja, odnosno podanik nije se bunija jer je u tom slu čaju bija oslobo ñen pla ćanja poreza. Sri ća da taj zakon nije danas jer bi puno muških prije žrtvovali žensko divi čanstvo nego svoj žep, ra čunaju ći da se ona ženska stvar ne troši, a pare, bogme, i te kako. I tako su oni oduvik sa bid-nim ž enama radili šta su tili. Uvik su bile roblje, zato i nije čudo da i dan-danas još teže za slobodom koju nikad ne će u potpunosti imat. S tim se bolje pomirit, nego t ražit nemogu će. Kad su dvoje ljudi zajedno i kada se vole nerje-tko se može čut izreka: Našla krpa zakrpu ili Namirisali su se. Pošto smo mi ljud i isto neka vrsta beštije, jer govoru da smo postali od majmuna, a poznato je da se beštije nanjuše, tako i ljude jedno drugome privla či ili odbija miris ilitiga vonj. E sad, šta se ti če toga stvarno su čudni putevi Božji. Meni je najprirodnija stvar na svitu čisto ća i osobna higijena svakog ljudskog bi ća. Ali, eto, ima onih koje odbija miris sapuna i svježine, a privla či miris znoja i ustajalosti. Ju čer sam baš gledala film u kojem jednu ugla ñenu ženu iz bogate obitelji, una- ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ON1N STVARIMA to č udvaranjima isto tako bogatog i ugla ñenog muškarca, privla či baš jedan koji je sušta suprotnost tome. Neugla ñen, neobrijan, brutalan i pomalo smrdljiv. No, me ñutim, toga smrdljivoga za divno čudo ona nije zanimala. I kad je oni ugla ñeni skužija na šta se u biti ona pali, pustija je b radu, brkove i nije se tušira pet dana. A kad ju je uz sve to brut alno privuka sebi i kosti joj polomija ona se totalno uzbudila i za njim defi nitivno poludila. Virovali ili ne, ima i muških koji vole malo smrdlj ive žene. Predstavnica tih smrdljivica je čuvena lejdi Četerli. Jedna je u novinama napisala da voli samo jestive m uškarce. To su oni ugla ñeni, ure ñeni i mirisni šta bi ih od dragosti moga pojist. Ja bi se uglavnom s njom tu složila, jer, recimo, nekog ko m i smrdi po dugostoje ćem znoju ili nekoj tufini, pa mu još ka tome i kosa vi si masna ka manistra nema šanse da taknen. Eto, žena je rekla da voli samo je stive muškarce, ali, na primjer, ne znan šta bi joj rekla u slu čaju ženske stvari koja, prema nekima, malo miriše na ribu, a poznato je da su ribe vrlo j estive i zdrave za jist. Dakle, mirisni i jestivi muški puno su privla čniji od onih koji to nisu, ali i tu postoji opasnost ako se malko pretjera, ako se m uškarac zanese pa se previše namuš ća, napudra, naspreja, izglanca. Žena u takvom slu čaju more dobit dojam da se ljubi sa prijateljicom i da je postala lezba ča. Zato je najbolje koristit sapun i vodu koje bar u današnje vri-me, f ala Bogu, ima. Ali osim

higijenskih mirisa - 235 ARIJANA CULINA ugodnih od pranja i parfimiranja i neugodnih od nep ranja, svaki čovik ima i svoj prirodni osebujan miris. I tako ka šta nema na svitu dva ista lica, tako nema ni dva ista mirisa ilitiga vonja. I prema tim vonjima parovi se jednostavno ka pasi nanjuše, privuku ili odbiju. Je dnu osobu čili život privla če sli čni mirisi, zato nije rjetka pojava kad se tip, reci mo, ženi više puta, da mu žene sli če jedna drugoj. To mi nesvjesno radimo. Iako nakon raskida mislimo da ćemo na ć nekog skroz razli čitog, obi čno nabasamo na sli čnu osobu. Na primjer, sve bivše žene od onog pokojnog režisera ðona Dereka sli če jedna na drugu ka jaje jaju. Linda Evans. Ursula An dres i Bo Derek, posli su još postale i najbolje prijateljice. A znate zašto? Sli če jedna drugoj ne samo fizi čki, nego i iznutra, a sigurna sam da sli čno i mirišu. Zato neke ženske kažu da uvik ugaze u istu septi čku jamu od frajera. Muškarac na neki na čin mora bit nasilan da bi se dokaza ka frajer, ali danas su se uloge izgleda malo izminile, pa ima puno žens kih koje su agresivnije od muških. Napadaju sa svih strana, di stignu. Ne moš ih se otarasit. Ka nametnici su. Tako da se ni bidnim muškima nije lak o sa tim nosit. Pa ne moraju ni oni baš svako jelo šta im se nudi pojist i provarit. Oni vole bit ti koji će uvatit plijen, zato ako van se neko svidi morete pucat iz svih ženskih raspoloživih oružja, ali da on ipak na kraju ima os je ćaj da je on taj koji je vas namamija u mriže i da ste vi bidna riba koja se tu našla i čeka njega da je ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA iz mriže oslobodi. Tako je to uvik bilo u povjesti. Don Huan, Kazanova i moderni junak, oni ðems Bond. Sve su to dobro poznati lovci sa kojima s e svaki muški voli identificirat, a vi in morate pružit tu mogućnost da bi oni bili sigurni u svoj maco gard. Ako se, recimo, taj maco koji put napije, ili ga nešto tišti, ili mu punica isprid vrata škripi, mož e se dogodit da mu hidraulika zakaže i da padne u depresiju. Budite mi lostivi prema njemu jer žene su tu ipak u prednosti. One kako tako, tile ne tile, dalo im se ili ne, uvik mogu. Pijani stražar u Šekspirovu Makbetu lipo je re-ka š ta alkohol čini muškome: Bludni čenje, gospodine, uzbu ñuje ga i ne uzbu ñuje: pobu ñuje požudu, a brani ispunjenje. To znan još iz rjetke lektire. Jedina g ora stvar od izrugivanja muškog u takvin situacijama je da ga ženska namami i navu če na tanak led, a onda uvati crtu. U tom slu čaju on može totalno poludit i svašta napravit. Zato se nemojte puno s njima zafrkavat. Danas u apotekama postoji miljon bo čica za vje čnu mladost. Svi bi tili, i muškarci i žene, šta dulje ostat mladi, ali tu čovik triba imat mozga i svatit da sve ima svoj rok trajanja, pa tako i ljudsko til o. I šta bi mi, na primjer, koristilo da umisto sto godina iman sto dvadeset. M etuzalem bi bila sa sto isto ka i sa sto dvadeset, samo bi se duže mu čila. Ne mogu ljudi protiv Boga. U prirodi vladaju neke zakonitosti, mi smo dio njih i s tim se bolje odma pomirit nego poludit, u nastojanju održavanja vje čne 237 ARIJANA ČULINA mladosti. Pa koliki su stariji i nemo ćni muški našli smrt u ljubavni činom zagrljaju i to sve zato šta su tili radit ono za št a više nisu imali ni godine ni snagu. Oni bi se nakljukali raznoraznin vijagram a, srce ne bi izdržalo i skvik. Utješno im more bit jedino šta su imali slat ku smrt. Da se mladost more kupit onda bi svi miljarderi bili vje čno mladi. Najstariji pokušaj pomla ñivanja starog muškarca je mlada žena. Tako je stari

izraelski kralj David virova da se čovik more podmladit udisanjem daha mladih cura, pa je oko sebe okupija čilu svitu mladica koje su mu iz dana u dan puvale u usta, ali umisto da je on njihov mla ñahni dah duboko uda-nija kralj David je u rekordnom roku izdanija. Nije to moga iz držat, preforsira se i srce mu je jednog dana samo izdušilo. Virovali ili ne, o vaj isti recept kod pantagana u potpunosti pali. Ako se me ñu stare mužjake pusti mlada ženka, stare pantagane će, iako s njima neće radit one stvari, čak ih niti dodirivat, u rekordnom roku postat puno vitalnije, mladolikije i živit će dulje. I aj sad ti nekom reci onu: Jadan ti je, živi ka pantagana. Nije ni njima tako loše. Ima ju i oni neki svoj ñir, a ne bi se zaklela da se puno naših starijih muških u ovom slu čaju ne bi zaminilo sa njima. Zato je najbolje imat uza se generacijskog partnera s kojim se lipo oko svega moš dogovorit, pa ako se ni jednom ni drugom više n e rade one stvari zašto bi se dalje mu čili. Manje dokazivanja, dulji život. ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA U prvom razredu osnovne škole sidila san u klupi sa jednin Zokijem i kad san ga nešto naljutila reka mi je da san pederica. Fala Bogu, kako nikom nisam ostajala dužna ja san njemu rekla da ako san ja ped erica onda je on peder. On je na to poludija i reka da će mi zalipit trisku ako mu još jednom kažen daje peder. Onda sanja njemu rekla da zastoje on meni re ka da san pederica. Onda je on mene pita je li ja uop će znan šta je to peder. Ja san rekla da neman blage veze. Onda mi je on reka: Tuko, to ti je kad muško voli muškoga. Mislila san da se Zoki zajebaje, takvo nešto nišan mogla virova t, jer tek šta san donekle saznala i ostala šokirana o na činu na koji dica dolaze na svit, ova me informacija do kraja zbunila i ništa mi više nije b ilo jasno. Sve mi se izmišalo. Više nišan znala ko koga i ko s kim u bit i triba bit da bi se rodilo dite. Najprije su mi rekli da ga donosi roda, onda da do ñe na svit ako tata i mama spavaju zajedno i kad mami uleti, a sad se pit am kako dva muška čovika mogu imat dite. A onda sanja pederica zato jel voli n pedere, je li, pitala san ga. Pederice, glupa čo, volepederice, reka je. Ništa ja njega nišan razu mila, a u mom daljnjem traženju informacija o tim fenomenim a i konstantnim zapitkivanjima prikinila nas je u čiteljica i raz-mistila u razli čite klupe da više ne brbljamo. Zoki mi više nije nikad tija o to me pri čat, a puno godina posli ja san stvarno saznala da je bija u pravu i d a se muški koji vole muške zovu homoseksualci ilitiga pederi, a žene šta vole žene, lezbijke ilitiga pederice. -, -t __ ___ ___ __ _ eo3 ARIJANA ČULINA Oni kojima uop će nije važno je li muško ili žensko i kad razmišlja po principu: Daj šta daš, uzmi šta dovatiš, muško ili žensko, nije bitno, zovu se bisek-sualci. U takvin stvarima neman nikakvog isku stva, a i oni koji ga imaju o tome nerado govore, tako da u neku ve ću problematiku toga ne mogu i ne ću ulazit. Samo znan da je to neizlje čivo, da se taki rodiš i da su za to zaslužni ili krivi geni i hormoni. Vanjski izgled z a prepoznavanje takve osobe ništa ne zna či. To ne moraju uvik bit baletani, plesa či ili neki tipovi piskutava glasa. Mogu bit i oni za koje se to ne bi nikad reklo i mogu izgledat skroz maco, a naj češće su u braku i imaju dicu. I sad ako te muž vara i ako moraš izabrat od dva zla, onda bolje da te va ra sa ženom nego muškim. Bar ja tako mislim. Kažu da je čest uzrok homoseksualnosti nepopustljiv otac i zavodljiva mater zbog čega takav momak dobij a nadimak materin sin. Sve to zapravo more bit, a i ne mora. U nekim zemljama doz voljena je ženidba ovakvih parova, dok su u nekima vrlo rigorozni prema istim. Nedavno je u Beogradu održan skup homoseksualaca na kojem su bili i fizi čki napadnuti. Nezgoda je da je taj dan okupljanja pao upravo negdi u vrime kad su Miloševi ća isporu čivali

Hagu. Mnogi nezadovoljni tim činom nabaketali su prve koji su im došli pod ruku. Na nesri ću zalomilo se na bidnim pederima i pedericama iz ra znih djelova svita. Oni su se samo tili lipo proveselit i izmjen it neka iskustva, telefone i i mejlove i uop će ih nije bilo briga za politiku. Ali, ŠTA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA eto, kad je ona u pitanju obi čno nevini nagrabuse. Neki iz psihoanalize govoru da svaki čovik ima u sebi tu dozu homoseksualnosti, šta ja ip ak ne bi rekla, rekla bi samo da su pederi često ženine najbolje prijateljice. I u onin stvarima ima još raznih odstupanja. Ima pu no bolesnih mozgova pa te stvari vole radit sa beštijama, Bože oslobodi, čak i mr čima, dicom. Neki vole da ih vežeš, mu čiš, neki sami sebe dave, guše, bi čuju. O tome ne ću ništa govorit jer je to meni totalno nepojmljivo i nenorm alno. S druge strane, ima puno muških koji bi tili bit že nske i obratno pa se operiraju, mada stru čnjaci tvrde daje promjena spola zapravo nemogu ća. Tako da se ta operacija uglavnom sastoji od kidanja one stv ari kod muškog koji bi tija bit žensko i prišivanja one muške stvari na ženu ko ja bi tilabit muško. Ima li takva prišivena stvar posli kakvu funkciju, pitaj B oga. Ja mislin da to stoji samo per la figura. Ima nekih muških šta se samo vole obla čit u veste i kitit se ka žene tako da je jedan Elis na dvoru Luja petnajstog četrdeset devet godina živija ka muškarac, a trideset četri ka žena. Kolike su samo bidne žene završile na psihijatriju zatekavši svog , punašnog debelog, dla kavog muži ća kako seta po kući i ogledava se u njihovim re ñipetima, mudanta-ma, mrižastim bi čvama i takima od 12 cm. Zato san van rekla: Ne možete ni u koga biti sigurni sto posto. Nastojte opet ako van se nešto tako i dogodi reagirat šta normalnije, svatit daje sve izgleda za žive ljude i izbje ć psihijatriju. ARIJANA CULINA I eto, ne bi van više o svemu tome imala šta re ć osim daje to čna ona izreka: Sto ljudi, sto ćudi. Ali, po meni je ipak najlipše ono kako je Bog zamislija, a to je da se me ñusobno vole muško i žensko. Jel, ustvari, da tako n ije ne bi bilo ni svita ni vika. Samo je i u tom voljenju bit an na čin, stil i ritual. Jer on i me ñu beštijama postoji. U Australiji jedna ptica gradi gnjezdo prid kojim pleše i izvodi neke čudne pokrete kao predigru pred parenje. Obi čni golubovi prije toga, recimo, gugu ču. Šta o će re ć da bi se i ljudi tribali nekako oglasit prije nego se zasko če. Mogu, doduše, i mu čat, ništa ne govorit. Samo se gledat u o či dok im ruke rade. Zdene govori daje njoj taj mutavi seks bez ri či bez veze i da naši doma ći muški kad ono rade uglavnom ništa ne govore, šute k a zaliveni. I sad, govori meni Zdene da je ona jedanput kad je bila u toj sit uaciji išla nešto re ć, a da joj je tip opalija peš ćurinu i rekajoj da pazi šta govori. Sad pitaj ti Bo ga staje ona njemu rekla da je on tako burno reagira, ali znan daje bila poludila, digla se i poslala ga u onu stvar. Totaln o je izgubila busolu i rekla mu da ide doma tu ć svoju mater perverzni sadomazohisti čar. A stvarno taj nije bija normalan, jel kako će čovik bit u ljubavnom transu i još uz to pazit šta govori. To jedno s drugin stvarno ne ide, misli n ta logika i trans. A kad ju je uz to još po čeja grist, udrila gaje nogon i rekla mu da ode u va mpire ili stavi brnjicu. Eto, i ovdi se pokazuje da nikad čovik ne more znat na koga će nai ć. Neko za koga bi reka daje oli čenje STA SVAKA ŽENA TRIBA ZNAT 0 ONIN STVARIMA fino će, ugla ñenosti i pristojnosti more se pokazat ka totalni pe rverznjak. Zato je najbolje imat stalnog partnera i ne minjat ako se ne mora. Stvarno. Sve ti to na kraju do ñe isto. Rupa je rupa. Dakle, tila san re ć da su prije oni stvari vrlo bitni ti rituali. Pogl edi, ruže, šaputanja, milovanja, poljupci, zagrljaji. Sv e je to vrlo važno. Taj

osje ćaj kad ti do ñe da se čili naježiš od lipote i ugode i po kojem svaka rupa nije ista. Prvi poljubac posebno je važan. Od njega sve po činje. Na njemu sve zastaje ili ide dalje, zato mu triba posvetit dužnu pažnju. U novinama san pro čitala da je jedna podilila poljupce na vodoravne, n akrenute, podignute i pritisnute. Nakrenuti je onaj koji je nakrenut prem a zapadu ili istoku i lakši je za izvo ñenje od vodoravnog postoje vodoravni ustvari nemogu će izvest ako muško i žensko imaju kus nosine. Taj se vodoravni u tom slu čaju pretvara u eskimski. A bi će se Eskimi i ne mogu ljubit u usta jer imaju velik e noseve, pa to moraju radit s njima umisto ustima, ko će znat. Podignuti poljubac je onaj kad te partner podigne u zrak i nosi do kreveta, ka d na red dolazi pritisnuti. Taj pritisnuti uvik je bolje izvodit na krevetu neg o dok te nosi jer je manja opasnost. U takvim situacijama muškarac se obi čno uživi i zatvori o či pa postoji opasnost da se ne spotakne, žena mu ispadne iz naru čja, padne i opizdi glavon o pod ili rub kantunala. Zato je bolje daje ovaj pritisnuti spušteni nego podignut, odnosno bolje ga je izvodit na ne čem čvrstom nego u zraku. Zdene govori daje njoj najmrži takozvani ARIJANA ĆULI NA zabaljeni poljubac. To je onaj kad frajer razjapi u sta ka kantu i kad puno slini. Moran priznati da tu Zdene ima potpuno pravo . Taj je stvarno ljigav i neromanti čan za popizdit. A menije osobno najdraži onaj polju bac koji ti ide i samo šta nije doša. Jedna iz novina zagrljaje je po dilila na 4 vrste. Dodirni, prohodni, trljaju ći pritisni. Koja je razlika izme ñu kojega, ne znan, ali samo znan da je puno zdravije kad se zagrljaji izvode pr i strasti manje jakosti jer je tada znatno smanjena opasnost od pucanja rebara. I tako, dragi moji, mogla bi vam ja o svemu tome pisat i trabunjat danima, al i mislin da to nema nikakvog smisla jer svak ima neke svoje teorije i v i ñenja oko svega toga. Nije loše sa svima njima bit upoznat, ali se ne treba na njih ni previše oslanjat i njima se optere ćivat, a najbolja teorija je ona do koje sam čovik do ñe. Jer, di po činju teorije, tu po činju i problemi. Di po činje teorija, prestaje ljubav. Kad je ljubav na vrhuncu, teorije su na naj nižoj to čki. To onda sve samo od sebe ide. I da ne zabo-ravin još: one stvar i su vrlo bitne za o čuvanje veze i braka. Znajte, kad partneru opadne interes z a onim stvarima opa je i za vama, zato morate za te stvari uvik bit spremni i n e žalit se na glavobolje, zubobolje ili pospanost. Kad je to u pitanju, čovik uvik mora bit budan. ZAKLJUČAK Eto, sve šta san znala, pro čitala i čula o onim stvarima ja san lipo napisala, a sve to, ustvari, smatran potpuno nepotrebnim. Jer ljubav je instinkt koji nam je Bog ugradija u tilo ka ćip ve ć od samog za čeća. I ta kemija koju dvoje osjete kad se prvi puta vide i iskre koje po čnu frcat od njihovih pogleda niko ne more koliko god pokušava, objasnit. To se ne mor a i ne triba u čit. To je jedino sa čim su naši preci bili upoznati od samog postanka, j edino za šta ne tribaju nikakve knjige, nešto šta je usa ñeno u ljude i beštije od njihovog samog za četka, osje ćaj koji se jednostavno dogodi ili ne. Ako se dogodi , onda je to najlipši osje ćaj koji čovik more doživit, osje ćaj kad više ne hoda po zemlji, kad leti, kad mu se čili svit čini ruži častim. Ako pak niste neke sri će i nikad ga ne doživite pomo ći ni lika nema. Onda barem, o njemu maštajte. To nije zabranjeno i čak je korisno. Mislin da se sve na ovom svitu, osim ljubavi, more pogurat. Ako, na primjer, moraš sam pomaknit veliki, teški kamen i vidiš da ti ne ide može ti neko pomo ć i kamen će se gurnit, ali ljubav ti niko ne more pogurat. Ona je ili nije. Ona se do godi ili ne dogodi. Zato svi ovi recepti o uspješnoj ljubavi koje čitamo po raznoraznim časopisima i novinama uglavnom imaju malo u činka. To u principu jesu neke teorije i izmjenjivanja ljudskih iskustava, ARIJANA ĆULINA

ali pošto je svaki slu čaj sam za sebe i sva čija ljubav jedna jedinstvena i neponovljiva, svak mora na ć sam formulu za vlastitu sre ću. Ona je naprosto neprenosiva. Ka ni lipota. Još san van tila re ć da ljubav nema nikakve veze s pameti, jer je poznato da su, kad je u pitanju ta l jubavna kemija, najpametnije žene radile najve će pizdarije. Kad je ta vrsta emocije u pitanju tu pameti nema, a ako je ima onda to nije prava lju bav, jer tamo di se uplete racio prestaju osje ćaji. To je to. Ja san, evo, u ovoj knjizi svašta napisala i nadrob ila vo ñena vlastitim i tu ñim iskustvima. Drago će mi bit ako ćete se u nekin situacijama prona ć, pa čak se i poistovjetit sa njima. Ali, jedino šta van na kraju iman još re ć to je: SVE TO, DRAGI MOJI, MORE BIT, AI NE MORA. BOG, vaša GOGE