8/16/2019 ARONIJA-2015.

1/32

ARONIJA Aronia melanocarpa (Michx.) Elliot

 jedna je od 15 vrsta iz roda Sorbus , koja ima najveći

privredni značaj. 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

2/32

  Crna aronija  (Aronia melanocarpa   Elliott) pripada potfamiliji

Pomoideae   familije Rosaceae . Osim nje, poznate su i crvena aronija 

(A. arbutifolia   (Elliott) Pers.) i purpurna aronija  (A. prunifolia  

(Marsh.) Rehd.), koje se gaje kao ukrasne biljke.Botanički  gledano, pripada rodu oskoruša  (Sorbus  spp.), zato je

aronija poznata i kao crna oskoruša.

Aronija (crnoploda oskoruša) Рябина – Chokeberry

8/16/2019 ARONIJA-2015.

3/32

Aronija (crnoploda oskoruša) Рябина – Chokeberry

•   Uvedena je u kulturu pre više  od 1 veka, kada je seme ovevoćke  Mičurin  doneo iz Nemačke  u Rusiju i preporučio  zamasovno gajenje.

• Ukupna svetska proizvodnja varira u rasponu od 150.000   do200.000 t   (Najviše  se gaji u Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, Češkoj,  Slovačkoj, Nemačkoj i Skandinavskim zemljama). Kod nas ima starih zasada u okolini GornjegMilanovca (oko 5 ha zasada, koji su stariji od 25 godina).

• Ukupne površine pod zasadima aronije iznose oko 20.000 ha.• Lako se razmnožava (semenom, reznicama, nagrtanjem, mikropropagacijom)

• Jednostavna je tehnologija gajenja• Ne traži nikakvu zaštitu • Rodnost je oko 10 t/ha. 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

4/32

Hemijski sastav ploda aronije

• Plod aronije sadrži  oko 9% šećera, 0,5% pektina, 3%celuloze, 1% organskih kiselina, oko 30 mg/100gvitamina C, antocijanina 435 mg/100g, polifenola 1370mg/100g, tanina 1528 mg/100g  što  plodu daje trpak

ukus (uz pH vrednost ploda od oko 3,6).

•  Takođe  sadrži  i značajne  količine  vitamina E, K, PP,kompleks vitamina B, folnu kiselinu, provitamin A i dr. asadrži i gvožđe, mangan, molibden, fluor, jod i dr.

• Jednom rečju plod aronije je prava riznica mineralnihelemenata i vitamina, kao i svo drugo obojeno jagodasto voće.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

5/32

Upotrebna vrednost ploda aronije

• Od ploda se spravljaju sok, vino, kompot, džem, alkoholni napici, slatka.Vrlo je popularan sok u kombinaciji sa jabukom.

• Zbog obilja antocijana u plodu, koristi se kao bojadiser  i dodajeproizvodime gde treba popraviti boju sa prirodnim supstancama.

• Dosta se koristi u farmaceutskoj industriji  u spravljanju raznih

preparata u lečenju povišenog pritiska, arterioskleroze, nervnih bolesti.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

6/32

 Agroekološki uslovi za gajenjearonije

Aronija se veoma lako prilagođava  različitim  klimatskim uslovima.Dobro uspeva kako u uslovima nordijske, tako i kontinentalne klime,tipične  za centralnu Evropu, pa čak  i sredozemne klime na jugu.

Podjednako dobro uspeva u ravnici i na većim  nadmorskim visinama od1200 do 1500 m.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

7/32

- Za uspevanje zahteva temperat. sumu od 1550°C;- Korenov sistem izmrzava na temperaturama zemljišta ispod –12°C;- Niske temperature ispod –23°C u novembru uslovljavaju oštećenja  naizbojcima aronije, dok u periodu decembar-januar podnosi do –37°C;- Pokazuje  prosečne   zahteve za vodom . Produktivnost je dobra ako godišnja 

količina padavina dostigne nivo od 500–700 mm. Reakcija na veće količine vode je pozitivna.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

8/32

  Ova vrsta voćaka uspeva na bilo kom tipu zemljišta, osim na preterano vlažnom imočvarnom  zemljištu  (Rossell i  Kesgen,  2003). U osnovi, prinos i kvalitetplodova rastu sa povećanjem  plodnosti zemljišta. Najpogodniji su tereni koji

imaju blagokiselu reakciju (pH 5,5 –6,0). Površinski  korenov sistem omogućava razvoj čak u zonama visokih podzemnih voda, gde drugo voće ne uspeva. MeĎutim, 

ukoliko se voda u dužem periodu zadržava na manjoj dubini od 50 cm, biljke mogupretrpeti velika oštećenja.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

9/32

Žbun aronije  je višegodišnji, visine oko 2 do 2,5m i

širine 1,5 do 2m, sa dobromrazgranatošću. 

Grane su vitke i žilave, pa se savijajupod teretom roda, ali ne lome.

Rezidba se obavlja ručno ipodrazumeva proređivanje žbunova naodgovarajući broj rodnih grana. 

Poželjno je da jedan žbun ima 40-45 grana različite starosti, ali ne

starijih od 7 godina.

Grane starosti od 2 do 5 godina sunajproduktivnije i kod žbunova u punojrodnosti na njima se zameće oko 70%

plodova. 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

10/32

Izgled žbunova sorte Nero nakon rezidbe napočetku IV vegetacije (15 do 20 grana) 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

11/32

8/16/2019 ARONIJA-2015.

12/32

U zasadima starijim od 12 godina može se primenitii periodična rezidba gde se celi žbunovi skraćujuna 1 m visine, čime se obnavlja rodni potencijal. 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

13/32

List  je prost, srednjekrupan, kožast i eliptično-

zašiljen, nazubljenih ivica.Na kraju vegetacije listmenja boju i prelazi u

purpurnocrvenu, što deluje

 jako dekorativno.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

14/32

Aronija pred cvetanje

8/16/2019 ARONIJA-2015.

15/32

Fenofaza cvetanja

Cvet je hermafroditan, bele boje.

Cvetovi su skupljeni u racemozne cvasti(gronje). U jednoj cvasti može biti do

20 cvetova.Cvet se sastoji iz 5 okruglastih belih

kruničnih listića, 5 crvenkasto-zelenihčašičnih listića, 16–20 prašnika i jednog

tučka. 

Cvetanje počinje u maju i traje uproseku 10-20 dana.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

16/32

Plod aronije

Plod je sinkarpna koštunica.  Crne je boje, okrugle, spljoštene  ilineznatno izdužene forme, prosečne mase od 1 do 1,5 g. Po obliku i bojinajsličniji je plodu crne ribizle.

Unutar ploda su inkorporirane semenke (5-8 normalno razvijenih semenki).

Gronju čini prosečno 15–20 plodova.

Fenofaza zrenja počinje  u avgustu i završava  se u septembru. Od

cvetanja do zrenja prođe  oko 90 dana. Plodovi sazrevaju jednovremeno što omogućava jednokratnu berbu.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

17/32

Crvena aronija(Aronia arbutifolia )

8/16/2019 ARONIJA-2015.

18/32

8/16/2019 ARONIJA-2015.

19/32

Zasad aronije u podnožju Ostrvice – padine planine Rudnik

8/16/2019 ARONIJA-2015.

20/32

MLAD ZASAD ARONIJE U II GODINI - OBRENOVAC

8/16/2019 ARONIJA-2015.

21/32

10 ha zasada aronije na kraju III vegetacije

(Vitojevci)

8/16/2019 ARONIJA-2015.

22/32

Tehnologija gajenja• Rastojanje sadnje 3x1,5 m, 3x2 m  ili 4x1,5 m (kada se

planira mehanizovana berba). Gaji se u vidu žbuna  beznaslona, isto kao i crna ribizla.

• Zemljište  treba da je lako, rastresito, propusno sa pHvrednošću od 5,5 do 6.

• Za dobar rod potrebno je godišnje  oko 80 – 120 kgazota  (N) po hektaru, 30 – 60 kg fosfora  (P2O5) i 100- 150 kg kalijuma (K2O) po hektaru uz dodatak 60-120kg/ha magnezijuma (MgO).

• Rezidba: U žbunu treba da ima max. do 40 grana različite starosti. Može i svake 7-8 godine da se izvede košenje.

• Zaštita  nije potrebna!  Pepelnica može   biti problem   uneadekvatnim uslovima osvetljenosti i provetrenosti

žbunova.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

23/32

Dobra osobina aronije je redovna rodnost. Ova vrsta počinje da rađa u3. godini, dajući  prinos 300-500 g po biljci. U periodu od 5. do 7.godine  dobijamo 7–8 kg po biljci, da bi od 8. godine, u periodu pune

rodnosti, prinos mogao dostići i do 10 kg po žbunu (oko 16 t/ha). 

PROSEČNI PRINOS SORTE VIKING U PUNOJ RODNOSTI 

HELSINKI, 1980 – 1985. (Izvor: Nyman I., Dalman P., 1986) 

Razmak sadnje 

(Broj biljaka po ha) 1980  1981  1982  1983  1984  1985  Prosek  

3 × 1,5 m

(2200

 biljaka/ha) 

kg po biljci  0,7  3,5  3,7  8,2  10,1  10,2  5,9 

t/ha  1,5  7,7  8,1  18,1  22,2  22,4  12,9 

3 × 2 m

(1660

 biljaka/ha) 

kg po biljci  0,6  3,6  3,6  8,5  11,4  14,4  7,0 

t/ha  1,0  5,9  5,9  14,1  19,1  23,9  11,6 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

24/32

Sorte aronije

• Viking iz Finske, raširena u Skandinavskim zemljama i Poljskoj, vrlo rodna(8-10 kg/žbunu) i kvalitetna sorta krupnih crnih plodova.

• Nero  je češka  sorta, raširena  u mnogim zemljama centralne i severneEvrope, uspravne forme, vrlo rodna, lako se razmnožava  i lako se bere

mašinama. Plod je bogat antocijaninima i vitaminom C.• Moravska slatkoplodna nastala u Češkoj i vrlo je slična sorti Nero. Imauspravan žbun i veliku rodnost – do 12 kg po žbunu u punoj rodnosti.

• Altajska krupnoplodna  je ruska sorta koja se gaji na najsevernijimprostorima jer podnosi najsurovije uslove. Otporna na mraz. Produktivnost

 je prosečna. Plod je krupan i bogat antocijanima.• F 1/7 i F 1/28  su selekcije dobijene u MaĎarskoj. Manje su bujnosti,

dobre rodnosti i kvaliteta ploda.

• Ostale vrednije sorte Elliot (Engl.), Rubina (Nemačka)  i Aron(Danska) su manje zastupljene od napred pomenutih.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

25/32

Viking

Finska sorta. Raširena je u Skandinavskim zemljama i Poljskoj. Vrlo je bujnasorta (može dostići visinu žbuna do 2 ili čak 3 m).

Rano ulazi period rodnosti i daje visoke prinose: u trećoj godini daje 3–4 kg plodova po žbunu, da bi se u dvanaestoj godini prinos povećao na nivo od 8

do 10 kg/žbunu. Plodovi su krupni, sjajnocrne boje i kvalitetni.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

26/32Nero

Češka sorta. Najviše se gaji u Nemačkoj, Rusiji, Litvaniji i Estoniji, a sveviše se širi i u Poljskoj. Uspravne je forme, ali nešto slabije bujnosti. Dostiže

visinu žbuna od 100-130 cm.

Vrlo je rodna sorta. Plodovi su bogati antocijanima i vitaminom C.

Pogodna je za mehanizovanu berbu.

k l k l d

8/16/2019 ARONIJA-2015.

27/32

Moravska slatkoplodna

Stvorena je u Češkoj. Vrlo je slična sorti Nero. Ima uspravan

žbun i veliku rodnost (do 12 kg/žbunu). 

8/16/2019 ARONIJA-2015.

28/32

Dekorativna parkovska biljka

8/16/2019 ARONIJA-2015.

29/32

  Aronija sazreva skoro jednovremeno, a berba se najčešće  vrši  jednokratno.

Najbolji trenutak za berbu jeste kad su plodovi crni i sjajni, odnosno potpuno zreli.

Vrlo lako se odvajaju od peteljke i veoma su otporni na manipulisanje.

BERBA ARONIJE

Jedan radnik može ubrati 80–100 kgplodova dnevno.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

30/32

  Zreli plodovi ne otpadaju i ne trule, budući da je epidermis veoma čvrst, zbog toga mogu ostati na biljci i do mesec dana po sazrevanju, a da pritom

ne dođe do ugrožavanja proizvodnje. Pogodna je za mehanizovanu berbu.

8/16/2019 ARONIJA-2015.

31/32

Sasušeni plodovi iz prethodnegodine

8/16/2019 ARONIJA-2015.

32/32

  Plod se može  čuvati do 2 meseca na temperaturi od 10°C  i vlažnosti vazduha od 80 do 85%, odnosno 3–4 meseca na temperaturi od 2–3°C.Čuvanje  na hladnom ima pozitivan uticaj i na hemijski sastav ploda: opada

d ž j kiselina i tanina b ljš se odnos š ć i kiselina či bobicabi ti i t j l đ