Arsen (As) je metaloid sa kompleksnim hemijskim osobinama koji moe da formira

brojna neorganskih i organskih jedinjenja. Arsen je zastupljen je u zemljinoj kori u koliini

od 2.5 ppm, u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit (FeAsS)

koji se esto nalazi i u leitima pirita.

Arsen se uglavnom javlja kao elementarni, ali najee u obliku jedinjenja sa oksidacionim

stanjima -3, +3 i +5. Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak, smrtonosna doza

iznosi 50 miligrama.Netoksine soli arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajui

mu zelenkastu boju. Soli arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak

unoenjem velikih koliina one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do toksinih soli

arsen(III).

Arsen gradi dva oksida:

Arsen (III) oksid (As2O3) - Poznatiji je i po nazivu arsenik i vrlo je toksian, ali se i u

malim koliinama upotrebljava kao lek.Ima odlike bezbojne staklaste mase koja stajanjem

postaje neprozirna.

Arsen (V) oksid (As2O5) - Dobija se kada se arsenovoj kiselini oduzme voda:

4H3AsO4=As4O10+6H2O

Kada se arsenatna kiselina (H3AsO4) zagreva 2 sata na oko 210C dobija se ovaj arsenov

oksid kao bela, staklasta vrsta supstanca koja se rasplinjuje. Lako je rastvoran u vodi,

stvarajui arsenatnu kiselinu. Poznato je nekoliko arsenata od kojih industrijski znaaj

ima kalcijum-arsenat (Ca3(AsO4)2), koji su upotrebljava za unitavanje tetoina i natrijum

arsenat, Na2HAsO412 H2O koji se upotrebljava pri tampanju pamunog platna.

Arsen u atmosferu dolazi najee usled vulkanske aktivnosti ili poara. Najee se javlja

kao estina materija, dijametra veliine ispod 2m. estine materije koje sa sobom nose

arsen se transportuju vazdunim strujama na odreene razdaljine od izvora, a potom se

deponuju na zemljite kroz procese suve ili mokre depozicije. Koncentracija arsena

uatmosferi je niska od 0.4 do 30ng/l. Sadraj As vazduhu u Evropi, u ruralnim sredinama

se kree od 1-10ng/m3, u nezagaenim urbanim sredinama od 3-30ng/m3, dok

koncentracije u industrijskim oblastima, u blizini izvora emisije mogu da dostignu

koncentracije i do 1g/m3. Srednji sadraji arsena u travi i senu iz okoline termoelektrana

na mrki ugalj iznosi oko 10mg/kg (WHO 2000).

Osnovni naini ekspozicije oveka arsenu su preko hrane i vode, veoma mali deo potie od

zagaenja vazduha. U sledeoj tabeli dati su procentualna apsorpcija dnevne doze arsena

neorganskog arsena:

Izvor Procenat apsorpcije od dnevne

doze

Vazduh

HgS, CH3Cl i (CH3)2Hg. Svako od ovih jedinjenja koja za sobom povlae i razliito

ponaanje u smislu transporta i efekata na ivotnu sredinu i zdravlje oveka.

iva poseduje veliku isparljivost - pri temperaturi od 20oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m-

3 u stanju dinamike ravnotee. Prag bezbednosti ive u vazduhu iznosi 0,05 mg Hg m-3

vazduha, zato prosuta iva predstavlja potencionalnu opasnost od trovanja. Jedinjenja ive:

ivin(I) hlorid - kalomel, koristi se u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za

zatitu biljaka, ivin (II) hlorid - sublimit, slui kao katalizator u organskim sintezama, u

metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju, Hg(CNO)2 ima primenu u proizvodnji detonatora.

iva se u atmosferu emituje u tri forme: elementarna iva (Hg0), Hg (II) u gasnoj fazi

(Hg(II)(g)) i estine ive (Hg(p)).

Vremenske i prostorne skale transporta ive u atmosferi, kao i dipozicija u akvatine i

terestijalne ekosisteme zavisi od njenih fiziko-hemijskih karakteristika. Pare elementarne

ive u atmosferi su relativno inertne prema drugim konstituentima atmosfere i samo se

delimino rastvaraju u vodi. Zbog toga je zadravanje ive u atmosferi relativno dugo (oko

1 godinu). iva koja je emitovana u atmosferu se disperguje i transportuje na velike

razdaljine (na hemisfernoj i globalnoj skali) pre nego to se deponuje na terestijalne i

akvatine receptore.

U podrujima koje se nalaze na veim udaljenostima od industrijskih izvora, koncentracije Hg u atmosferi su od 2-4ng/m3, a u urbanim sredinama oko 10ng/m3. To znai da je

dnevna koliina Hg koja se apsorbuje u rezultat respiratorne ekspozicije, oko 32-64ng u

podrujima koja su manje izloena izvorima zagaenja, odnosno 160 ng/m3 u urbanim

sredinama. Ipak ova dnevna izloenost je mala u poreenosti izloenosti koja potie od

zubnih amalgama koja varira izmeu 3000-17000mg.

iva i jedinjenja ive se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i

gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i

prerada metala, postrojenja za proizvodnji stakla, hemijska industrija, postrojenja za

spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na

deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, itd.

Olovo (Pb) je mek metal, sivkasto plave boje, nerastvorljiv u vodi, velike gustine i niske

temperature topljenja. U prirodi se olovo najee javlja u vidu sulfida, kao ruda galenit

(PbS), iz koje se dobija sirovo olovo prema sledeim jednainama:

2PbS+3O2=2PbO+2SO2

2PbO+C=2Pb+CO2

Takoe, postoje i druge olovne rude: ceruzit (PbCO3), anglezit-(olovo(II) sulfat -PbSO4) koji

je bela kristalna materija slabo rastvorljiva u vodi, krokoit (PbCrO4) i vulfenit (PbMoO4).

Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim

dejstvom (npr. azotna kiselina). Na vazduhu se fino spraeno olovo tzv. piroforno olovo pali

samo od sebe. Olovo se koristi za izradu limova, kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko

vode nisu kisele; njime se oblau elektrini kablov. Olovo se koristi i u vojnoj industriji,

industriji boja, za izradu olovnih akumulatora, za zatitu od rendgenskog i radioaktivnog

zraenja.

Olovo se javlja u dva oksidaciona stanja: Pb(II) I Pb(IV).

Olovo (II) oksid je amfoteran. Koristi za glaziranje keramikih proizvoda, za izradu minijuma

(Pb3O4) koji se koristi kao uta boja u slikarstvu:

PbO+O2=2Pb3O4

Najvei deo olova koji se nalazi u amosferi potie iz antropogenih izvora, a ovek je izloen

putem inhalacije, ali takoe i preko vode za pie i hrane.

Prema nekim podacima u zavisnosti od stepena industrijalizacije, meteorolokih i

topografskih uslova, kao i od frekvencije saobraaja, koliina olova u vazduhu kree se od 1

- 3 ug/m3. Olovo se iz vazduha taloi na zemljite, tako da se u nekultivisanom zemljitu u

blizini nekog industrijskog centra moe nai koncentracije od 8 do 20 mg/kg ili ak i do 400

mg/kg zemljita u blizini neke sobraajnice.

Olovo i jedinjenja olova mogu poticati iz sledeih industrijskih delatnosti: Rafinerije

mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za

spaljivanje, proizvodnja i prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija,

postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje

opasnog otpada na deponiju, deponije iskljuujui deponije inertnog otpada,

proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, postrojenja za gradnju i farbanje ili

skidanje boje sa brodova, itd. Takoe, olovo se emituje u vazduh iz motora sa

unutranjim sagorevanjem.

Bkr (Cu) je metal koji je ovek najranije upoznao. Zstupln u zmlin kri u

kliini d 55 ppm u vidu minrl: hlkpirit (CuSFe2S3), hlkzin Cu2S, bornita

(Cu3FeS3), azurita Cu(OH)22CuCO3 i drugih. isti bkr crvnkst-brn b, mk

mtl, vrl vlik tpltn i lktrin prvdlivsti. N vzduhu n pdl krzii, li

dugim stnjm n njmu bkr s prvli zlnm ptinm bznih sli bkr (hidrksi

krbnt-Cu(OH)2CuCO3-patina, hidrksisulft Cu(OH)2CuSO4 ili hidrksihlrid).

Bakar gradi dva reda jedinjenja, Cu (I)-kupro jedinjenja i Cu (II)-kupri jedinjenj. Jedinjenja

Cu (II) su postojanjija od Cu(I) jedinjenja i zato se ovaj metal u prodi javlja u ovliku takvih

jedinjenja.

Bakar je u ambijentalnom vazduhu prisutan odreeno vreme nakon emisije, a nakon toga

se taloi na zemljite koje upravo iz ovih razloga moe da sadri visoke koncentracije bakra,

dok su pak koncentracije bakra u vazduhu relativno niske.

Bakar i jedinjenja bakra mogu da se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije

mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za

spaljivanje, proizvodnja i prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija,

postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje

opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira,

postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova, itd.

Nikl (Ni) - mtl VIIIB grup, zstupln u zmlin kri u kliini d 80 ppm u bliku

minrl ki skr bvzn sdr i kblt: milrit ili nikelin (NiAs), grsdrfit (NiAsS) i

grnijrit (Ni,Mg)3H4Si2O11 i dr. ist nikl s nlzi u nkim mtritim. Nikl umrn

tvrd, blistv mtl srbrnbl b tprn n krziu. N vzduhu pstn n binim

tmprturm, u kisniku sgrv grdi ksid. Rzbln hlrvdnin i

sumprn kislin spr dluu n njg, li ztn kislin dlu lk i td s grdi nikl-

nitrt. Nikl grdi dva reda jedinjenja, Ni(II) I Ni (III) jedinjenja, ako i niz kmplksnih

dinjnj (hksamin-nikl(II)-brmid). Niklv sli du zln rstvr. Kristi s z

prvlnj drugih mtl rdi ztit, r sm tprn n krziu i im srbrnst s.

Nikl u prhu s kristi k ktliztr u mngim rkcim u industrii, k t

prizvdnj mrgrin (pri stvrdnjvnju ul). Nikl mikrlmnti prisutn u mngim

nzimim.

Nikl je metl koji je u tragovima prisutna u svim medijumima ivotne sredine, vodi, vazduhu,

zemljitu, kao i u biosferi. Emisija nikla u vazduh moe da bude iz prirodnih izvora kao to

su vulkani ili praina koja nastaje kao rezultat delovanja vetra (eolska erozija). Nikl se

najee u ambijentalnom vazduhu nalazi u ovliku sulfata (NiSO4), koksida nikla i

ompleksnog jedinjenja nikla-gvoe oksida

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80

Nikl i jedinjenja nikla mogu da se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije

mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za

spaljivanje, proizvodnja i prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija,

postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje

opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira,

klanice, prerada i obrada mleka, itd.

Polihlorovani bifenili (PCBs) (C12H10-xClx) su grupa sintetikih organohlornih

jedinjenja, sastavljenih od dva benzenova prstena, sa 2 do 10 atoma vodonika zamenjenih

atomima hlora.

Teoretski postoji 209 razliitih polihlorovanih bifenila, koji se jo nazivaju i kongeneri. PCB

kongeneri su viskozne tenosti bez mirisa, ukusa, bledo-ute boje, (visoko hlorisane smee

su viskoznije i ue). Najvie se upotrebljavaju u transformatorima kao rashladni medij

(Piralensko ulje), ne provode struju i podnose visoke temperature (do 1700C). Zabranjeni

su zbog kancerogenog, mutagenog i teratogenog efekta.

Ponaanje PCB u ivotnoj sredini zavisi i stepena hlorinacije, odnosno to je vei broj

hlorovih atoma to je otpornost PCB-a vea. Biodegradacija je jedini proces koji moe da

dovede do raspadanja ove grupe jedinjenja u ivotnoj sredini. Ukoliko se ospuste u

atmosferu, PCB egzistiraju u parnoj fazi, a tendencija adsorpcije za estine materije raste

sa brojem atoma hlora. Dominantni proces transformacije PCB-a u atmosferi je reakcija sa

hidroksi radikalima (OH) koja i odreuje vreme poluraspada PCB-a u atmosferi. Tako da se

vreme potrebno za razlafanje PCB u atmosferi kree od 12.9 dana za monohlorbifenil do 1.3

godine za heterohlorbifenile. Drugi vid uklanjanja PCB iz atmosfre je kroz fizike procese

suve ili mokre depozicije.

Polihlorovani bifenili mogu da se emituje iz industrijskih delatnosti: proizvodnja i

prerada metala, proizvodnja cementnog klinkera u rotacionim peima, krea u

rotacionim peima i klinkera ili krea u drugim vrstama pei, hemijska industrija za

proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, itd.

Policiklini aromatini ugljovodonici (PAHs) - strukturu policiklinih aromatinih

ugljovodonika karakteriu dva ili vie kondenzovanih aromatinih prstenova. Pored

aromatinih prstenova, u strukturu PAH mogu biti ukljueni i dodatni prstenovi, tako da je

broj teorijski moguih policiklinih aromatinih ugljovodonika preko 100, iji je sadraj u

atmosferi est predmet prouavanja. Dve osnovne grupe PAH su supstituisani i

nesupstituisani policiklini aromatini ugljovodonici. PAH se ee javljaju u kompleksnim

meavinama, nego kao pojedinana jedinjenja. Napon pare i Henrijeva konstanta

policiklinih aromatinih ugljovodonika imaju relativno niske vrednosti, tako da spadaju u

poluisparljiva jedinjenja Izvori policiklinih aromatinih ugljovodonika se mogu podeliti na:

antropogene, koji ukljuuju emisije iz domainstava, mobilne, industrijske i poljoprivredne

izvore, i prirodne izvore.

Policiklini aromatini ugljovodonici se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije

mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za

spaljivanje, proizvodnja i prerada metala, postrojenja za topljenje mineralnih

supstanci ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana, hemijska industrija za

proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, postrojenja za

spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na

deponiju, itd.

Hlor i neorganska jedinjenja (kao HCl) - je nemetal sa atomskim brojem 17, to je uto

zelen gas oko 2,5 puta tei od vazduha, neprijatnog, zaguljivog mirisa, veoma otrovan.

Hlor se koristi kao sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je mnogih soli i drugih

jedinjenja. Hlor je veoma rasprostranjen u prirodi i moe se nai u skoro svakom ivom

organizmu, javlja se u vidu dvoatomskih molekula Cl2. Hlor se dobro rastvara u vodi i gradi

hlornu vodu, koja zbog nascentnog kiseonika ima baktericidno dejstvo, a slui i za beljenje

organskih boja. Sa vodom reaguje sporo gradei hlorovodonik i perhlornu kiselinu (HClO).

Sa kiseonikom gradi 5 razliitih oksida. Hlor gradi nekoliko kiselina i odgovarajue soli:

hlorovodoninu (sonu) kiselinu (HCl) i hloride kao soli, perhlornu kiselinu (HClO4) i soli

perhloride, hlorastu kiselinu (HclO2) i soli hlorite, hlornu kiselinu (HclO3) i soli hlorate.

Hlor i neorganska jedinjenja se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije

mineralnih ulja i gasa, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja

i prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za

spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na

deponiju, proizvodnja i prerada drveta, klanice, prerada i obrada mleka, itd.

PCDD + PCDF (dioksini + furani) oznaavaju dve grupe hemijski slino graenih

hlorisanih organskih jedinjenja.

Polihlorni dibenzodiokins (PCDDs), ili jednostavno dioksini, su grupa organskih jedinjenja

koja su polihalogenizovana jedninjenja, koja predstavljaju znaajne zagaivae ivotne

sredine. PCDD se bioakumuliraju kod ljudi i divljih ivotinja zbog svojih lipofilnih svojstava, i

mogu izazvati poremeaje u razvoju i rak. Dioksini se javljaju kao nus-proizvodi u

proizvodnji nekih organohlornih jedinjenja, pri spaljivanju supstanci koje sadre hlor kao to

su PVC (polivinil hlorid), pri izbeljivanju papira hlorom, i iz prirodnih izvora, kao to su

vulkani i umski poari. Zajedno sa PCDD jedninjenjima se pojavljuju i PCDF jedinjenja

(polihlorni dibenzofurani), koji su poznati kao teratogeni, mutageni i kancerogeni.

PCDD + PCDF (dioksin + furani) mogu da se emituju iz industrijskih delatnosti:

termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, pei za koks, proizvodnja i prerada

metala, postrojenja za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju

mineralnih vlakana, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje, pirolizu,

procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, proizvodnja

i prerada drveta, klanice, prerada i obrada mleka, itd.

Fluoranten C16H10 je policiklini aromatini ugljovodonik (PAH). Postoji u obliku bledo

utog do zelenog kristalnog praha. Nerastvorljiv je u vodi, brzo se adsorbuje na sediment i

estice. Ima visok potencijal bioakumulacije, bioakumulira se u koljkama, koje na taj nain

predstavljaju odlian indikator fluoroanten zagaenja. Fluoranten se koristi kao intermediata

za boje (fluorescentni), lekove i agrohemikalije.

Delatnosti koje mogu isputaju fluoranten u vodu su: energetski sektor, proizvodnja i

prerada metala, hemijska industrija, delatnosti iz oblasti upravljanja otpadom i

otpadnim vodama, proizvodnja papira i drveta, klanice, prerada i obrada mleka,

postrojenja za gradnji i farbanje ili skidanje boje sa brodova, postrojenja za

povrinski tretman materija, predmeta ili proizvoda pomou organskih rastvaraa,

itd.

Atrazin C8H14CIN5 2 hloro-4-etilamin-6-izopropilamin-s-tirazin, je organsko jedinjenje

koje se sastoji od jednog s-tirazin prstena.

Koristi kao herbicid. Pojavljuje se u obliku bezbojnih estica koje se dobro rastvaraju u vodi.

Pri upotrebi ovog herbicida, jedan njegov deo ostaje u ivotnoj sredini te se moe

detektovati u vodi, zemljitu ili u vazduhu. Atrazin dugo ostaje prisutan u povrinskoj vodi

jer mu je vreme poluraspada vee od 200 dana. Atrazin ima nizak nivo biodegradacije. Na

dejstvo atrazina su najosetljiviji su reproduktivni sistem i organizmi u razvoju.

Delatnosti koje mogu da isputaju atrazin u vodu su: hemijska postrojenja za

proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, hemijska

postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zatitu bilja i

biocida, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili

odlaganje opasnog otpada na deponiju, deponije, iskljuujui deponije inertnog

otpada, optinska postrojenja za tretiranje otpadnih voda, itd.

Lindan C6H6Cl6 je organohlorni insekticid ija se primena zadrala uprkos njegovoj

stabilnosti u zemljitu i akvatinim ekosistemima, sposobnosti bioakumulacije i potencijalnoj

karcinogenosti posle termike obrade.

U akvatine ekosisteme lindan dospeva spiranjem sa povrina koje su tretirne ovim

pesticidom, farmi i dr. Obzirom na lindan pokazuje afinitet prema organskim jedinjenjima,

u akvatinim ekosistemima ovaj insekticid tei da se vee za estine materije i na taj nain

da se akumulira u sedimentu. Ipak, zbog svoje vee ratsvorljivosti u vodi, koncentracija lindana u sedimentu je manja u poenju sa drugim organohlornim pesticidima.

Izlaganje velikim koliinma lindana, moe doi do oteenja nervnog sistema, utie na rad

jetre i bubrega, a mogu je i kancerogen.

Delatnosti koje mogu da isputaju lindan u vodu su: hemijska postrojenja za

proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, hemijska

postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zatitu bilja i

biocida, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili

odlaganje opasnog otpada na deponiju, deponije, iskljuujui deponije inertnog

otpada, optinska postrojenja za tretiranje otpadnih voda, proizvodnja papira i

drveta i prerada, itd.

Azbest je grupni naziv za prirodno dugakih, tankih i veoma jakih vlaknastih silikatnih

minerala. Azbest se moe javiti kao beli (Mg3Si2O5(OH)4), smei ((Mg,Fe)7Si8O22(OH)2),

plavi (Na2Fe32+Fe2

3+(Si8O22)(OH)2) i dr. Azbest je slab provodnik toplote, otporan je na

visoke temperature, to znai da ne gori i ne ugljenie se, tako da je veoma koristan kao

izolator toplote i vatre. Zahvaljujui tim osobinama, utkan je u zatitnu odeu vatrogasaca,

a koristi se i za izradu obloga za konice i kvaila motornih vozila, koji usled trenja postaju

veoma topli. Kotlovi se esto oblau azbestom da bi se spreili irenje vatre i vreline. Moe

biti veoma tetan po zdravlje, kancerogen je, pa se pri korienju stvari koje sadre azbest

moraju potovati odreena uputstva. Udisanje azbestne praine moe da prouzrokuje

azbestozu - plunu bolest, ili mezoteliom - galopirajui rak plua.

Delatnosti koje isputaju azbest u vodu su: postrojenja za proizvodnju azbesta i

proizvoda na bazi azbesta, hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima

supstanci bazne organske hemije, hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog

obima proizvoda bazne neorganske hemije, postrojenja za spaljivanje, pirolizu,

procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, deponije,

iskljuujui deponije inertnog otpada, nezavisna postrojenja za preradu otpadnih

voda, itd.

Trihlormetan CHCl3 je bistra, bezbojna, isparljiva i nezapaljiva tenost karakteristinog

mirisa. Poznata je kao i hloroform i metil trihlorid. Isparava veoma brzo, ograniene je

rastvorljivosti u vodi, ali je meljiva sa veinom organskih rastvaraa. Prvenstveno se koristi

kao rastvara, kao hemijski poluproizvod, i pri formiranju pesticida, ranije je upotrebljavan

kao anestetik, ali je prekinuta upotreba zbog toksinih efekata. Veliki deo isputene

supstance zavrava u atmosferi a deo iz vode i sedimenta e se ispariti. Prekomerno

izlaganje trihlorometanu moe da utie na mozak, probavni sistem, oi, bubrege, jetru i

kou, a moe i da izazove rak.

Delatnosti koje isputaju trihlormetan u vodu su: hemijska postrojenja za

proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, hemijska

postrojenja za proizvodnju industrijskog obima vetakih ubriva na bazi fosfora,

azota i kalijuma, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman

ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, deponije, iskljuujui deponije inertnog

otpada, optinska postrojenja za preradu otpadnih voda, proizvodnja drveta i papira,

postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova, itd.