S p e c i j a l n i p r i l o g

10MITRAQEZ VELIKOG KALIBRA M87

KOJOT IZKRAGUJEVCA

MODERNIZACIJAAMERI^KOG AVIONA A-10

ARSENAL

TENKKOJI LETI

SAMOHODNA TOP-HAUBICABOFORS ARCHER 155 MM

KONKURENCIJANA SVETSKOMTR@I[TU

30

NNa engleskom je „Machine-gun”, Fran-cuzi ga zovu „Mitrailleuse”, Italijani„Miragliatrice”, a Nemci „Maschinenge-wehr”. Mi smo prihvatili od svih pomalo i nazvali ga mitraqez. Ina~e, re~

je o najte`em (te`ina mu se nekada kretalaod 70 pa i vi{e kilograma, dok je danas uo-bi~ajena oko 15 kilograma), ali i najmo}ni-jem streqa~kim automatskom oru`ju kalibraod 6,5 do 20 milimetara. Preciznost im semeri kilometrima, a uspe{no dejstvuju do2.000 metara. Poslu`uje ih nekoliko vojni-ka – ranije od pet pa navi{e, a danas dva-tri vojnika. Nalaze se u naoru`awu svih vi-dova i rodova vojske, a usled razli~ite tak-ti~ke namene raznolike su i konstrukcije.

PONOVO AKTUELNIPosle zavr{etka Drugog svetskog rata

velikom brzinom razvija se automatskooru`je, posebno automatske, odnosno juri-{ne pu{ke, a polako se zanemaruju mitra-qezi, naro~ito oni te{ki i velikokalibar-ski. Ostaju samo najpoznatiji modeli poput.50 M2 HB, koje su Amerikanci posle rata

Mitraqez velikog kalibra M87

KOJOT IZ KRAGUJEVCA 30

Borbeni no` Ferbern-SajksBODE@ SA JEDNOM NAMENOM 34

Samohodna top-haubica BoforsArcher 155 mmKONKURENCIJA NA SVETSKOM TR@I[TU 36

Testirano najsna`nije nenuklearno oru`je na svetuOTAC SVIH BOMBI 40

Bojne glave na bazi termobari~nih sme{aDECENIJAMA POZNATE I RAZVIJANE 41

Modernizacija ameri~kogaviona A-10TENK KOJI LETI 44

Nema~ko oru|e velikog kalibrau Drugom svetskom ratuXINOVSKI TOPOVI 49

SADR@AJ

KOJOT IZ KRAG

M I T R A Q E Z V E L I K O G K

Novi mitraqez pod nazivomkojot razvili su in`eweriiz „Zastave” kako bi sezamenio zastareli NSV na tenkovima, pru`ilavatrena podr{ka brodovimaprotiv drugih plovnihsredstava, te omogu}ilope{adijskim jedinicama da dejstvuju na ciqeve uvazdu{nom prostoru i nazemqi na ve}im daqinama.Svojim gorwim izgledommitraqez podse}a naprethodnika NSV, dok jetrono`ac poput onog kodautomatskog baca~a granata.Li~i i na ruski kord,ali ih je po mnogimre{ewima prevazi{ao.

15. oktobar 2007.

takav vojnik je ve} sutra na bilo kom boji-{tu `rtvovan.

Posledwih godina pojavio se jo{ jedanzahtev. Naime, u aktuelnim sukobima u svetuna bojnom poqu pojavquje se veliki brojoklopnih borbenih vozila koja svojim nao-ru`awem predstavqaju ozbiqnu pretwu zaprotivni~ke snage, ali su istovremeno iatraktivni ciqevi. Zato se te`i{te pa`wekonstruktora usmerava na poboq{awe i mo-dernizaciju starih modela, pove}awe pre-ciznosti i efikasnog dometa i razvoj novihvrsta protivoklopne municije koju bi kori-stili mitraqezi.

Da li ovaj uslov mo`e da ispuni malo-kalibarski mitraqez? Naravno da ne i zbogtoga mnogi konstruktori zadwih desetak go-dina aktuelizuju velikokalibarski mitra-qez. Ne{to sli~no se desilo i sa velikoka-libarskim snajperskim pu{kama. Danas se,posle dugog zati{ja od Drugog svetskog rata(u kome se wihov razvoj potpuno zanemario),ne mo`e zamisliti snajperski tim bez snaj-perske pu{ke minimalnog kalibra od 12,7milimetra. Tim smerom je nastavqen i raz-voj mitraqeza. Neke od wih vredi pomenuti,a to su singapurski CIS u kalibru od 12,7 mm,zatim belgijski BRG sa malo ~udnim kali-brom od 15,5 mm, pa ameri~ki TARG kali-bra od 12,7 mm, ali i ruski kord kalibraod 12,7 milimetara.

Prate}i trendove u svetu naoru`awa,jo{ osamdesetih godina i „Zastava – namen-ska“ izbacila je prototip mitraqeza veli-kog kalibra 12,7 mm ~ija je osnovna namenabila protivavionska odbrana jedinica, asve kako bi se omogu}ila wihova ve}a samo-stalnost. Postoqe za taj mitraqez bilo jeuniverzalno i omogu}avalo je primenu dvastava – sede}i i le`e}i polo`aj ni{anxije.Ali, taman kad su po~ela testirawa, raspa-la se dr`ava (SFRJ) pa se od tog projektasamo privremeno odustalo.

USAVR[EN MODELKonstruktori „Zastave“ su se na beo-

gradskom sajmu NVO Partner 2004. godinepojavili sa novim modelom. Bio je to kojot.

31

delili nemilice kao pomo} dr`avama za-padnog bloka ali i zemqama tre}eg sveta.Ali „velika pedesetica,” koja je dobro po-slu`ila u ratu, montira se gotovo na svimborbenim sredstvima – od tenkova za PAdejstvo, oklopnih borbenih vozila, vozilaza vu~u artiqerijskih oru|a pa do, zakqu~-no, borbenih, odnosno, neborbenih xipova.Na istoku to je slu~aj sa NSV mitraqezom.

Me|utim, i Istok i Zapad tokom nizagodina poku{avaju da prona|u odgovaraju}uzamenu za veterane, ali im to te`e polaziza rukom. Sukobqavaju se i konstruktori uzahtevima oko savremenog mitraqeza. Wi-hova osnovna pa`wa usmerena je na dva, usu{tini kontradiktorna zahteva – napravi-ti oru`je koje }e po masi i jednostavnostibiti pu{komitraqez, a po efikasnosti mi-traqez. To bi u prevodu zna~ilo napravitioru`je kalibra izme|u 6 i 8 milimetara,maksimalne te`ine do 15 kg, brzine ga|awaoko 800 sa +/- 100 metaka u minuti, uspe-{nog dejstva na ciqeve na zemqi do 1.500metara. Po`eqno je da na~in hrawewa bu-de redenik, da oru|e poslu`uje jedan vojnik,koji nosi i izvesnu koli~inu municije. Ali,

UJEVCA

A L I B R A M 8 7Svojim gorwim izgledom mitraqez li~i naNSV, dok je trono`ac kao ukraden od auto-matskog baca~a granate. Taj novi mitraqezrazvili su „Zastavini” in`eweri kako bise zamenio zastareli NSV na tenkovima,pru`ila vatrena podr{ka brodovima pro-tiv drugih plovnih sredstava, te omogu}ilope{adijskim jedinicama da dejstvuju na ci-qeve u vazdu{nom prostoru i na zemqi nave}im daqinama.

Posle malo du`eg osmatrawa i proma-trawa novog mitraqeza dobri poznavaocioru j̀a odmah bi rekli da je to u stvari kopi-ja ruskog korda. U neku ruku bili bi u pravu,jer su polaznu osnovu za razvoj velikokali-barskog mitraqeza stru~waci u „Zastavi“imali u konstrukcijskom i tehni~kom re{ewuupravo ruskog korda. Me|utim, oti{lo se da-qe, neka re{ewa su naprednija, ~ak i boqe.

Za osnovu te{kog mitraqeza M87 upo-trebqena je konstrukcija poznatog NSV-a (~u-venih konstruktora mitraqeza – Nikiton,Volkov i Sokolov), najboqeg te{kog mitra-qeza koji je ikada napravqen jer omogu}avapouzdano funkcionisawe bez zastoja u svimterenskim ili vremenskim uslovima. Sem to-ga, gledaju}i kojota, koji je i daqe enigmati~-no sredstvo, poznavaoci oru`ja mogu da iz-vuku nekoliko bitnih zakqu~aka – spoqa{wazavr{na obrada veoma je precizna i visokogkvaliteta; cela spoqna povr{ina presvu~e-na je specijalnim pe~enim lakom otpornimna udarce i druge spoqne uticaje i faktore;nijedan deo ne reflektuje izdajni~ku sve-tlost; delovi su izra|eni od visokokvalitet-nih termi~kih obra|enih ~eli~nih otkovaka;cev je hladno kovana i sa unutra{we stranehromirana ~ime joj je produ`en vek trajawa,a mo`e brzo da se promeni tokom borbenihdejstava, radi ~i{}ewa ili hla|ewa.

Prilikom proizvodwe svih delova mi-traqeza kori{}ene su savremene ma{inekoje obezbe|uju veoma preciznu izradu i ni-sku toleranciju. Novi mitraqez raspola`esa mehani~kim ni{anom, a u mogu}nosti jeda koristi i teleskopski ni{an za ga|aweciqeva na zemqi, ali i refleksni protiva-vionski ni{an. Kojot se puni redenikom ~ijisu ~lanci odvojivi, prazne ~aure izbacuje

bacuje odmah iz sanduka ve} sepreme{ta na desnu stranu sandu-ka gde ~eka zatvara~ koji se vra-}a sa novim metkom za cev. Pri-likom kretawa napred zatvara~zahvata i ~auru i ubacuje je u cevza izbacivawe.

Kapacitet te cevi bile su ~e-tiri ~aure, {to zna~i da je teknakon opaqenog petog metka izcevi za izbacivawe ispala prva~aure. Do tada se donekle i ohla-dila, a i mesto pada ~aura jestrogo napred na bezbednoj uda-qenosti od ruke ni{anxije. Kodna{eg kojota kapacitet cevi zaizbacivawe je mawi i iznosi sa-mo dve ~aure. Dok ~aure ispadajunapred rastavqeni ~lanci rede-nika ispadaju sa leve strane san-duka. Ti isti ~lanci mogu se upo-trebqavati vi{e puta – pune seru~no (malo te`e) ili sa puwa~emredenika koji spada u komplet mi-traqeza (malo lak{e a i br`e).

Te{ko mo`emo re}i da je kodmitraqeza to cev i za hla|ewe~aura, jer on dejstvuje iskqu~ivorafalnom paqbom, te bi u tomslu~aju ta cev bila u stvari usme-riva~ za izbacivawe ~aura una-pred radi spre~avawa opekotinakod strelaca – ni{anxije.

Mitraqez poseduje mehani~-ke ni{ane pomo}u kojih moguuspe{no da se ga|aju ciqevi do2.000 metara. Predwa mu{icaje velika i lako uo~qiva. Zbogtoga poseduje mo}ne {titove saleve i desne strane mu{ice kojispre~avaju mehani~ka o{te}ewa(po{to jako viri van gabaritacevi). Zadwi ni{an kojota jeklasi~an sa daqinama ga|awaod 400 do 2.000 metara. Poredtoga na zadwem ni{anu nalazise i ni{anska regleta koja slu-`i za zauzimawe preticawa priga|awu pokretnog ciqa i za ot-klawawe uticaja bo~nog vetra.

32

unapred, gasna komora ima regu-lator protoka barutnih gasova,kundak je potpuno {upaq, ali saamortizerom, pi{toqski ruko-hvat je sa mehanizmom za okida-we, zapiwawe se vr{i preko ru-~ice za zapiwawe na kojoj jeu~vr{}ena sajla (koja se nalazisa desne strane postoqa).

Zapiwawe mitraqeza je ma-lo druga~iji od onog na {to smosvi navikli. Ako se malo boqepogleda sanduk mitraqeza sa obestrane, ne vidi se nigde klasi~naru~ica za zapiwawe zatvara~a,uobi~ajena kod svih dosada{wihmitraqeza. Ipak, sa desne stra-ne mo`e da se uo~i mali ispust,koji, me|utim, ne mo`e rukom dase povu~e u zadwi polo`aj. Taj ma-li ispust le`e u ̀ leb na postoqu,koji je povezan sa ru~icom i saj-lom za zapiwawe (nalazi se sazadwe dowe desne strane kolev-ke postoqa). Povla~e}i ru~icusa sajlom u zadwi polo`aj povla-~i se i zatvara~, pri ~emu se sa-bija povratna opruga. Ali to jelak{e re}i nego uraditi. U slu-~aju da ste u le`e}em polo`aju, iako kundak niste dobro postavi-li u zgib ramena, a ru~icu za za-piwawe uhvatili sa obe ruke, ne-}ete uspe{no zapeti zatvara~, apostoji i opasnost da ostanetebez nekog zuba. Kundak treba po-staviti pravilno i gurati ga ra-menom u predwi polo`aj, a za tovreme sa obe ruke povu}i ru~icusa sajlom unazad, sve dok se ne~uje zapiwawe zatvara~a u zad-wem polo`aju. Ru~ica sa sajlomse pu{ta i ona odlazi na svojemesto, a ni{anxija je sada pri-premqen da otpo~ne sa ga|awem.

CEV ZA IZBACIVAWE^AURADa vru}e ~aure koje izba-

cuje mitraqez ne bi opekle po-mo}nika ili samog ni{anxiju,primeweno je re{ewe koje je pr-vi osmislio ~uveni konstruktori otac mitraqeza Hiram Maksimdavne 1884. godine. Poznatikonstruktor je pored navlake ce-vi sa spoqne strane ugradio jo{jednu kra}u cev koja je bila ma-lo ve}eg obima nego sama ~aura(ne{to je kra}a od cevi mitra-qeza i imala je nekoliko otvo-ra na wemu). Nazvao ju je cev zaizbacivawe (ejection tube). Na-kon opaqewa, ~aura se izvla~iiz le`i{ta metka, ali se ne iz-

OSNOVNI TAKTI^KO-TEHNI^KI PODACI

15. oktobar 2007.

33

Negde otprilike na sredini cevi je ga-sna komora. Ispred we postavqena je ru~i-ca pomo}u koje mitraqez mo`e da se tran-sportuje, odnosno, koja slu`i i za va|ewecevi iz le`i{ta prilikom zamene (kao napu{komitraqezu M84). Odlika te ru~ice jeda se, kada nije u upotrebi, preklapa u dowipredwi polo`aj i ne smeta strelcu – ni{an-xiji kada koristi mehani~ki ni{an.

Prilikom izbora kalibra najva`nijizahtev je bio da omogu}i uspe{no dejstvo navelikim daqinama (do 2.000 metara), ali ida na odre|enoj daqini ima dovoqno snageda probije ~eli~nu plo~u odre|ene debqine.Kada se razvijao mitraqez nije bilo po-

trebno posebno praviti kalibar za wega,ve} je oru`je prilago|eno postoje}im karak-teristikama kalibra 12,7 milimetara. Onje pru`ao sasvim solidne rezultate i zado-voqavao sve zahteve koji su postavqeni kon-struktorskom timu. U arsenalu kalibra 12,7mm postoje razna zrna koja na razli~itimdaqinama uspe{no mogu probijati odre|enudebqinu prepreke i izazvati paqewe lakozapaqivih materijala.

TRI VRSTE POSTOQAKao osnovno borbeno sredstvo mitra-

qez svoje zadatke uvek izvr{ava sa nekog po-

stoqa pa se shodno tome isporu~uje sa pe-{adijskim, oklopnim ili brodskim postoqemu zavisnosti od krajweg korisnika. Postoqaobezbe|uju stabilnost i precizniju paqbusvakom oru`ju, a primewena konstrukcijskare{ewa zavise od vida, odnosno roda.

Pe{adijska postoqe se prave u dveosnovne verzije. Prva je trono`no postoqesa sedi{tem za strelca, odnosno ni{anxiju,sa kolevkom sa mehanizmima, kontrolama ini{anom sli~nim onima za tenkovsko posto-qe. Ono mo`e da se pode{ava po visini i popravcu. Tako|e, ima i ru~icu za no{ewe, ko-ja omogu}ava prenos postoqa na mawim dis-tancama. Prilikom dejstva sa tog postoqamitraqez mo`e biti utvr|en i po pravcu iprema visini (elevaciji). U kompletu mitra-qeza nalazi se i refleksni protivavionskini{an. On se koristi iskqu~ivo za ga|aweciqeva u vazdu{nom prostoru i to kada stre-lac – ni{anxija sedi na pe{adijskom posto-qu. U ovome kompletu nalazi se i teleskop-ski ni{an za ga|awe meta na zemqi, ali izle`e}eg stava. Kada se mitraqez nalazi naovome postoqu bez obzira na to da li stre-lac – ni{anxija sedi ili le`i, opaqivawese izvodi preko sistema poluga koji se nala-ze na samom postoqu. Te poluge se aktivirajuiskqu~ivo rukom strelca – ni{anxije.

Postoqe se lako rasklopa na tri glav-na dela, od kojih svaki ima mawe od 25 kg,pa se oru`je mo`e transportovati za le|i-ma vojnika, ~ak i na velikim udaqenostima(i na te{kom terenu).

Pored toga, postoji jo{ jedna verzijape{adijskog postoqa. Re~ je o lakom trono-`nom postoqu nalik na ono kod automatskogbaca~a granate, ali uve}anom za potrebemitraqeza. Na postoqe je postavqen jo{ je-dan deo, kao kolevka, u koji se postavqa mi-traqez. Kolevke se pozadi zavr{ava sa {u-pqim kundakom koji ima svoj amortizer, a sadowe strane sa pi{toqskim rukohvatom imehanizmom za okidawe. Kada je mitraqezopremqen sa takvim postoqem stav za ga|a-we mo`e da se reguli{e od le`e}eg do kle-~e}eg polo`aja. U tom slu~aju na mitraqezmo`emo montirati razne opti~ko-elektron-ske ure|aje za ni{awewe daqu ali i no}u.

Postoji i brodsko postoqe koje se sa-stoji od zvona sa sedi{tem za strelca iugra|enim tenkovskim postoqem. I u ovomeslu~aju omogu}eno je montirawe raznih op-toelektronskih ure|aja za ni{awewe dawui no}u. Na kraju, postoji tre}a vrsta posto-qa koje je isto tako specifi~no jer se odno-si na montirawe mitraqeza na tenkove i naoklopna borbena vozila, a wegova primar-na uloga je pru`awe protivavionske za{ti-te oklopnim jedinicama.

Uz mitraqez se krajwem kupcu isporu-~uju i rezervni delovi za osnovno odr`ava-we u koje spadaju rezervna cev i prate}ipribor.

I{tvan POQANAC

KORENIPut razvoja mitraqeza je prili~no

zanimqiv. Naime, jo{ u 19. veku postojalaje potreba da se konstrui{e vatreno oru`-je pove}ane brzine i daqine ga|awa a ta`eqa nekih komandanata se ispuwava po-~etkom druge polovine tog stole}a. Uskorose pojavquje vi{e konstrukcijskih re{ewai mahom su to oru`ja sa nekoliko cevi,montiranih na pokretom postoqu (Ripley1861 i Gatling 1862). Do prvog upotrebqi-vog modela sa jednom cevi sa~ekalo se jo{neko vreme. Godine 1884. Hiram Maksimkonstrui{e prvi mitraqez. Bio je to mi-traqez kalibra 11,4 mm sa brzinom ga|a-wa od 600 metaka u minuti. Ciklus radase ponavqao sve dok je u tkaninskom rede-niku bilo municije ili dok je bila priti-snuta obara~a. Mitraqezom se ga|alo satrono{ca, a cev se hladila vodom. Kon-struktori su tokom narednih godina uradi-li neke modifikacije, a mnoge zemqe svetasu taj mitraqez usvojile u naoru`awe.

Prve su ga u ratu upotrebile britan-ske kolonijalne snage u Avganistanu, a po-tom i u Burskom ratu. Kako se na bojnompoqu pokazao kao veoma uspe{no oru`je,podrazumevalo se wegovo usavr{avawe idaqi razvoj. Tako su krajem XIX i po~etkomXX veka u svim vode}im zemqama tada{wegsveta, a po ugledu na Maksima, mnoge fir-me za proizvodwu oru`ja razvile svojekonstrukcije mitraqeza. U Francuskoj toje bio Hotchkiss (M. 1897), u Velikoj Bri-taniji Vickers (M.1909), u Nema~koj Berg-man (M.1902, M. 1903 i M. 1910). Zbogmitraqeza mnoge dr`ave sveta su prome-nile borbeno pravilo za pe{adiju.

Godine 1912. konstruisan je i prvivazduhoplovni mitraqez pod nazivom Le-wis. Srbija je u balkanskim ratovima ko-ristila nema~ke mitraqeze MaksimM.1909, kalibra 7 milimetara, a pre Pr-vog svetskog rata divizije srpske vojskeimale su vi{e vrsta mitraqeza i to 32ruska, osam italijanskih, 20 srpskih i 24ostalih. U Prvom svetskom ratu pokazalisu se kao izvanredno mo}no oru`je. Zbog

toga se usavr{avaju postoje}i i izra|ujunovi modeli.

Pojavquju se i „Koltovi” a i „Brau-ningovi” modeli mitraqeza. Koliko su taoru`ja u Prvom svetskom ratu bila zastu-pqena ukazuju i brojke o wihovoj proiz-vodwi u periodu od 1914. do 1918. Takoje Velika Britanija proizvela 24.000,Francuska 88.000, Italija 37.000, Ne-ma~ka 72.000 i Rusija 27.500. U pe{adijise formiraju mitraqeske ~ete, pa ~ak ibataqoni.

Izme|u dva rata mitraqezi se teh-ni~ki usavr{avaju – ciq je smawewe te-`ine i izrada modela univerzalno upo-trebqivih kao pe{adijskih i protivavi-onskih. U jedinicama se pove}ava broj mi-traqeza. U Drugom svetskom ratu razvije-ni su jo{ neki modeli. Uglavnom se te`iuniverzalnosti – da mogu dejstvovati sauniverzalnog lafeta, ali i sa no`ica.

Tokom Drugog svetskog rata u VelikojBritaniji proizvedeno je 317.000 mitra-qeza, u Kanadi 327.000 a u SAD2.725.000. Zbog razli~ite takti~ke name-ne pojavquju se razna postoqa i mehani-zmi za pode{avawe mitraqeza koji obez-be|uju ve}u efikasnost vatre, udobnije po-slu`ivawe, boqu vatrenu, takti~ku i ma-nevarsku sposobnost. Na tenkovima se,kako se smawuju wihovi gabariti, umawujei broj mitraqeza da bi se na kraju sve sve-lo na jedan velikokalibarski i jedanobi~ni, spregnut sa glavnim topom ili ne-zavisno od wega.

Posle Drugog svetskog rata nastavqase usavr{avawe mitraqeza. Te`i se sma-wewu gabarita i te`ine, mogu}nosti dej-stva sa univerzalnog postoqa ili sopstve-nih no`ica, brzini dejstva od 600 do1.000 metaka u minuti, brzom prenosu va-tre sa jednog na drugi ciq, prostoj kon-strukciji, lako}i rukovawa i izradi odkvalitetnog materijala.

Mitraqezi su se u pe{adiji uglav-nom delili po kalibru i te`ini. Tako supo kalibru postojali malokalibarski(ili obi~ni) i velikokalibarski, a pote`ini laki i te{ki.

34

tve. Pre naimenovawa za {efa policije,Ferbern je stekao titulu nosioca crnogpojasa drugog dana u xudou, koju je potpisaoli~no ~uveni Xigoro Kano, predsednik Ko-dokan {kole u Tokiju. Erik Sajks, ~ije jepravo prezime Erik [vabe, ali ga je tokomPrvog svetskog rata promenio jer se boriona strani Britanaca, bio je izuzetan stre-lac kratkim i dugim cevima. U {angajskojpoliciji je bio rezervni narednik i koman-dir voda snajperista sastavqenog od do-brovoqaca. Dvojica pedesetogodi{waka suvrlo brzo postala ~vrsti prijateqi, a svo-jim metodama, za to doba revolucionar-nim, preporodili su policiju [angaja.

Ferbern je sprovodio obuku u borbibez oru`ja, a Sajks u tzv. instinktivnom ga-|awu iz revolvera na bliskom odstojawubez ni{awewa. Obojica su vrlo brzo uo-~ila potrebu za posebnom vrstom no`a, ko-ji su smatrali idealnim oru`jem za borbuprsa u prsa, a koji bi se dr`ao u {aci sli~-no floretu ili rapiru i koristio i za uba-dawe, i za se~ewe. Nekoliko prvih prime-raka koji su slu`ili kao prototip izra|e-no je od bajoneta iz policijske oru`arnicei nazvani su {angajski model, a do danas jesa~uvan samo jedan.

PROIZVODWA U BRITANIJIPo~etak Drugog svetskog rata naveo je

dvojicu avanturista da se presele u Brita-niju i tamo na|u zaposlewe. Major Fer-bern je svoje usluge ponudio SOE, a kapetanSajks specijalnom centru za obuku komando-sa u Ahnakariju, [kotska. Obojica su vrlobrzo primetila nedostatak specijalnogborbenog no`a u arsenalu i, po{to su biliqudi od akcije, ubedili su svoje pretposta-vqene da im dozvole da se obrate najpozna-tijem britanskom proizvo|a~u `ileta, no-`eva i bajoneta, firmi Wilkinson Sword

PRAKTI^NADEMONSTRACIJARazgovor koji su Ferbern i Sajks

vodili sa Xonom Vilkinson-Latamom, uwegovoj kancelariji, bio je izuzetno di-nami~an. Pokazali su mu crte`e proto-tipa borbenog no`a Ferbern-Sajks igarantovali prodaju od najmawe tristotine primeraka. Razgovor je zaistabio vrlo dinami~an, jer je u jednom mo-mentu, na zaprepa{}ewe mirnog Vil-kinson-Latama, Ferbern uzeo drvenilewir sa stola i napao Sajksa kako biprakti~no demonstrirao na~in kori-{}ewa novog no`a.

B O R B E N I N O @ F E R B E R N - S A J K S

Taj jedinstveni bode`,proizveden tokomDrugog svetskog rata,postao je simbolbritanskih komandosai specijalaca jediniceSAS (Special Air Service),a firma Wilkinson ga idanas proizvodi zapotrebe Ministarstvaodbrane VelikeBritanije. Za razlikuod bajoneta i drugihno`eva koji se mogukoristiti i kao alat,on je nameweniskqu~ivo za ubijawe,bilo ubadawem ilise~ewem.

Unajte`im danima britanske imperije,1940. godine, nakon pada Francuskei povla~ewa kod Denkerka, dok je ve-liki deo Evrope ve} bio pod naci-sti~kom ~izmom, Vinston ̂ er~il je do-

neo odluku o formirawu jedne organiza-cije i jedne vojne jedinice ~iji bi zadacibili ubacivawe agenata i izvo|ewe sa-bota`a, upada i diverzija u okupiranojEvropi. To su bile Uprava za izvo|ewespecijalnih operacija (SOE – Special Ope-rations Executive) i komandosi. Kako kodagenata SOE tako i kod komandosa, vrlobrzo ukazala se potreba za specijalnimborbenim no`em, kakav u to doba nije po-stojao u Velikoj Britaniji. Re{ewe su po-nudili major Vilijam Ferbern i kapetanErik Sajks.

POLICAJCI IZ [ANGAJADo po~etka rata major Ferbern je

radio kao {ef policije u [angaju, veli-kom lu~kom gradu u kom je cvetao kriminal,a mnogobrojne bande bile su strah i tre-pet ne samo po{tenih gra|ana i mornarave} su im ~ak i policajci ~esto bili `r-

BODE@SA JEDNOMNAMENOM

15. oktobar 2007.

Company u Londonu. Tako su se, jednog no-vembarskog dana 1940. godine, wih dvojicaobrela u kancelariji Xona Vilkinson-La-tama, jednog od direktora firme, kome su udinami~nom razgovoru pokazali crte`eprototipa borbenog no`a Ferbern-Sajks igarantovali prodaju od najmawe tri stoti-ne primeraka. Potom su odvedeni do radi-onica, gde je direktor naredio ^arlsu Rou-zu, rukovodiocu eksperimentalnog odeqe-wa, i najboqem majstoru firme Martinu,da od bajoneta izrade tri prototipa.

Mada se ~esto upore|uje sa italijan-skim stiletom iz 17. veka, borbeni no`Ferbern-Sajks se od wega razlikuje u ne-koliko aspekata. Stileto je skoro iskqu~i-vo namewen za ubadawe i na popre~nompreseku wegova o{trica, koja je mnogo ta-wa, ima trouglasti oblik. Ferbern-Sajksse razlikuje i od bajoneta i Bowie no`evajer se oni mogu koristiti i kao alat, dok jeon namewen iskqu~ivo za ubijawe, biloubadawem ili se~ewem.

U svojoj kwizi „Postanite ~vrsti’’, ob-javqenoj 1942. godine, Ferbern nagla{a-va va`nost ravnote`e kod borbenog no`a,gde bal~ak treba idealno da le`i u {aci, ase~ivo ne sme biti prete{ko, kako nakonuboda ne bi ostalo u telu i izvuklo bal~akiz {ake. Se~ivo tako|e mora imati nagla-{en vrh i pravilne ivice za se~ewe, da seprese~eni krvni sud ne bi mogao zgr~iti itako zaustaviti krvarewe. Kanija mora bi-ti dobro pri~vr{}ena za ode}u ili opre-mu, jer se samo tako no` mo`e brzo izvu}i,a treba ga nositi tamo gde korisnik smatrada mu je najdostupniji obzirom na du`inuruke, kao i obim grudnog ko{a i trbuha.

35

izvodwe, jer imaju savr{en balans. Sa dru-ge strane, koncentri~ni prstenovi na bal-~aku, mada jednostavni za izradu i jeftiniza proizvodwu, lo{e uti~u na priawaweno`a, koji lako isklizne ako je {aka mokra.Poznato je da je sam Ferbern bio dubokorazo~aran tim bal~akom.

Proizvodni dokumenti Wilkinsona de-limi~no su izgoreli u bombardovawu, alise smatra da ih je od 1942. do 1945. godi-ne izra|eno blizu 250.000, a u [efilduoko dva miliona primeraka.

NEUSPEH AMERI^KOG MODELAAprila 1942. godine major Ferbern

je doputovao u Wujork, kako bi u okviru bri-tansko-ameri~ke saradwe obu~avao agentenovoformiranog Odeqewa za specijalneoperacije vojske SAD, poznatog kao OSS (Of-fice of Strategic Services). Jedna od wegovih ̀ e-qa bila je proizvodwa borbenog no`a Fer-bern-Sajks, za koji su oficiri Marinskogkorpusa, koje je svojevremeno sreo u [anga-ju, izrazili veliko zanimawe. Prvu serijuod 14.370 no`eva vrlo je brzo proizvelafirma Camillus Cutlery Company, ali sa bal-

Prva serija no`eva izra|ena je polo-vinom januara 1941. godine, a zbog bezbed-nosti su, bez formalnog ugovora, isporu~e-ni centrali SOE. No`evi prve serije imalisu ukupnu du`inu od oko 300 mm, masu od 8unci (240 g), se~ivo du`ine 7,5 in~i (188mm) i {titnik u obliku slova S. Bal~ak je ka-rakteristi~nog oblika, po jednim izvorimaima oblik vaze, a po drugim li~i na fla{uKoka-kole. Dug je 5 in~i (125 mm), izlivenod bronze, hrapave povr{ine i na naj{i-rem delu je promera skoro cele in~e (25,4mm), da bi se odatle su`avao, kako prema{titniku, tako i prema osnovi bal~aka, nakojoj se nalazi kuglica koja potpoma`e brzoizvla~ewe iz kanije. Kod druge serije je, ra-di pojednostavqewa proizvodnog procesa,{titnik ravan, a izostavqen je ricasso, ra-van i tup deo se~iva iznad {titnika.

Dobar glas se daleko ~uje, i uskoro suzahtevi za no`em Ferbern-Sajks prevazi-{li kapacitete Wilkinsona, tako da proiz-vodwu otpo~iwe i firma Joseph Rodgers iz[efilda, koja je uvela svoj model bal~aka,prepoznatqiv po koncentri~nim prstenovi-ma. No`evi iz [efilda izra|eni u jesen1942. smatraju se najboqim iz ratne pro-

ZASTRA[IVAWEU svojoj kwizi, Vilijam Ferbern

pi{e o borbi no`em: „U bliskoj borbinema smrtonosnijeg oru`ja od bode`a.Nenaoru`ani pojedinac nema siguranna~in odbrane od tog oru`ja, a ~esto jei samo pokazivawe no`a dovoqno daupla{i protivnika, natera ga da izgubihrabrost i preda se”.

SNALA@EWEDo pojave Ferbern-Sajks, britan-

ska vojska nije imala usvojen slu`beniborbeni no`. Tokom Burskog rata kori-{}eni su ameri~ki no`evi Bowie, a uPrvom svetskom ratu skra}eni bajone-ti, lova~ki no`evi ili zapleweno ne-ma~ko hladno oru`je. Poseban model zaborbu u rovovima je bio skra}eni bajo-net, koji je na bal~aku imao montiranbokser.

36

S A M O H O D N A T O P - H A U B I C A B O F O

I

~akom od aluminijuma, po odluci direktoraproizvodwe i oficira Marinskog korpusa,zadu`enih za kontrolu. Ta izmena se poka-zala kao veliki proma{aj, jer je u potpuno-sti naru{ila delikatnu ravnote`u no`a.Potom je izradu preuzela firma Landers,Flary&Clark iz Konektikata, ali se pokazaloda je svih 10.000 no`eva nedovoqno kaqe-no, zbog ~ega su bili vrlo krti. S obziromna veliki broj radnika nema~kog porekla utoj firmi, posumwalo se na sabota`u, te jekontraobave{tajna slu`ba ~ak preduzelaistragu, ~iji rezultati nisu poznati.

Krajem 1942. godine, no` Ferbern-Sajks je me|u marincima stekao lo{u repu-taciju, i zbog nekvalitetne izrade, i zbognenamenskog kori{}ewa, jer su ga upotre-bqavali za bu{ewe buradi sa naftom, se-~ewe kamionskih guma i kresawe grana

tropskog drve}a, {to je daleko od wegoveprave namene. Prema pojedinim izvorima,samo je Wilkinson kvalitetno izra|ivao no-`eve i to tokom prvog perioda ratne pro-izvodwe.

Sa proizvodwom se nastavilo i poslezavr{etka rata u Italiji, Japanu i [pani-ji. CIA je 1948. godine preuzela sve preo-stale no`eve iz skladi{ta OSS i izdavalaih svojim agentima, ~ak i tokom {ezdesetihgodina. Wilkinson ga i danas proizvodi zapotrebe Ministarstva odbrane VelikeBritanije, a zna se da je izra|en i za vladeHolandije i Norve{ke.

Major Ferbern nije zaradio ni peniod proizvodwe tog jedinstvenog no`a, alije zauzvrat do`iveo posebno priznawe. UVestminsterskoj opatiji, pored spomen-obele`ja Vinstonu ̂ er~ilu i Neznanom voj-niku, po odluci britanske kraqice, posta-vqen je jo{ jedan memorijal. On je posve-}en britanskim komandosima, koji su u naj-te`im danima Velike Britanije bili oli~e-we borbenog duha svog naroda. U taj memo-rijal kraqica je svojeru~no polo`ila bor-beni no` Ferbern-Sajks, izra|en od ~i-stog zlata.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

SUDBINA TRI PROTOTIPAPrvi prototip je poklowen Vilija-

mu Ferbernu i jedini je, kao porodi~nauspomena, sa~uvan do danas. Poznato jeda ga je on nosio pod pazuhom, sa se~i-vom navi{e, a bal~akom nadole, u spe-cijalnoj kaniji oja~anoj ~eli~nim ume-cima, sa ugra|enim oprugama za pri~vr-{}ivawe no`a. Drugi prototip je po-klowen Eriku Sajksu i ne zna se wegovadaqa sudbina, dok je tre}i dobio direk-tor Vilkinson-Latam, koji ga je poklo-nio svom unuku, a ovaj ga je u {kolitrampio za bajonet.

ako su samohodne haubice i top-haubi-ce tradicionalno guseni~na vozila, uposledwe vreme pojavquje se velikibroj to~ka{kih varijanata. Prvi to~-ka{i bili su ju`noafri~ka samohodna

top-haubica G-6 i ~ehoslova~ka Dana, ka-libra 155 i 152 milimetara.

Sa zavr{etkom hladnog rata sve vi{edolaze do izra`aja u{teda u gorivu i sma-wewe tro{kova odr`avawa, odnosno sma-wewe tro{kova upotrebe tokom `ivotnogveka, a s druge strane, te`wa ka umawewumase radi opremawa vazdu{nodesantnihsnaga, tj. snaga za brzo reagovawe. Na tompoqu predwa~i Francuska sa svojom samo-hodnom top-haubicom Caesar, kalibra 155mm, i cevi L52, koja se mo`e transportova-ti ~ak i avionima C-130 Hercules (trenutnose nalazi u fazi uvo|ewa u operativnu upo-

[vedska vojna industrijaposledwih godina ne zna za neuspeh. Borbeno vozilope{adije CV90 postalo jegotovo standard u Evropskim zemqama, kao i visokoprohodno zglobnovozilo Bv206. Najnovijasamohodna top-haubicaBofors Archer nanajboqem je putu da ponoviuspeh prethodnika.

KONKURENCIJAKONKURENCIJANA SVETSKOMTR@I[TU

15. oktobar 2007.

37

pred) je 14,55 m, {irina 3 m, visina dokrova kupole 3,3 m, a ukqu~uju}i Lemur, da-qinski upravqanu kupolu, ~ak 4,007 m.Ipak, vozilo se uklapa u tovarni prostor inosivost najnovijeg evropskog transportnogaviona Airbus A400M. Na taj perspektivnitransporter orijenti{u se proizvo|a~i idrugih evropskih vozila – tipi~an primerje najnovije nema~ko borbeno vozilo pe{a-dije Puma. Razlog je jasan – taj avion imadva puta ve}u nosivost od ameri~kog C-130i ve}i tovarni prostor, a pre svega {iri-

O R S A R C H E R 1 5 5 M M artiqerijskom oru|u. Iako je za puni po-tencijal vozila Archer potrebna posada odtri ~lana, zahvaquju}i visokom stepenu au-tomatizacije, tim sredstvom mo`e upra-vqati i samo jedan ~ovek.

Kabina ima ~eli~ni oklop i oklopnastakla, koja {tite ne samo od buke i udar-nog talasa koji nastaju prilikom ga|awa ve}i od pancirnih zrna streqa~ke municije dokalibra 7,62 mm, par~adi artiqerijskihprojektila i mina sa najvi{e {est kilogra-ma eksploziva TNT (do nivoa dva po stan-dardu STANAG 4569). Iako se u ranijimkonstrukcijama nije pridavala ve}a pa`waprotivminskoj za{titi, posledwe mirovnemisije su nedvosmisleno pokazale da je onavi{e nego neophodna. Naravno, vozilo jeopremqeno i NHB sistemom za{tite.

[estocilindri~ni linijski devetoli-tarski turbo-dizel motor Volvo Penta, seri-je D9, snage 242 kW (329 KS), aktivira re-duktor i snaga se, preko razvodnika pogo-na, prenosi na diferencijale (sa bloka-dom), odakle se usmerava na sve to~kove({ema pogona 6x6). Na taj na~in obezbe|e-ne su odli~ne mogu}nosti savladavawa te-rena, ali je zbog borbene mase vozila od30 t maksimalna brzina 70 km/~, {to je re-lativno skromno za to~ka{ko vozilo. Sapunim rezervoarom od 400 litara, na do-brom putu prelazi 400 do 500 km, a savla-dava uspon od 30o i bo~ni nagib 28o. Vozi-lo mo`e savladavati vodene prepreke dodubine 0,72 metara.

Kada je re~ o dimenzijama, one nimalonisu skromne: du`ina sa topom (prema na-

trebu francuske armije, a zamewuje vu~naoru|a TR). Iako su odlike tog sredstva vrloatraktivne – ima odli~nu kombinaciju do-meta, koji je u potpunosti na nivou guseni~-nih vozila, masa mu je i do 3,5 puta mawa,tro{kovi upotrebe i radni vek povoqni –finansijski uspeh je izostao. Posledwesredstvo u toj grupi (kojoj pripada i doma}aNORA-B 52) Bofors Archer kombinuje sve vr-line tog tipa vozila sa, do sada, pomalo za-postavqenom oklopnom za{titom.

ZGLOBNA KONSTRUKCIJAOsnovna koncepcija vozila ~ija je pu-

na oznaka Bofors FH77 BW L52 Archer pri-li~no je neobi~na za vojna vozila i vi{e jesvojstvena te{kim gra|evinskim ma{ina-ma. Naime, osnova za Archer jeste zglobnikamion nosivosti 24 tona Volvo A25C.Zglob se nalazi izme|u predwe osovine(iznad koje je kabina) i zadweg dela {asi-je, na ~ijem kraju se nalaze dve osovine iobrtno postoqe za oru|e. Kabina je sli~-na kao kod kamiona „wu{ka{a”, ali seumesto uobi~ajena dva sedi{ta u kabininalazi samo jedno, centralno. Iza voza~asede jo{ dva ~lana posade, operateri na

ODLIKEDu`ina vozila sa topom (prema

napred) jeste 14,55 m, {irina 3 m, vi-sina do krova kupole 3,3 m, a, ukqu~u-ju}i Lemur, daqinski upravqanu kupo-lu, ~ak 4,007 metra. Bofors Archer seuklapa u tovarni prostor i nosivostnajnovijeg evropskog transportnog avi-ona Airbus A400M. To sredstvo odlikurelativno velika brzina ga|awa – trigranate za 13 sekundi, 20 za 2,5 minu-ta – a sa projektilom Excalibur navo-|enim GPS-om posti`e domet od neve-rovatnih 60 kilometara.

Borbena masa vozila je 30 tonai posti`e maksimalnu brzina od 70km/~. Sa punim rezervoarom od 400 l,prelazi na dobrom putu 400–500 km,savladava uspon od 30o, bo~ni nagib28o i vodene prepreke do dubine od0,72 metara.

Instrumentalna tabla voza~a

sticiranim sistemom za upra-vqawe vatrom i relativno ve-likom brzinom ga|awa (trigranate za 13 sekundi, 20 za2,5 minuta, ili 75 na ~as u du-`em periodu) omogu}ava da sena isti ciq razli~itim trajek-torijama ispali ~ak {est gra-nata koje u pribli`no istomtrenutku padaju na tlo!

Archer je osposobqen za is-paqivawe i „inteligentnih” ka-setnih i unitarnih projektilaBonus II (saradwa Francuske i[vedske) i Excalibur XM982 (sa-radwa SAD i [vedske). U jedanprojektil Bonus II staju dve in-teligentne samonavo|ene bom-bice, koje tokom padawa na tlo,pomo}u trokanalnog infra-cr-venog traga~a, kombinovanog salaserskim radarom (ladar), ot-krivaju, na primer, tenkove ina wihov relativno slabo za-{ti}eni krov ispaquju projek-til koji se formira po princi-pu probojnog diska (Mi{nai-

[ardinov efekat). Najve}i domet koji sedosti`e tim projektilom jeste 35 kilome-tara. Excalibur je, s druge strane, planira-ju}i projektil navo|en GPS-om, opremqen

nu, {to je u mnogim slu~ajevimapredstavqalo ozbiqnu prepre-ku pri konstruisawu borbenihvozila. Zbog toga se danas iAmerikanci sve vi{e orijenti-{u na transport ve}im i spo-sobnijim C-17 Globemaster III.

MO]NONAORU@AWENaoru`awe te samohodne

top-haubice zasniva se na ar-tiqerijskom oru|u kalibra155 milimetra. Cev je du`ine52 kalibra, {to je danas nanajnovijim artiqerijskim sred-stvima standard. Naravno, tooru|e je zasnovano na dobropoznatoj {vedskoj haubiciFH77 L39 (vi{e od 700 nalazise u slu`bi {vedske, indijske inigerijske armije). Barutna ko-mora je zapremine 25,4 dm3, ta-ko da svojim dometom Archer ideu red najboqih artiqerijskihoru|a danas. Zahvaquju}i no-vom sistemu puwewa UNIFLEX2, mogu}e jevarirati puwewa od polovine modula do6,5 modula, ~ime se najnovijim projekti-lom sa gasogeneratorom HEER40 posti`e

maksimalni domet ve}i od 40 km (tako se ipokazalo na testirawima u Indiji). I nesamo to, visoka fleksibilnost barutnihpuwewa, kombinovana sa izuzetno sofi-

Familija inteligentnih projektila ekskalibur

Osnova za top-haubicu jeste zglobni kamion nosivosti 24 tone Volvo A25C

30 sekundi. Za samoodbranu se, iznad ka-bine, nalazi daqinski upravqana plat-forma Bofors Lemur, sa te{kim mitraqe-zom kalibra 12,7 mm Browning M2HB, iliopciono, automatskim baca~em granata 40mm Mk19.

POTENCIJALNI KUPCIZa ovo {vedsko samohodno artiqerij-

sko oru|e, mada se mo`e re}i i britansko(s obzirom na to da je Bofors pre nekoli-ko godina kupio britanski British Aerospa-

krilcima i gasogeneratorom, ~ime seposti`e domet od neverovatnih 60 ki-lometara. Postoje tri vrste bojne gla-ve: Block I ima unitarnu, trenutno-fu-gasnu ili probojnu bojnu glavu, name-wenu za klasi~nu vatrenu podr{ku ilidejstvo po utvr|enim ciqevima, ~ak iu gradskim borbama, dok su Block II i IIIjo{ uvek u razvoju i ima}e dva tipa ka-setnih bojnih glava – oba sa inteli-gentnom submunicijom. Naravno, tatop-haubica mo`e da ispaquje i svestarije projektile razli~itih tipovakalibra 155 mm, koji su u skladu sastandardima Natoa.

U okviru obrtnog elementa top-haubice nalazi se i automatski puwa~sa 20 projektila i 18 puwewa maksi-malne snage, {to je na nivou oru|agra|enih na kamionskoj {asiji (Cae-sar 18, Atmos 2000 27, NORA-B 12+24),ali mawe od ve}ine guseni~nih samohod-nih oru|a (PzH2000 60, AS90 48, AUF-139). Zato je planirano da Bofors Archer po-dr`ava vozilo za dotur municije, zasno-vano na potpuno istoj kamionskoj {asiji.

Top-haubica mo`e ga|ati pod uglom75o levo i desno od ose vozila, a eleva-cioni ugao je od 0 do +70o. To zna~i da Ar-cher mo`e ga|ati sa cevi u horizontalnompolo`aju, pored kabine. Kako se oru|e na-lazi na zadwem delu {asije vozila, pri-

39

ce), zainteresovane su, pored [vedske,i Danska i Indija. Dancima hitno tre-ba zamena za vu~ne haubice M114/39,kalibra 155 mm, koje su povu~ene sep-tembra 2005, a Indija, s druge strane,`eli da zameni samohodne haubice Ab-bot, kalibra 105 mm, i Catapult M-46od 130 mm. Jedini ozbiqan konkurent[ve|anima jesu Ju`noafrikanci saponudom u vidu kupole T-6, opremqenetop-haubicom 155 mm, sa du`inom cevi52 kalibra, koja bi se montirala naneku postoje}u tenkovsku {asiju (vero-vatno tenka Arjun). Me|utim, {vedskaponuda je jeftinija (1,6 do dva milionaameri~kih dolara, u odnosu na 2,4 mi-liona samo za kupolu T-6, plus {asijatenka), top-haubica je mawe mase (30 uodnosu na 52-55 t), ima ne{to ve}u br-zinu ga|awa (T-6 3 granate za 15 sekun-

di) i mawi borbeni komplet (T-6 40-50projektila i puwewa).

U {vedskim oru`anim snagama, Bo-fors Archer bi trebalo da zamewuje vu~neFH77 sa sopstvenim pogonom po osnovi je-dan za jedan. Haubice FH77 danas su jedi-no artiqerijsko oru|e {vedske armije,jer su guseni~ne samohodne haubice Band-kanon 1C, zasnovane na produ`enoj {a-siji poznatih tenkova Strv103, povu~enejo{ 2003. godine.

Sebastian BALO[

likom ga|awa kraci lafeta sespu{taju i ukopavaju u zemqu,{to je potpuno automatizovanproces, tako da je vreme stupa-wa u akciju, a i vreme napu{ta-wa polo`aja, ispod odli~nih

Vozilo za dotur municije

Modularnobarutno puweweUNIFLEX2

40

T E S T I R A N O N A J S N A @ N I J E N E N U K L E A R N O O R U @ J E N A S V E T U

Video-snimak koji su Rusi dali pri-kazuje kako je strategijski bombarder Tu-160 izbacio tu bombu na poligonu za te-stirawe. Slika potom prati nastanak xi-novskog oblaka nalik pe~urki (sli~no kaokod nuklearne bombe), a onda su prikaza-ni naknadni efekti u zoni testirawa – iz-gled ~etvorospratne zgrade, odnosno we-nih ostataka, i o{te}eno vojno vozilo.

Isti izve{taj je kasnije prikazan nadr`avom kanalu Vesti, a tu informacijusu, kao udarnu, prenele, dan posle, gotovosve svetske agencije. Potom su sredstvainformisawa podsetila na istorijat tihsredstava. Naime, i Rusi i Amerikanciimaju dugu i bogatu tradiciju u razvojubombi na osnovu termobari~kih sme{a.

Zbog toga {to se nije znalo ni vremeni mesto testirawa „oca svih bombi“, po-jedini vojni analiti~ari skloni su da ve-ruju da je ta ruska bomba bila namewenaza konflikt u ^e~eniji, ali da nikad nijebila aktuelno kori{}ena u tom stepenudestrukcije. A prikazivawe wenog razor-nog dejstva mnogi obja{wavaju jednim raz-logom, politi~kim – da se skrene pa`wa.Ta bomba, posledwa u seriji novog ruskogoru`ja, nesumwivo ozna~ava tehnolo{kusposobnost Rusije da vojno parira Ameri-ci i ̀ equ zvani~ne Moskve da preuzme ak-tivniju ulogu u me|unarodnim odnosima.

Najnoviji arsenal prikazan je krat-ko posle ruskog suprotstavqawa ameri~-kim planovima o instalirawu antibali-sti~kog {tita u isto~noj Evropi. Za takavkurs se na Zapadu nude razna obja{wewa.Dva su preovla|uju}a – predstoje}i izbo-ri u Rusiji i `eqa predsednika Putina daode s polo`aja u velikom stilu, a drugi jeotpo~iwawe trke u naoru`awa. Iako ru-ski ministar odbrane negira stavove oobnavqawu hladnoratovske trke, s podo-zrewem se gleda na Putinovu dozvolu daruski strate{ki bombarderi, poput Tu-160, nakon suspenzije od 16 godina, pono-vo krstare me|unarodnim vazdu{nim pro-storom, daleko od mati~ne teritorije.

U tim diplomatskim i politi~kimnadmudrivawima kao da se zagubila pri-~a o novoj bombi – jo{ jednom u nizu kon-vencionalnih sredstava. Mo`da je razlogtome {to je postignuta ravnote`a. Sadato razorno sredstvo, pribli`ne mo}i iefikasnosti, imaju obe dr`ave.

Mi, ipak, podse}amo na istorijatrazvoja i primene takvih vrsta bombi,ali iz pera stru~waka iz Vojnotehni~koginstituta.

M. [VEDI]

U

OTAC SVIHBOMBI

izjavi od 11. septembra za Prvi ka-nal ruske dr`avne televizije, gene-ral Aleksandar Ruk{in, zamenik na-~elnika G[ oru`anih snaga Rusije,potvrdio je da su ruske vazduhoplov-

ne snage uspe{no testirale najsna`nijuna svetu nenuklearnu avio-bombu. Iako jemawa od ameri~ke, navodi se da je bombarazornija, jer je, zahvaquju}i primeni na-notehnologije, upotrebqen ja~i eksplozi-va, a koji – to se ne pomiwe. Ta bomba jepo efikasnosti i snazi sli~na nuklearnojbombi, ali kako je Ruk{in dodao, ne zaga-|uje prirodnu sredine. General je istakaoda }e nova bomba omogu}iti vojsci da „za-{titi nacionalnu bezbednost i da se su-protstavi me|unarodnom terorizmu u bi-lo kojoj situaciji i bilo kom regionu“.Nagla{ava se da je to relativno jeftino,a mo}no oru`je.

Novo termobari~ko sredstvo, popu-larno nazvano „otac svih bombi“, kako senavodi u izve{taju, ~etiri puta je sna`ni-je od ameri~ke prethodnice „majke svihbombi“ MOAB – Massive Ordnance Air Blast,GBU-43, koja se smatrala najmo}nijim dotada napravqenim nenuklearnim sred-stvom. Ruska bomba sadr`i 7,8 tona jakogeksploziva, {to je zaista mawe od 8,4 to-ne, koliko ima ameri~ka, ali je od we ~e-tiri puta sna`nija. Dok je MOAB ekviva-lenta 11 tona TNT, ruska je 44 tone kla-si~nog eksploziva. Radijus udarnog talasaruske bombe je 300 metara, dva puta vi{eod ameri~kog modela.

Najnovija ruska bombatehni~ki je poznata kaotermobari~no sredstvo,ali to nije novina. Najve}e svetske sile, SAD i Rusija, decenijamaintenzivno razvijaju bombena osnovu termobari~nesme{e. Danas su oneaktuelne, jer se, s obziromna opasnost od izbijawanuklearnog rata, do{lo do zakqu~ka da moguzameniti to oru`je.

15. oktobar 2007.

Prvo uspe{no ispitivawe puwewa satermobari~nom sme{om izvela je ame-ri~ka mornarica 1960, a rad na pro-jektovawu sredstava sa takvom sme-{om po~eo je 1966. godine. Najpre su

je borbeno upotrebile mornari~ke snage1967. – koristile su kanistere napuweneetilenoksidom za ~i{}ewe minskih poqa. To-kom 1969. i 1970. izveden je operativni testsa kasetnom termobari~nom bombom sa tro-strukim ka{wewem, CBU-55. Pored ispiti-vawa efikasnosti eksplozivnog puwewa, utim opitima je testiran i efekat usporava-wa tri ko~e}a padobrana, jer je on omogu}ioda (neeksplodiranu) bombu aktivira gravi-tacioni upaqa~ 120 sekundi nakon udara.

Tokom testirawa CBU-55 je uspe{nobacana u Panami iznad voda, baru{tina i

gustih {uma. Udarna brzina bombi bila je33 m/s. Nakon izvr{enih operativnih te-stova u Vijetnamu, kasetna bomba CBU-55Vod 226 kg, 1971. godine uvedena je u naoru-`awe ameri~ke mornarice kao standardnosredstvo za ~i{}ewe minskih poqa i ra{-~i{}avawe povr{ina u xungli.

Termobari~na kasetna bomba, koju is-pu{ta helikopter ili avion sa visine odoko 600 m, sastoji se iz tri nehermeti~nakontejnera, pojedina~ne mase 45 kg, gaba-

Primenu eksplozivnog puwewa na bazi te~nog goriva i vazduha, ta~nije termobari~ne sme{e (TB-sme{e), otpo~ele su velike sile – SAD i biv{iSSSR – {ezdesetih godina 20. veka, skoro bez saglasnosti i odobravawatradicionalnih saveznika, i godinama intenzivno radena tome. Kako se kasnije videlo, bio je to revolucionarni pristup u savremenom shvatawu konvencionalnog ratovawa. Rezultati ispitivawa su pokazali da se za istu masu puwewa kod termobari~ne sme{e ostvaruje znatno ve}irazorni efekat po jedinici povr{ine nego kod eksplozivnog puwewa od trotila (TNT).

Bojne glave na bazi termobari~nih sme{a

DECENIJAMAPOZNATE I RAZVIJANE

MAJKA SVIH BOMBI – MOABMasive Ordnance Air Blast (MO-

AB), GBU-43, poznatija po nadimkumajka svih bombi, potomak je najpo-znatije ameri~ke termobari~ne bom-be Daisy Cutter (BLU-82), koja se kori-stila jo{ tokom rata u Vijetnamu za~i{}ewe terena u vijetnamskim xun-glama kako bi se omogu}ilo spu{ta-we helikoptera, a pri tom je stvara-la male ili nikakve kratere. (Po-sledwa primena BLU-82 bila je tokomoperacije Pustiwska oluja, gde je pr-venstveno trebalo da izazove psiho-lo{ki efekat).

Projekat izrade nove bombe –MOAB zapo~eo je 2002, a uspe{no jetestirana u vazduhoplovnoj baziEglin na Floridi 11. marta 2003.godine. Ina~e, MOAB je duga 9,17 m,te{ka 9,5 tona, i ima 8,4 tona ra-zornog eksploziv. Efekti wenog dej-stva mogu da se porede sa nuklearnimoru`jem, iako ona ima samo hiqadi-ti deo snage atomske bombe koja jeba~ena na Hiro{imu. Ekvivalentna je11 tona TNT, dok je udarni talas naHiro{imu bio ekvivalenta 13.000tona TNT. Me|utim MOAB mo`e da seporedi sa najmawim nuklearnimsredstvima, kao {to je M-388 DavyCrockett. Kori{}ena je 2003. u podr-{ci operaciji „Ira~ka sloboda”.

ritnih dimenzija f345×530 mm i ima 32,6kg te~nog etilenoksida. Nakon ispu{tawaiz letilice, izbacuju se tri kontejnera izko{uqice bombe, pri ~emu je wihov padusporen ko~e}im padobranima. Nakon lo-ma kontejnera pri udaru o tlo, te~ni etile-noksid reaguje do formirawa aerosolnogoblaka pre~nika od oko 15 metara i visi-ne oko 2,5 metra. Oblak se zatim iniciraupaqa~em usporenog dejstva. Natpritisakpo jedinici povr{ine u frontu udarnog ta-lasa, na rastojawu pet metara od centradetonacije, iznosi oko 29 bara.

U Vijetnamu su te bombe uni{tavalevegetaciju na povr{ini radijusa 30 meta-ra, ~ak i u gustoj {umi. To sredstvo se poka-zalo kao izuzetno efikasno za mete naotvorenom prostoru, zbog toga {to nijednakonfiguracija terena nije mogla da spre~iefekat ru{ila~kih talasa.

U me|uvremenu, 1971. godine, na osno-vu operacionalnih testova sa kasetnombombom CBU-55B razvijena je i kasetnabomba sa termobari~nom sme{om CBU-72,namewena za lansirawe iz aviona koji sekre}u velikom brzinom. A od 1973. godinerazvijena je i druga generacija sistema satermobari~nom smesom za upotrebu pri br-zinama leta od 830 km/~, i ve}im. Prili-kom ispitivawa tih bombi, opitni modelisu ispaqivani iz lansera za proveru funk-cije pri razli~itim supersoni~nim brzina-ma. Iste godine, radi ostvarewa `eqenogstepena preciznosti na ciqu druge genera-cije bombi sa TB-sme{om, simulirani subliski proma{aji protiv mornari~kih me-ta. Prototip nove bojne glave testiran je u30 m dugom tunelu na ostrvu San Klemente uKaliforniji.

kasetna bomba sa TB-sme{om BLU-76, kojaje lansirana sa aviona A-1 i fantoma F-4. Masa pojedina~nih puwewa sa etilenok-sidom te bombe bila je 33,5 kilograma. Upore|ewu sa mornari~kim re{ewima,bombe su aktivirane detonatorom sa vre-menom ka{wewa ve}im od ~etiri sekunde(normalno usporewe kasetne bombe CBU-55B, nakon rasprskavawa kontejnera, iz-nosi 125 ms ).

Pre razvoja bombe BLU-76 ispitiva-ni su primena raketnog motora i kliza~asa kablom za lansirawe pri ekstremno ve-likim brzinama od oko 220 m/s, u AEC San-

42

PRIMENA U MORNARICINaredni programi obuhvatali su te-

stove za razvoj brodskih raketnih sistema.To je tako|e ukqu~ilo i primenu bojnih gla-va sa TB-sme{om na protivpodmorni~kimtorpedima i dubinskim minama. U okvirutog programa opitovani su raspr{ivawai inicijacije u cisternama sa vodom podpritiskom, koja je simulirala dubinu moraizme|u 450 i 700 m. Istovremeno, ispiti-van je i novi blizinski upaqa~ protiv-brodskog raketnog sistema za mogu}u pri-menu. Razvijen je i sistem za lansirawebombi sa TB-sme{om, koji omogu}ava isto-vremeno lansirawe 12 termobari~kih boj-nih glava. One su sme{tene u specijalnemre`e koje su podve{ene teretnim kukamapod helikoptere Sikorsky CH-53, Boeing Ver-tol CH-46 i Bell UH-1. Kada su dve mre`eistovremeno napuwene, glavna je stabili-zovana repnim horizontalnim i vertikal-nim stabilizatorima. Ispu{taju se pomo}upritisnog prekida~a preko centralnog is-pusnog mehanizma u kabini helikoptera.Masa svake bojne glave sa TB-sme{om iz-nosi 226 kilograma.

AKTUELNE I U VAZDUHOPLOVSTVU Ameri~ke vazduhoplovne snage otpo-

~ele su preliminarne testove za razvojsopstvenog termobari~nog oru`ja tokom1967. u Centru za razvoj i ispitivawe na-oru`awa u Eglinu. Tu je projektovana bom-ba sa TB-sme{om usporenog dejstva u okvi-ru Programa Pejv Pat. Ali ispitivawapreciznosti na ciqu tada nisu dala zado-voqavaju}e rezultate. Potom je razvijena

NA^IN DEJSTVANajpre se aktivira primarno

eksplozivno puwewe, koje razbija ko-{uqicu sredstva (kontejner) i raspr-{uje termobari~ni eksploziv (gasovi-to, te~no ili pra{kasto gorivo), for-miraju}i aerosolni oblak sme{e go-riva i vazduha. Kad se oblak formi-rao, inicira se dejstvom detonator-skog puwewa (sekundarna inicijacija)do potrebnih dimenzija. Od detonato-ra tada kre}e sferi~ni detonacionitalas koji se radijalno {iri krozoblak. Pri malom odnosu visine pre-ma pre~niku oblaka, {to je uobi~aje-no, kroz oblak se {iri cilindri~niekspandiraju}i detonacioni talas, ukome se, prema nekim mi{qewima, ipored naglog pada pritiska iza ~eladetonacionog talasa, u „jezgru“ obla-ka odr`ava pritisak od oko 2,5 bara,sve dok ceo oblak ne detonira.

JA^I OD TROTILARezultati ispitivawa pokazali

su da se za istu masu puwewa kod ter-mobari~ne sme{e ostvaruje znatno ve-}i razorni efekat po jedinici povr-{ine nego kod eksplozivnog puwewa odtrotila (TNT). Istovremeno je natpri-tisak na obodu aerosolnog oblaka(oblaka od kapqica raspr{enog te~-nog goriva) mawi nego na obodu deto-nacije TNT (na istim rastojawima odcentra eksplozije), ali je zato {irazona efekta (zona hemijske reakcije).

Istra`ivawa izvedena u centru^ajna Lejk u Kaliforniji pokazala suda je ru{ila~ko dejstvo udarnog tala-sa pri detonaciji jednog kilogramaetilenoksida ekvivalentno detonaci-onom efektu od 2,7 do 5 kg trotila. Ta-ko|e, ru{ila~ki talas nastao detona-cijom etilenoksida pokriva za oko 40odsto ve}u povr{inu.

15. oktobar 2007.

43

dia laboratoriji u Eglinu. Istovremeno suispitivani i razni tipovi inicijalnihsklopova za ~etiri vazduhoplovna sistemaza TB raketni lanser i razli~ita aktivi-rawa za dirigovano odvajawe razli~itihtipova kasetnih bombi. Dodatni testovisa metil-acetilen-propan (propadien)sme{ama (MAPP sme{e), sa kontejnerimapod pritiskom, kona~no su dali zadovoqa-vaju}e rezultate. Od 1972. ameri~ko va-zduhoplovstvo je anga`ovano na razvojudruge i tre}e generacije TB sredstava,uporedo sa mornaricom, u okviru razvoj-nog centra u Eglinu.

KORISTE IH I KOPNENE SNAGEPostignuti mornari~ki uspesi u okvi-

ru razvoja sredstava sa termobari~nomsme{om naveli su ameri~ke kopnene snageda otpo~nu istra`ivawe za razvoj sopstve-nog termobari~nog programa. Po~etni re-zultati ostvareni su izme|u 1972. i 1973.godine – izradom modifikovanih termoba-ri~nih CBU-55V kasetnih bombi. Istra`i-va~ki i razvojni rad sproveden je u vojnomHil-kampu. Te`i{te je bilo na neutralisa-wu minskih poqa i armiranih protivpe{a-dijskih bombica, koncentrisanih na tlu,pomo}u eksploziva, pri napadima sa visi-na od 4.000 do 20.000 metara.

U pore|ewu sa mornaricom i vazdu-hoplovstvom, sprovedeni razvojni pro-gram kopnenih snaga ostvario je za oko 4,5ve}e razorne efekte termobari~nih sred-stava primenom novih postupaka inicira-wa detonatora usporenog dejstva. Isto-vremeno, razvijena je i TB-sme{a za upo-trebu na temperaturama ispod –330S.

Kopnena vojska je 1973. otpo~ela irazvoj vi{ecevnog raketnog baca~a SLU-FAE za neutralisawe minskih poqa. Rezul-

Opiti sa balonima pre~nika 0,7 do3,0 m omogu}ili su ispitivawe sa reaktiv-nim sme{ama zapremine od 0,15 do 15kubnih metara. Ako je potrebna koli~inatoplote od 4.200 kJ/kg za sagorevawe TNT,tada je oko 11 kg TNT potrebno za sagore-vawe jednog kilograma ugqovodonika. Ipored toga {to su izmereni natpritisci itrajawe efekta, prema opitima Kogarka,mnogo mawi u odnosu na rezultate ameri~-kih ispitivawa, mo`e se zakqu~iti, premadostupnim podacima, da se sada{wi ru-ski, odnosno biv{i sovjetski, termobari~-ni sistemi naoru`awa mogu porediti povrsti, veli~ini i efektu sa ameri~kim.

Pored podmorni~kih balisti~kih ra-keta SS-N-3, SS-N-4 i SS-N-5, biv{i So-vjetski Savez je razvio i podmorni~ku pro-tivbrodsku raketu SS-NX-13, dometa od750 km i brzine od 4 maha, koja je poseb-no privukla pa`wu ameri~ke mornarice.Me|utim, sistemi za pra}ewe i selekto-vawe ciqeva nisu mogli da idu u korak sabrzim razvojem protivbrodskih raketa.

Zbog ne`eqenih eskalacija svetskihpoliti~ko-etni~kih i verskih konflikata,ali i opasnosti od izbijawa nuklearnograta, do{lo se do zakqu~ka da bojne gla-ve sa TB-sme{om mogu zameniti upotrebunuklearnih bojnih glava. Radari i radar-ska postrojewa, skloni{ta, hangari, kapo-niri, helikopteri, avioni, tuneli, pe}i-ne, posebno su osetqivi na udarni talas idinami~ki pritisak.

Od sedamdesetih godina 20. veka dosada Amerikanci i Rusi su obimno ekspe-rimentisali u oblasti termobari~kihsme{a. Naravno, pove}ana je i koli~inarazornog eksploziva koji je kori{}en, paje umesto kilograma, koji se u ovom tekstupomiwu, re~ o tonama. Dokazano je da jeprimena termobari~kih bojnih glava ume-sto nuklearnih izvodiva i veoma uspe{na.A epilog pri~e je da su 2002. Amerikancirazvili mo}nu MOAB – tada nazvanu maj-ka svih bombi, a nedavno su im se pridru-`ili i Rusi sa jo{ mo}nijim – ocem svihbombi.

Stevan KRAQEVI]

RAZORNOSTPosle zavr{etka razvoja tre}e

generacije ameri~kih raketa sa TB boj-nim glavama puwenim sa 500 kg meta-na, mogu}e je ostvariti natpritisak pojedinici povr{ine od 0,9 bara (sa ve-likim o{te}ewima) na rastojawima100 do 139 m od granice aerosolnograzornog oblaka, odnosno 0,42 barana 170 do 190 metara. Kolika je tosnaga obja{wavaju slede}i primeri.Natpritisak po jedinici povr{ine uudarnom talasu od 0,28 do 0,42 baramo`e u potpunosti da uni{ti avion(prema Gledstonu), a natpritisak od0,7 do 0,65 bara te`e o{te}uje iliuni{tava sve vrste brodova. Sredweo{te}ewe brodova registrovano jepri natpritisku od 0,42 bara.

SLI^NOSTParametri detonacije TB-sme{a

nekih ugqovodoni~kih goriva sa vazdu-hom vrlo su sli~ni. Detonacioni pri-tisak im se kre}e izme|u 16 i 20 ba-ra, brzina detonacije oko 1.800 m/s,a temperatura detonacije oko 288 K.

tat je ubrzo stigao u vidu tridesetocevnogbaca~a raketa „ZUNI“. Wegove bojne gla-ve sadr`ale su 38,5 kg te~nog propilenok-sida, a bile su postavqene na petotonskoguseni~no vozilo M-548. Pojedina~na ma-sa rakete pre lansirawa bila je 59 kilo-grama. Standardni mehani~ki detonatorFAU-83 omogu}ava preprogramirawe ta~-ke odvajawa stepena rakete za svaki re-`im, osiguravaju}i pomo}u padobrana od-re|ivawe trenutka ispu{tawa rezervoa-ra sa te~nom TB-sme{om. Posle relativnokratkog vremena i ispitivawa u istra`i-va~ko-razvojnom centru ^ajna Lejk, otpo-~ela je serijska proizvodwa sredstva.

Tokom razvoja sistema SLUFAE izve-den je izvestan broj testova za primenu TB-sme{a kod protivraketnih balisti~kih si-stema. Ispitivawa su otpo~ela 1973. go-dine u Laboratoriji balistike na ciqu uAberdinu, a zasnivaju se na nau~nom obja-{wewu fenomena inicijacije u vazduhu narelativno velikim visinama. Opiti kojisu izvo|eni u vakuum-komori kru`nog ob-lika, pre~nika 9,3 m, simuliraju}i uslovekoji vladaju na 10.000 m, pokazali su dabojne glave sa TB-sme{om imaju znatno ve-}i ru{ila~ki efekat od konvencionalnogeksplozivnog puwewa (TNT) u gorwim slo-jevima atmosfere.

RUSKA ISKUSTVAPrema izve{tajima i saop{tewima

koja su sovjetski nau~nici publikovali name|unarodnim skupovima, pretpostavqalose da biv{i Sovjetski Savez ve} du`e vre-mena poseduje veliki arsenal naoru`awasa termobari~nim sme{ama.

Oni su te bombe koristili u Avgani-stanu i ^e~eniji, a ruska vojska ih je upo-trebqavala u drugom ratu u ^e~eniji.

Sovjeti su 1965. otpo~eli razvojkompleksa druge generacije termobari~-nih sistema, baziranih na opitima S. M.Kogarka, V. V. Adu{ina i A. G. Qamina, sahomogenizovanim stehiometrijskim gasnimsme{ama. Pri tome su izvodili korelaci-onu analizu izme|u merenih rezultata iteoretskih podataka.

PROTIVBRODSKE RAKETEPrema podacima ameri~kih eks-

perata, ruska protivbrodska raketaSS-N-12 koristi podatke sa satelitaza samovo|ewe, dok je u zavr{nom de-lu putawe usmerena traga~em ciqa. Do50 odsto rasturawa pogodaka na ciquruske rakete SS-N-8 SLBM (dometa8.000 km) iznosi 400 m, dok je kod ra-kete SS-N-12 mnogo maweg dometa,maksimalno verovatno kru`no rastu-rawe pogodaka 100 metara.

Avio-bomba CBU-72B

(Fairchild YA-10A), koji su razvijeni i u pro-totipskoj formi. Nakon uporednog ispiti-vawa i svestrane analize, 1973. godine jeizabran YA-10A. To je ujedno bio i prvi ame-ri~ki borbeni avion specijalno projekto-van za zadatke bliske vatrene podr{ke kop-nenih jedinica.

Prvi serijski primerci stigli su u je-dinice ve} nakon tri godine, a serijska pro-izvodwa je potrajala do 1984. godine, kadaje i posledwi od 715 serijskih primerakanapustio fabri~ke pogone. Premda je tajavion prvobitno nazvan Thunderbolt II (udargroma), ~ime se aludiralo na nastavak tra-dicije aviona P-47 Thunderbolt, lovca bom-bardera iz perioda Drugog svetskog rata,vazduhoplovci su ga nezvani~no nazvaliWarthog (bradavi~asta sviwa), {to je danasodoma}en naziv.

Zbog izgleda, performansi i vrste za-dataka za koje je bio namewen, A-10 u po-

A-10 Warthog(bradavi~asta sviwa) jedan jeod najru`nijih, ali inajkorisnijih avionaameri~kog vazduhoplovstva.Iskustva iz anga`ovawa ulokalnim sukobima pokazala su da i nakontrideset godina operativneslu`be taj avion nije zarashod. Umesto toga, u toku jerealizacija obimnog programamodernizacije, na osnovu kojeg }e A-10, u verziji C,ostati u upotrebi najmawe do 2028. godine.

Kao i ve}ina borbenih vazduhoplovakoji su danas u sastavu Ameri~kih va-zduhoplovnih snaga (USAF), i A-10 svo-je korene vu~e iz hladnoratovskog pe-rioda. Prvi zahtevi koji su doveli do-

stvarawa A-10 datiraju sa po~etka 1967.godine. Tada je od 21 kompanije zatra`enaizrada studije o relativno jednostavnojborbenoj platformi, visoke ̀ ilavosti, ko-ja }e se prvenstveno obavqati dnevne za-datke bliske vazduhoplovne podr{ke jedi-nicama u borbenom dodiru sa protivnikom.Veoma brzo, ti su zahtevi korigovani i pro-{ireni na protivoklopnu borbu u svim vre-menskim uslovima. Na takvu promenu stavanajvi{e je uticao strah od masovnih sovjet-skih oklopnih jedinica, lociranih na pro-storima isto~ne Evrope.

Svoje koncepte ponudilo je {est kom-panija, ali su u u`i izbor u{li projekti„Nortropa” (Northrop YA-9A) i „Fer~ajlda”

TENK KOJI LETIM O D E R N I Z A C I J A A M E R I ^ K O G A V I O N A A - 1 0

44 15. oktobar 2007.

toplotni odraz motora. Veliki broj kompo-nenata je udvojen i izveden modularno ra-di lak{eg odr`avawa, a sasvim uobi~ajenaje i zamena sklopova i delova sa leve nadesnu stranu, i obrnuto. Sistem komandi jeutrostru~en. Osnovni sistem komandi letaje hidrauli~ni i poseduje svoju fizi~ki raz-dvojenu rezervu. Avion je za krajwu nu`duopremqen i mehani~kim sistemom komandileta, koji bez obzira na ve}e sile na ko-mandama, omogu}ava bezbedno upravqawei povratak u bazu.

Sna`na konstrukcija trapa omogu}avaeksploataciju aviona sa slabije pripre-mqenih leteli{ta. Polo`aj to~kova glav-nih nogu stajnog trapa izveden je tako da su

oni i u gorwem polo`aju poluizvu~eni. Nataj na~in, prilikom prinudnog sletawa sauvu~enim trapom, avion ne dodiruje pistustomakom ve} se oslawa na poluizvu~eneto~kove.

Ameri~ki izvori navode da A-10 mo-`e da leti sa samo jednim motorom, jednimrepom i kormilom visine, ~ak i kada je ot-kinuta polovina jednog krila (!?).

Svoje „dane slave“ A-10 je do`iveotokom Prvog zalivskog rata. Zapadna{tampa i danas kalkuli{e brojkama od oko1.000 uni{tenih ira~kih tenkova, 2.000vozila i 1.200 artiqerijskih oru|a, uz gu-bitak od samo sedam A-10 na 8.100 avio-poletawa. Sli~an uspeh (na sre}u) A-10

~etku nije izazvao simpatije pripadnikaAmeri~kih vazduhoplovnih snaga, koji susmatrali da je avion prikladniji za leta~-ke formacije ameri~kog armijskog vazduho-plovstva. Me|utim, taj stav je s vremenompromewen, naro~ito nakon uspe{ne pri-mene aviona brojnim lokalnim sukobima.Upravo zato, nakon trideset godina opera-tivne upotrebe, avioni A-10 ne odlaze urashod, ve} u fabri~ke hale, gde su podvrg-nute opse`nom programu modernizacije.

SAVEZNIK PE[ADIJEVe} sa prvim pogledom na avion A-10

jasno je da je u pitawu letelica specifi~nenamene, koja po izgledu odudara od ostalihborbenih aviona. Predwi deo trupa obli-kovan je oko sedmocevnog topa GAU-8 Aven-ger (osvetnik), kalibra 30 mm, zbog ~ijih jedimenzija (du`ina 6,1 m) konstruktivno po-merena nosna noga stajnog trapa. Pilotskakabine, a i vitalni elementi sistema ko-mandi leta, gorivnog sistema i municija za-{ti}eni su titanijumom, koji pru`a za{titui od direktnih pogodaka granata kalibra 23milimetra. Kabinski poklopac otporan jena zrna maweg kalibra, a predwe vetro-bransko staklo i na granate kalibra 23 mm.Gorivni samozaptivni rezervoari za{ti}e-ni su penom koja spre~ava po`ar.

Pogonska grupa aviona, koja se sasto-ji od dva motora tipa TF34-GE-100, snage40,32 kN svaki, postavqena je u gondolamana repu aviona. Motori su postavqeni do-voqno visoko iznad tla, tako da je smawe-na mogu}nost usisavawa stranih objekatakada se avion eksploati{e sa privreme-nih leteli{ta. Fizi~ka razdvojenost mo-tora onemogu}ava istovremeno onesposo-bqavawe obe pogonske jedinice, dok repnepovr{ine zaklawaju izduv, smawuju}i time

IZGLED KUMOVAO NAZIVUTaj avion je prvobitno nazvan

Thunderbolt II (udar groma), ~ime se alu-diralo na nastavak tradicije aviona P-47 Thunderbolt, lovca bombardera izperioda Drugog svetskog rata, ali su gavazduhoplovci nezvani~no nazvaliWarthog (bradavi~asta sviwa), {to jedanas odoma}eni naziv.

Naziv bradavi~asta sviwa avionA-10 je, po svemu sude}i, stekao naosnovu vi{e odlika. Osim o~iglednognedostatka estetike u izgledu aviona,sticawu epiteta potpomogao je i svoj-stven zvuk topa GAU-8, budu}i da, na-vodno, podse}a na groktawe. Terminbradavi~asta nastao je na osnovu veli-kog broja zakivaka koji kao kakve bra-davice vire iz oplate aviona.

Trideset godina u operativnoj upotrebi

U po~etku nije izazivao simpatije pripadnikaameri~kih vazduhoplovnihsnaga

46

nisu ponovili 1999. godine tokom agresijena SRJ. Strahuju}i, s pravom, od PVO VJ,bradavi~aste sviwe su se retko spu{talena male visine. Onog trenutka kada bi seto i desilo, A-10 su trpeli pogotke, {to jedokumentovano video snimcima, ali i de-lovima aviona koji su otpadali i kasnijeprona|eni. Me|utim, i pored velikiho{te}ewa, ne postoje dokazi da je ijedanavion tog tipa oboren.

Avioni A-10 }e na prostoru Balkana,ipak, ostati zapam}eni i omra`eni po ne-~em drugom. Svojim zastra{uju}im topom,koji koristi municiju na bazi osiroma{e-nog uranijuma, iza sebe su ostavili velikibroj kontaminiranih podru~ja na terenimaRepublike Srpske, Srbije i Crne Gore.Premda se u doma}oj, ali i stranoj javno-sti dosta govorilo o posledicama dejstvasa osiroma{enim uranijumom i danas jenejasan ta~an broj lokacija na kojima jeostavqen taj smrtonosni teret. Izvesno jesamo da }e se posledice tog dejstva ose}a-ti tokom izuzetno dugog vremena.

U brojnim izve{tajima i analizamakoje su usledile nakon 1999. godine, Ame-rikanci su indirektno potvrdili neuspehupotrebe A-10 tokom agresije na SRJ. Jed-na struja je smatrala da A-10 u redovimaUSAF-a nema naro~ito veliku perspektivu,te da je neekonomi~no wegovo zadr`avaweu verziji OA-10, namewenoj otkrivawu iozna~avawu ciqeva za druge vrste avija-cije, naro~ito s obzirom na ekspanziju

bespilotnih letelica. U obzir je uzeta istarost flote, koja se tada kretala izme|u20 i 25 godina. Smatralo se i da avioniF-16 mogu da preuzmu i uspe{no izvr{e ju-ri{ne zadatke koje su do tada izvr{avaliA-10. Me|utim, ameri~ko anga`ovawe uAvganistanu i Iraku bitno je uslovilo pre-ispitivawe takvih stavova. Muweviti uda-ri iz vazdu{nog prostora, koji su dovelido poraza navedenih dr`ava i wihovih voj-nih formacija, dobrim su delom uticalina stvarawe pogre{ne slike da }e svakibudu}i konflikt i oblik sukoba biti mogu-}e re{iti primenom najmodernijih sred-stava iz vazdu{nog prostora. Forma ge-rilskog rata, u koju su uskoro uvu~ene ame-ri~ke snage, pokazala je da kontrola nadteritorijom ne mo`e da bude dobijena sa-mo upotrebom precizno vo|enih sredstavasa visina od 5.000 do 10.000 metara.

Nametnuta upotreba pe{adijskih je-dinica na terenu, naro~ito specijalnih je-dinica, kao imperativ je ponovo postavi-la blisku vazduhoplovnu podr{ku. Obliktra`ene podr{ke, odnosno weno trajawe,brzina reakcije, preciznost, vrsta, koli-~ina i efikasnost ubojnih sredstava, nisumogli u potpunosti da budu zadovoqeniupotrebom borbenih helikoptera iz sasta-va armijskog vazduhoplovstva. Zbog radiju-sa dejstva i udaqenosti baza, zatim mawegvremena ostajawa u vazduhu i ve}ih brzinaleta u rejonu objekta dejstva (u krajwem icene sata leta), kao optimalni nisu se po-

kazali ni lovci bombarderi F-16 i F/A-18.Stoga je avion A-10 je ponovo do{ao u pr-vi plan.

Glavne odlike koje avion A-10 danas~ine najpodesnijim za zadatke bliske va-trene podr{ke (danas u Iraku i Avganista-nu), pre svega, jesu sna`no naoru`awe, du-go vreme ostajawa u zonama u kojima se i{-~ekuje poziv za podr{ku, zatim bazirawena aerodromima koji su blizu rejona dej-stva (jednostavno odr`avawe u poqskimuslovima), te velika otpornost na pe{adij-sku vatru sa zemqe. U izvr{avawu takvihzadataka prednost su mawa brzina kojomleti A-10, u odnosu na F-16, a i wegova po-kretqivost na tim re`imima. Pilot lak{euo~ava ciq i znatno mawim radijusima za-okreta dovodi avion u poziciju za otvara-we vatre. Brzina kojom A-10 manevri{e urejonu dejstva ide i ispod 300 km/~, zbog~ega taj avion mo`e da bude upotrebqen iu uslovima niske dowe baze obla~nosti(350 m) i male horizontalne vidqivosti(2,2 km).

Iz navedenog je jasno za{to su A-10omiqeni avioni pe{adije, iako su neretkobili akteri dejstva po vlastitim snagama.Fenomen tzv. „prijateqske vatre“ ina~e jeneizbe`na pojava prilikom dejstava posnagama koje se nalaze na bliskom rastoja-wu ili u dodiru.

U me|uvremenu je napredak u razvojuelektronskih i drugih sredstava (optoelek-tronika, komunikacijski ure|aji, informa-

cione tehnologije) stvorio osnovu da bli-ska vatrena podr{ka iz vazduha postaneefikasnija i bezbednija za vlastite snage.S obzirom na postoje}a iskustva bilo jelogi~no da upravo A-10 bude najpodesnijivazduhoplov za inkorporaciju novih i na-prednih tehnologija.

PROGRAM PRECIZNODEJSTVOTokom dosada{we tridesetogodi{we

upotrebe, A-10 je do`iveo nekoliko mawihmodifikacija i modernizacija (INS/GPS,nao~are za no}no letewe, i sl.). Posled-wa, koja je trenutno u toku, i najobimnija,provodi se pod nazivom Precision Engage-ment, {to bi u prevodu zna~ilo preciznodejstvo. Avioni modernizovani po tom pro-gramu nosi}e oznaku A-10 C. Prvi, proto-tipski primerak te verzije poleteo je janu-ara 2005. godine, a serijski modernizo-vani avioni odnedavno pristi`u u opera-tivne jedinice. Taj program, okvirno vre-dan 420 miliona ameri~kih dolara, obu-hvata kompletnu flotu bradavi~astih svi-wa, koja se trenutno sastoji od 356 avio-na raspore|enih u 17 skvadrona USAF-a,Nacionalne Garde i Rezerve.

Modernizacija se provodi u dva glav-na pravca – prvi segment se odnosi naprodu`avawe radnog veka aviona, a drugiobuhvata ugradwu nove opreme i naoru`a-wa. Radni vek aviona bi}e produ`en do2028. godine. Prvobitno planirani re-surs od 8.000 ~asova ukupnog naleta po-dignut je na 12.000, a potom i na 18.000~asova naleta, koliko bi do 2028. godinemogli da nalete postoje}i avioni A-10.

Drugi deo programa je znatno dina-mi~niji i zanimqiviji, jer se odnosi napove}awe borbenih mogu}nosti A-10.Premda spoqa isti, A-10 C ima znatno vi-{i nivo borbenih mogu}nosti. To se posti-glo digitalizacijom kabinskog prostoraA-10, zatim ugradwom savremene ra~u-narske opreme za podr{ku leta i novogsistema za upravqawe vatrom, te podve-snim sredstvima integrisanim uz pomo}magistrale podataka standarda 1760. Odpostoje}ih 11 podvesnih ta~aka, {est jemodifikovano za no{ewe satelitski na-vo|enih JDAM bombi i WCMD kasetnihkontejnera.

Na dva nova dowa prikaziva~a u boji(dimenzija 5h5 in~a) projektuju se podacisa senzorskih kontejnera tipa Sniper XR iliLITENING AT. Ta integrisana sredstva uve-zana su sa ostalim avionskim sistemima. Usebi sadr`e dnevne i no}ne TV kamere ve-likog dometa, IC kamere i laserski ozna-~iva~. Senzori nove generacije omogu}ava-ju otkrivawe i identifikaciju ciqeva i savisina od 6.000 do 10.000 metara, nakon~ega sledi wihovo ozna~avawe i dejstvo la-

SAVREMENAVEZE ZA PRENOS PODATAKAKvalitet kojim se A-10C

u ovom momentu naro~ito iz-dvaja od drugih ameri~kihborbenih aviona jeste savre-mena veza za prenos podata-ka, tj. data-link, koji je poseb-no prilago|en za zadatke bli-ske vazduhoplovne podr{ke.Data-link, ozna~en kao SADL(SADL – Situational AwarenessData Link), automatski {aqe iprima podatke od zemaqskihstanica. Jedinice na zemqiimaju informaciju o pozicijii visini A-10 C, istovremeno{aqu}i podatke o vlastitojpoziciji. Pilotu se, osim kom-pletne takti~ke situacije, nadispleju prikazuje lokacijapet najbli`ih prijateqskihciqeva prilikom uvo|ewa unapad. Time se minimalizujemogu}nost „prijateqske“ va-tre. Osim podataka od snagau dodiru, SADL omogu}ava ikomunikaciju sa operativnimcentrima kojom se ostvarujekompletniji uvid u takti~ku si-tuaciju, ali i dodela zadata-ka i ciqeva, i izme|u komand-nog mesta, i izme|u aviona.SADL koji mahom koristi kop-nena vojska, podatke po potre-bi mo`e da razmewuje i sa le-telicama opremqenih data-linkom standarda Link 16, ra-{irenog u vazduhoplovnimsnagama.

A-10 mo`e da nosi sva standardnaubojna sredstva koja su u naoru`awu

ameri~kog vazduhoplovstva

san sistem komandi HOTAS (ruke na gasui palici). A to zna~i da pilot, ne samo dane di`e ruke sa komandi, ve} na primer,umesto 16 koristi samo ~etiri prekida-~a/komande za lansirawe laserski vo|e-ne bombe. Tako|e, umesto klasi~ne kacigepiloti sada nose kacige sa integrisanimni{anom.

Koliko za USAF zna~i modernizacijaaviona A-10 na standard C govori i po-datak da je ~itav program Precizno dej-stvo ubrzan za devet meseci! Ti avioni }e,kako je najavqeno, nakon preobuke qud-stva odmah biti ukqu~eni u dejstva iznad

Avganistana i Iraka. Me|utim, USAF timene}e dobiti samo pouzdaniju i efikasnijuborbenu platformu. Uz relativno jeftinprogram modernizacije stvoren je i vre-menski prostor za nesmetano uvo|ewe unaoru`awe aviona JSF, koji bi u budu}no-sti trebalo da zamene avione A-10. Da li}e se to stvarno desiti ili }e A-10 do`i-veti sudbinu B-52 (u upotrebi vi{e od po-la veka) – pokaza}e vreme, a uveliko }ezavisiti i od na~ina i nivoa ameri~keume{anosti u ratne sukobe niskog inten-ziteta.

Mr Slavi{a VLA^I]

DVA PRAVCAOSAVREMEWIVAWAModernizacija se provodi u dva

glavna pravca – prvi segment se odnosina produ`avawe radnog veka aviona(do 2028. godine), a drugi obuhvataugradwu nove opreme i naoru`awa, ~i-me se pove}avaju borbene mogu}nostiA-10. To se postiglo digitalizacijomkabinskog prostora A-10, zatim ugrad-wom savremene ra~unarske opreme zapodr{ku leta i novog sistema za upra-vqawe vatrom, te podvesnim sredstvi-ma integrisanim uz pomo} magistralepodataka standarda 1760.

serski ili INS/GPS vo|enim sredstvima.Osim maweg rizika, omogu}enog ve}om uda-qeno{}u sa koje se dejstvuje, ostvaruje se ive}i efekat, jer je mogu}e dejstvovati po vi-{e ciqeva u jednom naletu.

Kvalitet kojim se A-10C u ovom mo-mentu naro~ito izdvaja od drugih ameri~-kih borbenih aviona jeste posedovawesavremene veze za prenos podataka, tj.data-linka, koji je posebno prilago|enzadacima bliske vazduhoplovne podr{ke.Da bi se smawio visok nivo radnog opte-re}ewa pilota, dodatno pove}anog uvo-|ewem nove opreme, u kabini je integri-

Karakteristi~nisedmocevni top GAU-8,

kalibra 30mm

Danas je najpodesniji avion za zadatke bliske vatrene podr{ke

49

Na fotografiji koja podse}a na scenehladnog rata, ruski bombarder tupoqev Tu-95 snimqen je u pratwi „Eurofajter tajfuna“F2 iz 11. eskadrile britanskog Kraqevskogratnog vazduhoplovstva (RAF) iznad sever-nog Atlantika. Po~ev od kraja juna ove go-dine, novi britanski lovci postepeno pre-uzimaju ulogu za{tite vazdu{nog prostoraod vazduhoplova tipa tornado i posle ne-puna dva meseca tajfun je zabele`io svojeprvo operativno presretawe. Na snimcimakoje je napravio pilot drugog tajfuna iz 3.eskadrile RAF-a, vidi se da su u ovoj ulozi„evrofajteri“ naoru`ani projektilima va-zduh-vazduh kratkog dometa MBDA ASRAAM,sredweg dometa AIM-120 AMRAAM i opre-mqeni dopunskim rezervoarima za produ-`enu autonomiju leta. Od sredine narednegodine trebalo bi da engleski tajfuni pre-uzmu i ulogu lovaca bombardera u opera-cijama u Avganistanu.

I. S.

SUSRET NAD ATLANTIKOM

Ruska korporacija MiG pokazala je23. avgusta na izlo`benom delu avio-sa-lona MAKS 2007 maketu u prirodnoj ve-li~ini svog budu}eg „nevidqivog“ bespi-lotnog bombardera. Prema re~ima Vla-dimira Barkovskog iz In`iwerskog cen-tra „Mikojan“, projekat }e mo`da pone-ti obele`je me|unarodni, jer je nekoli-ko stranih dr`ava najavilo `equ da u~e-stvuje u wemu.

Re~ je o jednom od dva konkurentskadizajna - jedan radi MiG, a drugi „Suhoj“.Projekat skat predstavqen je na izlo-`benom delu ruske korporacije MiG, alije nekoliko novinara odvedeno sa izlo-`be na poligon za ispitivawa Institu-ta „Gromov“.

Bombarder skat ima dva odvojenaunutra{wa prostora za naoru`awe, ukoje mo`e da stane gotovo sve savreme-no rusko vo|eno oru`je, do veli~ine ra-keta H-31 (AS-17 kripton), za napade nazemaqske ciqeve neprijateqa, kao {tosu komandni centri i radarska postro-jewa.

Korporacija MiG radi na projektu skat sa ve}im brojemruskih kompanija, poput Drugog centralnog nau~noistra`iva~-kog instituta, koji je poznat po radu na tajnim projektima. To-kom dvogodi{weg rada na projektu u vazdu{nom tunelu testira-ne su brojne konfiguracije budu}eg aviona, ali se MiG zadr-`ao na konfiguraciji bezrepnih povr{ina, poput one koju imaameri~ki stelt-bombarder B-2.

Planira se izrada dva prototipa za letna ispitivawa,od kojih }e prvi biti s pilotom, kako bi se izvr{ila neophod-na ispitivawa u skladu sa ruskim letnim standardima.

NEVIDQIVIBOMBARDER

RUSKA BESPILOTNALETELICA SKAT

Kada je re~ o dimenzijama aviona, mo`e se re}i da je toskromna letelica, dosta mawa od aviona MiG-29 - promerkrila joj je 11,5 metara, a du`ina 10,25 metara. Skat ima mak-simalnu poletnu te`inu od 10 tona, a lete}e podzvu~nom brzi-nom od 800 km/~ na maloj visini, kako bi dodatno izbegao mo-gu}nost da ga otkrije neprijateqeva PVO.

Letelica }e, kako je predvi|eno, imati maksimalni borbe-ni radijus od 2.000 kilometara. Pogonska grupa skata bi}e mo-tor klimov RD-5000B, derivat motora RD-93. Ostale informa-cije mo`ete saznati na sajtu: http://www.defencetalk.com/news/pu-blish/airforce/Russia Unveils Pilotless Stealth Bomber 100013076.php

A. KI[

I R A N M O D E R N I Z U J E F - 1 4

N O V E B R I T A N S K E P O D M O R N I C E

50

Iranski izvori navode da je lokalna vazduho-plovna industrija uspela da remontuje i u letno sta-we vrati odre|eni broj aviona F-14 nasle|enih iz do-ba vladavine Reze Pahlavija. Smatra se da je od oko80 aviona nabavqenih krajem sedamdesetih u SAD, uletnom stawu preostalo oko 25 letelica. Ovako malibroj ispravnih aviona posledica je dugogodi{wegameri~kog embarga.

Pored remonta, iranski stru~waci su na triaviona F-14 realizovali modernizaciju maweg obi-ma. Ovi avioni }e, navodno, biti sposobni da dejstvu-ju i GPS navo|enim bombama te`ine 903 kg koje surazvijene u iranskim fabrikama.

S. V.

Britanska agencija za kupovinu borbene tehnike obezbedila je sredstva za kupovinunovih sedam juri{nih nuklearnih podmornica (SSN), klase Astute. Posao je poveren firmiBAE Systems Submarines koja }e kraqevskoj mornarici prvu podmornicu, HMS, isporu~iti2008, drugu, HMS ambush 2010, a tre}u, HMS artful 2011. godine. Isporuka posledwe pod-mornice te klase predvi|ena je za 2015. godinu. Nove podmornice zameni}e sada{webritanske juri{ne podmornice klase swisfure, koje se u upotrebi nalaze od sredine se-damdesetih godina pro{log veka.

S. A.

Da bi se {to uspe{nije suprot-stavili ne`eqenim bliskim susreti-ma sa nezadovoqnim masama u Avga-nistanu i Iraku, te da bi pove}alistepen bezbednosti razli~itih stra-te{kih objekata i infrastrukture,Amerikanci su razvili novu vrstu ne-ubojnog oru`ja – aktivni sistem za od-bijawe (ADS-Active Dential System).

Sistem ADS ~ini pqosnata ~e-tvrtasta antena nalik na tawir, kojaje ugra|ena na vozilo hamvi. Antenaje otporna na pesak i metke, a pove-zana je sa ure|ajem za transmisiju imo`e da se rotira za 360o, usmera-vaju}i vreli mlaz od 54oC na daqinudo 500 metara. Toplotna energijaprodire mawe od 0,5 mm u ko`u i, barza po~etak, ne izaziva rane. Oru`jeje prvi put testirano februara ovegodine u jednoj vojnoj bazi u dr`aviXorxija, a wegovo dejstvo u~esnicitestirawa opisali su „kao da vas za-pqusne vrelina izazvana zagrevawemrerne koju ne mo`ete da podnesete,pa, br`e boqe, tra`ite zaklon“.

Drugo neubojno oru`je – „crniled“, razvija agencija DARPA. Wegovasu{tina je u stvarawu takozvanogplasti~nog leda, koji onemogu}avakretawe neprijateqa po ve{ta~kistvorenoj klizavoj povr{ini, nalikzamrznutim putevima zimi. Led je ot-poran na visoke temperature. Stru~-waci DARPA intenzivno rade na stva-rawu materijala koji bi se ugra|ivaou vojni~ke ~izme i gume automobila,kako bi se spre~ilo klizawe „prija-teqskih trupa.“

S. A.

AMERI^KANEUBOJNA ORU@JA

isto

rija P

kom vagonu, dok su Nemci 1918. godine,sa daqine od 120 km, dejstvovali po Pa-rizu sa pariskim topom kalibra 232 mi-limetara.

Sme{tawem topova na `elezni~ke va-gone pove}ana je wihova mobilnost, ali jepriprema za vatreno dejstvo tih oru|a bi-la komplikovanija. Usmeravawe oru|a popravcu moglo se obavqati za samo nekoli-ko stepeni, pa su {asije vagona sa topovi-ma sme{tane na obrtne platforme, ili suse za wihovo dejstvo koristile specijalnoizgra|ene polukru`ne `elezni~ke {ine.

RO\EWE KOLOSAUo~i Drugog svetskog rata Hitler je na-

redio da se proizvede oru|e (top) koje }ebiti u stawu da uni{ti duboko ukopane i do-bro za{ti}ene francuske polo`aje na Ma-

etog juna 1942. godine, sa polo`aja uselu Bah~isaraj, dvadeset pet kilome-tara udaqenog od dobro utvr|ene so-vjetske ratne luke Sevastopoq, Nemcisu ispalili prve granate iz xinovskog

topa gustav. ^etvrtog jula iste godine, po-sle devetomese~nih krvavih i te{kih bor-bi, sovjetski vojnici su napustili Sevasto-poq. Nemcima je u ruke pao ~itav Krim, aput ka Kavkazu i naftom bogatim zakavka-skim regionima bio je otvoren.

Jedan od te`i{nih zadataka artiqe-rije na bojnom poqu od davnina je bilo ru-{ewe protivnikovih utvr|ewa. U istorijiratovawa ostalo je zabele`eno da su Tur-ci za vreme opsedawa Konstantinopoqa1453. godine koristili ogromne bombar-de (prete~e haubica), du`ine oko osam me-tara, kalibra 1.066 mm, sa projektilima(kuglama) mase 534 kg, koje je opslu`ivalo(pokretalo) 200 vojnika i 60 volova.

ARTIQERIJA NA [INAMAPrvu upotrebu artiqerije sme{te-

ne na `elezni~kim vagonima zabele`ilisu hroni~ari ameri~kog gra|anskog rata(1861–1865). Naime, za vreme opseda-wa Pitersburga u Virxiniji, trupe unio-nista (severa) dejstvovale su po polo`a-jima konfederalista (juga) sa merzeromkalibra 330 mm, koji je bio sme{ten na`elezni~kom vagonu. Tokom Prvog svet-skog rata zabele`eno je da su Francuzidejstvovali 1916. godine sa haubicom ka-libra 400 mm, sme{tenom na `elezni~-

51

Jedan od te`i{nih

zadataka artiqerije

na bojnom poqu od

davnina je bilo ru{ewe

protivnikovih utvr|ewa.

Koriste}i se iskustvima

iz Prvog svetskog rata,

Nemci su za ru{ewe

utvr|enih polo`aja

protivnika proizveli

xinovski top gustav,

koji je zbog veli~ine

lafeta morao da bude

sme{ten na dva

`elezni~ka koloseka.

Dejstvovao je samo

13 dana, ispaliv{i

48 granata.

ODLIKEKonstrukcija topa 800 mm K(E) gu-

stav predstavqala je tehnolo{ki iz-vanredno slo`en i komplikovan podu-hvat. Dimenzije oru|a bile su xinov-ske: ukupna masa oru|a iznosila je1.350 tona, cev kalibra 400 mm imalaje masu od 400 tona i du`inu 32 meta-ra. Oru|e je sa {asijom dostizalo vi-sinu od 12 metara i du`inu 43 metara,a moglo se transportovati po delovi-ma – za wega je bila potrebna kompo-zicija od 25 vagona. Platforma topabila je {iroka sedam metara. Vatrenipolo`aj gustava nalikovao je na velikuran`irnu stanicu.

Za top su razvijene dve vrste gra-nata – razorna, kalibra 800 mm, mase4.800 kg i dometa do 47 kilometara, teprobojna, mase 7.100 kg i dometa do 38kilometara. Barutno puwewe za ispa-qivawe granata iznosilo je 1.850 ki-lograma.

XINOVSKITOPOVI

N E M A ^ K O O R U \ E V E L I K O G K A L I B R A U D R U G O M S V E T S K O M R A T U

hodno 400-tonsku cev postaviti na odgova-raju}u elevaciju i precizno postaviti grana-tu i barutno puwewe) omogu}avao da granatebudu ispaqivane na svakih 45 minuta.

Slede}eg dana top je svoje dejstvousmerio na tvr|avu „Molotov“ i razorio jesa sedam garanata. Cev oru|a je potomokrenuta ka „Beloj pe}ini“ – ni{anskoj ta~-ki za uni{tewe velikog podvodnog skladi-{ta municije u zalivu Severnaja, za koje suSovjeti, zbog polo`aja na kom je bilo sme-{teno, smatrali da je neuni{tivo. Ali jedeset granata ispaqenih iz gustava uspeloda ga uni{ti.

Sedmog juna vatra sa tog topa usmere-na je na jugozapadni {pic, nakon ~ega je po-sluga topa dobila zaslu`eni predah.

Gustav se ponovo oglasio 11. juna, ka-da je po~eo da dejstvuje po utvr|ewu „Si-bir“, na koje je ispalio sedam granata. Po-sledwi put top je dejstvovao 17. juna, ga|aju-}i oklopnu bateriju „Maksim Gorki“. Do pa-da Sevastopoqa, po~etkom jula 1942. godi-ne, iz topa je ispaqeno 48 granata, a izawih je ostala pusto{.

PREPU[TEN ISTORIJIPosle pada Sevastopoqa Nemci su na-

meravali da gustava premeste u rejon Le-wingrada, ali su ih Rusi preduhitrili. Uspe-li su da probiju blokadu. Nemci su potom topprebacili na poligon Rugenvald, gde su muugradili novu cev. Ujedno, proizveli su jo{jedan identi~ni top „dora“, ali on nije do-`iveo vatreno kr{tewe. Oba topa Nemcisu uni{tili neposredno pre kapitulacije.

Tre}i top langer (dugi) gustav, kalibra520 mm, sme{ten na guseni~noj {asiji, tre-balo je da ispaquje raketne projektile nadaqinu od 160 kilometara. Ideja je bilada se postavi na francuskoj obali Atlanti-ka, u skriveni tunel, odakle bi se dejstvo-valo po ju`noj obali Velike Britanije, alita namera nikada nije bila realizovana.

Osim gustava, Nemci su imali jo{ dvatopa sme{tena na `elezni~kim vagonima –K(5)E, kalibra 280 mm, i K12(E), kalibra210 mm. Prvi je, dometa 62 km, upotrebqa-van za dejstvo protiv saveznika za vremeiskrcavawa u Italiju 1944. godine kod An-cija, dok je drugi, dometa 115 km, zapravobio naslednik pariskog topa iz Prvog svet-skog rata, kojim su Nemci preko kanala La-man{ ga|ali englesku ju`nu obalu.

Sa zavr{etkom Drugog svetskog rataera xinovskih topova, sme{tenih na {asija-ma `elezni~kih vagona, prepu{tena je isto-riji, a wihovu ulogu preuzelo je vazduhoplov-stvo – balisti~ke i krstare}e rakete, ~estoopremqene nuklearnim bojnim glavama. Upr-kos svemu, krajem dvadesetog veka Sadam Hu-sein je, uz pomo} konstruktora dr XeraldaBula, nameravao da napravi xinovski top ~i-ji bi projektili poga|ali Izrael. Ali ta ide-ja nikada nije realizovana.

Stanislav ARSI]

52

1.500 i 4.000 radnika. Oni su prvo isko-pali veliki usek, oja~avaju}i ga zemqanimnasipom sa svih strana. U wega su polo`i-li kru`nu `elezni~ku prugu duplog kolose-ka, kako bi se mogao mewati pravac ga|a-wa. Za prugu je ure|en 1,2 km {iroki rejonna kome je montiran gustav.

Za opslu`ivawe topa anga`ovano je1.400 qudi, a me|u wima i 500 artiqera-ca. Ostali deo posluge sa~iwavali su oba-ve{tajci, osobqe protivavionske za{titei dve ~ete za neposredno obezbe|ewe i za-{titu vatrenog polo`aja. Osim pripadnika`elezni~kih jedinica i administrativnogosobqa, za navo|ewe vatre gustava upotre-bqeni su i avioni Fi156. Top je sastavqan{est nedeqa uz pomo} 110-tonskih dizali-ca. Po~etkom juna 1942. godine bio je spre-man za dejstvo.

U ranim jutarwim satima 5. juna 1942.iz cevi gustava poletela je prva granata.Glavni ciq bilo je kqu~no utvr|ewe odbraneSevastopoqa – „Staqin“. Tokom dana ispa-qeno je jo{ {est granata. U smiraj dana utvr-|ewe „Staqin“ potpuno je razoreno. Gustavje tehni~ki bio opremqen da na svakih 15 mi-nuta ispaquje po jednu granatu, ali je procespuwewa i ni{awewa (precizno merewe tem-perature svakog puwewa, obrada meteoro-lo{kih podataka i puwewe topa sa sedam to-na te{kom granatom, zbog ~ega je bilo neop-

`ino liniji, sinonimu neosvojivosti i neu-ni{tivosti. Prema zamisli projektanata,top je trebalo da razbije francuska utvr-|ewa, ~ija je debqina iznosila do jednog me-tra ~elika, ili sedam metara betona, odno-sno 30 metara dobro nabijene zemqe. U ob-zir su dolazila oru|a kalibra 700, 800ili ~ak 1.000 milimetara. Razvoj i proiz-vodwa novog topa povereni su firmi Krupp,koja je probna ispitivawa novog oru|a po-~ela 1935. godine, a zavr{ila 1937. godi-ne. U skladu sa porodi~nom tradicijom, topje dobio ime po ~elnom ~oveku kompanije Gu-stavu Krupu fon Bolenu i Halbahu.

Konstrukcija topa 800 mm K(E) gustavpredstavqala je tehnolo{ki izvanrednoslo`en i komplikovan poduhvat. Dimenzijeoru|a bile su xinovske: ukupna masa oru|aiznosila je 1.350 tona, cev kalibra 400mm imala je masu od 400 tona i du`inu 32metra. Oru|e je sa {asijom dostizalo vi-sinu od 12 metara i du`inu 43 metra, a mo-glo se transportovati po delovima, za {taje bila potrebna kompozicija od 25 vago-na. Platforma topa bila je {iroka sedammetara. Vatreni polo`aj gustava nalikovaoje na veliku ran`irnu stanicu.

Za top su razvijene dve vrste granata– razorna, kalibra 800 mm, mase 4.800 kgi dometa do 47 kilometara, i probojna, ma-se 7.100 kg i dometa do 38 kilometara. Ba-rutno puwewe za ispaqivawe granata iz-nosilo je 1.850 kilograma.

Iako je Hitlerov pohod na Francuskuokon~an veoma brzo, pa nije bilo potrebeza upotrebom gustava, Nemci nisu odustaja-li od ideje da se top upotrebi za uni{tewebritanskih polo`aja na Gibraltaru, ~emuse suprotstavio {panski diktator Franko.Uprkos svemu, Nemci su taj top zavr{ili1941. godine, a prva proba izvr{ena jeslede}e godine.

S napadom Nema~ke na Sovjetski Sa-vez top je dobio novi zadatak – uni{tewedobro utvr|ene glavne sovjetske ratne lu-ke Sevastopoq, kqu~ne raskrsnice za ne-ma~ki prodor u naftom bogato zakavkaskopodru~je.

POMO] U OSVAJAWU SEVASTOPOQARatna luka i Sevastopoq bili su do-

bro utvr|eni i braweni. Zna~aj tog grada ipote{ko}e koje iziskivalo wegovo osvajawebili su dobro poznati jo{ iz vremena Krim-skog rata (1854–1856). Oko samog mesta bioje izgra|en ~itav sistem utvr|ewa. Neka sudatirala jo{ iz vremena Krimskog rata, aSovjeti su ih znatno modernizovali i oja~a-li. Za odbranu sa mora postavqene su du`obale brojne baterije te{ke obalske arti-qerije, od kojih je najpoznatija bila bateri-ja „Maksim Gorki“, naoru`ana topovima ka-libra 305 milimetara. Glavno utvr|ewe no-silo je ime Staqina, a za odbranu grada i

okoline anga`ovano je vi{e od 100.000 voj-nika. Oni su se borili do posledweg daha.

Da bi osvojili Sevastopoq – kqu~nuta~ku za prodor na Kavkaz i u naftom boga-to zakavkasko podru~je – Nemci su odmah,posle napada na Sovjetski Savez, po ~ita-voj okupiranoj Evropi po~eli da prikupqajute{ku artiqeriju. Na red je do{ao i gustav.Za osnovni polo`aj tog topa izabrano je se-lo Bah~isaraj, udaqeno 25 kilometara odSevastopoqa. Prilikom dolaska tog xinov-skog artiqerijskog sredstva, za izradu va-trenog polo`aja anga`ovano je izme|u

15. oktobar 2007.