tI

LUN I AMBIDEKSTER

F. EŠTON

I

F. EštonLUN I AMBIDEKSTER

Rene PopsKRSTARENJE

Direktor NIŠRO »DNEVNIK« VITOMIR SUDARSKl

Qlavni i odgovorni urednik OOUR »IZDAVAČKA DELATNOST< VLADIMIR STEVANOV

Odgovorni urednik Redakcije književnih izdanja MILORAD PREDOJEVIĆ

Urednici izdanja PIROŠKA MATIĆ JOVAN ČANADANOVIĆ

RecenzentVLADIMIR DUBRAVClĆ

Tehnički urednik SLAVKA BOSNJAKOVIĆ

Korektura Štamparije »DNEVNIK«

Tiraž: 120.000 primeraka, I izdanje

Izdaje i štampa: Novinska, izdavačka i štamparska radna organizacija »DNEVNIK«, OOUR »IZ- DAVAČKA DELATNOST«, Novi Sad, Bulevar 23. oktobra 31. Telefon (021) 21-555. Broj žiro-ra- Čuna: 65300>603'6350 Rukopisi se ne vraćaju

F. Ešton

LUN I AMBIDEKSTER

Činilo mu se da vreme protiče suviše sporo. Ležao je na neudob­nom krevetu u sobici motela na se- veroistoćnom izlazu iz grada. Pored sumornih misli mučili su ga i nepri­jatni mirisi, koji su, različiti jedan od drugoga, ali svaki odvratan, do­pirali s kreveta, iz ormana, kupa­tila i uglova sobice. To neprijatno mesto izabrao je u nadi da ga tu niko ne može slučajno primetiti, jer u ovakva svratišta ne zalaze ljudi koje on poznaje. Bio je siguran da sem Mišela niko ne zna i ne može znati gde se on nalazi toga jutra. Očekivao je da ga Mišel pozove, ali se ipak trgao na zvuk telefonskog zvona.

— Slušam! — uzviknu on primii- čući telefon iako da može razgova­rati ležeći. - Pronto, javi se! Jesi li ti, Mišel?

— Ne, on če se javiti kasnije - odgovori Rosu dobro poznati glas. — Razgovarao sam s njim pre je­dan sat On će tamo stići vrlo brzo, jer sam mu tako naredio.

— Gde je bio? — upita Ros.— O tome ne vredi da razgova­

ramo - začu se odgovor. - Ostaje da do noći izvršite plan, a naveče da budete svi na ugovorenom me- stu.

— Ne shvatam kako... — zausti Vilijam Ros, ali veza se prekide.

Razmišljao je o svom čudnom po­ložaju. On, čovek za kojim su tra­

gale mnoge policije sveta, stvarno je bio nečiji rob. Da bi sve bilo zago­netnije, on je poznavao samo glas jednog čoveka, ali ne i njegov iz­gled. Taj^gle^ čuo Je malopre.

Njegovo ražniišTjanje prekide ponovo zvonjenje telefona. On ovoga puta slušalicu podiže bez žurbe, jer sada je znao ko može da zove. Još jedino Mišel Ru zna gde se on nalazi toga časa.

— Ti si, Mišel? — upita Rosi, sigu­ran čiji će glas sada čuti.

— Ja sam — odgovori Ru na fran­cuskom. — Opet nisam uspeo, a mis­lio sam da ni sam sveti...

— Pričaćemo o tome kad se na­đemo — prekide ga Ros. —‘Pošto ne mogu da podnesem ovu smrdljivu rupu, vratiću se u hotel »Palatino«. Tamo sam zadržao svoju sobu. u kojoj si ti već bio. Cekaću te tamo. Požuri.

Pošto spusti slušalicu, Ros, kao da ga neko goni, u najvećoj žurbi spakova stvari i obuče se, pa plati prenoćište i žurnim korakom stiže do svojih kola ostavljenih u Via Nomentina.

Odahnuo je tek kad se našao u hotelskoj sobi. Pošto mu se činilo da je na sebi poneo smrad jeftinog svratišta, on se svuče i pođe pod tuš. Dugo se posle kupanja trljao mirisnom vodicom i brižljivo bri- jao. Osvežen, on se vrati u sobu, obuče čist veš i drugo odelo, pa se smesti u fotelju obloženu sjajnim ružičastim brokatom. Nadohvat ruke bio mu je hladnjak napunjen pićem po njegovom izboru. On usu sebi čašicu likera s mirisom vani­lije. pa otpi i razvuče lice u otužan izraz zbog preterane slasti. Telefo­nom naruči da mu se u sobu do­nese doručak za dvoje.

Još pre nego što je doručak bio donet. neko pokuca, i Ros otvori zaklanjajući telo iza vrata. Dok je desnom rukom otvarao vrata, u le- voj je držao pištolj.

— Ti si, Mišel — reče prepoznavši gosta, pa gurnu oružje u džep panta- lona.

Još nije bio propustio gosta u sobu, a stiže i hotelski kelner s do­ručkom. Tako se gost nađe za post­avljenim stolom.

— Ja ne verujem u natprirodne sile, a ipak... — poče Mišel Ru čim je kelner izašao. - To je da čovek presvisne od jada! Lepo sam ost­avio svoja kola u jednoj ulici, pro­šao kroz prolaz i seo u ranije iz­najmljena kola;..

— Na sličan način sam i ja post­upio — upade Vilijam Ros. — A sam znaš da se u te stvari razu- mem.

— Osam godina te gone uzalud.— A već pet godina si i ti s nama.— Da, već pet godina.— A znaš li kada je počelo ovo?— Prvi put si mi govorio da nešto

sumnjaš još krajem prošlog leta.— Tada sam govorio, ali to traje

dve godine. Pune dve — uzdahnu Vilijam Ros.

— Znaju li ostali? — upita Mišel Ru.

— Ne.;. I do sada nije trebalo — odgovori Ros.

— A zašto ja?j . -r , Teb,e sam odabrao između šy^. Ja syoje ljude poznajem. O sva­kome mogu satima da govorim. Svi su mi verni, kao i jedan drugom. Četvorka i Šestica su takođe čvrste devojke. Ali ti si ćutljiv oprezan i nenadmašan konspirator.

— Svet je posto mali. Ako na jed­nom njegovom kraju zgrešiš, pa te uhvate, nikad više nisi siguran.

— U tome što od nas sedmoro niko nije nikad bio hapšen i leži naša snaga. A sada sve to...

— O čemu se zapravo radi? — upita Ru. - Kunem ti se da sam pazio više nego ikada. Iz Rima sam pošao Stradom del Sole ali sam je napustio kod Kasina. Postavio sam se u zasedu odmah iza petlje koja vodi sa autostrade. Niko nije došao za mnom. Onda sam produžio za Minjano, kao da idem dalje na jug, pa sam se od Vairana vratio na Venafro...

- Verujem da si zamrsio trag tako da te nlko ne može pratiti — upade Ros.

- U svakom mestu sam vozio tako da bi me izgubio i ti. da si mi bio na tragu - dodade Ru. - U do­lini Volturna skrenuo sam uz reku i smestio se u lovačku kuću kod Ko- lija. Celo veće niko nije došao, a ja sam sedeo u holu motreći, skriven iza velikog asparagusa...

- Pogađam šta ti se dogodilo - opet upade Ros. — U zoru te je pro­budilo zvonjenje telefona.

- Ne baš tako'ler u dve sobe za noćenje lovaca nema telefona. Ima samo jedan aparat u čuvarevom sobičku, iz kojeg se daje veza za go­vornicu u holu. Čuvar me je probu­dio tvrdeći da se protivio zahtevu nepoznatog. No, neznanac je go­vorio da je u pitanju život i da će čuvar odgovarati, ako me ne pro­budi. Javio sam se iz govornice i neko me je na francuskom oslovio po imenu - ispriča Mišel Ru. - Rekao mi je da treba odmah da kre­nem u Rim, a da se u toku vožnje javim tebi na broj koji sam ja već znao. Dakle, znao ga je i taj čovek.

Mislim da smo dovoljno govorili0 tome — reče Ros. To jiš bio ntioj zadnji pokušaj da se otmšin. Dok se ne dogodi nešto presudno, ostaje ovako kako jeste.

- Ali šta ostaje?- To da neko zna gde smo, a mi

ne znamo ni gde je ni ko je on.- I ti prihvataš takvo stanje?- Podnosim ga pune dve godine.

Lutali smo od Argentine do Aljaske1 od Londona do Nju Delhija, ali nismo uspeli da umaknemo — odgo­vori Ros.

- Kad bi to ležalo samo na meni, ja bih poludeo - reče Mišel Ru.

- Ni ja više ne mogu to da podne­sem. Izneću danas to pred sve naše ljude. Tili je uzela u zakup mali bar u Via Augusto Galoni, pa ga sada preuređuje. Tamo možemo da dola­zimo kao radnici i majstori, ali i ovako, jer nije upadljivo. Ona je poli­

ciji i okolini objavila da preuređuje bar i priprema se da stvori jedno »uljudno mesto«. Tamo ćemo se naći na zajedničkom ručku. Tili i Ana prlrediće makarone po napoli- tajiski - ispriča Ros. *

Njih dvojica završiše doručak, pa se Ros ispruži na krevet, a Ru ode da iznajmi sobu u istom hotelu. Tek što je Izišao, telefon kod Rosovog ležaja zazvoni i on uze slušalicu.

— Ko zove? — upita on, prividno miran.

— Ne postupaš pametno, Ros — reče njemu već poznati glas. — Re­kao sam da do noći treba da izvršiš plan, a ti misliš o ručku u Via Augu­sto Galoni... To ne odobravam. I za­što da zbunjuješ ostale ćelom tom pričom? Dosta si pokušao da pro- veriš našu moć juče i u toku noći. Ru je tu 1 jasno je kako stvari stoje...

— Ne može tako! — vizvlknu Ros Ijutito. — Ja 1 moji ljudi zajedno smo godinama. Oni mi veruju više nego sebi samima. I ja neću više ni­šta da skrivam od njih.

— Možda to nije ono najgore - dodade nepoznati. - Jedino mi smeta to što vam od ručka do noći ne ostaje dovoljno vremena da zavr­šite posao.

— Završićemo ga do sutra na- veče — smrknuto reče Ros 1 spusti slušalicu.

Nekoliko minuta je očekovao da telefon ponovo zazvoni, ali to se nije dogodilo. Tako mu je nepoznati čovek, čiji glas tako dobro poznaje, bio još zagonetniji. »Kako to postiže?«, pitao se Ros pokušava­jući da malo spava. No, kako mu to nije uspevalo, on ustade 1 poče da se sprema.

Prizemni prozori suterenskog bara »Fusano« bili su zaštićeni teš­kim kapcima od grubo obrađenih dasaka, jer je tobože trebalo me- njati 1 roletne od valovitog lima. Vrata su bila dvostruka, a treću pre­preku pri ulasku činila je široka roletna od valovitog lima. Kad su se

svi skupili, jedan od mlađih članova bande i Tili Kesler spustiše roletnu na ulazu. Po najvećoj prostoriji bara bio je rasut materijal za ppravke, ali jedan deo pored zida bio je raščišćen i na njemu behu postavljeni stolovi za ručak. Na ta dva sastavljena stola već su bile boce s pićem i tanjiri.

— Ako je gotovo, dajte da odmah ručamo, iako još nije ni dvanaest sati — reče Vilijam Ros. — Ne želim da pokvarimo jelo eventualno ne­prijatnim razgovorom.

— Sve je gotovo - reče Tili Kes­ler s vrata prostorije koja je služila kao kuhinja.

— Danas si plavooka — osmehnu joj se Ros. — Nikako da se odlučim da li si mi lepša sa kestenjastim ili s plavim očima.

— Zavisi od boje moje haljine — našali se devojka.

Ona je imala neobične oči. Jedno je bilo plavo, a drugo kestenjasto. Do pre dve godine osećala je to kao grešku prirode, koja umanjuje njenu lepotu. Činilo joj se da mnogi ljudi obraćaju pažnju na nju više zbog neobičnih očiju, nego zbog nje same. Ali, pre dve godine upoznala je jednog tehničara iz fabrike kon­taktnih sočiva u Nemačkoj. On jo f '' je izneo mogućnost da joj se na­prave kontaktna sočiva koja će menjati boju njenih očiju po želji, ali tako da oba budu ili plava, ili kestenjasta. On joj je i pomogao da dobije sočiva vanserijske obrade, a po prihvatljivoj ceni. No, ona ta so­čiva nije nosila često, pa su njoj bli­ski ljudi znali njenu »malu tajnu«.

A najbliskiji već nekoliko godina bio joj je Vilijam Ros. Posle njega dolazili su ostali članovi bande: Ana, Erdal, Franko, Mišeli i Oto. Od srodnika nije imala nikoga, a ako ih je i bilo, ona ih nije poznavala.

Sada je Tili Kesler igrala ulogu domaćice. Zbog toga je bila po­nosna. Rumena u licu zbog žurbe i toplote u kuhinji, iznela je veliku činiju makarona koji su se pušili. Dok su muškarci sipali u svoje ta-

njire. Tilda i Ana su stigle da pro- mene odeću. Skinule su radne kom­binezone i obukle haljine.

■ - Lepa porodica! - primeti naj- ■jojazniji i najsnažniji član grupe Erdal Laprag.

— Sve je na ulju. Svinjetina je samo sitno seckana u obliku šunke u sosu — našali se Franko Gavone na račun toga što je Erdal pore- klom bio Turčin.

— Nisam čuo šta kažeš, ali ne vredi da ponavljaš, jer dok jedem ništa ne slušam - odgovori La- prag.

Mišel Ru je imao naviku da pri ručku ispriča novu šalu, pa su se svi na to bili navikli i sada se osvr- nuše prema njemu.

— Celu noć nisam spavao misleći šta je to trebalo da uradim — reče on dodavajući parmezan na maka- rone.

— Pa jesi li se setio? — upita najmlađi član bande Oto Rajč, pri­lično slabim italijanskim izgo­vorom.

— Da, trebalo je da rano legnem, kako bih pre zore mogao da kre­nem na! put — odgovori mu Ru na nemačkom., RosoVa banda bila je zanimljiva i p6 tdrhe što su svi njeni članovi go­vorili više jezika. Vladalo je pravilo da se što više služe onim jezikom koji vlada u zemlji u kojoj se nalaze. No, kad bi neko osetio da ga sago- vornik možda ne razume dobro, onda se koristio onaj jezik koji naj­više odgovara. Ros je, na primer, bio Kanađanin rođen od oca nemač- kog iseljenika i majke Španjolke. Pošto je prve godine detinjstva pro- živeo u onom delu Kanade ii kome se više govori engleski, on je taj je­zik kasnije tako naučio da ga je go­vorio i kao Englez i kao Amerika­nac. Odrastao je u Nemačkoj. pa je i taj jezik znao odlično. Od majke je naučio španski. a sam italijanski. Znajući više jezika, lako je savladao i francuski. Slično je bilo i sa ost­alima. Erdal Laprag, koji se koristio i nemaćkim imenom Ernest Grebe,

najslabije je govorio svoj maternji turski jezik, jer odrastao je u Ne- maćkoj. Najmanje jezika govorila je Ana Vale. Sem maternjeg, itali- janskog, govorila je, ne baš dobro, samo engleski. No to nije značilo da neće naučiti, jer ako sledeće godine budu duže živeli u Nemačkoj, ili Francuskoj ona će marljivo učiti.

— To je uslov našeg opstanka - govorio je Vilijam Ros vrlo često. - Volimo da živimo u Evropi, pa mo­ramo znati više evropskih jezika. A engleski je sada obaveza za svakog diplomatu.

I uvek su se svi iznova smejali zbog te svoje »diplomatske« oba­veze, ali ozbiljno su shvatali po­trebu da uče jezike, kao i mnoge druge veštine. Pomagali su se sa- vesno i to je svakom pojedincu olak­šavalo napore.

— Šta je s nekim vicem za veče­ras? — upita Oto Rajč, opet na itali- janskom.

Njegovo pitanje izazva buran smeh, jer on ne beše shvatio da je njegov malopređašnji, dijalog sa Ruom bio ta šala. Kohačno su mo­rali da mu objasne šalici »kao i sva­kom Nemcu«, kako se u šiali govor­ilo. Pričalo se da jednoga dana Nemcu ispričaš šalu, a oh se smeje tek sledečeg, jer tolikp mu treba da shvati u čemu je vic. Niko se zbog toga nije ljutio, makar da je bio či­stokrvni Nemac kao Oto Rajč, ili »mešanac« kao sam vođa bande Vi­lijam Ros. Pored toga, svima je bilo smešno što je Rajč upotrebio reč večeras, umesto danas.

— Da bismo se bolje razumeli, govoričemo engleski - poče Vili­jam Ros. kad je završio jelo i ispio čašu rumenog vina. — Milo mi je što smo zajedno ručali, jer retko nam uspeva da se svi sakupimo. Možda će neko hteti da napusti grupu...

Ne verujem da takvih ima među nama — upade Ana Vale, zbog koje je Ros 1 govorio tako polako i jasno, naglašavajući svaku reč.

- Naš način života je opasan, ali mi se nismo zakleli da, kao maflozl, ostanemo doživotno u grupi — na­stavi Ros. - Svaki od nas može da najavi odlazak i napusti grupu bez štete za ostale, a da mu niko to ne sprečava.

- Šta će nam takav razgovor? - upita Oto Rajč.

- Postoji više razloga, ali jedan je izuzetno krupan — odgovori Ros.— Ima stvari o kojima vam nikad nisam govorio.

- Uvek smo prihvatali pravilo da ti sam odlučuješ o čemu treba, a o čemu ne treba da obavestiš nas ostale — reče Franko Gravone i zagladi svoje guste brkove i sveti­telj sku bradu.

- Dozvolite da nastavim — reče Ros. - Od nas sedmoro ovim poslo­vima ja se bavim osam godina, a pre šest sam uspostavio čvršće veze sa Frankorn 1 Erdalom. Pre tri godine pristupile su nam Tili i Ana, a pre dve naš najmlađi momak Oto. TaJico su svi po mnogo puta poka­zali svoje sposobnosti, a pre svega svoju vernost grupi. Možda je ose- ćaj da smo isključeni iz društva po­jačao našu odanost grupi. Živimo kao velika porodica...

- Ja se baš tako osećam — upade Tili Kesler.

- Moram dodati da smo svi do­bro osetili zakon nužnosti. Svako od nas usamljen ne vredi mnogo, a u grupi je moćan i siguran — na­stavi Ros. - Svako od nas već ima 1 znatno bogatstvo, pa može da pre­stane da se bavi opasnim poslo­vima i da mirno proživi ostatak ži­vota trošeći novac s tajnih računa u više zemalja.

- Ali još niko od nas nije tako star - upade Laprag.

- Ipak... Ne govorim bez osnova- reče Ros. - Jeste 11 primetili da smo zadnje dve godine obavili više vrlo prljavih poslova?

- Pa... O tome bi bilo osnova da se razgovara. Ponekad mislim da

postajemo, »murder«- kompanija — Gravone.

— Sta smo, najbolje može da oceni Vilijam — skoro Ijutito reče Tili Kesler.

- Da, on zna zašto su morali da umru i neki ljudi čija smrt nam nije pričinjavala nikakvo zadovoljstvo - primeti Erdal Laprag.

— Postao si suviše uglađen — nas- meja se Mišel Ru. — Ti se, Turčine, ponašaš kao neki fon Grebe.

Svi se nasmejaše, ali Ru podiže ruku u znak da hoće i dalje da go­vori, pa reče;

- Pustimo da nam šef ispriča sve, jer, ako svi budemo govorili, razgovoru nikad kraja.

Vilijam Ros klimnu glavom s odo­bravanjem, pa nastavi da govori:

— Mišel je u pravu. On već zna nešto, o čemu vas ostale tek treba da obavestim. Svi znate da u svetu postoji mali broj grupa i pojedi­naca koje sve policije sveta i Inter- pol gone godinama, bez ikakvog uspeha. To su Lun, kralj ponoći, za­tim nepoznati i tajanstveni terori­sta kome se zna samo ime Karlos, i mi...

- Postojao je i Ambidekster - upade najmlađi člail bande.

~ Ambidekster sam ja - hladno reće Ros.

Svi ga iznenađeno pogledaše i neko vreme vladala je tišina, da se čulo disanje pojedinaca. Najšum- nije disao je Erdal Laprag, i on prvi progovori;

— Šest godina smo zajedno, a nisi mi dao ni da naslutim da si ti Ambi­dekster.

Želeo sam da se odvojim od tog zloglasnog nadimka. I nikada vam ne bih otkrio istinu da na to nisam nateran — nastavi Ros. — Ambidek­ster je služio i levlma i desnima, pa je tako i nastao taj nadimak, jer ja se ne služim podjednako levom i desnom rukom...

- Važno je šta si učinio od tre­nutka kad smo postali zajednica

• murder - ubica (engl)

koja veruje samo u sebe i svoje že­lje - upade Tili Kesler.

Ona je očito bila pristrasna i nije podnosila pojavu bilo kakve senke na liku Vilijama Rosa.

- Ali neko je otkrio ko sam ja bio pre i šta radim sada — reče Ros.

Opet se na svim licima pojaviše izrazi neverice.

- Kaži već jednom... Ko god da je, neko od nas će ga srediti — zagrcnu se Gravone i nervozno za­grize krajičak brka.

- Sada je stvarno vreme da poću- timo dok nam Vil ne ispriča sve što treba da čujemo na ovom skupu. Možda nas čekaju teški dani — oštro reče Mišel Ru.

Opet klimnuvši glavom u znak odobravanja, Ros nastavi da priča;

- Pre dve godine bio sam u Pa­rizu. Tada smo primili Rajča, jer je hrabro branio Anu od napada moćne bande Abdona Bušea. Skoro sam rasterao jednu bandu i ubio pet njenih članova. Tu hrabrost smo morali da priznamo... E, baš tih dana je počelo...

Ros je nastavio da priča o tome kako mu je, skrivenom u jednom hotelu, dok je koristio lažno ime, sti­gao paket s čudnom sadržinom. Bile su to bočice tečnosti za izaziva­nje tajnog pisma. Posle toga je sti­glo prvo pismo. Između redova bez­načajnog sadržaja bilo je tajnim, nevidljivim mastilom napisano pismo u kome je neko nepoznat dokazao da zna sve o Vilijamu Rosu. Na kraju je neznanac uvera- vao Rosa da njegovu tajnu nikada neće otkriti, naravno ako mu on učini poneku uslugu.

- Tada smo svi kidnuli u Argen­tinu. Za godinu dana prokrstarili smo dva kontinenta i vratili se u Evropu - nastavi Ros. - Izgledalo je da bezrazložno i iz nekog zado­voljstva putujemo na najčudniji način i posećujemo nekakva bez­vezna mesta. A mi smo to. u stvari, bežali...

nius je o v u s v u ju i jo v o r ;-ničku sposobnost da jasno izloži maglovitu priču. Opširno je pričao0 tome kako je izučio mnoge ve- štine skrivanja i postao gotovo neuhvatljiv. Međutim, dogodilo se nešto vrlo čudno. Odjednom je postao rob nekog nepoznatog. Pam­tio je jedan glas, ali javljali su mu se1 oni koje ranije nije bio nikad čuo. No. činilomii se da ga najčvršće drži baš onaj njemu dobro poznali” glas.

Događalo se da Ros iznenada pokrene svoju grupu i da je odvede hiljadama kilometara daleko, kori­steći sve mere onemogućavanja da ih neko prati. Sem njega niko nije znao kuda se ide. Ros se mogao za­kleti da niko na svetu ne sluti gde će se on zaustaviti, a tako isto niko ne može da ga prati. No, onda je uvi­đao da uzalud bezi. Uskoro, pošto bi se negde zaustavio na više dana, zazvonio bi telefon, ili bi stiglo pismo na njegovu adresu i na ime koje koristi. TaJco je sam Ros trpeo peJilene muke neizvesnosti, ali sve je to skrivao od svojih IjuđL

Članovi bande su mislili da Ros ugovara poslove s podzemljem, tero­rističkim organizacijama, ili pojedi­nim ljudima koji su zainteresovani da neko umre, ili da bude izvedena neka otmica. Bilo je trenutaka kad su im sopstveni poduhvati bili odv­ratni, ali verovali su Rosu i ćutali su. Njihova savest je bila mirnija ukoliko je Rosova nosila veći teret.

- Sada se od nas traži da u toku jednog dana uklonimo sedam ljudi. To je taćno koliko nas ima. Nare­đeno je da već danas ubijemo tih sedam ljudi, pa da u toku noći mo­žemo uraditi drugi deo posla - zai- Ijuči Ros.

- Ovde u Rimu? - upita Erdal Laprag.

- Da, ovde - potvrdi Ros.- Jesu li svi Italijani? — upita

Eranko Gravone.- Ne, svi šu Nemci - odgovori

Ros^- Nemci u Rimu?! - iznenadi se

Mišel Ru.

- Da — potvrdi Ros. — Već saro dobio pismo napisanć nevidljivim mastilom. Kad sam ga pre osam dana pročitao uz pomoć one tećno- sti, bio sam iznenađen. Četvoro od tih sedam ljudi su već starci.. Svi su bili nemački vojnici u drugo;n svets- kom ratu. Preostala trojica su nji­hovi budući naslednici. To je grupa čuvara fašističkog blaga u Rimu...

- To je zanimljivo! - odušev­ljeno reče Oto Rajč. - Sta to oni čuvaju? Hoćemo li im stvarno smrsiti konce?...

Po izrazima na licima ostalih on oseti da je preterao, pa ućuta i neho­tično se malo pognu.

- O tome... Baš o tome treba da odlučimo ovog trenutka — reče Ros posle nekoliko trenutaka ćutanja.- Gospodari, koji su nas potčinili na neki čudan način, zahtevaju da uklonimo čuvare blaga, pa da to blago uzmemo i predamo onome koga oni pošalju. Mi žeidržavamo deseti deo, ako ne želimo da nam to bude isplaćeno u novcu.

- A gde je blago? - upita Ana Vale.- To još ne znamo. U toku dana dobićemo sva obaveštenja i uputstva za dalji ra,d. No, pre toga treba da umru sedam čuvara blaga— odgovori Ros.

- To je neverovatno... Prosto nemoguće - reče Laprag, ko zna šta misleći pri tome.

- Dakle, ja sajn u vlasti drugih ljudi na nerazumljiv i prosto never- ovatan način - nastavi Ros. — Sada treba da odlučimo da li da se raziđemo i da svako spasava sa­moga sebe kako zna, ili ostajemo da trpimo zajedno to je snašlo mene... I ne samo mene. Prover- avao sam da li mogu da prate i vas ostale. Izabrao sam Mišela, pa sam izazvao neznanca. On mi je smejući se rekao da mu Mišel ne može um­aći. To se jutros potvrdilo kao tftčno.

- Šta god se događalo, ja ostajem s tobom, Vil! - uzviknu odlučno Tili Kesler.

9

— I ja! - diže ruku Oto Rajč.— Čekajte! - uzviknu Ros. - Još

nešto treba da vam kažem. Nepoz­nati me je upozorio da moramo biti oprezni, jer ako sedam Nemaca, koji ne slute šta im se sprema, ne pretpostavljaju da imaju opasnog protivnika, postoji neko treći...

— Sve lepše od lepšega — os- mehnu se Gravone.

— Čitali ste da je u Rimu pre me- sec dana« bio Donald Sikert, poznat i kao Lub, kralj ponoći... — htede da nastavi Ros.

— Jedan od neuhvatljivih u svetu!— upade žustro Mišel Ru. - Nije li on stalno na našem tragu?

— Mislim da nije — 'odgovori Ros. — Naši gospodari...

— Uhi... Kad ćujem tu odvratnu istinuL.. Gospodari! - upade Gi*a- vone.

Ros ga umiri osmehom i pokre­tom ruke. pa nastavi:

— Stvari treba nazivati pravim imenom. Ja ih osećam kao gospo­dare. No, svaki rob kuje planove os­lobađanja. To je drevna istina. Ku­jem ih i ja. A sada nam ostaje da od­lučimo hoćemo li se uhvatiti uko- štac i sa Lunom. On je opasan pro­tivnik. Sada je opet u Italiji. Ovoga puta je, izgleda, lenj da sa svojim mornarom roni za zlatom sa špans- kih galija, već hoće da uzme ono skriveno...

— Tako mi je sve to ćudno... Ali rešimo prvo ono najvažnije - reče Laprag. - Nema rasturanja grupe! Nema kolebanja! Ako smo robovi nekoga ko je jači od nas, ostajemo robovi zajedno! To je moj predlog.

Svi zagrajaše osinehujući se u znak da prihvataju ono što Turčin predlaže.

— A ima li nade da se oslobo­dimo iz vlasti tih nepozatih ljudi?— upita Mišel Ru.

— I o tome sam razgovarao s go­spodarima odgovori Ros. — Ako ubijemo, ili uhvatimo Luna, pošto predamo i zlato, bićemo zauvek slo­bodni. Nepoznati daje »časnu« reč.

— Ili ćemo otkriti kako nas drže na oku, ili ćemo slistiti Luna i Mak- fersona, ili ćemo i dalje služiti - kao da glasno razmišlja, reče Franko Gravone.

— Uvek smo pobeđivali — upade Ana Vale, korektno naučenom i iz­govorenom frazom.

— Ne znam da U. me više zabri­njava to što nismo više slobodni, ili to što ćemo možda imati Luna pro­tiv sebe — reče Ros.

— Ja sam protiv rasturanja — opet reče Laprag. - Ako smo švf odlučni da se i dalje borimo za­jedno, onda možemo da se dogovor­imo |ta da učinimo dalje.

— Ja ću da predložim plan ukla­njanja čuvara - reče Ros.

II— Trebalo je da\Tio da znam da

ću zbog tebe imati hiljadu muka — ljutio se Samjuel Makferson na svog posinka Ro Haća. — Poverio sam ti brod, a ti si ga ostavio zbog tamo neke priče o skrivenom zlatu. Milion mu tona zlata, imaš ga dosta širom svih mora i okeana! A ti, um- esto da ga tražiš i s pravom uzmeš tamo, hoćeš da pljačkaš po Rimu,,_

— Čekaj Same, u ovom času nisi u pravu — umeša se Donald Sikert. - Pre svega, srećna je okolnost što je Ro otkrio od koga treba početi. Već dugo znamo da postoji to zlato. Znamo i da ga čuva tajanstvena grupa ljudi, ali ne znamo ko su oni. ni gde bi zlato moglo da bude. Nije­dan grad na svetu nije tako pogo­dan za skrivanje kao Rim. Od hriš- ćanskih katakombi do podzemnih tajnih hodnika rimskih moćnika i

"careva, od tajnih prostora do po­druma zatrpanih drevnim poža­rima. pa do sada tajno izgrađenih skrovišta sve može da posluži da se nešto sakrije.

— Videli smo dosta tih krtičjih hodnika — uzdahnu mornar. — Haj­demo na čisto more. To je život za ljude!

— Ali šta mari da uzgred poku­pimo koju tonu zlatnih poluga? —

10

upade Ro Hač s podrugljivim osme- hom na licu.

— Znam, vrag ti nešto šapuće na uho. ti vražji sine! Zar da pužemo po rimskom podzemlju zbog tog zlata, milion mu karata?! — i dalje se protivio Makferson.

— Hajde da smireno porazgova­ramo o svemu, pa ako se ne složimo svi da nešto preduzmemo ovde u Rimu, onda, nije nam daleko brod, a široka su morska prostranstva — smeškajući se reče Lun.

— Dobro, spreman sam da slu­šam, ali znam da mi se to neće svi- deti — smrknuto reče Samjuel Mak­ferson.

— Onda ću ja da ispričam ono što svako zna o tom ^atu_— reče Lun. - A onda neka Ro ponovi svoju priću...

On poče da priča o događajima iz 1044. godine, koji su javnosti poz­nati kao »Operacija Sorate«. Bila je to pljačka zlata Italijanske banke, koju su izvršili nemački vojnici 3. maja 1944. godine u Rimu. Znajući da će morati da napuste Rim. Nemci su odlučili da odnesu i zlato iz trezora banke. Opkolili su banku i trideset vojnika je upalo u trezore sa zlatom. Spakovali su zlatne po­luge radeći čitav dan i sledeću noć. Do kretanja nijedan vojnik nije smeo da iziđe iz trezora. U njemu je spavalo svih trideset vojnika i je­dan oficir.

Sledećeg dana su Nemci dovezli jkamione, u kojima se u vrećama nalazilo blago oteto od Jevreja. Bilo je tu zlatnog nakita, umetničkih predmeta i novca. Sve je bilo pod najoštrijom kontrolom. Niko nije smeo da vidi pripadnike specijalne grupe za odnošenje zlata. Čak i nemačkim oficirima, kpji nisu bili neposredno angažovani u opera­ciji. bio je zabranjen pristup u oko­linu banke. Poslove je vodio eseso­vac, kapetan Divizije ratne zastave Adolfa Hitlera.

Kad je italijansko zlato bilo utova­reno u kamione, kapetan je vojni­cima specijalne grupe naredio:

— Uđite u kamione i priknjte se pod cirade. Vozači i pratioci ne znaju za vas, a dobili su naređenje da ne zaviruju u karoserije. Ako neko od vas oda svoje prisustvo, biće streljani

Vozači i po jedan pratilac za svaki kamion došli su i zauzeli svoja mesta u petnaest kamiona. Nisu znali šta i kuda voze. Kapetan je umeo da skriva ono što je trebalo kriti.

Dok su saveznički topovi gruvali, konvoj je napustio Riip i izišao na neki loš put. Vojnici koji su ležali na zlatu nisu davali glasa od sebe za sve vreme vožnje, koja je počela nešto pre dvadeset i jedan čas. Oko dvadeset i dva časa kapetan je nare­dio da se kolona zaustavi, pa je sve vozače i pratioce poslao da se pri­druže jednoj jedinici feldmaršala Keselringa. koji je držao položaje u rovovima i lagumima planine Monte Sorate. Tek tada su vojnici ispod cirade mogli da iziđu. Među njima bilo je dovoljno vozača, jer i birani su tako da znaju i taj posao.

- Zauzmite mesta u kabinama i vozite za mnom - naredio im je kapetan.

Tako je kolona stigla do starih laguma, kojih je na planini bilo na desetine kilometara i od kojih su mnogi bili preuređeni za jedinice feldmaršala Keselringa. Upotpu-

njeni bunkerima, skrivenim prola­zima i utvrđenjima, lagumi su se pretvorili u zamršeni lavirint mini­ran na prilazima i po svim prav­cima u unutrašnjosti. Sada je sve to bilo skriveno mrakom i u toj sablas­noj atmosferi vojnici su na nekom mestu istovarili zlato Italijanske banke i džakove jevrejskog zlata. Cele noći vojnici su istovarali san­dučiće i vreće, pa ih nosili u utrobu planine. Spadali su s nogu od um­ora, ali pred kapetanovim pret-

: njama punim automatom oni su posrtali i opet ustajali i radili.

U zoru, kapetan ih je okupio i onako umornim, nesposobnim da

11

razmišljaju i željnim da sklope oči i odahnu od umora, rekao:

— Ostalo je još trideset džakova. Dakle, treba da svaki od vas uzme po jedan i da ih taJco odnesemo na pravo mesto. Već ste videli da su prolazi uski, pa ćemo sačekati da svi pristignu. No. vi ste umorni i krećite u razmacima od po pet mi­nuta. Da bi najumorniji dobili više vremena da odahnu, neka krenu oni koji još mogu. Ko će da krene sa mnom?

Javio se prvi vojnik i s kapeta­nom nestao u otvoru koji je vodio u lavirint. Trebalo je ići već poznatim putem, koji je kapetan bio obeležio oguljenim leskovim štapićima. Na­kon pet minuta krenuo je dnigi voj­nik i tako se nastavilo odnošerije poslednjih vreća. Na kraju je ostao samo vojnik Vili Vogt. Možda zbog toga što mu je bilo neprijatno da sedi sam napolju, ili iz straha da se ne uspava u toku tih pet minuta, tek Vogt je krenuo tri minuta ra­nije. U lagumu je pristigao prethod­nog vojnika, ali je zaostajao rešen da u blizini skladišta sačeka onih preostalih par minuta.' 1 to mu je spasio život, jer pred sobom je čuo kratak rafal ma- šinske puške. U trenutku je sve shvatio, bacio džak i pobegao na­zad, svestan da je kapetan poubijao sve vojnike iz grupe, njih dvadeset i devet, koji su znali tajnu skrivenog blaga. Nekoliko dana je Vili Vogt lutao skrivajući se. Naišao je na jednu kuću, u kojoj su ga prihvatile majka i kći. U tim prilikama nije bilo čudno što je između kćerke Eme i vojnika nastala sentimen­talna veza. Vojnik je Emi ispričao šta je doživeo i obećao joj da će posle rata doći da zajedno uzmu basnoslovno blago.

Ema ga je čekala, godinama, ali on nije dolazio. Konačno je sišla u Rim i potražila direktora banke.

.. Ispričala mu je tajnu »Operacije Sorate« i kazala ime vojnika. Od­mah se umešala i obaveštajna služba. Vili Vogt je pronađen u Ba­12 '

varskoj. Agenti su ga ispitivali, iako su znali da su Nemci pri odstupa­nju minirane lagume digli u vaz- duh. Tako je zlato zatrpano, ali možda bi ga Vili Vogt našao. No, on je iznenada umro. Da li mu je neko »pomogao« u tome, nije utvrđeno. Tek, zlato nije iskopano.

— Sve to je samo jedan deo priče. I sam sam pokušao da saznam više. ali uzalud — reče Lun. — Pre dve godine iz Argentine, gde su se krili neki važni i sada ostareli Hitlerovi ljudi, doprla je do Evrope priča da sve zlato nije odneto na Monte So­rate. Sada neka Ro ispriča šta je saznao.

— Bila je zanosno lepa - poče Ro Hač svoju priču. — Inače ne bih se ni okrenuo za manje lepom od moje Ronde. na časnu reč...

— O čemu ti pričaš, momče?! — pokrenu se Samjuel Makferson.

— Pa moram nekako po redu. Svaka priča treba da ima početak i kraj — odgovori Hač.

-Otkud to da priča o zlatu skri­venom pre više od trideset i pet go­dina počinje od neke lepotice, koja tada nije bila ni rođena? — zavrte glavom Makferson. — Milion mu bajki, to bi moglo da bude za pesmu, ali za priču...

— Možda lepota te dame ima neki značaj - smejao se Lun.

Sedeli su u salonu udobne iznajm­ljene kuće u zelenilu blizu tvrđave Tiburtino. Pred njima na stolu bila je samo činija južnog voća i grožđa sačuvanog u hladnjačama od proš­logodišnje berbe, pa se Ro Hač osvr­tao ka ormaru sa odeljkom za piće.

— Hajde, ako moraš, popij nešto, ali smanji ulogu svojih lepotica - progunđa Makferson.

Ro Hač brzo donese bocu viskija i ponudi ga Lunu i mornaru, ali oni odbiše pozivajući se na pravilo da pre podne ne piju.

— Pa znate da sam doplovio iz Karakasa. Te vremenske zone i tako... Tek meni u svako doba do­bar viski dolari u pravi čas — šalio se Ro Hač.

- Počni već jednom priču! - to- bož Ijutlto reče Makferson.

- Hoću... Eto. video sam je sa kapetanskog mosta. Sunčala se na jahti ukotvljenoj kod ostrvca Fra- Ijioni. To je kod Kaprija...

- Još kad smo ti poslali poruku da doploviš u Italiju, pogodio sam da ćeš »pogrešiti« za kojih stotinak milja i promuvati se oko italijans- kih letovališta. Pa i kako bi taj čova zaobišao Kapri, molim te lepo?! - upade Makferson.

- Tatice, već je vreme da prime- tiš kako si ponekad čangrizav i ni­šta ti nije dobro - s najslađim izra­zom na licu reče Ro Hač i nastavi da priča.

Prolazeći blizu usidrene jahte kod ostrvca, Ro Hač je primetio lepu devojku, koja se bezbrižno sun­čala na svojoj jahti. Jaki kapetanov dvogled pomagao mu je da joj vidi i zapamti lice, ali on bi je zaboravio da je isto veće nije video uplakanu u Napulju. Pod električnim svetlom sišla je s jahte, koja je u napuljsku luku stigla posle Ro Hačovog broda. Dogodilo se da je on već bio na obali. Video je kako devojka ide ka lučkom novom parkiralištu bri­šući oči. No, da ona stvarno plače, video je tek na parkiralištu, do koga je išao za njom najviše zato da uživa u lepoti pokreta tog skladnog tela obučenog u tanku svilenu ha­ljinu.

- Nešto mi u toj priči nije jasno — upade Makferson. — Počeo si da pričaš kako se sunčala na svojoj jahti. Otkud znaš da je njena? I ne­što prerano je počela da se sunča. Tek je kraj aprila.

- Imaj strpljenja, kapetane - s osmehom odgovori Ro Hač. - Ona je pametna devojka i zna da je važno rano u proleće dobiti lepu bronzanu boju. Posle je imaju i pra- Ije u Napulju...

Na parkiralištu se devojka sas­vim raspl^ala^ jer bio joj je nestao automobil, koji je tu ostavila pre odlaska na jahtu. Ro Hač je iskori­

stio priliku i prišao joj pitajući šta joj se dogodilo i može li da joj po­mogne. Kako tuga jaJso potkopava žensku samoodbranu i opreznost, Ro Hač je stekao najpre poverenje te devojke. Posle je sve išlo brzo. On je (iznajmio kola i došao po devojku, koja je bila obaveštena da joj je otac iznenada umro, pa je trebalp da stigne na sahranu u Rim.

- Pošto mi je Ro već ponešto ispričao, skrećem ti pažnju na činje­nicu da je i on u Rim s devojkom sti­gao baš onog dana kad smo mi otišli ka Vezuvu. Bio je ugovoren susret u Ladispoliju, ali tek za deset dana kasnije. Ro je došao na vreme i nemamo šta da mu zamerimo — upade Lun.

- Ali ta devojka je kći jednog od šefova Mafije — reče Makferson, i dalje raspoložen da kritikuje Hača. — Pored svih devojaka od jedne do druge obale Atlantika i uz obale svih mora, on je nabasao baš na mafijašku lepoticu.

- Nije ona osnovala Mafiju — reče Ro Hač smeškajući se smi­reno. — I da nije kći mafijaša, ne bi znala tajne skrivenog zlata. Njen otac Dominiko Ronjani proteran je iz Sjedinjenih Država, lako mu zlo­čini nisu dokazani. Zakačili su ga zbog prikrivanja poreza. Živeo je u Argentini. Tamo mu je Nemac koji je umirao ponudio na prodaju tajnu rimskog zlata da bi obezbedlo ženu i dete. Ronjani je namirisao dobar posao i kupio je obaveštenje. No, pokazalo se da to nije la.k posao ni za Mafiju...

Pripremajući se za iznošenje zlata iz skrovišta, gde je bilo veoma dobro obezbejđeno, Ronjani je stu­pao u vezu sa mnogim ljudima. Tre­bala mu je grupa koja može da iz­vede poduhvat. Tako je upoznao čoveka za koga se ne zna tačno da li mu je ime Georg, ili Džordž, jer upotrebljava obe varijante. Bio je to Amerikanac, koji je dugo živeo u Evropi. Džordž Flik je očuvan čovek koji ima dosta godina. Sada ima

13

pedeset i sedam, godina, ali dogo­dilo se ono što se događa ponekoj mladoj devojci, i Lina Ronjani post­ala je ljubavnica Džordža Flika.

— Imponovao joj je elegantni, bo­gati muškarac, koji je imao jahtu i poslove od Azije i Afrike do sever- nih zemalja Evrope. Lina nikada nije saznala čime se stvarno bavi taj ćovek — pričao je dalje Ro Hač.

Na početku te veze Linin otac je bio ogorčen i pokušao je da odvoji svoju kći od Flika. No. kasnije je iz­nenada promenio svoj stav, pa ju je čak i nagovarao da se venča sa svo­jim tadašnjim ljubavnikom, ako on to bude hteo. U trenutku razneženo- sti prema kćerci Ronjani joj je priz­nao da se nalazi u neprilici. Potro­šio je mnogo novca na pripreme jednog poduhvata, koji je trebalo da mu donese bogatstvo. Pokazalo se da sam ne može da dovede stvar do kraja, pa se povezao sa Plikom, od koga je sada veoma zavisan.

— Može da se dogodi i da me on ubije. Međutim, ako ga ti vežeš za sebe, on to neće učiniti - rekao je na kraju.

Tom prilikom joj je ispričao da je Flik moćan i opasan ćovek. Za vreme rata u Koreji, kada je kao mlad elektrotehničar bio mobilisan u vojsku, poslat je u specijalnu školu. Posle je postao stručnj^ za špijunsku elektroniku, što mu je omogućilo da napreduje u tajnim poslovima. Kad se osamostalio, na­šao je način da iz svoje prošlosti crpe neku novu moć. Kako to ide ne zna se, ali da je bogat i moćan, to je sigurno.

Sve to i mnogo dnigoga palo joj je na um kad je stigla u Rim, gde je saznala da joj otac nije umro pri­rodnom smrću, već je ubijen u stanu.

— U času ogorčenja potražila je rame na kome može da se isplače - pričao je dalje Ro Hač. — Pover- ila mi je mnoge stvari...

Najvažnije od svega što mu je po- verila bilo je to da je ona znala da

njen otac traži zlato. Pored toga ukazala joj se, jedne noći, prilika da uhodi Flika. On je s jahte bio pre­šao na neki luksuzni brod ukotvljen u blizini. Pod zaštitom mraka i če­sto roneći, ona je neprimetno stigla do broda baš u času kad je Flik hteo da ga napusti. Ćula je kako on tada nekome kaže;

— Pročitaću i zapamtiti sve na miru, pa ću ti sutra vratiti dosije.

— Nije mi milo što nosiš spise s broda, ali kad ti to želiš... IpaJc, pri­pazi da niko ne zaviri u dosije — opomenuo ga je sagovornik na pa­lubi, čiji glas je devojka prepoznala.

Bio je to ćovek koji se često sasta­j e s Flikom i koji je važio kao fi- nansijski magnat i berzanski struč­njak.

Ono što je čula Lina, izazvalo je njenu radoznalost. Roneći, odmakla se od broda i otplivala nazad na malu jalatu. Tamo je dočekala Flika s već spremljenim čajem, koji je on pio svako veće pred spavanje Ovoga puta čaju je dodala i jako sredstvo za uspavljivanje. To je či­nila i ranije, jer sredstvo je i naba­vila da bi se ponekad oslobodila Fli- kovih već pomalo dosadnih zagr­ljaja.

Dok je Flik spavao, Lina je uzela dosije koji je on doneo s onog broda, pa je stranicu po stranicu snimila svojim polaroid-aparatom, jer dnagačiji nije imala pri ruci. No, odmah izazvani snimci mogli su da se čitaju uz pomoć lupe. Dobro je sakrila snimke i tek trećeg dana našla je priliku da sve pročita. Zna­jući ono što tamo piše, sada je shva­tila da je za smrt njenoga oca kriv Džordž Flik.

Odrasti u gangsterskoj porodici nije moguće a ne dobiti i neke naro­čite životne poglede. Pre svega, postaje se osvetoljubiv. To se dogo­dilo i Lini. Odmah je poželela os­vetu, za koju joj je trebala i nečija pomoć. Tu je bio stasiti pomorac Ro Hač. ćovek koji je i sam govorio o mnogim svojim avanturajna. U jed­nom trenutku odlučila je da mu sve

14

iioveri i predloži veliki posao izvla- <‘ <mja zlata.

— I ti si pristao ne samo da sam učestvuješ u tome, već i da nas uvu- <*t)š u taj prljavi posao? — upita Samjuel Makferson.

— Ona pristaje da uzme jednu petinu, nama po jedna petina i I (»dna za troškove... Imaj u vidu, ta- I Ice, da je to zlato pripadalo najve­ćim zločincima u istoriji čove- ('anstva, Hitlerovim fašistima — branio se Ro Hač.

— Ima u tome nečeg — zago­netno se osmehnu Lun.

— Ali to je zlato italijanske države — strogo reče Makferson.

— Slab si u istoriji, stari moj! — uzviknu Ro Hač. — I u spisima koje ćeš moći da vidiš kaže se, a trebalo bi i sam da znaš da je zlato u trezo­rima dobrim delom poticalo od plena iz Afrike i sa Balkana. To su Musolinijevi momci opljačkali od drugih naroda i verujem da bi ga Italijani s gađenjem odbili, ako bi mogli svi da se izjasne...

Makfersonov i Lunov smeh ga prekide.

— Riba još slobodno pliva negde u moru, a mi raspaljujemo žar na gradelama - reče Lun. — Uosta­lom, više puta smo morali od zlata izvađenog uz mnogo muka i opas­nosti sa dna mora da damo onima koji pate. Verujem da će nešto od naših petina stići tamo gde treba.

— Milion mu grehova, lepo li znaš da umiriš savest nesrećnog mornara! — reče Makferson.

— Slušaj, stari moj — reče Ro Hač. — Primetio sam da ti što si sta­riji, hteo bi da budeš sve bezgreš- niji. Da se ti ne plašiš pakla? Možda želiš da umilostiviš boga i pokojeg sveca...

— Spljeskam ti sve bogove na gomilu! — poskoči Makferson. — Nisam ja kriv što počinjem da se mučim pitanjima šta je pravo, a šta nije. Zaraza je stigla od Donalda Sikerta glavom.

— Ti si uvek bio pošten na svoj način - pokuša Lun da ga smiri

Mornar je još neko vreme gun­đao, i ućuta tek ka,da Ro Hač na sto stavi hrpicu fotografija složenih kao špil karata. Jednim kartaškim pokretom on ih vešto prosu pred Luna i Makfersona.

- Idu ovim redom - pokaza im s jedne strane niza.

Lun uze prvu fotografiju i stavi je pod lupu koja je uveličavala pet puta. Kratko vreme čitao je ćuteći, a onda pogleda Makfersona i glasno poče da govori ono što je či­tao: »Najnovija uputstva oko cele Operacije Sorate ističu prvi hitni zadatak. Treba okončati odnošenje zlata iz podzemnih hodnika u Rimu. Postoje uslovi (naš čovek tamo) da se uđe sa strane Vatikana, jer moguć je samo taj pristup do skrovišta. Odnošenje zlata je onda lakši deo posla, jer se probija put ka polovini hodnika Vatikan - Ka­štel Sant Anđelo..,«

- Da li da objasnim neke stvari oko onoga što se spominje? — upita Lun.

— Sve sam to pročitao, ali u glavi mi nije baš sve jasno - reče Ro Hač.

— Pričaj već jednom, sto mu kata­kombi i osušenih leševa — nestrp­ljivo reče Makferson.

- Onda valja imati na umij da je poznato da postoji podzemna veza između Vatikana i Kaštel Sant An­đela - poče da priča Lun. - Radi se o tvrđavi na kraju mosta čuve­nog po Beminijevim statuama an­đela na ogradi. Tu tvrđavu na obali Tibra most povezuje sa levom oba­lom reke. Tvrđavu je počeo da gradi rimski car Hadrijan sto tride­set i pete godine. Hteo je da to bude njegova grobnica. Ovaj mauzblej nadahnut je egipatskim, vavilons-

i etrurskim grobnicama. To je u osnovi ogromni pravougaohi po- dijum, na kome je kružna grobnica sa četvorougaonom kulom na vrhu...

— Je 11 još daleko do zlata? - upita Makferson.

15

— A-ha stari! Ipak te zanima pre svega zlato — šalio se Ro Hač.

— Pa jesmo li ovde radi istorije i arheologije, ili kako se već zovu te nauke? - upita mornar.

— Malo strpljenja, molim, jer to nam može biti od koristi — nastavi Lun da priča. -Skratiću malo priču, jer prošlo je dosta vekova. Dvesta sedamdeset prve godine mauzolej je pretvoren u tvrđavu, a današnje ime dobila je petsto deve­desete godine, po nekoj legendi o pojavi anđela na njoj. Otuda velika skulptura anđela na kuli i sve one na mostu koji vodi do tvrđave. Sada je to riznica umetničkih dela sme- štenih u bezbrojnim galerijama i lođama koje su projektovali i gra­dili slavni arhitekti Sangalo i Bra- mante...

— Mora da je to i obezbeđeno od provale — primeti Makferson.

— Već sam išao da osmotrim — odgovori Ro Hač. — Ne vidim na­čina da se tuđa pronese zlato bez čitave vojske pomoćnika. No, iz­gleda da na pola puta od tvrđave do Vatikana postoji neki prolaz. Bar tako sam razumeo spise koje je Lina snimila.

— Zna se da je tvrđava povezana s Vatikanom nekim tajnim prola­zima, ali tajna je ima li ih više, ili je samo jedan - nastavi da priča Lun.— Čuo sam legende o više podzem­nih tunela koji čine sistem sa ovim prolazom od tvrđave do Vatikana. Jedan prolaz je od dve crkve na se- veru, a drugi od dve na jugu i ka­pele Bolnice Svetoga Duha...

— To je već previše i za moje mla- dalačko pamćenje, a kako se tek oseća moj jadni tatica Makferson!— prekide ga Ro Hač.

— Ja znam kad treba da isklju­čim pamćenje, a kada da pamtim— odgovori mu Makferson. — Zato sam siguran da sam zapamtio do sada više nego što ćeš ti ako poživiš i svih sto godina.

— Važan je kvalitet pamćenja — šalio se Ro Hač.

16

Lun zaključi da njegovi sabesed- nici čekaju ono o čemu do sada nisu ništa znali i da ih istorija Rima i rimskih građevina ne impre­sionira, pa uze lupu i nastavi da či­ta dokumente:

*... Ostavljeni čuvari pokazali su vernost, jer sami nisu mogli do zlata. To zlato (vidi prilog sedam).. .♦

— Evo ga prilog sedam: »One noći trećeg na četvrti maj hiljadu devetsto četrdeset i četvrte, iz tre­zora banke izneto je sedam tona zlata u zlatnim polugama stranog porekla. Nemački oficiri, koji su uključeni u taj posao, svi su nestali. Verovatno su to bili ljudi kažnja­vani zbog grešaka na frontovima, pa su ubijeni. Sa njima su nestali i vojnici, kojih je bilo oko deset. Zlato je sklonjeno u podzemni prolaz koji vodi od Kastelo Sant Anđela do Va­tikana. Tada je uspostavljen način čuvanja zlata, koji je održavan godi­nama. Grupa od četiri nemačka ofi­cira, ostavljena da privremeno čuva ovo zlato i ono na planini Ša­rate, pretvorila se u neku vrstu sekte. Oni čuvaju zlato tako što paze jedan na drugoga. Znaju kako se može doći do zlata, ali to nijedan lako ne može da učini. Svi žive u Rimu. To SU: Rudolf August Bager, Egon Lon, Joakim Merle Meves i Jozef Frelih. Trojica žive pod laž­nim imenima, a jedan pod svojim pravim imenom« - pročita Lun pri log.

Ponovo uze snimak koji je bio pre toga započeo da čita, pa glasno nastavi:

»... To zlato (vidi prilog sedam) zavetovano je budućem trećem rajhu, kako su fašisti tada zamiš­ljali. Naši agenti otkrili su samo Hagera, ali nisu želeli da ga izruče rimskim vlastima. Uradili su ono što se pokazalo korisnijim. Uhodili su Hagera i otkrili ostala tri čuvara zlata. To su fanatici koji stvaraju i svoj podmladak. Hoće da se čuva­nje zlata nastavi sve dok ne dođe čas da se iskopa zlato na Monte Bo­rate, kao i sva blaga do Đavoljeg je­

zera do onog u Jezeru Teplic, kao i sva potopljena blaga Romelovog Afričkog korpusa.

Naše centrale su se odrekle po­duhvata na preuzimanju skrivenog blaga iz tajnih fašističkih riznica. To je zvanićno prepušteno vladama zamalja na čijoj teritoriji su skrovi- šta. Onda ćemo mi za svoj račun iz­vaditi zlato iz podzemlja Rima...«

Ono što je iu n dalje čitao izgle­dalo je kao fragmenti istrgnuti iz raznih spisa, ali on je dobrim de- lom razumeo njihov smisao a de- lom ga je naslućivao. Vreme u čita­nju je sporo proticalb, i Lun primeti da Makferson i Ro Hač dremaju. Ćuli su ono što ih je zanimalo i sada im detalji nisu bili važni.

Lun prestade da čita naglas, pa nastavi da proučava priložene _skice. Neke je uveličavao na papiru grubim ortačkim potezima pa obe- ležavao tačke, uglove i visine.

— Hej, momci! — uzvikhu on u jednom trenutku.

Samjuel Makferson i Ro Hač se trgoše iz dremeža.

— Slušam Ja. Donalde, slušam — reče Makferson.

— Jesi li šta lepo sanjao? — upita Lun.

— Ne... baš ništa — sanjivo odgo­vori mornar.

Ro Hač F3 beše probudio i sada shvati Lun jvu šalu, pa se nasrne ja.

— A ja £,am sanjao da si ti otkrio način da se dođe do tog zlata — reče zatim.

— Otkrio sam da svaki čuvar zna po jednu šifru. Kad se sastave četiri šifrovana objašnjanja, moguće je stići do zlata — odgovori Lun.

IIIUlazili su jedan po jedan kroz bol­

ničku kapelu, gde ih je prihvatao i dalje upućivao Rudolf jAugust Ha- ger, ovde poznat pod imenom August Fratijano. Dolazeći jedan po jedan, posetioci su se kretali hodni­kom koji je vodio do mrtvačnice, a onda dalje do stana pored nje, ogra­

đenog od bolničkog dvorišta ogra­dom od opeka visokom tri metra. Kad je stigao treći, poslednji poseti- lac, Fratijano mu se pridruži zaklju­čavši vrata prolaza ka mrtvačnici i od mrtvačnice ka svom stanu.

Bili su to stari ljudi, koji živnuše tek kad se okupiše u trpezariji, čiji jedan deo je služit) za dnevni bora­vak usarnljenog stanovnika. Ula­zeći poslednji, Fratijano, odnosno Rudolf August Hager, zatvori vrata na ulazu, pa ih iznutra zaključa. Kad sustiže svog trećeg gosta u trpezariji, gde su sedela prva dva, on zauze stav mirno i pozdravi ih rukom i ispruženim dlanom.

— Hajl! — uzviknu.Ostala tri čoveka takođe behu

zauzela stav mirno, pa sada i oni pozdraviše ispruženim dlanovima i uzvicima »hajl«. Bez reći zauzeše tada mesta oko golog trpezarijskog stola. Hager ostade da stoji na ćelu stola i odmah poče da govori:

— Gospodo, ostalo je na nama da odlučimo. Vođi su umrli i veza s nama je prekinuta već drugu go­dinu. To je bio dogovoreni uslov da sami preuzmemo inicijativu.

— Imaš li predlog? — upita krupni, belokosi Joakim Merle Me- ves.

— Predlažem da ovaj susret pro­glasimo zvaničnim skupom — odgo­vori Hager.

— Prihvatam predlog. gospodine majore, i smatram da je poslednji trenutak - izjasni se Egon Lok.

— Hvala, kapetane — odgovori Hager i pogleda ostala dva pri­sutna starca.

— I ja se slažem — reče Joakim Merle Meves i ujedno ustade, pa još jednom pozdravi iz stava mirno.

— Kao najmlađi po godinama i činu čekao sam da se vi izjasnite. Ja se pridružujem onome što pred­lažete — reče zadnji Jozef Prelih.

— Hvala, kapetane, Meves. hvala poručniče Ferlih — zaključi major Hager, pa i sam još jednom zauze stav mirno, pozdravi i sede.

17

— Postavliam pitanje šta je istina o onome što smo čuli jedan od dru­goga u pojedinačnim razgovorima — reče Lok malo se opustivši i češ­kajući gustu, sedu bradu.

— Izgleda nemoguće to da je pu­kovnik Minh prodao tajnu Mafiji pred samu svoju smrt. Član našeg podmlatka Diter Rohe je već dugo u službi izvesnog Dominika Ronjo- nija. Njega su vrbovali izvesni ljudi, da ga uhodi. On ga je konačno i ubio... — pričao je major Hager.

— Lep podmladak — upade kape­tan Lok.

— Učinio je to uz moju saglas- nost... Upravo, po mom naređenju. On je samo deo podataka, koje je otkrio špijunirajući svog gazdu, pre- neo onima za koje je radio s mojim znanjem. To su moćni ljudi koji imaju špijunski brod i nalaze se pod moćnom zaštitom najmoćnije špijunaže sveta — nastavi da izlaže major Hager. — Oni sada znaju tajnu zlata koje smo tri decenije čuvali mučeći se ovde u Rimu.

— Šta smeraju? — upita kapetan Joakim Merle Meves.

— Pošto su se svetske državne službe odrekle pronalaženja našeg blaga skrivenog za potrebe svetog Trećeg rajha. a vlade Austrije i Ita­lije zaziru od sukoba s našim sna­gama u svetu, nikla je poluprivatna banda, koja hoće prvo da uzme ovo zlato koje je pod našom zaštitom. Njime bi finansirali vađenje Rome- lovog zlata iz podmornice kod španske obale, zatim onog kod Kor­zike. Zatim slede iskopavanja na Monte Sorateu, pa u Južnom Ti­rolu. .. Usledila lsi pljačka onoga što je skriveno u Jezeru Teplic i na dru­gim mestima širom Evrope i u ban­kama širom sveta. Oni realno plani­raju da se domognu šifri bankov­nih računa, za koje se misli da su zastareli, ali koje su naši šefovi tajno obnovili pre petnaest godina. Eto, to je stanje, gospodo.

— Zašto se nešto ne preduzme? Sta rade naše organizacije i šta­bovi? — upita Jozef Prelih.18 .

Hager pi^o uzdignu, a onda od- govori:

— Nestaju, gospodo... Nestaju! Neki su stradali, a neki moraju da se skrivaju zbog te odvratne odredbe da ratni zločini ne zastare- vaju. Mnogi su se obogatili i neće da rizikuju da izgube ono što im je sigurno. Konačno, mnoge je pogo­dio prirodni zakon starenja i umrli su ne stigavši da izvrše svoje oba­veze. Pa i mi sami... Zar je važno to što smo uspeli da za sebe vežemo samo tri mlađa čoveka? I, kakvi su oni?

— Zbilja, šta ćemo s njima? — upita Egon Lok i pogleda svoj džepni ćasovnik. — Oni treba da stignu za nešto više od jednog sata.

— Diter Rohe je u opasnoj vezi sa tom organizacijom koja je i^ela ime »Kedar«. To je opasno. Dakle... Georg Troj je psihopata. Videli ste ga okićenog bedževima i starim ordenima Drugog rajha. Hapšen je i već je trebalo da ga udaljimo od sebe... - govorio je Hager.

— Njega je živog nemoguće nate- rati da bude poslušan — primeti Jozef Prelih.

— To je tačno - složi se Hager. - I Hajnc Strobl je pokazao opasne mane. On se. izgleda, kaje što nam se priključio. Marljivo studira, a to znači da ima neke svoje ambicije.

— A poverili smo mu dva dela ši­fre — primeti Lok.

— Oni su prihvatili mogućnost da se žrtvuju... Sada nemamo dru­gog izlaza — reče Hager.

— Ostaje da odlučimo kada i kako da to izvršimo — reče Meves.

— Pozvaćemo ih da nam po­mognu u mrtvačnici,, pod izgo­vorom da treba ukloniti jedan leš. Kad podignu kovčeg, pucaćete. Svi imate pištolje s prigušivačima i valjda su i sada kod vas. Jesam li u pravu, gospodo? — upita Hager.

Ostala tri bivša Hitlerova oficira odjednom ustadoše i izjaviše da se slažu i da su spremni.

— Jož uvek smo efikasni - poh­vali ih Hager. - Posle dolazi važniji

posao. Mi više ne možemo da če­kamo. jer godine nas pritiskaju. Uzećemo zlato, pa ćemo njime fi- nansirati ostale poduhvate. Ako neće niko, mi hoćemo, jer smo se zakleli. Sada znamo i ko su nosioci naših ideja i snova...

— Ipak nam nedostaje fizička snaga već sada, za prvi poduhvat — upade Egon Lok. — Meni je šezde­set i sedam godina. I pitanje je šta ja još mogu da učinim. Joakim je mlađi samo četiri godine, a jedino Jozef je još uvek »mlad« i ima samo pedeset i devet...

— I ja sam svestan da smo stari. Meni je šezdeset i pet — složi se Hager. — I baš zato treba da požu­rimo. A snaga postoji.

— Je Ii reč o Ambideksteru? — upita Lok., — Da... Govorio sam vam o njemu i zajedno smo zaključili da je dobro što znamo ko se krije iza tog nadimka. Neuhvatljivi Vilijam Ros je sada u Rimu. Uhodio sam iz- vesnu Tili Kesler. Ona je ne samo član Rosove bande već je s njim i u sentimentalnoj vezi. Imati nju na oku, znači imati i Ambidekstera. Sada je ta devojka iznajmila jedan bar, koji je bio slabo posećivan i koji je propadao. Hoće da ga preu­redi i ponovo otvori. Međutim, ja mislim da ona to sprema novo skro- vište za svoju bandu — ispriča Ha­ger.

— Da li misliš da i kasnije kori­stimo tu bandu? — upita Lok.

— Dok nam bude potrebna, a onda... — odgovori Hager i ućuta, smatrajući da su ga razumeli.

— Onda da se preciznije dogovor­imo o večerašnjem poslu — reče Egon Lok.

— Ja ću dati znaJi ovako... — poče da objašnjava Hager. — Na tu komandu ćete ih uzeti na nišan i brzo pucati...

Nekako čudno su zvučale ne- mačke reći izgovorene prigušenim glasovima starih ljudi, koji su se još uvek trudili da se ponašaju kao ne­kad, dok su bili oficiri esesovskih

jedinica Adolfa Hitlera. Otrov stvoren pre više od pola veka i da­lje je trovao svet.

Stvaranje čuvarskog podmlatka bilo je predviđeno strogo poverlji- vim naređenjima nacističke obave- štajne službe još hiljadu devetsto četrdeset i četvrte godine, jer mis­lilo se na dug rok i eventualne ne­stanke ostavljenih oficira. Vreme je učinilo svoje i taj plan je postao go­tovo besmislen, ali davno stvorena disciplina još je delovala na starce. Zamenike sebi tražili su među mla­dima. koji su se izjašnjavali kao pri­stalice crne zastave fašizma. Još poneki nastran momak mogao se naći svuda, ali bivši nemački oficiri želeli su da to budu Nemci.

U Italiju su stizali više Nemci ka­tolici, a bilo je mladih koji su nastav­ljali da žive u Rimu baveći se raz­nim zanimanjima.

Diter Rohe je bio slikar i privla­čili su ga prostori koje su oslikali stari majstori. Umetničko blago Ita­lije ga je fasciniralo i načinilo ga zaljubljenikom u tu mediteransku zemlju. Nosio je dugu kosu i bradu, što mu je davalo izgled momka sta­rijeg od dvadeset i četiri godine. Slu­čajno se upoznao sa Egonom Lo- kom, pa se razvila trajnija veza zas­novana na sličnosti pogleda na ži­vot. Jednoga dana Lok mu je po- verio mogućnost da se priključi taj­noj grupi koja čuva zlato dok se ne stvore takve prilike da ono zatreba jačanju moći Trećeg rajha. Tajne obaveze su donosile i sredstva za izdržavanje, pa je to dobrodošlo si­romašnom i usamljenom slikaru.

Gotovo isto tako je u grupu ušao i Hajnc Strobl. Njega je upoznao Jd- zef Prelih kao studenta hemije, koji je po Italiji putovao uz pomoć stu­dentske organizacije Nemačke. Svom zemljaku u Rimu Strobl je ispričao da mu je majka umrla k ^ je imao samo pet godina. Izdržavao ga je bolešljivi otac, koga su mučile posledice ratnih ranjavanja. Sedam

19

fodlna pošto je izgubio majku, trobl je ostao i bez oca. Kao siroče

dobijao je državnu pomoć, pa je uspeo da stigne do studija. Kao i mnogi mladići u Nemačkoj, i Strobl je bio pod jakim uticajem prošlosti, a nove mračne snage neiskorenje- nog nacizma su i dalje delovale. U

'razgovoru sa zemljakom Frelihom, u Rimu, mladić je otkrio svoje po­glede na život, pa je tako postao član tajne grupe i ostao da živi u Rimu.

Najstariji po godinama, ali najde- tinjastiji, bio je Georg Troj, nerad­nik i skitnica. Napustio je srednju školu i počeo »da se bavi politi­kom«. I on je bio jedan od onih sle- pih za istinu i sposobnih za mržnju. Sanjao je o vaskrsavanju nacizma i osveti čovečanstvu uspostavlja­njem moćne Nemačke, koja će u nekom novom ratu pobediti. Kitio se bedževima i značkama koje su otkrivale njegovo raspoloženje. Njega je u grupu doveo sam šef grupe čuvara Rudolf August Hager. Tek kasnije. Hager je shvatio da od dvadeset sedmogodišnjeg momka nikada neće ispasti siguran oslo­nac čuvara blaga. No, bio je liklju- čen, dobijao je pomoć i nalazio na­čina da opstane u Italiji ne menja- jući državljanstvo.

Sada je trebalo da tri mladića dođu na tajni sastanak s ostalim članovima grupe čuvara. Rohe i Strobl su bili tačni, ali Troj je izaz­vao nezadovoljstvo svih svojim za­kašnjenjem od čitavih četvrt sata.

— Pokvario mi se motocikl, pa sam morao da potražim taksi, a sada je napolju gužva, jer je zadnji dan vikenda — objasnio je Troj.

Niko ništa nije rekao i samo je Hager smrknuto klimnuo glavom i dao znak da krenu.

— Kuda idemo? — upitao je Diter Rohe čisteći svoje naočare za ispravljanje astigmatizma.

— Napolju se smrkava, a treba da pod zaštitom noći prenesemo izvestan teret smešten u mrtvački20

kovčeg. Malo je neprijatno što ćemo raditi u mrtvačnici, ali pomis­lite da ja to trpim već više od tri de­cenije. Bolnička mrtvačnica je po­godno mesto, jer u njoj niko živ ne želi da se zadržava — odgovori Ha­ger.

Njegov crni humor izazva smeh samo kod tri mladića. Ostali su sle­dili svog starešinu u Visokim zidom ograđeno i pusto dvorište, a zatim uđoše u mrtvačnicu kroz uski pro­laz i spustiše se po nekoliko stepe­nica od izlizanog kamena. Nađoše se u memljivom hodniku i Hager stade, pa se okrenu. Ostali se oku- piše oko njega.

— Radićemo u parovima — reče Hager. — Lok i Troj, Meves i Strobl i na kraju Frelih i Rohe.

Lica tri njegova stara vojnika kao da se opustiše od olakšanja. Hteli oni ili ne, ali neiživljeno očinstvo je stvorilo nekakav privid u odnosu na mladiće koje su poje­dini od njih priveli grupi. 2^to im je bilo lakše ako na nišan moraju da uzmu ne onog koga su vezali prvo za sebe. pa onda za grupu, već ne­kog drugog. Hager je o tome vodio računa, jer osetio je da su svi teško primili predlog da se mladići likvi­diraju. Oni su već mnogo znali i nije se smelo rizikovati da i dalje žive, jer ako bi počela međuna­rodna potera za čuvarima zlata i zlatom, opasnost bi bila ogromna. Ovako, mrak decenija već je stvorio uslove da se krene iz mračnih jaz­bina. Starci su zaboravljali svoje godine misleći o zlatu, koje će im na nekom novom mestu dati novi sjaj i novu moć.

Kad su nastavili put, poredak je bio takav da je iz svakog para mlađi išao napred, a stariji je nepri- metno stezao dršku pištolja u džepu. Hager ih odvede u mrtvač­nicu sličnu policijskim mrtvačni­cama i privede ih nekom sanduku s ručicama sa strane.

~ Težina je neravnomerna, pa mlađi neka uhvate sa ove strane — pokaza Hager.

Mladići se sagnuše i prihvatiše ručice, očekujući da starci prihvate s druge strane.

— Sada, složno! — izgovori Hogar dogovoreno naređenje.

Tri stara zločinca potegoše pišto­lje i mučki, s leđa, opališe u pognute mladiće. Ispališe po više metaka u leđa i potiljke žrtava. Neujedna­čeno, tri nesrećnika se pokolebaše, osloniše se o sanduk i popadaše. Hager otkači utvrđivače s bravi- cama i otvori sanduk.

— Privremeno ćemo ih smestiti ovde — reče i ispruži ruku da po­kaže prema prvoj žrtvi.

— Stoj! Ruke uvis! — viknu neko iz mraka.

Hager se trže i uhvati se za grudi. Napadač pomisli da on to poteže oružje i začu se slabi prasak oružja s prigušivačem. Hager se čvršće uhvati za grudi i posrnu. Pade gla­vom u otvoren kovčeg, koji je tre­balo da primi tela ubijenih mladića.

Ostala tri zločinca, koji su još uvek držali svoje pištolje u rukama, ispustiše oružje i podigoše ruke, uzdrhtavši od groze trenutka.

Iz mraka izađoše dva muškarca s bradama. Jedan je bio riđ i upad­ljivo snažne građe tela, a drugi mršav i malo viši. Oni priđoše i po­digoše Hagera. Držao ga je snažni, a mršavi ga je pregledao.

— Pogodio sam ga samo u mi­šicu, ali on je mrtav — reče mršavi gledajući preko ljudi s podignutim rukama, u mrak.

Otuda dođe prvo jedan muška­rac. a onda snažna i lepa devojka. Bili su to Vilijam Ros i Ana Vale.

— Spusti ga dole — reče Ros i kleče pored belokosog i nepokret­nog Hagera.

Opipa mu bilo i okrenu se de­vo jci.

— Imaš li ogledalo u torbici? Znam da imaš ručnu lampu, pa možeš da mi bolje osvetliš — reče joj, još uvek klečeći.

Ona ćuteći nade ogledalce i upali džepnu svetiljku, jer je slaba sija­lica nedovoljno osvetljavala kutak

iza visokog sanduka namenjenog čuvanju predmeta za kasnije opremanje mrtvaca, koji je sada zja­pio prazan svojom tamnom dubi­nom. Uzgred, ona osvetli unutraš­njost sanduka, pa zatim Hagerovo lice.

— On se lečio od slabosti srca — reče Jozef Frelih na italljanskom, još uvek držeći podignute ruke.

— Da, izgleda da majorovo srce nije izdržalo ovaj gadni trenutak, a doprinelo je i ranjavanje — zaključi Rudolf Ros na nemačkom.

— Ko ste vi? Jeste li iz policije? — upita Egon Lok misleći možda da sada on treba da preuzme inicija­tivu.

— Pitanja postavljamo mi, go­spodo — odgovori Ros.

Iz mraka, gde su još stajali držeći zarobljenike na nišanu svojih pišto­lja, pojaviše se Mišel Ru i Oto Rajč. Oni pomogoše Lapragu i Gravoneu da u sanduk smeste četiri leša, a zatim obrisaše krv, a opremu za čišćenje, uzetu iz spremišta, strpaše takođe u veliki sanduk, koji sada zbog ogromnog tereta postade ne­pokretan. Gravone nađe sandučić sa alatom i ekserima, pa predloži da se sanduk zakuje, kako bi što duže ostala tajna smrt četiri čo- veka. Ros dade znak da se slaže, a zatim reče:

— Čvrsto vežite njih trojicu.Laprag i Ru poslušaše, jer umeli

su to da obave tako da se vezani nađu na mukama. Bilo je teško pod­nositi tako postavljene veze na ru­kama, jer bol je sve više rastao.

— Ostane li tako nekoliko sati, pogubićete ruke kao da ih nikada niste imali — opomenu ih Laprag.

— Sta hoćete od nas? — upita Joa- kim Merle Meves, koji beše shvatio da takvo vezivanje znači početak mučenja s nekim razlogom.

A slutio je i taj razlog.— Zatvorite oba ulaza i po jedan

ostanite tamo na straži — reče Ros. — Najbolje je da to budete vas dvo­jica.

21

Ros prstom pokaza na Rua i Rajč^ Oni odmah izvršiše naređe­nje svog šefa.

— Ovde možete i da zaurlate da vas niko ne čuje — reče Laprag za­robljenicima. — A i na dobrom ste mestu, ako želite da umrete.

— Mi to ne želimo — reče Jozef Frelih. — Je li tako gospodo?

Lok i Meves potvrdiše klimanjem glavama.

— A šta ćemo s pokušajima ob­mane? — upita Ros.— Je li pravo da za svaku laž izgubite po jedan ud?

Zarobljenici su ćutali. Ros im po­kaza sanduk pun leševa i reče;

— Sednite tamo, jer razgovor može da potraje.

Tri zarobljenika poslušaše. Dodi­rivali su se sedeći i mogli su nepri- metnim pokretima tela da jedan drugome daju neki znak. Međutim, Ros im reče da on vidi tu moguć­nost, pa bi možda bilo pravo da zbog laži jednoga od njih budu kaž­njeni svi.

— Bilo bi nam lakše kad bismo znali ko ste vi — reče Egon Lok.

— Mi smo grupa za sebe u ovom ludom svetu — upade neodređeno Franko Gravone i pogleda Rosa, koji mu klimnu glavom u znak odo­bravanja.

— Kazaću vam nešto više od na­šeg bradatog askete - reče Ros tada. — Postojao je izvesni Domi- niko Ronjani, koji je u Argentini otkupio tajnu zlata skrivenog u po­dzemlju između Vatikana i Sant Anđela. On je otkrio imena vas čet­vorice. Po opisu, ovaj što je poginuo, zvao se Rudolf August Hager i bio je eses major...

— Da, on je bio naš starešina - potvrdi Jozef Frelih.

Ros po tim rečima shvati da najmlađi predstavlja i najslabiju tačku u eventualnom otporu zarob­ljenika.

— A vi ste poručnik Jozef Frelih. zar ne? — upita Ros.

— Da... Ja sam bio vojnik... Disci­plina i zapovest su za mene bili sve­tinja — odgovori Frelih.

— Onda je gospodin s bradom kapetan Egon Lok — pogađao je Ros. - Ostaje da ime Joakim Merle Meves pripada gospodinu tako smr|tnutog pogleda da se čoveku smuči.

— Ja uvek tako gledam... Ne znam čemu bih mogao da se sada osmehnem — reče Meves. — No kad već govorim, postaviću jedno pitanje. U čije ruke će zlato ko­načno dospeti?

— Vi još mislite da možete da pro- cenjujete da li da nam kažete, ili ne kažete ono što želimo — reče Ros.

— Naravno da možemo — odgo­vori Meves. — Ovako ili onako, vi ćete nas ukloniti. Dakle možemo da dozvolimo sebi da vam olakšamo posao, ili da vam ga možda onemo­gućimo.

Ros u tom trenutku zaključi da su ova tri čoveka tvrđi orah nego što je mislio malopre.

— Mi znamo da hodnik počinje od Astronomske opservatorije Vati­kana. Dobro prikriven ulaz za nas nije smetnja, jer Ronjani je otkrio tajnu ulaza. Znamo i prolaz kroz zidine na pravcu Lurdske pećine. Drveće iza opservatorije pruža do­bar zaklon od pogleda stražara na zidinama. Dakle, recite nam jeste li i vi hteli tuda da uđete? Ako jeste, zašto? - pitao je Ros.

Niko nije odgovarao. Ros ponovi pitanje, ali zarobljenici su ćutali.

— Oba kapetana prenesite u hlad­njaču - Ijutito naredi Ros. - Neka se tamo dobro ohlade, dok ne zavr­šimo razgovor sa .poručnikom.

— Ne treba da ih mučite, jer ja ću reći ono što znam. a onda će biti i njima lakše da govore pred mlađim od sebe — reče Frelih.

— Te mumije još uvek paze na razliku u činovima - osmehnu se Gravone govoreći Lapragu, ali tako da su svi prisutni to mogli da čuju.

22

Postoji neka vrsta podeljene ši­fre, od koje ste vas četvorica znali svaki po jedan deo - reče Ros.

- Vreme je prolazilo i starili smo, pa smo nas trojica svima saop- štili svoje delove šifrovanih objaš­njenja prilaza do zlata — reče Egon Lok smatrajući da on sada treba da govori. — Otkrićemo vam to što znamo i vi možete stići do zlata. Međutim, deo šifrovanog objašnje­nja koji je pripadao gospodinu Ha- geru, nije otkriven. Pretpostavljam da je taj deo i najvažniji.

- I sada je njegova smrt i vas li­šila mogućnosti da saznate način kako se stiže do zlata, zar ne? - upita R .O S.

- On je znao da boluje od srca i sa svojih šezdeset i pet godina je mogao misliti i na iznenadnu smrt. Rekao nam je da je obezbedio na neki samo njemu poznati način, da u slučaju njegove smrti do nas stigne ono što je bilo samo njemu poznato - odgovori Lok. - To znači da ne bi bilo pametno uklo­niti nas odmah. Možda bi bilo bolje da se nagodimo.

- Kakva vrsta nagodbe bi mogla da dođe u obzir? — upita Vilijam Ros.

- Nas trojica želimo da poživimo još neko vreme — reče Lok.

- Pod kojim uslovlma?- Daćete nam po onoliko zlata

koliko svaki od nas može da po­nese. Stari smo i nismo jaki, pa to neće biti mnogo. Ko je jači taj će ži- veti duže. pa njemu i treba više — reče Lok i kratak osmeh mu se ugasi u borama i brkovima.

- Vi imate smisla za humor — reče Ros. — No možda je vaš pred- log dobar. Dobićete onoliko zlatnih poluga koliko svaki od vas može da ponese u naručju.

- Da, u naručju, a ne na ka­mionu - dodade Lok. - Ostaće ga i posle toga toliko da ćete ga da­nima izvlačiti. Tamo ima i nečeg o čemu ništa ne znamo, pa nismo od­govorni za iznenađenja. Možda ima

mina. ili nešto slično. Dok ne bismo saznali majorov deo šifre, ne mo­žemo ništa da garantujemo, sem da znamo put do zlata. Naglašavam; *do zlata«. To je pojam iz uputstva za čuvare blaga, koji nam nikada nije objašnjen.

— Ispada da bi trebalo da kre­nemo zajedno u taj pohod — reče Erdal Laprag provlačeći prste kroz svoju dugu. riđu kosu.

On je važio za prvog Rosovog čo- veka ne samo zbog snage.

— Pa, šta misliš? — upita ga Ros.— Moraćemo da ih odvedemo u

neko skrovište i da se malo duže zabavimo njima - odgovori Erdal L aprag- Ne veirujem da bi oni mogii da se sete svega što treba da nam kažu ni kad bi to hteli. Posle dužih razgovora znaćemo na čemu smo.

— Odvezaćemo ih i držati ih na oku — reče Ros. — Protresite ih brižljivo još jednom, da nemaju neko oružje. Posle toga...

— Imam tri punjenja, pa ćemo ih minirati — reče Gravone.

— Onda im objasni kako to de- luje - složi se Ros.

Franko Gravone je govorio itali- janski, jer znao je da ga razumeju isto tako dobro kao da govori na nemačkom. On im pokaza tri pred­meta slična ventuzama, čije su ivice za priljubljivanje bile obložene na­ročitim lepkom, koji u dodiru s ko­žom tako vezuje da je predmet ne­moguće odvojiti bez odsecanja. Predmet je bio minijaturna bomba, koja je imala naročiti ključić za stavljanje u dejstvo i za zaustavlja­nje funkcije.

— Ovo ću vam nalepiti uz kičmu na leđima u visini-lopatica. Eksplo­zija se izaziva ovim radio-odašilja­čem — pokaza im on nekakvu kuti­jicu sličnu malenom tranzistors- kom uređaju. - Dakle, u svakom trenutku mogu vas sve, ili po jed­nog, jer impulsi su za brojeve po redu od jedan do tri, da ubijem. Eks­plozija lomi kičmu i pravi grdnu ranu razarajući pluća i srce.

23

— Ne plašite nas. jer to nije po­trebno. Mislim da smo se već spora- zumeli — reče Meves.

— Treba samo da znate šta vas očekuje od ovog časa, pa sve dok svojim ključićem ne isključim pri­jemne mehanizme i ne otopim le- pak s kože naročitim rastvaraćem — zaključi Gravone.

Odmah zatim on izvrši »minira­nje« zadižuči zarobljenicima odeču na leđima. Posle toga ih on i Laprag odvezaše, pa cela povorka krenu ka izlazu. Povukoše Rajča sa zadnjeg ulaza, a Ru im se pridruži na izlazu prema ulici. Prva je išla Ana Vale. Ona osmotri ulicu i dade znak da mogu da iziđu.

IVU automobilu parkiranom na­

spram ulaza u bolničku mrtvačnicu kod kapele, sedeli su u mraku i raz­govarali Lun i Ro Hač.

— Osmatračemo malo duže odavde, a onda možemo pogledati taj prolaz u podzemlje — reče Do- nald Sikert. - To mesto nije teško naći, jer prikriveno je ogromnim sandukom za opremu. Kad se on pomakne, mogu se podići kamene ploče, koje su inače tako vešto postavljene da je skoro nemoguće otkriti kapak.

— Čudo je to koliko mračnjaštva su umeli da povezu ti ljudi — reče Ro Hač. — Podzemlje. Vatikan, Ha- drijanova grobnica. bolnička mrtvačnica... Sve gore od goreg...

— Gledaj! — upozori ga Lun.Iz mrtvačnice iziđe visoka,

skladna devojka. koja osmotri ulicu, pa dade nekakav znak prema vratima. Za pjom iziđe grupa ljudi. Pođoše brzo prema automobilima parkiranim u nizu 1 podeliše se u dve grupe. U jedna kola uđoše če­tiri, a u druga pet osoba. Devojka se smesti u prva kola.

— Mislim da bi bilo dobro da po­gledamo ko su oni ^ reče Lun. - Pratićemo ih dok se ne zaustave.

Lunova kola gotovo bešumno i bez svetla kliznuše pločnikom. Tek

na uglu. kad su ona dvoja kola zašla preko Pjace dela Rovere. Lun upali svetla i poveća brzinu. Preko mosta na Tibru i dalje prema istoč­nom delu grada broj vozila na uli­cama bio je mnogo veći. Tako je već na Via del Korzo Lun povećao brzinu i obišao prvo jedna, a zatim druga kola nepoznatih posetilac’a mrtvačnice. Činio je to tako da Haču omogući da malim vazduš- nim uređajem izbaci lepljive pred­mete u kojima su bili minijaturni, ali snažni radio-otpremnici. Tako su pomoću Lunovog automatskog elektronskog uređaja mogli stalno da odrede pravac kretanja i daljinu onih dvoja kola. To je bilo potrebno, jer je u saobraćajnim gužvama i zbog semafora praćenje lako mo­glo da bude onemogućeno.

Konačno Lun i Ro Hač videše kako se putnici onih dvoja kola iskrcaše i zajedno priđoše zatvore­nom baru u slabo osvetljenoj krivoj ulici. Roletna na vratima se podiže i oni brzo uđoše, pa je opet spustiše. Lun kalauzom brzo otvori jedna i druga kola, pa u njih sakri minija­turne otpremnike. Mikrofone veli­čine zrna pasulja povezao je sa savi­jenim antenama automobila. Za to vreme Ro Hač je pronašao i skinuo sa spoljne strane snažne, u lepljivu masu smeštene otpremnike. Stavio ih je na prikrivena mesta ispod bra­nika.

— Treba da čujemo šta razgova­raju — reče Lun na kraju.

— Spolja je teško prodreti a da nas ne čuju — reče Ro Hač. — Me­đutim, ovakvi lokali uvek imaju i podrume za smeštaj pića i prazne ambalaže. Još odavde vidim da su prozori i vrata lokala dobro obezbe- đeni. ali podrumski prozorčići nisu. Ulica nije prometna i uskoro će biti moguće da nešto pokušamo.

— Jednostavno ću parkirati kola tako da nas zaklanjaju dok budemo provaljivali — reče Lun.

— Ali to je prostor zabranjen za parkiranje. Tamo je ulični hidrant — primeti Ro Hač.

24

— Ne verujem da će u ovo doba ovamo zaći neka policijska patrola, a još manje da će se baviti nei­spravno parkiranim kolima, kojih ima svuda — reče Lun.

On odmah zatim i izvrši taj dao plana. Oni \uzeše alat i potrebnu opremu, pa se u senci i pod zašti­tom mraka brzo probiše u podrum­ski prostor.

Našli su se u hodniku iz kojeg su se pele strme barske stepenice. Desno su bila troja vrata s ozna­kama kupatila, ženskog i muškog toaleta, a levo široki prolaz zaklo­njen teškom zavesom. Iza zavese bio je prostran podrum pun san­duka s punim i praznim bocama za piće. Po sloju prašine koji se bio na- taložio moglo se zaključiti da se podrum malo upotrebljava. Među­tim, pod pred kupatilom i toaletima bio je nedavno čišćen.

Lun i Makferson oprezno su tra­žili način da zavire ,u lokal, ili pro­storiju u kojoj su se okupili tajanst­veni noćni posetioci zatvorenog bara. ^

Zvonjenje telefona neprijatno od­jeknu s barskog pulta. Tili Kesler ustade i htede da se javi, ali Ros joj dade znak da sve prepusti njemu.

— Pronto! — javi se on na itali- janskom.

— Čujete li me dobro, Ros? — upita njemu poznati glas.

— Da, čujem — potvrdi kratko Ros.

— Da li ste večeras primetili ne­što neobično dok ste se vraćali iz bolničke mrtvačnice? — upita ne­poznati.

— Ne... Ništa neobično - Ijuti- tim glasom odgovori Ros.

— Neko vas je pratio.— Jeste li sigurni? I kako znate?— Jer sam vas i ja pratio.— Ko to može da bude? — upita

Ros.— Utvrdite sami. Sada su dva čo-

veka u vašem podrumu. Valjda hoće da vas iznenade, ili prisluš­

kuju — odgovori poznati glas nepoz­natog Rosovog sagovornika.

— Kad se već u sve mešate, kažite i šta predlažete — dodade Ros.

^ Veoma je važno da ih uhvatite. Učinite sve što možete, jer treba po svaku cenu da saznamo ko je još u igri. Mislili smo da smo ostali samo mi i vaša grupa. Kola tih nepozna­tih ljudi ja ću brzo minirati, pa će leteti u vazduh čim krenu. Ako to ne treba da se dogodi, dobro je da zr. at8 da su minirana — zaključi nepoznati i veza se prekide.

Ros šapatom naredi svojim lju­dima da vežu zarobljenike, a onda ih okupi u uglu i saopšti im šta se događa. Zaključiše da postoje dva moguća prilaza U bar. Jedan je ste­penište kojim se silazi u podrum, a drugi iz dvorišta, jer postoje po­drumski šahtovi za istovar i utovar na toj strani, pa se kroz njih može stići do dvorišnih vrata koja hodni­kom vode do bara.

— Moramo ih imati žive, jer treba znati ko je još u igri pored čuvara i nas — reče Ros na kraju.

U zasedu prema stepeništu post- aviše se on, Mišel Ru i obe devojke, a ka dvorišnom prolazu Erdal La- prag odvede Gravonea i Rajča. Svi su u rukama držali otkočene pišto­lje, ali plan je bio da grupa na koju nepoznati naiđu počne borbu, a druga će stići da pripomogne.

Za to vreme Ro Hač je, iz predo- strožnosti, još jednom osmotrio kroz prozorčić kojim su on i Lun ušli. Tada primeti da iza njihovih kola neko stoji i posluje, pa se tiho i brzo povuče nazad na trotoar. Nez­nanac je bio dovezao svoja kola uli­com i zaustavio ih tako da ga štite od pogleda dok posluje.

Baš je klečao podešavajući ma­gnetne držače mine, čije paljenje je trebalo da bude mehaničko, preko dve žice vezane za poluge sistema za upravljanje.

Lun je video kako se Hač bez reći izvlači, pa je ostao da osmatra. I sam je video noge i ruke neznanca

25

ispod kola. Video je i kako je nezna­nac klonuo na asfalt od Hačovog udarca po potiljku, jer mornar mu se prikrao nečujno i munjevito. Sada i Lun odluči da iziđe, jer beše i pored slabog svetla primetio da ne­što visi ispod kola. On se lakim po­kretima vinu na trotoar, pa osvetli predmet pričvršćen magnetskim držačima. Odmah je prepoznao paklenu mašinu velike moći, ali standardne izrade u nekoj fabrici oružja. On proveri da li su krajevi žica slobodni, pa skide eksplozivni uređaj i jednostavno ga odnese u obližnji kontejner za smeće.

— Sta je s njim? — upita Hač.— Daj ga ovamo — reče Lun otva­

rajući spremište svog prostranog i specijalno izrađenog automobila s motorom vanserijskog američkog »tigra«.

On zarobljenika brzo uveza, ali mu dade da udiše i uspavljujuće sredstvo iz gumene polulopte. Za to vreme Ro Hač upali neznančevu lančiju i ostavi je na prvo prazno mesto koje je našao.

Kad obaviše ta dva neobična posla, Lun i Hač ponovo siđoše kroz obijeni prozorčić u podrum.

— Nosim i gasnu bombu za svaki slučaj, pa ako se šta dogodi, zadrži disanje i iz džepa izvadi pa stavi na nos gasni filter — reče Lun.

Ro Hač proveri da li mu je na mestu neobični filter veličine oraha. Dve cevčice su se stavljale u nozdrve, a obod filtera se za nozdrve hvatao lepljivim površi­nom sa koje je u trenutku trebalo ukloniti zaštitnu foliju. Tako oprem­ljen čovek mogao je slobodno da diše dok deluje Lunov gas za brzo uspavljivanje. I Lun se ugleda na Hača, pa proveri svoj filter.

Na kraju stepeništa bila su vrata, ali dalje od njih visila je teška za­štitna zavesa crvene boje. Lun i Hač nečujno odškrinuše vrata i provu- koše se, pa krenuše ka zavesi. Nisu slutili da ih tamo u zasedi čekaju ljudi.

Dogodilo se taJco da su se bacili prvo na Luna, pa su ga omeli da upotrebi gas. Jedna ženska ruka je razvukla zavese, pa su se njih dvo­jica našli dobro osvetljeni. Ros i Ru su se bacili na Luna, a Ana Vale u noge Ro Haču, koji je jurnuo da pomogne Lunu. Začuše se zvuci uda­raca i krici. Odavno Lun nije nai­šao na žilavije protivnike. I pored nekoliko snažnih udaraca, koje je naizmenično zadao Rosu, ovaj nije pao već je zauzeo stav odbrane, ali je odvraćao udarce. Mišel Ru je sko­čio na leđa Lunu pokušavajući da mu stegne vrat, a Ro Hač je stigao da ga obuhvati oko nogu, kao što je njega obuhvatala snažna Ana Vale.

— Ovamo! — vikao je Ros.Snažni Laprag je već trčao pra­

ćen Flajčom i Gravoneom. Oni se baciše na Luna i Hača, koji behu uspeli samo da se otrgnu, ali ne i da se povviku ili zaklone. Sada, kad pri- stigoše njegovi ljudi, Ros zaključi da može da preuzme inicijativu, pa podiže pištolj i viknu:

— Ruke uvis, ili pucam!U istom trenutku Hač se baci, iz­

vodeći nekakav čudni skok, i no­gom udari Rosa po ruci s oružjem. Pucanj odjeknu i napadači neho­tično zastadoše. To iskoristiše Lun i Hač, pa napadoše. Lun pogodi Rosa tako da ovaj ispusti oružje i otetura se do tri vezana zarobljenika, pa pade preko njih.

Snažni Erdal Laprag je rikao kao lav. od besa što ga je Ro Hač poga­đao po licu. Već mu je krv tekla s ćela i iz nosa, ali on se i dalje borio.

— Šlepa sam! Ne vidim! - kukala je Ana Vale razmahujući rukama oko sebe kao da se tuče, jer ju je Hač i nehotično bio udario nekako preko očiju, braneći se od njenog zagrljaja oko nogu.

— Gas! — uzviknu Lun.Ro Hač morade da prekine

borbu, pa se baci uz zid i izvadi fil­ter. Brzo ga oslobodi folije, ali baš tada se na njega svom težinom svali glomazni Laprag.

26

— Moj nos... Predajem se! — iizvl- knu Hač.

Znao je da će gas brzo delovati, a u tuči nije mogao da upotrebi filter. Ovako je samo časak pretrpeo La- pragov stisak, a onda ovaj popusti i snažni protivnik se svali s Hača.

Popadaše i svi ostali, pa i vezani zarobljenici klonuše, iako su do tada sedeli. Lun je mislio da sada može nešto da uradi, ali spolja do- preše zvuci policijskih sirena.

— Ćuli su se pucnji i neko je poz­vao policiju — reče on Ro Haču i podiže roletnu.

Imali su samo toliko vremena da istrče, sednu u kola i odvezu se niz ulicu. Lun je jedino stigao da pod rub šanka stavi sićušni mikrofon, a u dovratak zalepi relej. Sa pojača­nim relejem ostavljenim na stubu kod Vile Ricoti mogao je s bilo ko­jeg mesta u Rimu da čuje šta se go­vori u baru.

On zaustavi kola pod drvećem parka Vila Mirafjori.

<*Dvoje policijskih kola stigla su iz

Via Fabreti, pa im je trebalo vre­mena da se pkrenu i nađu bar. Upali su kroz vrata dopola zatvor­ena roletnom, koju Lun nije stigao da spusti dokraja, jer zapinjala je, pa bi izgubio u vremenu. Dva poli­cajca podigoše roletnu i pred njima se ukazaše nepokretni i razbacani ljudi. Mislili su da su sve to leševi, ali uskoro utvrdiše da mrtvih nema.

Budili su se ubzro jedan za dru­gim. Zadnje ustadoše Tili Kesler i Ana Vale, koja je sada na jedno oko videla, jer drugo joj je zatvorio otok.

— Sta se događa ovde? — upita policijski narednik.

— Napadnuti smo bez krivice i razloga — reče Tili Kesler preuzi­majući ulogu domaćice. — Sakupila sam prijatelje —da proslavimo po­četak preuređivanja lokala. Ovde su ugovori o najmu i odobrenja za rad na preuređenju bara.

Ona pruži koverat s papirima, koje je nosila u torbici. Baš u tom

trenutku jedan policajac primeti pištolj iza zavese. Bilo je to Rosovo oružje, koje je ispustio kad ga je Hač napao i udario nogom. Isti poli­cajac ugleda još jedan pištolj, ovoga puta pored tri vezana zarobljenika, i pođe da i njega uzifie. Bilo je očito da će policajci potražiti okolo ima li još oružja, a bilo je dosta. Zato Ros dade znak Rajču i Gravoneu, jer su gledali u tom trenutku prema njemu. Oni shvatiše šta se događa, pa zađoše iza policajaca. Iznenada potegoše oružje i savladaše neo­prezne momke.

— Ovo će vas skupo koštati... Napolje su naši... Ijutito reče nared­nik.

Ali tada dobi udarac po glavi i onesvešćeni pade uz barski pult, pa skliznu na pod. Ros priđe i drugom policajcu, pa i njega bez bez reći onesvesti. Odmah zatim potrča do vrata i spusti roio, čija brava auto­matski uhvati zarez na pragu.

— Povlačimo se preko dvorišta!- naredi Ros. - Odvežite tu tro­jicu. Oni znaju da s nama nema šale.

— Ni mi ne ne želimo da policija počne da nas ispituje — reće Joa- kim Merle Meves dok ga je Ana , Vale odvezivala gledajući ga iskosa onim jednim otvorenim okom. _

— Od ovog trenutka potrebni smo jedni drugima — reče Ros da­jući znak da se požuri.

Dvorište je imalo prolaz oko su- sedne zgrade, pa se svi oni nađoše iza leđa policijskoj patroli. Podeliše se, pa Ros, Gravone i Rajč pođoše ka policajcu koji je pokušavao da otvori roletnu na vratima i zvao svoje drugove unutra.

Drugi policajac je nešto obavešta- vao preko radio-veze iz svojih kola. Njemu pod nos prinese oružje un- akaženi Erdal Laprag, a Tili Kesler mu ga uze. Onesvestiše ga Udar­cem, ne brinući o eventualnoj težoj povredi. To je bilo najbrže rešenje, pa i Ros učini isto sa svojim iznena­đenim policijskim vozačem.

27

— Svi u kola prema starom raspo­redu! — naredi Ros. — Okolo se skuplja mnogo svedoka i može da postane opasno.

— Ko se približi, poginuće! — laz- viknu kliktavim glasom Franko Gravone.

Nekoliko prozora se zatvoriše. a nekoliko senki nestadoše sa ulice. Još dok su se njih desetoro ukrca­vali u kola, u daljini se začuše poli­cijske sirene. Ros stiže da vozaču drugih kola kaže da ga sledi, pa sam zauze vozačko mesto prvih.

U Rosovim kolima bili su dva za­robljenika, Laprag i Rajć, a u zad­njima Ru, dve devojke i Jozef Frelih.

— Voziću na severozapad prema Angloameričkoj klinici - reče Ros. - To je najkraći put da presečemo Via Nomentana i zađemo prema Narodnom parku. Imamo ključ jedne kapije, kroz koju možemo da i u ovo doba vozimo preko parka do Monte Antene.

— Sada smo u istoj gužvi — reče Egon Lok. — Možda biste u našem skloništu mogli da se smestite bar neko vreme.

— O kakvom skloništu je reč? — upita Ros.

— Imali smo već spremljeno sklo­nište za smeštanje zlata i cele naše grupe — odgovori Meves.

— Ako mislite da nam podva­lite. .. — zausti Ros.

— Voleli bismo, ali ne možemo; jači ste - prekide ga Lok. - A i inače nas trojica smo nemoćni da izvedemo poduhvat. Cak ne bismo mogli da uzmemo ni onoliko zlata koliko ste nam vi obećali.

— A koliko stvarno zlata tamo ima? - upita Laprag.

— Govorilo se o sedam hiljada ki­lograma — odgovori Lok. - I ja verujem da ima toliko, ako ne i više, jer za neku manju količinu ne bi ostala četiri čoveka.

— Zašto ne i deset? — nasmeja se Ros. — Ništa niste stajali onoga ko vas je ostavio. Morali ste sami da se izdržavate.

— To je istina — složi se Lok.Sad više nisu čuli policijske si­

rene, a videli su da su druga kola blizu njih. Ros n a jednom mestu dade znak da će se zaustaviti uz tro­toar. Bili su blizu ugla od kojeg je počinjala Via Taljamento. Druga kola stadoše iza prvih i Ros pređe u njih. Uperi prst na Jozefa Freliha i

, upita-.— Šta'zhaš o skloništu o kome

govore Lok i Meves?— l^slite li na sklonište koje smo

pripremili za smeštaj zlata i cele grupe, kad budemo završavali sve ono što nas je vezivalo ovde deceni- jama? — upita Frelih.

— Da, mislim na to skrovište. Njih dvojica su mi ispričali sve o skloništu, a sada ispričaj ti. Ako se poka.že da neko laže, onda znaj da kazna neće izostati - reče Ros zlobno se smeškajući.

— Nas trojica smo uspeli da ka­žemo jedan drugom ponešto dok smo bili vezani tamo u baru — reče Frelih. - Zaključili smo da s vama moramo iskreno. U stvari, potrebni smo jedni drugima. Vi ste jači...

— O tome ćemo kasnije — pre­kide ga Ros. - Gde je sklonište i kako izgleda?

— Nalazi se u staroj kući na Monte del Galo ~ odgovori Frelih. — To je izdvojeni deo, koji je služio kao skladište sira. Još i sada se zadržao teški zadah sira u zido­vima. ..

— Kraće! — upozori ga Ros.— Bile su to tri prizemne prosto­

rije, u kojima su bile kancelarije i mala spavaona za čuvara. U podru­mima za fermentaciju ima i jedna tajna prostorija, u koju bismo skrili zlato. U nju se ulazi tek pošto se od­vuče teška mašina za doradu i pa- kovanje sira. U mašini su skriveni zavi;linji podešeni da se ona brzo odvoji od podloge - ispriča Frelih.

— Vozićete i dalje sa nama. ali ako se odvojimo, sdsret je pred ula­zom u to sklonište - zaključi Ros.

28

On opet poveze svoja kola. pa skrenu oko Vila Borgeze, 1 preko Ponte Margerita pređe Tibar. Sada su bili sigurni da su umakli policijs­koj poteri, a brojeve kola su bili pro- menili Rajč i Ana Vale, dok je Ros ispitivao Freliha.

O tom razgovoru između Rosa i Freliha Lok i Meves nisu znali ni­šta, pa Ros sasluša i njih. Rekli su isto što i Frelih’, Bilo je jasno da nisu mogli očekivati da Rosova banda zatraži od njih sklonište, pa nisu ni mislili na nekii klopku.

— Zašto ste izabrali taj kraj? — upita na kraju Ros.

— Blizu je Vatikan, a pored toga Monte del Galo je odmah uz željez­ničku stanicu Sant Pietro - odgo­vori Meves. — To je velika prednost, ako hoćemo da nekud optremimo veliki teret.

— A kako ste odabrali baš to sklo­nište? — upita Ros. — I otkud vam tajna skrivnica ispod mašine za doradu i pakovanje sira?

— Ja sam radio tamo - odgovori Meves. — Poslovi su počeli slabo da idu kad je počelo da slabi sto­čarstvo na zapadnim i južnim prila­zima Rimu. Dovoženje mleka iz sve veće daljine postalo je skupo. Pored toga, okolni stanovnici su zahtevali da se ukine prerada mleka, jer je tehnologija bila dosta zastarela. pa su se širili neprijatni mirisi.

— A to skrovište ispod mašine? — ponovi Ros pitanje.

— Izgrađeno je davno i samo je­dan stari majstor je znao njegovu tajnu — odgovori Meves. — Poverio mi ju je zbog toga što sam ga često počastio pićem, a on je sve više pio. Njemu je tajnu poverio neki kalu- Cltsr. stručnjak za manastirski način proizvodnje sira. Dalje u prošlost ne znam.

Kad su stigli do skrovišta, zaklju- ćiše da je to odvratno, ali dosta si­gurno mesto. Velika kapija omogu­ćavala je da se kola sklone na sada pustu natkrivenu rampu za utovar sira Tu je mogao da se dovede i nesmetano istovari, ili utovari ka­

mion Zidovi oko toga dela zgrade nisu bili visoki. Otpali malter je omogućavao da se čovek popne uz njih u udubljenja, koristeći nastale pukotine oko velikih opeka, koje mora da su poticale još od drevnih građevina.

— Ako se ovde dugo zadržimo, bežaće svet od nas kao od pokvare­nog sira — reče Ana Vale.

— Nije prijatno... — reče Ros. pa posle razmišljanja dodade; — Vas dve možete da se povučete tamo gde ste smeštene, a o našim novim prijateljima pobrinuću se ja, sa Er- dalom i Gravoneom. Dakle, sa vama mogu da idu Mišel i Oto. Ovde. kako vidim, nema telefona, pa ćete me tražiti u hotelu, ili će neko od nas javiti ako šta treba. Budite spremni za akciju.

— Valjda ćemo se jednom sastati da sve dobro protresemo — primeti Mišel Ru.

— U svakom slučaju ostaje još dosta posla - odgovori Ros. - Tre- baće nam kamioni, a možda i ljudi za utovar i istovar. No o tome dru­gom prilikom. Idite!

— Znamo li šta o ona dva čoveka koji su nas napali? - upita Tili Kes- ler.

— Plašim se nečega... No vide- ćemo već. Za sada smo u sigurnosti i držimo stvari u svojim rukama — odgovori Ros. ^

Čitava dva sata vodio je Ros raz­govor sa tri zarobljenika. Konačno je zaključio da im se može verovati. To je značilo da se put do zlata skra­tio. No Rosa je mučilo nešto drugo.

Od trenutka kad se vratio u svoj hotel oko dva s ita posle ponoći, pa sve do zore Ros nije mogao da spava. Očekivao je da njegov tele­fon zazvoni, ali niko se nije javljao. Tek oko sedam sati je zapao u nemi­ran san. Kad se trgao, bilo je deset sati. Hteo je da još malo spava, ali tada ga zvonjenje telefona trže kao da ga je neko iznenada polio lede­nom vodom. Postajao je svestan da

29

zbog tih tajanstvenih poziva polako ali sigurno gubi nerve.

— Pronto! Ko govori? - upita on.— Kažite mi šta se dogodilo, Ros

- reče njemu sasvim nepoznat glas.

— Ko ste vi i o čemu govorite? — upita Rošl

— Znate vi to vrlo dobro - odgo­vori nepoznati. - Govorim umesto onog koji vam se javio dok ste se vi krili u motelu, a Ru u lovačkoj kući kod Kolija. Sinoć nam se javio da ide da osmotri gde ste postavili novo sklonište. I više se nije javljao. Uzalud smo ga tražili.

— Ali ni ja sada ništa ne znam o njemu — odluči se da kaže istinu Vilijam Ros. — Poslednji put sam čuo njegov glas kad nas je upozorio da nam se prikradaju dva ćoveka, dok smo sedeli u zatvorenom lo­kalu starog bara.

— I šta se kasnije dogodilo? — upita nepoznati.

Ros ispriča ono što je smatrao najvažnijim. Opisa i izgled dva na­padača. a onda zaključi:

— Ne shvatam šta su ta dva čo- veka btela. A o tome ko su mogu samo da pogađam. No, mislim da je to glupo.

— Ja se plašim da nam za sada ostaje samo da pogađamo. Ne bih voleo da je istina ono što sam po­mislio.

— Kakve su vaše sumnje?— Nedavno je u Rimu, zna se već

sada sasvim pouzdano, boravio iz- vesni londonski čudak Donald Si- kert..

— Lun?! — iznenađeno uzviknu Ros, a stvarno nije bio nimalo izne­nađen.

I sam je, iz svega što se pričalo i pisalo o otkrivanju bande za snima­nje pornografskih filmova i video kaseta kao i za piratsko umnožava­nje najtraženijih filmova, pogađao da je učestvovao i sam Lun, kralj ponoći Već godinama je Ros pratio sve što se saznavalo o tom neobič­nom ćoveku. Cak mu je Sikert bio

simpatičan zbog svog uspešnog odo- levanja poterama policija celog sveta. Ponekad se u mašti poistove- ćivao s kraljem ponoći i sam želeo da bude kao on. Ali Ros je odavna zagazio u zločine, pa sa tog puta nije bilo povratka.

— Verujem da je suvišno da pomi- njem opreznost zbog tog događaja— reče nepoznati. — Recite mi ka­kav je vaš dalji plan.

— O tome ne mogu da kažem ni­šta ovako preko telefona — odgo­vori Ros.

— Ako se ubrzo ne javi naš čovek, onda će neko od nas nastaviti ono što je on radio. Moraćete na pogo­dan način da nam dajete odgovore na sva pitanja — reče nepoznati.

— Ali ko ste vi? Verujem da, kad kažete »nama* mislite na više ljudi— primeti Ros.

— Bićemo u toku događaja i odre- dićemo način daljih kontakata, jer malo su nam poremećene veze s obzirom na trenutno odsustvo na­šeg čoveka — odgovori nepoznati.— Mi sebe nazivamo Kedar, orga­nizacija Kedar. Ta reč biće znak i za raspoznavanje u toku naših da­ljih razgovora. Pošto znamo o me- stu gde se držao sir, kao i mnogo toga još, za sada nemamo o čemu da razgovaramo, jer i meni je jasno da ovako ne treba r^govarati o planovima.

— Voleo bih da možemo — uz­dahnu s neprikrivenim ogorčenjem Vilijam Ros, pa spusti slušalicu.

Pomisli da se tako možda oseća riba uhvaćena na udicu, dok se još uvek opire plivajući na izgled slo­bodna i u svom elementu.

Vozeći duž Via Tibuftina, Lun nije smanjivao brzinu ni kad je tre­balo da skrenu ka iznajmljenoj kući, u kojoj ih je čekao Samjuel Makferson. Ro Hač ga upozori na to, pa mu Lun objasni:

— Imamo neispitanog zaroblje­nika, pa treba naći neki miran ku­

30

tak da ga pretresemo i proverlmo nije li »obeležen«.

— Mislim da te ne razumem — reče Hač. - On je uspavan, a veza- ćemo mu i oči, pa može da ima kod sebe i sto primopredajnika, ne može javiti gde se nalazi.

— Oduvek ne samo što ne pokazu­ješ dovoljno interesovanja za najno­vija naučna otkrića već ih i potce- njuješ — osmehnu mu se Lun. — Misliš da su jedino važni hrabrost, snaga i veština u borbi.

— Ja sam mornar... Nisam nikad ni imao prilike da se bavim kompli- kovanom tehnikom, izuzev prak­tične primene oružja koja ti kori­stiš. Meni je to dosta, jer o plovidbi i brodovima znam kolikb treba jed­nom kapetanu duge plovidbe. Istina, ispit sam položio pod lažnim imenom, ali znanje je pravo — prav­dao se Ro Hač. *

Baš tada predoše preko mosta Mamolo na Anijeni, pa Lun skrenu na neasfaltirani put, jer bila je to periferija Rima i ponegde se mogla videti samo poneka usamljena kuća. Neuređeni i neobrađeni pro­stor na neplodnom tlu među brežulj­cima omogućavao je da se nađe neko pusto mesto, pa Lun posla Ro Hača da ide ispred kola i vidi smeju li zaći među korovom obrasle brežuljke.

Kad se zaustaviše na skrivenom mestu i ugasiše svetla, Lun i Ro Hač iz prtljažnika izvukoše svog zarob­ljenika. Lun je u kolima imao anali­zator za otkrivanje radio-emisija.

Odmah se pokaza da postoji stalno emitovanje. Pretresoše zarob­ljenika pod svetlom džepnih lampi, i Lun, uprkos mraku, otkri da je pri- mopredajnik izrađen na naročiti način, tako da u delovima može da se skloni na više mesta u odelu. Samo, odelo je moralo imati prik­ljučke za nevidljive sprovodnike provučene ispod postave.

Sada Lun uključi i svoj neutraliza- tor emisija, pa obavesti Ro Hača o onome što je našao, pa dodade:

- Najnoviji primopredajnici se mogu izraditi i tako da modernim goniometrima omoguće da brzo otkriju mesto sa koga emituju. Da nismo bili oprezni, za par sati bismo možda imali na vratu nje­gove prijatelje, policiju, ili špijune.

- Osećam se jadno, jer to znači da ćovek može da bude nemoćan protiv takvih sredstava. Te »ste- nice«...

— Nije prošlo mnogo godina ot- kada su se pojavile, a već su toliko usavršene da se mogu ugraditi u ljudsko telo, a da nosilac to ne pri- meti — reče Lun.

- To je odvratno! - uzviknu Ro Hač. - Prosto se usele u dušu čo- veku.

— Srećom, postoje sredstva za onemogućavanje svih tih vražjih naprava — nasmeja se Lun.

- U svemu tome ja mogu da bu­dem samo gruba radna snaga — reče Ro Hać.

- Moraćeš ponešto da naučiš, pa da tako ne bude. Praktična pri- mena i odbrana od mTkro-radio- sredstava može brzo da se nauči - reče Lun.

— A taj njegov primopredajnik... Znači li da su nas odnekud sve vreme slušali prijatelji toga čo- veka? — upita Ro Hač.

Emitovanje iz automobila je bilo onemogućeno uređajem za ometa­nje. Ugrađen je u naša kola radi si­gurnosti - odgovori Lun. — Tek kad bismo napustili kola i našli se dalje od njih najmanje pet metara, ovaj uređaj počeo bi da emituje sve što se čuje.

— Bacimo to onda ovde, pa neka emituje kako šuška korov - reče Hać.

— Bila bi šteta — osmehnu se Lun. — Uređaj može da se isključi ceo, ili samo »ugaono« emitovanje koje pomaže goniometru. Ova spra- vica će nam možda zatrebati.

On brzo pronađe prikrivene de- love i uradi što je bilo potrebno. Za­tim brižljivo pretresoše ostatke

31

odeće na zarobljeniku i nađoše nje­gova dokumenta.

— Sta ćemo s njim? — upita Hać. — Najbolje je da ga ostavimo da se probudi ovde i neka ga đavoli od­nesu. zar ne?

— Ovaj momak nam je dragocen, jer sigurno zna mnogo toga o bandi kojoj pripada. Sada možemo mirno da ga prevezemo u našu kuću, pa da ga ispitamo — zaključi Lun.

Tada on još jednom svojim anali­zatorom dobro proveri ne postoji li pored jednog i drugi primopredaj- nik, ili makar samo mikro-odaši- Ijać u obliku sićušnog predmeta. Sve je bilo »čisto«.

— Pošto je sve vreme neutraliza- tor ometao i naše emitovanje za Sama, treba da požurimo, jer si­gurno je zabrinut — reče Lun.

Uskoro se nađoše u kući pod *'^đavom. pa starom mornaru ispri­čaše sve što su doživeli. Makferson je žalio što i sam nije bio tamo da se razgiba u jednoj »poštenoj« tući. Lun prepusti Ro Haču da priča Svom poočimu sve o otkrićima i za­robljeniku, a sam uze da pregleda njegova dokumenta.

Zarobljenikov pasoš je bio ame­rički i na ime Vili Ruvet.

— Meni on najviše liči na Ara- pina, a može da bude i melez - reče Makferson. — Družio sam se s ljudima iz svih krajeva sveta i ste­kao sam sposobnost da nekako nas­lutim otkuda je ko.

— Znaćemo uskoro mnogo više o svemu - reče Lun ubrizgavajući uspavanom lek za neutralisanje uspavljujućeg sredstva.

Ruvet se uskoro probudi i brzo odagna sanjivost, pa osmotri pri­sutne.

— Gde sam? — upita na italijans- kom. ~

— Na sigurnom mestu — odgo­vori mu Ro Hač na engleskom.

Lun je bio na kraju 'feobe nagnut nad kartonskim kutijama sa ne­davno pripremljenim hemijskim sredstvima. Nabavio ih je uz dosta

napora u Napulju i Rimu, jer ih on i Makferson nisu mogli nositi u svo­jim kolima, kojima su se dovezli iz Londona na kontinent. Pooštrene carinske. mere i gonjenje krijum­čara droge otežavalo je svim ost­alim putnicima da nose neobične predmete i neuobičajene predmete i opremu. To je i Luna gonilo da pu­tuje često gotovo goloruk. Jedino su kola bila pogodna za nošenje radio 1 elektronskih uređaja, jer mogli su da se ugrade da po svemu izgleda da su sastavni deo skupog, vanse- rijskog automobila »tigar«.

Noseći tri šprica na metalnom poklopcu kutije za hemikalije, Lun priđe zarobljeniku i obrati se Mak- fersonu i Haču:

— Kad dobije ovo. pevaće na sav glas.

— Šta?!. . Ne smete to! - uzbu­đeno. na engleskom, uzviknu Ruvet.

— Nije opasno po život, ali nas li­šava neprilika — reče Lun. - No, ne mora da se upotrebi, ako sve ide kako valja.

Zarobljenik je još uvek ležao na improvizovanom ležaju, pa se sada , polako uspravi i sede. Osmotri sa­moga sebe i tek sada postade sve- stan činjenice da njegov primopre- dajnik ne radi već da mu je oduzet zajedno sa sakoom. On još jednom pogledom pređe preko prisutnih, pa potresnim glasom reče:

— Znam ko ste... Ništa gore nije moglo da mi se dogodi nego da me vi zgrabite.

— To što znate u kakvom ste polo­žaju može samo da nam svima olakša posao. Počečemo razgovor u kome ne sme biti laži. Ako odbijete razgovor, ili počnete da govorite laži, dobićete injekcije iz sva tri šprica u razmaku od po pet minuta. Posle toga nećete ni moći, ni hteti, da lažete — upozori ga Lun.

— Mogu li da pitam nešto?— Pitajte.— Hladno mi je... Gde je moj

siako?32

— Nećete ga dobiti, jer našao sam sve što je ugrađeno u njega. I <^mitovanje je isključeno, pa se ne nadajte da će nas neko naći gonio- tnetrom. A da vam ne bi bilo hladno, ogrnite se pokrivačem — odgovori Lun mirno.

— Pre nego što nastavimo razgo­vor, kažite mi da li pogađam — mo­lećivim glasom reče zarobljenik. — Vi ste Donald Sikert, a glomazni stari gospođin je Makferson. Ne znam ko bi mogao da bude vaš treći drug...

— Pogodili ste — prekide ga Lun. — A sada odgovarajte na moja pita­nja. Ko je trebalo da čuje sve što emituje vaš primopredajnik?

— Postoje releji, koji prenose emi- lovanje sve do našeg broda. Tamo su moji kompanjoni — odgovori Veli Ruvet.

— Želim da saznam sve o vama lično, pa i o vašim kompanjonima i o celoj bandi — nastavi Lun.

— Mi nismo banda... Naša pos­lovna organizacija radi, istina, tajno, ali... — neprijatno pogođen, poče Ruvet.

— Ne vredi biti osetljiv — umiri ga Lun. — Pravi smisao mojih pita­nja biće vam uvek jasan, siguran sam u to, a forma nije važna.

— Zovem se Vili Ruvet. To ste vi- deli i iz mojih dokumenata... — poče zarobljenik.

— A pravo ime? — prekide ga Lun.

— Zovem se Ata Halim Rahil, a poznat sam u Sredozemlju po na­dimku A1 Batabi, što znači »snažni«. Moj otac je Palestinac, ali ja sam odrastao u Maroku, Australiji i Sje­dinjenim Državama, jer on je radio za američku kompaniju »Ampor«... Postao sam američki državljanin i uzet sam u vojsku,za vreme korejs­kog rata.

— Kakva je organizacija za koju sa,da radite? — upita Lun.

Veli Ruvet je nekoliko trenutaka razmišljalo kao da se koleba šta da odgovori.

— Vi znate da imam sredstva■ koja će vas učiniti nesposobnim da

pružite otpor - upozori ga Lun.— Da ga ja za svaki slučaj tres­

nem po toj mračnoj fizionomiji? —■ upita Makferson i podnese pod nos zarobljeniku svoju najmanje dve funte tešku pesnicu.

— Govoriću — reče Ruvet. — Vi­dim i vaš časovnik za brzo otkriva­nje laži. Ne laskam vam, ali o vama i vašim metodima se u svetu već mnogo zna. Vi ste uvek koji korak ispred drugih. Nisam razmišljao ka,ko da vam se oduprem, već o tome ima li osno,va za nagodbu i saradnju.

— Pre svega, ispričajte ono što sam rekao da želim da znam za po­četak ovog razgovora — reče Lun.

— Sebe nazivamo organizacijom »Kedar«. Iako znači vrstu drveta, za nas ta reč ima samo značenje šifre grupe. Nas smo trojica; Džorđž Flik, Cet Haber i ja. Ponekad u šali sebe nazivamo trijumviratom. Upoznali smo se na brodu na kome smo za­jedno radili u toku korejskog rata i neko vreme posle njega. Dobro smo zaradili za to vreme, jer bio je to opasan posao... Kad je brod po­malo zastareo i postao nepotreban na Dalekom Istoku, prodat nam je na licitaciji i uz vrlo povoljne kre­dite, ali pod nekim posebnim uslo- vima - pričao je Veli Ruvet.

Lun ga je pažljivo slušao pazeći da li uređaj za magnetofonske sni­manje radi kako treba i da li se pale sićušne crvene iskre na njego­vom satu. Ta naprava, izgrađena u obliku običnog ručnog sata, bila je delo američke kompanije »Kontrol komunikejšn sistem«. »Sat« je radio na principu otkrivanja drhtaja u glasu, koji se običnim sluhom ne mogu razaznati, a koji se javljaju kad neko laže. Izgledalo je da je Ru­vet impresioniran prisutnošću te spravice, jer je često gledao u tom pravcu plašeći se da i nehotično ne upadne u laž.

. " X - 100(758) 33

- Nastavimo - reče Lun, jer za­robljenik je bio zaćutao.

- Po godinama je najstariji Džordž Flik... — pričao je Riivet.

I Flik je bio dete porodice koja je lutala svetom. Kao sin američkog trgovačkog agenta u Evropi, odra­stao je živeći u više evropskih država. Naučio je evropske jezike, a u porodici svoj maternji jezik. Već je bio odrastao kad se vratio u Sjedinjene Države, gde je izučio za elektrotehničara. U vojsku se javio kao dobrovoljac i radi zarade, i radi uzbudljivih doživljaja. Tako se našao na brodu punom elektronske i radio-opreme, a uz to na dosad­nom iako opasnom poslu,

— Džordž svoje ime izgovara i kao Georg — pričao je dalje Ruvet. — U našoj kompaniji zadužen je za tehniku i neke druge slične poslove. On je u stanju da koristi i najnovija otkrića. Povezao se i sa hirurzima koji tajno rade, pa je u stanju da čoveka »ozvuči« tako da on to i ne sluti. A kad je reč o održavanju veza sredstvima radio-tehnike svih vrsta, tu je nenadmašan. Ima i svo­jih vlastitih otkrića.

Lun je s razumevanjem klimao glavom, a Ruvet nastavi da priča o trećem članu neobične grupe. Cet Haber je bio američki državljanin, ali sebe je smatrao čovekom bez otadžbine. Imao je pedeset i dve godine, a govorio je, pored engles­kog. još nemački. francuski i pri­lično dobro svahili. Italijanski je znao slabo, ali uz Flika i Ruveta to nije moglo da smeta ni poslovima u Italiji. On je postao čovek koji brine o finansijama. Kad nije bilo drugih unosnih poslova, on je znao da isko­risti razlike u raznim valutama, pa da ostvari zarade na taj koliko te­žak toliko i opasan način. I njega je rat u Koreji otrgao sa studija i ba­cio ga prvo u ratne, a zatim u druge avanture. Studije ekonomije oprede- lile su ga za novčane i trgovačke poslove grupe.

— Zar ste svi bez porodica i sada već prilično stari? — upita Lun.34

Ruvet se osmehnu, što je moglo da se odnosi i na pomisao da se, , eto, i Lun nikada nije oženio zbog svog načina života, ali reče nešto drugo:

— Ako se ima dosta novca, onda ni žene ne nedostaju. One osete no­vac i jure k njemu, kao noćni lepti­rići i mušice na plamen lampe.

— Ali kakve žene? — upita Lun.Ruvet na to ništa nije odgovorio, '

već nastavi da priča:— Čet Haber ima prijateljicu

koja se zove Amelija Kerlanže. To je neobična ljubav najružnijeg muš­karca i najlepše žene koji se mogu videti u sredini u kojoj se krećemo. Njen otac je bio bogati Francuz, ali je bankrotirao. Ta devojka živi tamo gde je uputi Haber...

tI Georg Flik je već dosta dugo ve­

zan za jednu devojku. To je kći čo­veka za koga se verovalo da je šef važnog ogranka, odnosno familije Mafije. On je i učinio da se neo­bična grupa na brodu zainteresuje za zlato skriveno u toku drugog svetskog rata.

— Zašto je Flik poslao ubice da uklone oca devojke koju voli? — upade sada prvi put Ro Hač.

Ruvet ga iznenađeno pogleda i reče;

— I to znate... Pa. eto, Dominiko Ronjani je bio smetnja da se preuzme...

U tom trenutku nehotično ućuta, kao da želi da za sebe zadrži tajnu zlata.

— Treba reći sve do kraja — opo­menu ga Lun i sam instinktivno pomaknuvši metalni poklopac sa spremljenim špricevima za injek­cije.

— Poslužili -smo se Ambidekste- rom da natera Ronjanija da govori, a zatim da ga ukloni. Posle je Ambi- dekster dobio nalog da ukloni sve Nemce, čuvare zlata. On je taj po­sao započeo, ali ga je nastavio na svoj način. Tako sam se ja našao u obavezi da ga nadgledam. Primetio sam da ga pratite tamo kod bol­

nice, pa sam pratio i ja vas... — pri­čao je Ruvet.

Lun zatraži da se priča redom, pa se vratiše na poslove Ruvetove grupe. Kad su kupili brod, on i nje­govi kompanjoni, počeli su da rade na praćenju velikih jata riba .za po­jedine rilaarske kompanije. Pri tome su prisluškivali sve i svakoga. Te informacije mogle su da se un­ovče, jer postoje centri u Singa- puru, Tokiju, Atini, Denovi... Naj­češće se drži veza sa agentima za koje se zna za koga rade, pa se preko njih nudi »roba«. Tako su uz pomoć kompjuterskog dešifrova- nja manje savršenih šifri, koje se koriste u vezama ra.znih grupa i organizacija, uhvatili poruke ev­ropskih terorista. Saznali su za Ambidekstera.

— Ja sam ga lično uhodio, jer to je moja specijalnost - pričao je da­lje Ruvet. - Kad je iz Nemačke oti­šao na Tenerife, uplovili smo u luku ostrva i našli se na teškom poslu da se taj čovek savlada. Konačno smo uspeli da ga neprimetno uspavamo. Na brodu je bio s nama i jedan hi- rurg koji se razume i u zubarstvo. On nam je dobro došao, jer umesto da Ambidekstera prisilimo na sa- radnju rečima, mi smo to učinili na drugi način...

— Pri sadašnjim mogućnostima jedino su zubi pogodno mesto da se neko neprimetno »ozvuči« — reče Lun.

— Da, izvod je bio moguć samo preko zuba, a usta daju i pogonsku energiju zbog dve vrste metala u navlakama i protezama nekih ljudi. Bar meni je tako objašnjeno — od­govori Ruvet. - Za šest časova su FUk, hirurg i drugi stručnjaci ugra­dili Rosu mikro-predajnik u zube koji su vsć imali navlake. Učinjeno je to tako savršeno da on nije mo­gao da oseti da ga je neko makar i dotakao te noći.

— Ali ka.ko ga pronađete kad se udalji? — upita Lun. — Njegov pre­dajnik je ipak maiog dometa.

- Postoje ljudi, jedna moćna špi­junska organizacija... Mislim da

ćete mi verovati ako kažem da nismo u stanju da dokažemo da je to ta ista špijunska sila. Mi ver- ujemo da radimo za jednu odre­đenu službu, ali nije nam to ni važno. Nama je važno da od tih ljudi dobijamo pomoć i novac. Nji­hovi ljudi uvek nađu Ambidekstera po karakterističnom signalu — od­govori Ruvet.

— Dakle, organizacija koja vam pomaže ima svuda agente, oni po karakterističnim signalima otkri­vaju Ambidekstera i javljaju vama gde se on nalazi — proveravao je Lun da li je dobro razumeo ono što Ruvet govori. - Pa, zašto ga, ne drže u svojoj službi?

— Oni to ne žele, jer ako se jed­nog dana otkrije sve o tom čoveku, znače se da je bio pod našom kon­trolom i da je radio po našim zahte- vima — objasni Ruvet.

Lun je odrečno vrteo glavom, pa reče: — To nije dovoljno ubedljivo objašnjenje.

~ Biću određeniji — reče Ruvet. - Od nas neko... Mi ne znamo ko... traži da se izvrši neko ubistvo, diverzija, otmica, atentat. T mi ne znamo ko to traži. Svakoj špijuns­koj službi takav posao samo može da odgovara. Nikada nema državne blamaže. Ponekad se ubija svoj čo­vek, svoj političar. Ko je ubio pred- sednika Kenedija?... Nešto slično se sve češće dešava. Ambidekster je ubijao i »crvene« i »crne«, a možda uvek po želji iste tajne sile.

— Tu još mnogo šta nije jasno — reče Lun. — A kako održavate os­novnu vezu?

— Imamo radio-šifre, kojima us­postavljamo vezu. Izmenjamo oba- veštenja i dobijemo adrese na koje možemo da se javimo. Uvek smo zaštićeni, jer, ponavljam, nekome je važno da postojimo ovakvi kakvi smo.

— I da postoji Ros takav kakav jeste - reče Ro Hač.

Ruvet se okrenu k njemu i potvrdi klimanjem glave.

35

— A što Će mu taj glupi nadimak Ambidekster? — upita već sanjivi Makferson.

— Taj nadimak je dat Rosu u štampi, jer zna se da postoji čovek koji je spreman da radi za leve i desne teroriste, ili bilo koga. Reć ambidekster označava ćoveka koji se jednako služi levom i desnom rukom. Ovde je uzeta u prenosnom smislu — i njemu strpljivo odgovori Ruvet.

— Onda sam i ja u neku ruku ambidekster, jer gađam jednako dobro levom i desnom rukom — nasrne ja se Makferson. — Ali sve to nije dovoljan razlog da se ne spava cele noći.

Lun predloži starom mornaru neka ide da se odmori, a sa Hačom nastavi da ispituje zarobljenika. Ruvet im je dugo objašnjavao kako se održavaju veze s agentima u raz­nim zemljama uz pomoć poznatih brojeva telefona, kao i pomoću ra- dio-uređaja. Lun je i pored snima­nja na magnetofonima svojim ste- nografskim znacima često beležio nešto. Konačno zaključiše da ujutro provere sve ono što na neki način može da se proveri.

— Videćete da nisam izrekao ni jednu jedinu laž — reče Vili Ruvet.

★Već do devet sati Lun je bio pro-

verio veze sa agentima i utvrdio da se Ambidekster nalazi u hotelu »Pa- latlno« u Via Kavur. Pošto je Ruvet u svojim kolima ostavio specijalni prijemnik, kojim se mogao uhvatiti i najslabiji signal Ambideksterovog odašiljača, Hač ode da izvidi to me- sto i po mogućstvu donese taj ur­eđaj. Šetao je na mestu sinoćnog događaja, ali nije video ni policijske agente, niti ikog drugog, pa je ver- ovao da je svima ostalo nepoznato koja su Ruvetova kola. Kad je ušao u njih i hteo da ih upali, izdalje jur- nuše dvoja kola i opkoliše ga ljudi s pištoljima u rukama.36

— Pucajte, ako pokuša nešto! - naredi jedan od njih, tako da to Hač čuje.

Mornar stiže samo da ustukne, jer tada se kroz oboja vrata na nje­gove ruke namakoše lisice, kojima ga za početak tako razapeše da je jauknuo od bola. Vezaše ga ne izno­seći ga iz automobila, pa ga preva- liše preko naslona na zadnje sedi- šte. Onaj koji je naređivao da se puca, ako mornar nešto pokuša, bio je čovek ružnog lica i smrknutog pogleda. Taj isti čovek sede za upravljač i sačeka da se jedan nje­gov čovek smesti uz vezanog zarob­ljenika, pa upali motor i poveze se ka zapadnom delu Rima.

— Poveži mu i oči, pa ga spusti na pod kola — naredi vozač.

— Biće mi lakše da te ne gledam tako ružnog — prkosno reče Hač.

Pratilac ga ošamari, a onda mu veza oči i natera ga da se skriva na podu automobila. Po zvucima, Hač je zaključio da su izašli na autoput. Već oko jedanaest sati poveli su ga niz nekakvo stepenište sa koga je čuo pljuskanje vode o obalu. Po zvuku motora na nekom čamcu zak­ljučio je da se nalaze u nekom za­klonu. Odmah zatim smestili su ga u čamac i prevezli ga do nekog broda. Kad su mu odvezali oči, nala­zio se u prostranoj, luksuzno oprem­ljenoj kabini koja je služila kao sa­lon. Naspram njega sedeo je onaj ružni napadač i jedan prosed, go­tovo belokos čovek čije ne baš su­više staro lice je odudaralo od kose.

— Dobar plen, Cet — reče belo- kosi.

Ro Hač se prisetio Ruvetovih opisa, pa se nasmeja i reče:

— Imam li zadovoljstvo da vidim članove trijumvirata?

Oba čoveka se zgledaše, a onda ružni reče:

^ Sta znaš o čoveku čija kola si hteo da odvezeš?

— Nije me interesovao čovek, već kola - poče da se šali Ro Hač, ali iznenada ga pogodi snažan udarac pesnicom usred lica.

Krv mu pođe Iz nosa, a usna na­glo nateće.

— Vi baš ne znate za šalu — reće Hač.

— Odgovori na pitanje! — uzvl- knu belokosi. - I pazi da brzo odgo­voriš. i samo istinu, jer inače isecka- ćemo te na sitne mamce za hvata­nje riba na parangale.

— Počnite odmah, jer pod pret- njom ništa neću da kažem — Ijutito odgovori Hač.

— Pa ti nema šta mnogo ni da nam kažeš, izuzev gde je Lunovo skrovište — reče ružni.

— Pretpostavljam da si ti ružni Cet Haber — osmehnu se Ro Hač. - Ti si srećan, jer niko ne može da te učini ružnijim, ali gospodin Džordž Flik... E, njegovo lepuškasto i mladoliko lice pretvoriču u nešto sasvim zgužvano, zbog ovoga udarca.

— Dobro, mladiću, videćemo — reče Flik. — Ja znam ko ste vi, a sada mi je jasno i uz koga je pri­stala moja devojka. Ona se već kaje zbog toga. Učiniću da se zajedno kajete.

Ro Hač je, iznenađen, ćutao.— Nemamo mnogo vremena —

poče Cet Haber. — Već smo razgo­varali sa Sikertom i pošto on misli da nije istina da smo te smotali, moraćeš da se javiš odavde. Za koji časak imaćemo vezu.

On pokaza na otvorena krila ormara u kome su bili radio i elek­tronski uređaji Haču nepoznate snage i prave namene. U istom tre­nutku brod se strese i Hač odmah shvati da je krenuo da plovi.

— Po vremenu koje nam je tre­balo da dođemo rekao bih da je brod negde blizu rimskog Lida — reče on ni sam ne znajući zašto. - A kuda sada plovimo?

— Ovaj momak je ćaknut - nas- meja se Haber. - No, kad već razgo­varamo. .. Idemo malo dalje od obale, Hač. Bolje je da se nađemo izvan italijanskih teritorijalnih voda dok se neke stvari ne srede.

Hač htede nešto da kaže. ali ga zaustavi piskavi signal sa radio-ur- eđaja. Haber uze slušalicu sličnu te­lefonskoj.

— Čujem, čujem... Da, dobro se čuje, uključite — reče on, i sačeka.

Malo kasnije on dade znak veza­nom Haču da priđe, pa mu stavi slu­šalicu na uho.

— Ko je tamo? Ko je tamo? — ponovi pitanje glas koji Hač prepoz- nade.

— Zar ti nisu rekli ko je? - upita Hač.

— Govori slobodno, jer ja sam već u vezi s brodom. Rekli su mi da su te uhvatili — nastavi Lun.

— Pa šta onda? — upita Hač.— Hteo sam samo da se uverim

da li si živ i kako ti je kod njih — odgovori Lun.

— Uživam u tome što sam se po­kazao kao šeprtlja i što sam u ovom »divnom« društvu — s uzdahom reče Hač.

— Sreća je što smo imali Ruvetov primopredajnik, pa smo uspostavili vezu. Inače ni Ruvetovi kompanjoni ni mi ne bismo znali kako da na­đemo jedni druge.

— Oni baš plove po otvorenom moru i sada su izvan tvog doma­šaja. Uz to ja ne znam ni gde se na­lazimo.

— Svejedno, brzo ćemo se videti.— Nisam siguran...— Ali kad ti ja kažem — odlučno

reče Lun. - Ruvet će znati gde su oni, pa kad stigne na brod, oslobo- diće te.

— Zar im veruješ?! — iznenadi se Ro Hač.

— A zar ti ne veruješ meni? — upita Lun.

— Uvek sam ti verovao, ali sada...

— Veruj i sada, i daj mi nekog od Ruvetovih ljudi — zaključi Lun raz­govor, koji je Flik pratio uz pomoć svog malog primopredajnika, se- deći u fotelji.

Saxla ustade i uze slušalicu.— Slušam! — javi se kratko.

37

— Jeste li vi jedan od ovlašćenih za dogovor? — pitao je Lun.

— Jesam — opet, samo jednom rečju, oglasi se Flik.

— Onda vam predajem vezu. Do­govorite se o svemu sa vašim kom­panjonom — reče Lun.

Odmah zatim Flik je čuo dobro poznati Ruvetov glas;

— Dogodilo se da su me uhva­tili... I sada smatram da se treba šporazumeti sa gospodinom Siker- tom. Daću mu reč da ćemo pustiti njegovog prijatelja čim ja stignem na brod.

— Da se posavetujem sa Četom — reče Džordž Flik i okrenu se ka mestu ha kojem je sedeo treći kom­panjon.

— Pratio sam oba razgovora i sla­žem se sa onim što Veli predlaže. Ugovorite kako da nas nađe — reče Haber.

— Kad Veli bude slobodan, neka od prijatelja zatraži vezu s nama, pa će onda dobiti koordinate — predloži Flik.

— To je rizično, jer Sikertov prija­telj ima brod opremljen ko zna kak­vim sredstvima. Ne bi bilo dobro da nas pošalju na dno pošto pustimo njihovog čoveka — reče Haber.

— Zarobljenika ćemo pustiti tek kad Veli stigne na brod. a onda ćemo znati da li je pod prinudom — odgovori Flik.

— Onda se dogovorite kako mis­liš da je najbolje. Samo ni za trenu­tak ne zaboravljaj da imamo posla s Lunom. Ja se pitam kako on može da veruje Veliju — dodade Haber.

— Okrenimo pitanje. Može li Veli da veruje Lunu? Zna se da kralj ponoći uvek održi datu reč. Dakle, on može privremeno da »minira« Velija. pa da ga potpuno oslobodi opasnosti tek kad ovaj momak bude slobodan — objasni Flik, pa opet uključi emitovanje na radio- uredajima.

On Veliju potvrdi saglasnost ost­ala dva kompanjona sa onim što se Lun i Ruvet dogovore. Lun više nije ni uzimao slušalicu.

Brod je plovio prema zapadu. Dan je bio sunčan, ali je duvao južni vetar. pa plovidba nije bila baš najprijatnija.

*Kad završiše razgovor radio-ve-

zom s Ruvetovim kompanjonima na brodu, Lun reče;

— Ostaje da vidimo šta ćemo sa Ambideksterom. On je još u svom hotelu, pa idemo da ga posetimo.

— Nije li to suviše opasno? — upita Ruvet. — Ja se nikada ne vi­đam s tim čovekom i on ne zna kako izgledam. Poznaje mi samo glas. Želim da to tako i ostane.

— To se ne slaže s mojim plano­vima — osmehnu se Lun.

— Kako znate da neću pokušati da pobegnem? — upita Ruvet.

— To bi bilo samoubistvo. jer još sada ćete biti »minirani«. Dok ja ne isključim eksplozivni mehanizam, koji će biti negde na vašem telu, bekstvo bi bilo pravo samoubistvo. Uz to će blizu biti Makferson, a on je već pričao o tome kako bi vas tre­balo. .. — pokaza Lun pesnicu.

— Mislim da je bolje imati posla sa samim sotonom — uzdahnu Veli Ruvet. — Vi ne postupate baš tako pošteno kako se veruje. Ja ću sve vreme biti ugrožen...

— U našim poslovima uvek ima rizika — nasmeja se Lun. — Pa vi odavno živite vrlo rizično.

— I to je istina — složi se Ruvet.Lun zatraži od njega da otkrije

leđa, pa mu uz kičmu između lopa­tica zalepi široki flaster. Uzgred napomenu da se flaster ne može skinuti bez naročitog rastvarača, ili odsecanjem. No, svaki nepropisan način skidanja izazvao bi eksplo­ziju, i na leđima bi se pojavila rana iz koje bi virila razneta kičma.

— To će biti vrlo neprijatno imati na leđima — osmehnu se Ruvet.

— Ne treba na to misliti, pa će sve biti u redu. samo ako poštujete dogovor — reče Lun. — A sada, eno vam telefon, pa pozovite Rosa. Zaka-

38

žite susret gde se vama čini^ogod- nim.

— Posetićemo ga u hotelu — reče Ruvet.

Malo kasnije, on je razgovarao sa Ambideksterom. Ros je bio iznena­đen predlogom da ga posete u ho­telu, pa upita ne smatraju li da bi on mogao da im pripremi zamku.

- Ne bi vredelo — reče Ruvet. — Došlo je vreme da se sporazumemo. Ja i moji ljudi svesni smo da vi ne­ćete izvući zlato dok ste u opasnosti da vam ga celog otmemo.

— Ima u tome nečeg - reče Ros. - Ali ja ne mogu da vam verujem s obzirom da me već lažete.

— Ne razumem... — zbuni se Ru­vet.

Lun mu dade znak da je sve u redu i da nastavi razgovor, jer i on je pomoću svog naročitog uređaja, sedeći na pet koraka od telefona i bez žičane veze. čuo oba sagovor- nika.

— Da, vi me lažete, čoveče! Znam da ste nestali odmah pošto ste javili da nas Lun napada — Ijutitim gla­som reče Ros.

— Ja nisam... — opet zausti Ru­vet.

— Niste rekli da je to bio Lun, ali ja umem da saberem dva i dva, a rezultat govori da je ono bio Lun. To su potvrdili vaši kompanjoni uskoro posle tuče. Dakle, vas je zgrabio Lun. Prosta stvar! - jetko se nasmeja Ros.

Lun ustade i reče Ruvetu da mu prepusti vezu.

— Dakle, s vama oni ne mogu lako — reče zatim. — Istina je da je ovaj gospodin moj zarobljenik. Ja želim da se vidim s vama.

— Dajete 11 reč da me nećete ugroziti? — upita Ros.

— Naravne, ako ne ugrozite vi mene. Ja ću se obezbediti na svoj način, a vi možete mirno da me sa­čekate, jer vama od mene trenutno ne preti baš nikakva opasnost. Uz to, možda izvučete i neku korist — odgovori Lun.

— O kakvoj koristi bi moglo da se radi? — upita opet Ambidekster.

— Mogla bi da nestane stalna kontrola nad vama — predloži Lun.

— To me zanima. Dođite! — zak­ljuči Ros.

Lun prekide vezu i saopšti Ru­vetu da će ga odmah osloboditi »mine«, jer ne treba da idu zajedno. Zločinac odahnu kad mu uz pomoć običnog benzina skidoše flaster s leđa. Pošto je bilo vreme ručku, Lun i Makferson pozvaše zarobljenika da ruča s njima, a onda ga smestiše na otoman za masažu u prostra­nom kupatilu. Vezaše ga tako da može da se nagne, ustima odvrne slavinu i pije vode. Makferson mu »radi udobnosti« oduže pantalone i pokri ga ćebetom. Zarobljenik je ovako mogao da pokreće celo telo i jedino ruke su mu bile kratko pričvršćene za cev klimatizacije, uz koju je mogao da ih vuče čitava tri koraka, od lavaboa do toaleta.

— Da sam ja vas morao da ve­žem, ne bih umeo da to uradim tako čvrsto i da vam ujedno ost­avim izvesnu slobodu - pokuša da se našali Veli Ruvet. — Ipak, bri- nuću o vašoj sudbini više nego da ste mi najbliža rodbina.

— Da smo rođaci, odrekao bih se i svog imena, milion mu Kainovih potomaka! — huknu MaJiferson. — Da se ja pitam, gurnuo bih te u ugao i čvrsto pritegnup da ne mo­žeš ni jezik da isplaziš.

— Dobro je što si me podsetio na njegov jezik - nasmeja se Lun. — Treba da uključim struju u cevi tako da nastane udar ako naš »gost« počne da viče. Zvučni preki­dač s induktorom poslaće mu smrtonosni napon kroz cevi.

Osmeh s Ruvetovog lica nestade i on se spusti na ležaj. Nogama name- sti pokrivač tako da se podvuče pod njega.

— Vratićemo se pre nego što ogladnite — reče Lun.

Uskoro, on i Makferson su se vo­zili ka Trajanovom parku iza kojeg je bio hotel »Palatino«.

— Trebalo je da obučemo oklope od kevlara, jer idemo među morske pse, trista mu mrtvih delfina — gun­đao je Makferson.

— A ja verujem da nam za sada ne preti nikakva opasnost — reče Lun.

— Ipak... Ne radi se samo o nama. Ako stradamo, propašće i Ro... Ipak, nije on loš momak, iako je preispoljna bitanga — reče Mak­ferson.

— Još pre sledeće zore tvoj usvo- jenik biće na našem brodu. Ti ćeš ploviti tamo kuda ti javimo — reče Lun.

— Ali ja sam na suvom, hej, ćove- će!

— Bićeš uskoro na brodu. Ro ga je usidrio što je bliže mogao, a momci su dobri i obradovaće se kad vide starog kapetana — odgo­vori Lun.

Mornar se osmehnu i uzdahnu:~ Ti umeš da rasteraš brige i

pokažeš nešto lepo.Na hotelskom parkiralištu na­

đoše mesto i brzo uđoše u hotel. Hte- doše da najave Rosu da su stigli, ali im čovek na recepciji reće da ih gospodin očekuje i da mogu slo­bodno u sobu trista deset.

Ros ih dočeka kao da su stari poz­nanici, ne pokazujući nikakvu opreznost. Oni odmah primetiše da su na stolu već čaše za piće, jedan sud s ledom i drugi s rashlađenim vinom.

Nisu se rukovali, već Ros upita;— Imam ovde viski i vino, a mogu

da naručim šta želite. Sta bi vam sada najviše odgovaralo?

— Ručali smo, i ja bih najradije konjak i kafu — odgovori Lun.

— To želim i ja — reče MaJcfer- son.

— Ja nisam ručao, ali živeo sam i tamo gde konjak i kafa idu u svako doba - osmehnu se Ros, pa telefo­nom naruči isto za sve prisutne.

— Dakle, možemo da počnemo razgovor — reče Lun.

— Sta predlažete? — upita Ros.

— Postoji nekakva kompanija »Kedar« — nastavi Lun. — Na ćelu su joj čovek s kojim ste razgovarali i koji je u mom zarobljeništvu, i još ■ dva zločinca.

— Znam samo njegov glas. ali iz­gled i ime ne znam — iskreno reče Ros.

— Zove se Veli Ruvet. On je u »Ke- di"u« zadužen za poduhvate u ko­jima ste vi izvršioci. Drugi član drži u rukama radio-tehniku i elek­tronske uređaje, koji im omoguća­vaju mnoge korisne veze, a pre svega stalnu vezu s vama. Njegovo ime je Džordž Flik. Treći je Cet Ha- ber, finansijer i trgovački struč­njak Kompanije — pričao je Lun.

— Ruvet, Flik i Haber, špijuni bez zastave?! — iznenadi se Ambidek- ster.

— Gorim ljudima nisam mogao pasti u ruke.

— Dobro, Ros. hoćemo li biti is­kreni? - upita Lun.

— Budimo — odgovori Ros.— Zar ne znate kako vas drže na

oku? — upita Lun.— Ili imaju nekog svog među mo­

jim ljudima, ili koriste neki trik - odgovori Ros.

— Rekli smo da neće biti laži — upozori ga Lun. - Možemo da us­kratimo jedan drugome odgovor na neko pitanje ali da govorimo laži, ne ide.

— Dobro, recimo da uskraćujem odgovor — osmehnu se Ros.

— Hoćete li kazati istinu, ako je pogodim? — upita Lun.

— Dajem reč da hoću — odgovori Ros.

— Vi znate da vam je negde u telu ugrađen otpremnik koji uvek emi- tuje. jer se snabdeva elektricitetom koji se stvara u organizmu — reče Lun.

— Pogodili ste, znam — odgovori Ambidekster.

— Ali se pravite da ne znate, i trpite to, jer svesni ste da vas neko moćan štiti sve dok ste mu na us­luzi — dodade Lun.

40

— Vi već suviše znate. To me one- spokojava - ozbiljno reče Ambi- dekster. — Srećom, sada sam zašti­ćen vašom časnom rečju. Moraću brzo da se oslobodim otpremnika ugrađenog u moje zube i da. nesta- nem ne samo iz Rima već i sa konti­nenta na kome ste vi i vaši ljudi.

— A ako se sporazumemo? — upita Lun.

— Ne verujem da ćete vi predlo­žiti neki sporazum koji bi vas spre- čio da nas uništite, ako vam se za to pruži prilika — reče Ros.

— To je tačno, jer pogazio bih svoje principe. Ali daću vam šansu — reče Lun.

— Kakvu? — upita Ambidekster.— Izvadićete zlato i polovina će

biti vaša. Drugu polovinu uzimamo mi. Posle deobe zlata, imaćete se­dam dana bez ikakve potere...

— Čekajte! — prekide ga Ambi­dekster, pa uze papir i napisa:

»Oni nas slušaju«.— Nisam takva šeprtlja da ne

mislim na to - nasmeja se Lun i iz džepa izvadi elektronski neutraliza- tor radio-talasa. — Ova spravica ometa da nas iko čuje pomoću tog ugrađenog otpremnika, ili bilo kog drugog prislušnog uređaja.

— Znam da to postoji, ali nisam ga nikad imao u rukama, a trebalo je — primeti Ros.

— Oakle, kompanija »Kadar« i dalje će slušati sve što kažete, ili što se čuje iz vaše blizine, sem kad vi to ne želite — reče Lun i pruži mu neu- tralizator.

Objasni mu kako se zamenjuju baterije i kako se uključuje, pa na­stavi da govori:

— Pošto su Ruvetovi kompanjoni uhvatili našeg čoveka, ja moram da pustim svog zarobljenika. Dakle, ostaće sve kao da se ja nisam ni umešao. Međutiih, slušaču i ja šta se čuje, a uvek ću naći način i da vas držim na oku. Kad uzmem deo zlata, udaljiću se u toku sedam dana. Posle toga gledajte da nesta- nete ne samo iz Evrope već i iz

mračnih poslova kbjima ste fee ba­vili. !

— Posle sedam dana ne zifam šta ću raditi - reče Ros. - A 1 vi ne obećavate da me nećete goniti...

’ — Ne, ne obećavam — upade Lun.- Rekao sam već da bi to: bilo iz- van mojih principa Zločini se pla­ćaju. '.. — Možda meni uspe da se odbranim — upade sada Ros. - Ja i moji ljudi nismo mačji kašalj, a našlo bi se i dosta saveznika da se ukloni jedan Donald Sikert.

— Ostavimo onda sve ono što do­lazi posle primirja — reče Lun.

— Oh, milion mu vražjih sinova i unuka samog sotone! — ne izdrža da ne opsuje Samjuel Makferson.— Ovakva prilika, a ja moram da kočim...

— Data je reć, stari — upozori ga Ros.

— Znam... Zato i moram da ko­čim, jer samo što mi se ne otrgnu pesnice ispod kontrole razuma — nasmeja se Makferson.

— On se šali, a istina je da može da se kontroliše bolje od mnogih drugih ljudi. Svoju i moju reć ne bi pogazio ni da mu neko odseče jednu od tih ogromnih šaka — reče Lun.

Ros je radoznalo posmatrao mor­nara, a onda zaključi:

— Danas je sreda. Do petka uveće pripremiću sve što treba, i idem po zlato. Znam kuda se i kako može doći do njega.

— Treba voditi računa o tome da je prilaz možda miniran - upozori ga Lun.

— Hvala na brizi, ali ja imam u rukama tri čuvara, koji znaju kako se može stići tamo. Istina, poginuo im je major, koji je znao najvažniji deo šifre, ali ja sam od izvesnog Dominika Ronjanija saznao i taj deo šifre. Najteže u svemu je sama težina zlata: sedam tona!

— Ipak, opasnosti mogu dh se jav6; Ne bih hteo da mi zlato ne bude izneto — nasmeja se Lun.

— Bićete usluženi - zaključi Ros.41

Razgovarali su o detaljima još či­tavih pola sata, a onda se rasta- doše, poštujući data obećanja.

VILuksuini brod »Dropt«, francuski

po imenu, ali kolumbijski po za­stavi, plovio je ka Sardiniji, ali ne severnom rutom prema Olbiju, niti južnom u pravcu Kalj arija, već po sredini. Već se bližio Orsejskom za- livu kad je dežurni na radio-uređa- jima uhvatio signal o kome je bio dužan da izvesti Habera ili Flika. Pošto se smrklo, njih dvojica su če­kali u salonu iz koga su svakoga časa mogli da se uključe u radio­veze.

- A kako da znamo šta je sve Veli ispričao Lunu? — pitao se Cet Haber kao da razmišlja naglas.

- Pitaćemo ga - odgovori Džordž Flik. — No, bez obzira šta će nam odgovoriti, možemo smatrati sigurnim da je izbrbljao sve što zna.

— Onda on... — zausti Haber da nešto kaže. ali ga prekide pišteći signal radio-uređaja.

Flik se uključi i dade znak Ha- beru da i on uključi mali primopre- dajnik, kojim je mogao da prati sve što se pomoću radio-telefona bude čulo. Redovne civilne radio-tele- fonske veze oni su više puta kori­stili, pa su očekivali da to Ruvet učini i ovoga puta.

— Ovde Veli — čulo se keiko go­vori Ruvet. — Podsećam vas da zo­vem sa Filicidija.

Ime Ostrva Filicidi bio je ugovor­eni znak raspoznavanja, koji je ujedno značio da je sagovornik do­bro i izvan opasnosti.

- Ne drže li te pod prismotrom sve te devojke s kojima se zamlaću­ješ? — tobože veselim glasom, upita Džordž Flik.

— Ne vidim nijednu na horizontu, ali nikad se ne zna — smejući se i sam, odgovori Ruvet.

Dobro su mu poznavali glas, pa nisu tražili da kaže ostale šifre, već Flik upita:

— Kako misliš da stigneš do nas?— Malo ću krivudati da izbeg-

nem devojke, pa ću od Rebeke otići tačno u ponoć. Uzeću motorni ča­mac i voziću se ka Noni. Vi gledajte da me uzmete sami ili da nekog po­šaljete po mene — odgovori Ruvet.

Znali su šta znače ta imena i bez gledanja u sveščiću šifri, ali Haber otvori jedan džepni kalendar i u njemu nađe nerazumljive beleške. To što će Ruvet poći u ponoć od Rebeke značilo je da će krenuti iz Gaete. Nona je bilo ime za malu luku Ponca na istoimenom ostrvu.

— Dobro, neko će te pokupiti pre zore — zaključi Flik. — Onda mo­žemo samo da ti poželimo uspeh.

— I ja vama — odgovori Ruvet i oni prekidoše vezu.

Kad se Flik vratio u fotelju, ćutao je i razmišljao.

— Pa. šta misliš? — upita Haber malo kasnije.

— Po onome što preduzima re­kao bih da Veli i sam vodi računa o tome da onemogući svako praće­nje. Mislim da nema opasnosti da odmah zaplovimo ka Ostrvu Išija. Tamo možemo iznajmiti nekog đa pronađe Ruveta - reče Flik.

— Ne vidim nikakvu opasnost u tome da ostrvu pridemo sa za­padne strane. Ja ću našim motor­nim čamcem i sa dva momka oplo­viti južni rt i naći se na liniji kojom Veli stiže. Tako dobijamo u vre­menu — predloži Haber.

— Ja ne vidim način da Lun po­godi gde smo. Pa i da krstari svojim brodom, protiv nas ne može ništa, jer smo brži od mnogih brodova, pa i od njegovog, nadam se — složi se Flik.

— Ne bih se pouzdao samo u brzinu, jer malo znamo o Makferso- novom brodu. Krtiže razne priče o njemu... — reče Haber.

— Bila bi to prilika da iskušamo naše skrivene rakete brod-brod — upade Flik.

Njih dvojica pozvaše kapetana broda na aperitiv pre večere, pa mu dadoše detaljne naloge o noćp^-j

42

plovidbi. Imali su još dosta vre­mena da se odmore u svojim kabi­nama.

★Bližila se zora kad su ugledali

motorni čamac, koji je dolazio iz pravca Gaete.

— Neka su vam mašinske puške pri ruci ali zaklonjene — naredi Haber svojim pratiocima, koji su se ponašali kao dobro uigrani i pos­lušni vojnici.

Oni su ujedno bili i mornari. Je­dan je preuzet kad je pobegao iz francuske Legije stranaca, a drugi je bio dezerter sa američkog boj­nog broda. Zbog tuče je ubio čoveka u Melburnu, pa je morao da beži kao slepi putnik na nekom trgovač­kom brodu. Lutajući, tražio je takav posao na koji se prima bez mnogo proveravanja dokumenata. Prome- nio je dva krijumčarska broda i konačno stigao na »Dropt«, gde su mu dali novo ime i lažne doku­mente. Bio je, zato, zahvalan i veran pratilac, ali uvek smrknut i tužan zbog nečeg. Zvao se Klensi Emons i sem engleskog jedva da je znao po­neku reč drugih jezika. Za razliku od njega, begunac iz Legije stra­naca bio je veseljak i zvao se Lite Miler. Pored svog maternjeg nemač- kog jezika govorio je tečno francu­ski, ali se ponosio i delimičnim zna­njem desetak drugih jezika. Brzo je učio i pamtio je sve šale koje bi čuo, ili pročitao. ,

— Voleo bih da malo pucam, ma­kar na morskog psa... A kad sam već kod toga, ispričaću šta je često govorio naš poručnik u Legiji: »Ne vladajte se kao morski psi, jer imate samo jedan red zuba«, podse- ćao nas je više puta, pa sam tako i zapamtio — pričao je Miler.

— Kad je čovek namazan svim mastima, lako klizne — reče Haber sledeći ko zna kakvu svoju misao.

S istoka se moglo razaznati prvo plavilo, kad začuše brujanje čamca. Svoj motor su bili ugasili, pa kad ocenlše da čamac dolazi k njima.

Haber naredi da uključe i svoj, i da spreme reflektor. Čamac se približi i oni ga osvetliše.

— Pa to je gospodin Ruvet! — uz- viknu Klensi Emons, koji nije znao ko treba da stigne očekivanim čam­cem.

— Stajaćemo u mestu dok nam priđe. Dajte mi megafon — reče Haber.

On dozva Ruveta i ovaj skrenu ka jakom čamcu. Bio je već post­avio konopac za vuču čamca, pa sada ugasi motor i baci konopac. Pozdravi se s Haberom i reče:

— Možemo 11 odvući čamac, jer obavezao sam se da ću ga vratiti?

— Videćemo - odgovori Haber.— Ostavio sam ček na milion

lira, a ovo koritance ne vredl ni tre­ćinu toga iznosa. Ako za deset dana ne vratim čamac i platim najam­ninu, ode moj ček — pričao je os- mehnuti Veli Ruvet.

Haber ručnim reflektorom os­vetu čamac, pa kad vide da u njemu nema ničeg, naredi Mlleru da ga veže. Javi se radio-vezom brodu, i zaključi:

— Poslaću Klenslja da vrati ča­mac, a pošto smo mi trostruko brži, odvući ćemo ga do pola puta. Prik- Ijučićemo vam se u dogovoreno vreme 1 na dogovorenom mestu.

To je značilo da je sve u redu, a bili su se dogovorili da se susretnu po danu najdalje do osam sati kod trećeg poncijanskog ostrva Zanone. Uskoro su plovili prema istoku naj­većom mogućom brzinom. Ruvet nije ništa pitao, već reče da je na smrt umoran 1 da bi rado odspavao makar jedan sat. Haber kllmnu gla­vom u znak razumevanja.

— Onda evo adrese vlasnika čamca i potvrde o čeku. Pošto znam koliko sam dužan, daću u gotovom — reče Ruvet i pruži Emonsu hrpu italijanskih novčanica.

Pošto su se brzo približavali kopnu. Haber promeni odluku i od­luči se da će svi zajedno do vlas­nika čamca. Pred Gaetom ih zau­

43

stavi carinska patrola, ali oni su već bili sklonili mašinske puške u vešto ugrađene skrivnice.

— Izvolite — reče Haber kad pri­stade uz carinski brodić. — Mi smo turisti i dolazimo sa Ostrva Ponca. Ne nosimo ništa.

Jedan carinik pređe na čamac, uđe u kabinicu, probudi Ruveta i zamoli ga da podigne poklopac na spremištu, koje je služilo i kao ležaj. Kad ne nađe ništa zanimljivo, on lju­bazno reče da radi posao koji ga ne oduševljava, ali ovo je kraj gde se vrzma mnogo krijumčara.

— No. njih ne srećete — nasmeja se Ruvet.

— Ponekad ih i sretnemo - odgo­vori carinik i pope se na palubu, pa s nje skoči na svoj brod.

Ruvet primeti da su pred Gaetom i upita zašto je promenjen plan. Haber mu reče da je ovako lakše. Nakon pola sata već su predali ča­mac i uzeli ček, koji Ruvet stavi na­zad u čekovnu knjižicu, ne poni­štavajući ga.

— Može opet da zatreba dok smo u ovim vodama. Inače sam stanjio svoju gotovinu u lirama — — ob­jasni Haberu koji ga je ćuteći pos- matrao, pa se opet spusti u kabinu.

Haber dođe za njim i upita:— Z£Lr si toliko umoran da ne

možemo malo da razgovaramo?— Cele prošle noći Lun me je ce-

dio, pa nisam spavao nijedan ča,- sak. I dan je prošao u gužvi. jiz - dahnu i snažno zevnu Ruvet,

— Verujem da si umoran - složi se Haber. - Vidim da ti Lun nije uzeo sako.

— Bio ga je uzeo — odgovori Ru­vet — I ne samo uzeo već i otkrio sve što je u njemu. To je opasan tip... Pričaću kad stignemo na brod.

— Onda spavaj još malo — reče Haber i iziđe na palubu.

Razmišljao je o onome što je Ru­vet rekao. Bio je iznenađen što Veli odmah priznaje da ga je Lun cedio.

Brod je bio usidren u uvali ostrvca, pa mu čamac lako priđe. Nisu spuštali stepenište, već noseće konope, pa podigoše ceo teret do ispod nosača. Odatle skočiše prvo Miler i Emons, noseći svoje ma­šinske puške uzete iz skrivnice na čdmcu. Za njima siđe Ruvet i poz­dravi se sa Flikom, pa upita:

— Hoćemo li u špiljicu?Tako su među sobom nazivali

udobni salon sa posebnim radio-ur- eđajima.

— Bolje je da prvo dorućkujemo - reče Flik. - Sigurno ste gladni. Za dobrodošlicu dao sam da se spremi dobra riba.

— Nepogrešivi Georg — reče, po staroj navici. Ruvet, u znak pohvale svom kompanjonu.

Doručkovali su u posebnoj trpeza­riji za šefove. Flik poče da postavlja pitanja.

— Govorim već dva dana i dve noći - osmehnu se Ruvet. Zbog toga osećam da ću promuknuti.

— Nestrpljivi smo da sve saz­namo — reče Haber. — No, mo­ramo te pustiti da na miru pojedeš doručak. Baš dobro miriše riba...

— Gde vam je zarobljenik? — upita Ruvet.

— U kabini koju koristimo kao zatvor — odgovori Flik.

Ruvet klimnu glavom u znak da je razumeo, pa reče:

— Treba da ga dovedu, jer mo­ramo prvo čuti neke detalje od njega. Lun me je pustio, ali na neki način sam još u njegovoj vlasti — reče Ruvet i preko ramena se lupnu po leđima. — Zalepio mi je radio-minu, koja ne može da se ukloni. Moraćemo naći neki na­čin. .. Ili, sa mnom je gotovo.

Poslednje reći izgovori tiho i s tugom.

— Pogledaćemo minu — tešio ga je Flik. — Možda ja otkrijem kako se može ukloniti

44

— Dobro... Ali ne smem riziko- vati da i vi stradate u slućaju da eksplodira — dodade Ruvet.

Haberu i Fliku bi žao kompa­njona, koga su još sinoć bili spremni da žrtvujia. Sada im je bilo jasno što im izgleda nekako izme- njen. drugačiji. Umor i patnje su mu izoblićili lice.

— Biće nam udobnije u salonu — reče Flik. - Narediću da tamo do­vedu Lunovog momka.

Uskoro su sedeli u foteljama, a dva mornara dovedoše vezanog za­robljenika.

— Neka nam donesu šta kome treba, pa neka nas više niko ne uz- nemirava - reče Veli Ruvet.

— Opet si u svom elementu , pa- cove - reče Ro Hač.

— Ne izazivajte, Hač — opomenu ga Ruvet. — Dali smo reč Lunu da će se S tobom lepo postupati. Bićeš ubrzo slobodan.

— To zvuči već mnogo bolje — reče Ro Hač. — Znači li to da posle onih otužnih sardina za doručak mogu da dobijem nešto da isperem grlo i odstranim neprijatan ukus u ustima?

— Ako vam odgovara viski... — reče Flik pokazujući bocu.

Hač odgovori da je viski ono što mu sada najviše odgovara.

— Ali nikada nisam pio vezanih ruku — zaključi.

Odvezaše ga bez reći i on popi prvi gutljaj viskija, pa se okrenu prema Ruvetu. Posmatrao ga je oštro, pa upita:

— Sta mi je to čudno?— To što ne možeš više da se po-

kreneš — odgovori Ruvet mirno.— Ali mogu — iznenađeno reče

Ro Hać. - To je neka šala koju'ne razumem.

No, on je razumeo, pa je gledao oštro u Ruveta. Kad ovaj podiže prst, on zaustavi disanje kao da roni. Haber i Flik klonuše u svojim foteljama.

— Činiš li to po Lunovom nalogu? - upita Ro Hač kad je smeo da

diše, znajući da je gas prestao da deluje, sem na one koji su ga već udahnuli pre nego što se izmenio jedineći se sa drugim gasovima u vazduhu.

- Zar me još uvek nisi prepoz­nao?! - nasmeja se Ruvet, odnosno tobožnji Ruvet

- Osetio sam nešto neobično na tebi. ali sam kao i ostali Ruvetovi ljudi mislio da je to posledica um­ora i neprilika koje je imao. Nikada ne bih pomislio da se ti kriješ pod njegovom kožom - odgovori .Ro Hač.

- Koža je moja, ali dobro pri­premljena. Žao mi je što sam mo­rao o v ^ o kratko da ošišam kosu. To je bio jedini način - objasni Lun, jer to je on bio pod maskom Velija Ruveta.

Još jednom se Lun usudio da zai­gra nćverovatnu igru. Samo on je mogao poverovati u svoju veštinu da poprimi izgled drugog čoveka u takvoj meri da ga ne prepoznaju ni ljudi s kojima je zajedno već više godina.

- Nije bilo lako, ali evo izgledam kao Ruvet — reče sada Lun. — Mo­ramo raditi brzo, jer imamo malo vremena. Osiguraj vrata.

Ro Hač namače unutrašnje reze, a Lun izvadi pljosnate kutije vezane uz listove nogu pod kolenima. Iz njih izvadi meke ampule s ugrađe­nim iglama.

- Uspeo sam da ih kupim od jed­nog radnika u njihovoj fabrici le- kova - pričao je spremajući se da ubrizga uspavanima neko sredstvo čiji sastav je samo on znao.

Bila je to droga svesti tricijanoa- minopropen s dodatkom skopola- mina i druga tri hipnotika.

- Kad će početi da deluje? — upita Hač.

- Moramo čekati najmanje pola sata — odgovori Lun. — To vreme iskoristićemo da ti ispričam šta se sve događalo...

On o svemu obavesti Ro Hača i iznese mu plan uništenja bande

45

koja sebe naziva kompanijom >Ke- dftT«. To je trebalo da izvede Mak- ferson, koji je već otputovao na brod gde ga je posada čuvala posle Ro Haćovog odlaska. On će post­aviti jaku radio-dirigovanu i kao torpedo pokretnu minu, kod rta u pravcu luke Erkole na poluostrvu Monte Arđentario. Mina će doći neprimećena i uhvatiće se svojim magnetnim pipcima za brod. Zatim će odaslati signale, koje će na istom brodu primati Lun i Ro Hač.

— Tada treba da damo uzbunu i napustimo brod, a Sam će biti u bli­zini da prihvati nas i zarobi ostale— objasni Lun na kraju.

— To je neka vrsta pomorske bitke - nasrne ja se Hač. - Moj stari će uživati u tome.

Lun ga toplo pogleda. Bilo mu je milo što Hač starog mornara sma­tra »svojim starim*. To je značilo da usvojeni čovek o svom usvojite­lju razmišlja kao o ocu.

— Možda se varaš — reče Lun. — Makferson lako može da jednim udarcem ubije zločinca koji je zaslu­žio smrt, ali patiće za svakim ko pogine nesrećnim slučajem. Ovoga puta sa »Dropta« ne mora niko da strada, a možda ne uspemo da ispraznimo brod pre eksplozije, koja će biti snažna. Slaba eksplo­zija ne bi poslala ovoliki brod na dno.

— Zar ovi ljudi neće biti sasvim poslušni? — upita Hać.

— Hoće, ali može da se dogodi da svi članovi posade ne poslušaju — odgovori Lun.

— Poslušaće kad saznaju da će - 3iti potopljeni, ako ne napuste brod- reče Ro Hać.

Uskoro se Flik i Haber probudiše.— Šta je to bilo? Kao da sam spa­

vao — reče Flik.— I ja sam spavao — reče Haber.— Spavali ste zato što sam ja to

hteo — reče Lun. — A sada hoću da se složimo u nekim stvarima.

— Kaži šta želiš. Veli — reče Flik smireno i nezainteresovano.

Lun im objasni da će sada poz­vati kapetana i brodske i oficire da lm saopšti odluku da mu se pover- ava odlučivanje o svemu u toku na­rednih dana.

— Ako ti tako želiš... — reće Ha­ber.

— Kad dođe kapetan s oficinma, vas dvojica ćete stajati uz radio-ur- eđaje kao da nešto slušate. Dava- ćete znake da ste saglasni s onim što ja budem govorio — objasni im Lun.

Oni prihvatiše sve kao bezvoljni roboti koji ne mogu da misle i ne­maju svoju volju. Jedan sat kasnije na brodu se znalo da je vanredno stanje. Svi moraju biti spremni na eventualna naređenja čak i da se brod napusti. Tako započe plovidba prema severu. Lun je obilazio brod a Ro Hač je »pravio društvo« Fliku i Haberu.

Brod Samjuela Makfersona sada je nosio ime »Temza«, pa je i plovio pod britanskom zastavom i sa tro­strukim dokumentima. Izgled broda i ime mogli su da se pro- mene vrlo brzo, pa su se prema tome menjala i dokumenta. Pri preuređivanju ispoljio se graditelj­ski Lunov talenat, pa su skrivnice ostajale nedirnute i kad se lučkim vlastima morao dozvoliti pristup u brod, ili ako je vršen carinski pre­gled za atest priobalne plovidbe u nekoj zemlji. Sve je funkcionisalo na takav način da već godinama nije bilo neprilika u tom pogledu. T£iko je na »Temzi« i moglo da se skriva oružje takve snage da se njime potopi veliki brod.

Mina je bila spuštena u vodu i tempirano je ispuštanje radio-an- tene u čas kad to zatreba. Bilo je dogovoreno da to bude u sumrak sledeće noći.

»Dropt« je morao da uzme gorivo, pa je u toku dana uplovio u luku Ćivitavekija, gde su postojale snažne pumpe za ukrcavanje go­riva.

46

- Držimo stvari u nikama kako treba — reče Lun kad se nađoše na ručku samo njih četvorica.

Lun to vreme iskoristi da proveri dejstvo droge svesti. Sa Flikom je išlo sve kako treba, ali Haber se čudno ponašao.

- Da li si nekad uzimao heroin? - upita ga Lun.

- Davno... To sam skrivao, ali sada... — zbunjeno, i kao uplašen, odgovori Haber.

Lun je morao da ga nagovori da ide i spava. Sam ga je otpratio u nje­govu kabinu, ubrizgao mu sredstvo za uspavljivanje i rekao mu da ga niko neće uznemiravati neko vreme. Još dok je Lun bio u kabini, Haber je utonuo u san. Njegovo teško disanje privuče Lunovu paž­nju, ali nije imao vremena da ugađa čoveku za koga je znao da je zločinac koji ne zaslužuje ni da živi. Ipak je Lun bio rešen da ga probudi kad brod bude trebalo da potone.

Popodnevni sati su na izgled tekli monotono, ali Lun ih je iskoristio da iz brodskog trezora lazme nov­čana dokumenta. Flik je umeo da pruži mnogo obaveštenja, a i sam Lun je otkrio tajne nekih dokume­nata. Dakle, postojalo je zajedničko i pojedinačno bogatstvo uloženo u banke širom sveta, ali uvek tamo gde je bilo pogodno svratiti po njega. Bila bi šteta da to potone s brodom. Korist bi imale samo banke u kojim je bio novac.

Lun obavesti Hača da je plen vrlo velik i dade mu dve pune torbe do­kumenata da brine o njihovom od­nošenju s broda. Za svaii slučaj, sve je pre stavljanja u torbe izdeljeno u plastične i dobro vezane vrećice, kroz koje voda ne bi mogla da pro­dre.

- Obavili smo gotovo sve pos­love - zaključi Lun pred veće.

On je u toku dana tri puta uspo­stavljao radio-vezu s Makfersonom. Koristeći jedan deo modulatorskog para mogao je otvorenim govorom da emituje što je želeo. Sve je išlo suviše lepo.

Približavali su se zadnjem rtu prema luci Erkole, kad im u susret stiže jedan ratni brod pod nekom zastavom čiju pripadnost nisu mo­gli da odgonetnu. S broda im da- doše signal da stanu. Lun je sa kape­tanskog mosta lepo video kako se i topovi preteći pon^eraju.

— Ne zaustavlja te, pa makar oni i pucali! - naredi lažni Ruvet kape­tanu, pa otrča do salona.

Otuda uhvati vezu s Makferso­nom i javi mu da se ubrza potapa­nje broda. Obavesti ga i o nepozna­tom ratnom brodu u italijanskim vodama, što je vrlo čudno.

— Zna se čiji može da bude - reče Makferson. — Nego mina je tako podešena da ti moraš da je navedeš. Prijem će biti moguć tek za osam minuta...

— Onda ćemo mi izvesti kružni manevar oko ratnog broda — reče Lun. — Javiću da se ne smem zau­staviti na tom odstojanju od obale. Dok se mi oko svega sporazumemo, proći će tih osam minuta.

— Krećem i ja k vama — reče stari pomorac. - Već vas vidim. Imam one dve rakete, koje mogu da pošalju tog siledžiju na dno, ali sa bliskog odstojanja...

— Rizikuješ mnogo! — prekide ga Lun prebacivši vezu na emitova- nje.

— Nisam te čuo - reče Makfer­son, i veza se prekide.

Lun shvati da stari mornar neće da propusti priliku da uleti u gužvu, pa nastavi da zove •

— Sta sad hoćeš? - upita Mak­ferson.

— Ne dolazi u obzir potapanje tog ratnog broda, jer na njemu ima, verujem, ljudi koji nisu krivi — od­govori Lun.

Prepolovlću punjenje raketa, a dodaću gasne komore - reče mor­nar. — Nešto sam i ja naučio od sve te silne tehnike.

— Sad mi je jasno zašto te je uvek Interesovalo ono što može da se upotrebi kao brodsko naoružanje — pupusti Lun.

47

On nije bio pomislio na moguć­nost o kojoj Makferson govori. Sada mu se učini prihvatljivom. On htede da izađe iz salona, ali ga Flik zaustavi.

— Propustili smo da se javimo našim saveznicima, pa je taj brod pošao da ispita šta se događa — ravnodušno reče Lunu.

— Nećemo prihvatiti to da oni zaviruju kod nas - umeša se Ro Hač.

— Brzo se smrkava i uskoro poči­nje gužva — odgovori mu Lun. — Ti sada idi i pozovi Habera da dođe.

Ro,Hač se brzo vrati i tiho reče Lunu:

— Haber je mrtav. Proverio sam to vrlo pažljivo i nema sumnje da je izdahnuo odmah pošto si ga ost­avio, jer ceo je sasvim hladan.

— Tu se ništa ne može preduzeti. Neka ide na dno s brodom — odgo­vori Lun.

On se pope na palubu i svojim džepnim primo-predaj nikom poče da emituje obične Morzeove znake, ali u naročitom redu. Nakon tri minuta primao je jasan odgovor otpremnika ugrađenog u minu, što je značilo da se ona već »drži« za brod. Lun tada požuri na kapetan­ski most i tobože uzbuđenim gla­som saopšti kapetanu »Dropta«:

— Uhvatili smo vezu sa onim rat­nim brodom. Zahtevaju da napu­stimo svoj brod, jer mora da bude potopljen. Torpedovaće ga i ako odbijemo da se iskrcamo.

— Ali zašto? Ovakav brod... — s ogorčenjem reče kapetan.

— To je duga priča. Otkriveni smo i naš brod mora nestati s povr­šine mora. Prihvatiće nas jedan drugi, koji nije pod sumnjom — od­govori Lun.

Kapetan je bio neodlučan, pa mu Lun pripreti pištoljem:

— Neizvršavanje mog naređenja moglo bi da ima strašne posledice. Zato dajte uzbunu i naređenje o napuštanju broda, ili ćemo sma­trati da je otpočela pobuna. Mora- ćete da umrete, kapetane!

Naviknut da prima naređenja od tri člana »trijumvirata«, kapetan nije pokušao da se opire. Signali za uzbunu zapištaše. a mornari jur- nuše na čekrke, da spuste čamce. Lun i Ro Hač povedoše Flika, pa se smestiše u motorni čamac, kojim je Lun stigao na »Dropt«. S njima se smestiše Emons, Miler i još šest mornara.

Već ih je štitio mrak od pogleda s ratnog broda, ali su otuda reflekto­rom osmatrali tek zaustavljeni brod. Hač je upravljao motornim čamcem, pa ga usmeri tako da ga neko vreme od svetla reflektora štiti sam napušteni brod.

Emons i Miler su imali svoje ma- šinske puške u rukama i sumnji­čavo su se raspitivali za svoga šefa Habera.

— Ne vredi da se krije — reče im Lun tiho. — Cet je smatrao da je kriv za ovu katastrofu i otrovao se u svojoj kabini.

— Ovde nisu čista posla! — uzvi- knu Miler i skide mašinsku pušku s , ramena.

To isto pokuša da učini i Emons, ali ih obojicu pogodiše munjeviti Luno vi udarci pesnicama. Obojica posrnuše preko niske ograde čamca. Ro Hač za trenutak napusti kormilo i dohvati jednu ispuštenu mašinsku pušku, jer druga beše otišla u vodu s onesvešćenim Emon- som.

— Udaviće se... — reče jedan od šest mornara.

— Siđite u kabinu! — naredi im Lun držeći svoj pištolj.

— Ali, gospodine Ruvet... — zau­sti jedan stariji mornar.

— Jeste li i vi uz zaverenike? - oštro ga pogleda Lun.

— Zar bih ja protiv vas? Bili smo zajedno i za vreme rata, dobro znate — odgovori mornar uveren da je pred njim Veli Ruvet.

— Znam, ali sada ne verujem ni­kome. Svi u kabinu! — naredi Lun.

— Poslušajte, ako ne želite da pli­vate sa ona dva Haberova momka ~ oglasi se Ro Hač držeći jednom

rukom kormilo, a drugom ma- šinsku pušku.

Mornari poslušaše. Lun namače spoljnu rezu i htede da odahne i raz­misli, ali baš tada ugledaše svets- losne signale sa »Temze«. U isto vreme su videli da ratni brod od­miče u noći napuštajući gužvu koja je nastala oko »Dropta«. Lun po­gleda časovnik i stade da pritiska dugme na primo-predajniku. Emito- vao je signale eksplozije, i ona od­mah odjeknu. Brod se prepolovi i poče da tone izdižući krmu i pra- mac u isto vreme.

— Pa ta mina bi potopila i krsta­ricu — iznenađeno reče Ro Hać.

— U najmanju ruku mnogo bi je oštetila. Brod od hiljadu i sto tona za nju je sitnica — odgovori Lun.

Sve to vreme Džordž Flik je sedeo pripijen uz ivicu krova kabine. Nije se mešao ni kada je Lun bacio u more Milera i Emonsa, ni kada je naterao mornare u vodu. ali sada upita:

— Ruvet... to nisi ti? Kaži da nisi...

— Pa šta onda? — uputa Lun.— Meni je od svega zlo... Ovo lju­

ljanje čamca... — reče Džordž Flik i naže se preko niske ograde.

A onda iznenada skoči u vodu.— Stoj! Vrati se! — pozva ga Ro

Hač.Ali Flik je ravnomernim zama­

sima plivao dalje. Ro Hač ispusti kormilo, nanišani i posla rafal prema plivaču. Iako je bio mrak. videlo se i na pedeset jardi daljine. Nad vodom se izvi krik. a onda Flik nestade u vodi.

Lun ne reče ništa. Samo upali pokretni reflektor na čamcu i mla­zom svetlosti pretraži mesto na kome je domalopre bio Džordž Flik Video ga je kako nepokretan lebdi u vodi. Jedno rame mu je bilo iznad površine, a onda i ono potonu. Lepo se videlo da se Flik ne pokreće.

Lun sada uspostavi vezu sa »Tem- zom«. pa reče Makfersonu-da će se

on i Hač popeti, ali da će mornare čamcem poslati dalje.

— Onda ćemo moči da vidimo treba li kome pomoć — zaključi.

— To neće biti potrebno. Emito- vao sam pozive za pomoć i dao koordinate za mesto potapanja. Odgovorila su , mi dva italijanska ribarska broda, koji žure ovamo. Dakle, možemo da se udaljimo — odgovori Samjuel Makferson.

Nekoliko minuta kasnije Lun i Hać se popeše na »Temzu«, a mor­nari pušteni iz kabine okrenuše čamac nazad ka mestu potapanja »Dropta«.

VIIZauzet pripremama za izvlačenje

zlata, Vilijam Ros nije stigao da sluša vesti i čita štampu. Tek sle- deće noći, dok je ležao u svojoj ho­telskoj sobi uz Tili Kesler i pričao joj nelcakvu šalu, ona ga upita:

— Jesi li razmišljao o tom potapa­nju broda »Dropt«?

— Ne znam ni o kakvom potoplje­nom brodu — odgovori lenjo Vili­jam Ros, proveravajući da li je uk­ljučen neutralizator koji mu je Lun ostavio prethodnog dana.

— Sinoć, kada si mi pričao o raz­govoru s Lunom, spomenuo si imena Velija Ruveta, Četa Habera i Georga Flika — nastavi devojka, — Sada se spominju u vezi sa potoplje­nim brodom. Kapetan, koga je saslu­šavala pomorska policija, priznao je da ne zna gde su oni i na njih je svalio svu odgovornost za eventu­alne optužbe da su se bavili sumnji­vim poslovima.

— Imaš li te novine? - upita Ros i naglo sede.

Ona mu pokaza presavijene časo­pise i novine ostavljene na klima- uređaju. Ros brzo nađe članak čiji naslov je glasio;

»POTOPLJENI BROD KOLUMBIJ­SKI PO ZASTAVI. FRANCUSKI PO IMENU I AMERIČKI PO SASTA’'7U POSADE I VLASNICIMA«.

49

Već u podnaslovima videlo se šta sadrži opširni izveštaj o potoplje­nom brodu;

»Tajanstveni brod »Drops« bio je luksuzno opremljen, ali nije služio samo kao jahta — Brod nečije ratne mornarice prišao i torpedo- vao tobožnju jahtu, koja nije htela da se zaustavi na poziv - Po izja­vama članova posade koji su spa- seni iz mora, nestali su prvi oficir, dva pratioca vlasnika broda i sva tri vlasnika — Da li su Džordž Flik, Cet Haber i Veli Ruvet bili špijuni?— Priča grupe mornara o prelasku Ruveta na brod »temza«...« '

Novinski članak kazivao je o onome što govore očevici eksplo-, zije i potapanja broda, ali niko nije spominjao mogućnost da je tor­pedo došao s druge strane. Sma­tralo se da je napadač ratni brod sa zastavom kakva ne postoji u po­morskim registrima. Mornari su pričali o postojanju elektronske opreme i obavezi posade da ostaje na brodu sve do otpuštanja. Bilo je zabranjeno napustiti brod makar i za časaJi, ali zato su priređivane te­revenke i dovođene čitave grupe devojaka da ponekad zabave mor­nare. U naknadu plate oficira i mor­nara bile su dvostruko veće od uobi­čajenih.

— Voleo bih da znam kako je Lun sve ovo izveo — reče Ros glasno, ali kao da govori samom sebi. — Dakle tako?... »Temza« se zove brod Sam- juela Makfersona.

— Je li sve to za nas dobro, ili zlo?— upita devojka.

— Jedno zlo nas je mimoišlo, ali drugo, možda veće, ostaje da ga sav­ladamo — nejasno odgovori Ambi- dekster.

— Zar ne možemo da um- aknemo? — upita Tili Kesler.

— Sada više nema tajne — uz­dahnu Ros. — Lun zna istinu, a ona je ovakva...

On ispriča devojci da neko vreme nije mogao da otkrije kako ga nepoznati ljudi nalaze i kako vla­

daju njime. Tek čitajući o mikro-teh- nici, pomislio je da je i on žrtva zlou­potrebe mikro-radio-uređaja. Na­šao je naučnika u Minhenu, koji je priirtao da ispita šta je u stvari. Ot­krio je postojanje mikro-uređaja i kazao da se uklanja naenjanjem zub­nih navlaka i jednog mosta na me- stu izvađenog zuba.

— Tada sam shvatio da smo si­gurniji dok nas drže pod kontro­lom. Plaćaju dobro, a ne mešaju se u ono što ih se ne tiče. Zato ni člano­vima naše grupe nisam rekao pravu istinu. Plašio sam se da ta­janstveni gospodari ne shvate da im mogu umaći kad budem hteo. Naročito sam se držao te odluke kad sam saznao da postoji više me- sta sa kojih se može uzeti zlato skri­veno za vreme rata — pričao je da­lje Ros.

— Znači li to da su Flik, Haber i Ruvet bili oni koji su gospodarili nad nama uz pomoć tih mikro-pri- mopredajnika? — upita devojka.

— Ali ne sanio oni — oagovori Ros.

Objasni joj da za stalno praćenje mora da postoji gigantska mreža razapeta širom sveta. Samo moćne špijunske organizacije imaju takve mreže. Postoji neka špijunska sila, kojoj je potrebno postojanje i takve grupe kakva je Ambideksterova i »kompanije« kakva je bila »Kedar«.

— Nikome ne odgovara samo to što se u sve umešao Lun — zaključi Ambidekster. — Nezgoda je tre­nutno u tome što ja ne znam kako da se povežem sa tom moćnom špi­junažom. Ona me neće... A možda sada posle potapanja tog broda po- žele da me vide. No ja to neću hteti. Trenutak je povoljan i nestaćemo sa svim zlatom, ili sa polovinom...

— Vreme je da se hegde dobro ukotvimo — uzdahnu devojka. — Meni je već dvadeset 1 sedam, tebi čak devet više...

— Znam — prekide je Ros. — Ti bi venčanje, decu i bogat život.

— A ti? — upita ona i podiže se da mu pogleda u oči.

50

— I ja ... Ali ne znam koliko dugo ću izdržati miran život — odgovori on.

Mora da su gledale neku samo Rosu pojmljivu viziju. On se od nje strese i zaključi:

— Da... Lun mora da umre! On. ili mi.

Devojka je ćutala i sama shvata- jući da se njen dragi i ujedno šef bande nalazi pred teškom odlukom. Nije se usudila da mu išta savetuje, a najmanje bekstvo iz obračuna.

Međutim, sam Vilijam Ros ovoga puta kao da je instinktom osećao opasnost, ali nije umeo da je ob­jasni. Bio je siguran u to da će Lun držati reč i pustiti ga sedam dana da otputuje nekud i tamo u daljini troši svoje zlato. Ali otkud Lunu si­gurnost da Ros neće odmah uništiti primopredajnik u svojim ustima i nestati sa svim zlatom? Nije se ra­dilo o običnom beguncu. koji na­pravi mnoštvo grešaka i prosto ost­avlja nametljiv trag za sobom, već o zloglasnom Ambideksteru, kojega su, i pre nego što je dobio zaštitu ta­janstvene sile i »Kedra«, gonile mnoge policije sveta, uvek bez uspeha. A i kada je policija srela Vi- lijama Rosa. nije se našao nikakav dokaz o njegovom makar i najma­njem zločinu. Ne samo Ros nego ni neko od njegovih ljudi nije hapšen pod dokaznim optužbama.

I odjednom Lun odlazi da nađe i uništi brod tobožnje kompanije ■<Ke- dar«. a ostavlja Ambidekstera nado­mak zlatu, i sa prednostima koje sam nema. Ros je imao tri bivša čuvara zlata u svojim rukama, šifre kako da se prodre preko prepreka i nacrte goe se nalazi skrovište.

— Poslao sam sve naše na odmor. Večeras su na straži kod bivših ču­vara zlate, Erdal i Ff fiiiko. Pozva- ćemo Mišfcla, Anu i Ota da vidimo mogu li brzo da stignu do Monte ds! Galo - odluči se Ros i posla Tili Kesler da se obuče.

Brzo je dobio najpre devojku, a onda oba muškarca. Bili su svi na

počinku, ali nisu pitali zašto ih Ros sada pokreće. Samo su rekli da će brzo biti tamo. Mišel Ru je dodao:

— Biću tamo gde je bio sir.Tek u tom trenutku Ros pomisli

da je trebalo naći drugo, priklad­nije mesto da se posavetuje sa svo­jom bandom i pored toga što je u tom slučaju trebalo vezivati zarob­ljenike. Lok, Meves i Prelih su se zaklinjali da će do kraja biti verni grupi s kojom kreću da izvuku zlato, ali nije im se smelo verovati. Mogli su da se nagode s vlastima o nagradi i da otkriju tajnu zlata. Dobili bi više nego što su tražili od Rosa. Sve to je činilo da Ros okagna pomisao o odvratnosti tog skrovi- šta. Tešio se time da je bilo i vrlo si­gurno.

U bivšem skladištu sira ipak je morao da izdvoji zarobljenike. Probe radi spustili su ih ispod ma­šine za pakovanje u skrivnicu, gde treba da se nađe neko vreme i zlato, ako zatreba da se brzo sa­krije. Zarobljenici se nisu protivili, iako im se na licima mogao proči­tati strah. Nekada čvrsti i odlučni zločinci pod zakletvom, sada su se bili pretvorili u sopstvene senke. Lica koja nekada skoro i nisu poz­navala strah, sada nisu skrivala sla­bost ni najmanjim naporom.

Pošto su zatvorili tri stara ofi­cira, Ros i njegovi ljudi okupiše se u susednoj prostoriji.

— Mislio sam da neće biti po­trebe da se opet sakupimo — reče Laprag.

— Ima novih momenata — reče Ros. — Svi smo pred istim poduhva­tom i istim opasnostima. Potrebno je i da svi znamo kako stoje stvari, pa da zajedno i odlučimo.

— Mogao si sam da razmisliš i odlučiš — reče Gravone. — Cinitr to mnogo puta i na zadovoljstvo svih nas.

— Ovoga puta se >i ponečRmu ko­lebam — otvoreno reče Vilijarr. Ros.

Zatim ispriča sve o čudnoj v«zi s nepozne^tom špijunskom mrežom i

51

kompanijom »Kedar«. Nije skrivao ni činjenicu da je dugo tajio pravu istinu i od ostalih iz svoje grupe.

— Možda je najgore to što smo naišli na Luna - reče on na kraju. - Putevi su nam se ukrstili i to ne može da prođe bez posledica. A da posledice ne budu kobne za nas, Lun mora da umre. Mislim da stvari stoje baš tako: mi ili on!

— Neka umre on — reče Oto Rajč, najmlađi zločinac u grupi. - Voleo bih da se meni ukaže pri­lika... Svi znate šta umem s no­žem. ..

— Sada ne možemo ništa, jer ne znamo kada i gde ćemo se sresti — prekide ga Ros. — Sutra na veče mi silazimo po zlato. Ako do tada ne dođe do obračuna s Lunom, ostaje to za trenutke kad on bude uzimao polovinu zlata...

— Polovinu? - iznenađeno uzvi- knu Ana Vale.

Svi se nasmejaše.— Taj ponoćni vampir morao bi

da umre i da je zatražio manje od bivših čuvara zlata — reče Tili Kes- ler.

— Jesmo li za to da ga ubije prvi kome se za to ukaže prilika, maJiar i pored najveće opasnosti, pa i po cenu žrtvovanja? — upita Ambidek- ster.

Svi se zakleše da će postupiti tako, jer oslobodlće napasti ostale, koji prežive obračun. Tada pređoše na razgovor o silasku u podzemlje Vatikana. Postojao je tajni prolaz, koji su im otkrili čuvari. Taj prolaz je počinjao u kući u kojoj je stano­vala jedna porodica. Nekada veliki broj stanara se smanjio i ostao je stari par. Sinovi, kćeri i unučad su se razišli iz stare kuće, a uz starca i staricu ostala je još samo isto talco stara žena za kućne poslove. Oni nisu znali za postojanje prolaza, a za vreme rata jedno vreme kuću su za svoje potrebe bili zauzeli Nemci.

— Pod izgovorom da bi rado ku­pili tu kuću, dugo smo razgovarali

sa starcem i staricom — poče da priča Gravone. - Oni su sigurni da će kuća biti na prodaju, jer je stara i neudobna, vlažna i na nezgodnom mestu. Na tom zemljištu neće biti izgradnje i kada te stare kuće post­anu neupoti-ebljive, ostaće samo travnjaci i drveće. Baš zato kuću neće biti teško kupiti, ali posle smrti sadašnjih stanovnika, koji su sentimentalno vezani za svoj stari dom.

— Pa šta predlažeš? - upita Ros.Gravone otvori plan Vatikana, na

kome su se videli i delovi bliže oko­line papske države. Kuća o kojoj je bilo reći nalazila se izdvojena od drugih ogradom i vrtom blizu krivu- dave Viale Vatikana, koja je vodila oko zidina od mesta gde železnički kolosek ulazi u Vatikan, pa do šire Via Vatikan.

— Prilaz toj kući je pogodan, jer se nalazi uz šlepu uličicu, koja i sada nosi ime Kalhšil, a nastala je od nekada otvorenoig kanala za otica­nje otpadnih voda. Kanal je kasnije pokriven i postavljen je asfalt... — pričao je Franko Gravone.

— Važno je šta ti predlažeš — ponovo reče Ros.

— Možemo doći prolazom Kanal, onemogućiti stanovnike kuće za duže vreme, a onda otvoriti prolaz i ući — odgovori Gravone. — Sve to je lako izvesti od trenutka kada se nađemo unutar vatikanskih zidina. Istina, lako je doći i do Astro­nomske opservatorije, jer je na tom delu drveće i rastinje, ali tu ne mo­žemo postupiti kao u kući izvan zi­dina.

Svi su ga razumeli. Da bi duže nji­hov ulaz kroz tu kuću ostao nepri- mećen, trebalo je ubiti starca i dve žene, a zatim kuću zaključati. Proći će više dana dok neko primati da se ne pojavljuju. Ali u Astronoms­koj opservatoriji se ne sme dići uz­buna. Moraju proći neprimećeni od onih koji tamo žive i rade, a koji i ne znaju za tajni prolaz.

52

— To znači da ćemo se podeliti u dve grupe — reče Ros. — Upravo, ako računamo da neko ostane ovde u skrovlštu, biće to tri grupe. Sa prvom, koja treba da se probije do zlata putem o kome smo govorili, neka idu Lok i Frelih. Oni su jaki i znaju dosta o svemu. Meves neka ostane sa mnom, pa ćemo sići kroz mrtvačnicu. Mislim, da sa nama ost­ane još samo Tili.

— Moramo još danas parkirati auto-furgone na bolničkom parki­ralištu, da ne doživimo neprilike zbog prilaza u odsudnom trenutku — reče Erdal Laprag. - Skoro je teže odneti i utovariti zlato nego doći do njega.

— Ja i ostajem na ovoj strani da bih bio siguran da je sve u redu - objasni Ros svoj izbor pravca na kome će biti u toku velikog poduh­vata.

Pripreme su bile složene i oni su još dugo raspravljali o svemu. U kamione je trebalo smestiti naro­čita sklopiva kolica za prenos te­reta, koja su bili otlsrili među sport­skim rekvizitima. Ta kolica su mo­rali proneti kroz mrtvačnicu i spu­stiti u podzemni prolaz. Konačno zaključiše da ih je malo da sve to obave.

— Onda krenimo svi zajedno - predloži Mišel Ru. — Sve opasnosti i teškoće otklonićemo, tako, brže i lakše. Kad nađemo zlato i otvorimo prolaz ka mrtvačnici, onda neće biti teško preneti ga na pogodnije mesto i izaći bez teškoća.

— I sam sam se kolebao između tog i ovog rešenja koje sam predlo­žio. To što je umešan Lun, nateralo me je da požurimo — reče Ros. — No, ipak nisam protiv onoga što predlaže Ru. Možda je to rešenje lo­šije samo u pogledu vremena. Mi u toku sledeće noći ne možemo izneti zlato...

— Iznećemo ga sledeće, ili neke druge noći — reče Gravone. - Sma­tra se da niko ne zna može li biti kakvih iznenađenja na našem putu.

Dajmo sebi više vremena da sve obavimo. Mi možemo sledeće noći uzeti samo deo zlata, pa se po ost­alo vratiti kasnije.

Još jednom pokušaše da naprave plan o brzom iznošenju zlata, ali pokazalo se da sedam tona nije lako preneti čak i da nema nikak­vih prepreka. Nisu znali ni ko sada radi u mrtvačnici. Moglo se svakog trenutka dogoditi da leševi u veli­kom sanduku budu otkriveni, pa će tamo početi istraga.

— Onda proverimo mrtvačnicu još noćas, 1 sklonimo leševe - pred­loži Laprag.

Zaključiše da je to jedini način da odgode istragu u mrtvačnici i saz­naju ko radi umesto ubijenog Ru- dolfa Augusta Hagera. Odmah se i dadoše na posao. Laprag je vozio kamion, u kome su bili pogodni san­duci i plastične vreće, a ostali po­đoše u dva automobila. Uspelo im je da neprimećeni obiju mrtvač­nicu i vikradu sva četiri leša. Sva četiri muškarca morali su da učest­vuju u smeštanju leševa u džakove. Leševi su već trunuli i užasan smrad ih je gušio. Složili su se u tome da neprijatniji posao nisu oba­vili u ćelom svom životu.

Dok su oni poslovali. Tili Kesler je tobož tražila svoga rođaka Ha­gera. Ulaz u njegov stan bio je zak­ljučan, pa je pitala u bolnici. Saz­nala je da je Hager nestao ne javlja­jući se, a da ga zamenjuje neki bol­ničar. Dobila je i bolničarevu adresu, ali nije mogla da ga poseti, jer noć je odmicala. Konačno je do­bila zadatak da se sledećeg dana ona zabavi »osvajanjem« novog službenika mrtvačnice.

— Uh! — stresla se. — Zlata ima mnogo, ali užasnih stvari oko njega mnogo više.

— Neće ti biti teško da »zbariš« tog čoveka, pa ako zatreba, smesti- ćemo i njega u onaj sanduk, ali ovoga puta u pravi čas — tešio ju je Mišel Ru.

53

— Lakše je i manje opasno ostati na zemlji, makar i sa osoboljem mrtvačnice, nego se naći pod zem­ljom ispod nje — šalila se Ana Vale, iako je u tome bilo istine.

— Konačno smo otklonili sve pre­thodne prepreke — reče Oto Rajč.

— Ostao je Lun — primetl Franko Gravone.

— Taj londonski džentlmen nije hteo da prlja ruke spuštajući se u Mmsko podzemlje — reče Mišel Ru.- Zato bi mi bilo veoma krivo ako bi on dobio makar i jedan gram toga zlata.

— On ništa i ne dobija, već želi da nam otme zlato — reče Ana Vale.

— Ostavimo sve to sada — reče Ros. - Odnesite teret, a ja ću da opet zaključam mrtvačnicu. Sutra iskoristite dan za pripreme, jer na veće krećemo.

Uskoro je u mrtvačnici opet vla­dala mrtva tišina.

- *Za to vreme Lok, Meves i Frelih

su bili sami i vezani. Dugo pošto su Rosovi ljudi otišli, njih trojica su ćutali.

— Oni nam ne veruju — reče Meves u jednom trenutku.

— To nije čudo — reče Frelih. — Sada se nadaju da im je put k zlatu otvoren, a kad stignu do njega, znače i kako da izađu. Zato neće ni­šta da rizikuju s nama.

— I rizikovali bi - reče Rajč. - Da možemo, mi bismo otrčali i sta­vili se pod zaštitu Svaj carske straže Vatikana. Brzo bismo stajali pred vatikanskim civilnim guverne­rom. ..

— Mi sami ne možemo uzeti zlato— reče Felih, još uvek zaokupljen maštanjem o bogatstvu, makar i na kraju života. — Čuvali smo ga tri i po decenije i stekli smo pravo...

-- Zar se ne sećaš zapovesti koja je data kad smo ostali ovde? I zar se ne sećaš ko nas je štitio sve vreme? — upita Meves.

-- Znam... Zlato, ako ne dodu naši ljudi, treba da pripadne Vati­

kanu — reče Frelih. — Ali Vatikan ima već i previše zlata.

— Ne zavaravajmo se, Jozefe — osmehnu se Lok. — Mi smo uzalud spremni da izdamo ono zbog čega smo žrtvovali svoje najlepše godine. Ova banda, u čijim smo rukama, neće nas ostaviti žive. Nisu oni ljudi te vrste.

— To nije izdaja! — usprotivi se Frelih. — Mi smo odlučili da izvu­čemo zlato...

— To je bilo nešto drugo — pre­kide ga Lok. — Da smo mi sa Hage- rom uzeli zlato, najveći deo dali bismo za osvetu zbog našeg poraza i za novi treći rajh. Ovako smo samo u prilici da učinimo nešto kako zlato ne bi niko uzeo, ili da postanemo kradljivci sopstvenog blaga, ali za tuđ račun.

— To je baš tako, gospodo — reče Joakim Merle Meves. — Zakleli smo se na osvetu 1 mržnju do smrti. A šta sada činimo? “

— Još ništa nismo* učinili — reče Lok. — Treba da idemo sa tim gang­sterima sve do trenutka kada se ukaže prilika da ih uništimo.

— To je ono što treiia da učinimo! — podržavao ga je Meves. — Samo treba da pazimo da nas gangsteri ne iznenade,

— Ako vas dobro razumem... — zausti Frelih.

— Razumeš ti vrlo dobro! — oštro odgovori Lok. — Nas dvojica ne damo zlato!

— Stradaćemo i mi s njima — reče Frelih.

— Ali zatvorićemo prilaze zlatu, a to je naša dužnost — reče Meves. — Zakunimo se još jednom...

Frelih je ćutao jedan dugi minut, pa onda reče:

— Život nam je ionako prošao. Ako sam smogao snage da čekam ove tri i po decenije, smoći ću je i da umrem na način koji me neće odvesti u izdaju.

— Hajl! — uzviknu Meves.Nisu mogli da dignu ruke, ali i

Lok i Frelih uzviknuše »hajl«.54

Još u toku dana Oto Rajč je u odeći poštara uspeo da upadne u kuću kod Kanala. Otvorila mu je starica Karla Materela i rekla da su gospodin i gospođa Roleti bo­lesni i leže na spratu. Onesvestio ju je udarcem gvozdene poluge gu­mom obložene, pa se popeo na sprat. S pištoljem u ruci vezao je starca i staricu. Oni nisu pokušali da pruže otpor, već su mu kazali gde drže gotov novac i nakit preo­stao posle darivanja deci i unuća- dima. Rajč je pokupio novac i pro- verio veze na nokama, nogama i ustima uplašenog starca i starice. Očima i mimikom želeli su da mu nešto kažu, ali on je odmahnuo ru­kom i sišao da sačeka ostale čla­nove bande.

Stigli su čim se smrklo. Ros je pos­lao gore Anu Vale. da vidi šta je sa starcem i staricom Vratila se smrknutog izraza lica.

- Rajč je bio stiviše revnostan - reče ona. — Vezao im je usta tako da im je kroz nos dolazilo tako malo vazduha da su sada mrtvi.

— Možda je tako i bolje - reče Ros.

laJco su svi znali gde treba tražiti ulaz u podzemni prolaz ka Vati­kanu. Egon Lok održa čitavo preda­vanje. Legenda kaže da je Vatikan nastao na ruševinama etrurskog utvrđenja. Bogate rimske porodice još u toku stare ere su ovde imale velike vinograde. Lepota i živopis- nost toga kraja podstakle su impe­ratora Kaligulu da tu podigne ve­liku arenu, u kojoj su stradali i po­klonici hrišćanstva. Legenda dalje kaže da je tu stradao i prvi hrlšćan- ski biskup apostol Petar, koji je kas­nije proglašen svecem. Površina Vatikana je svega četrdeset i četiri hektara, na kojima su izgrađene Apostolska palata . Pedeset drugih zgrada, šest crkava i tri groblja. Ss.ma. papina rezidencija zauzima osminu površine. Od nešto više od hiljadu podanika njih oko devet sto­

VIII tina živi stalno u samom Vatikanu. Ispod svih tih zgrada postoje po­drumi, tajni i poznati prolazi, skriv- nice i tuneli.

— Prolaz o kome je sada reć jedna je od tajni čuvanih u porodici čija je ova kuća kao sveti zavet jed­nog od davnašnjih čuvara Vati­kana — reče na kraju Lok.

— Ali kako su Nemci. odnosno kako ste vi to saznali? - upita Ros.

— Nama je tajna poverena. a na­šim star ešinama tada je odnekud bila poznata. Obaveštajne službe imale su svoje veze i ovde — odgo­vori Meves.

^ Skrivanje zlata je tako zapet­ljano da je to prava besmislica — reče Erdal Laprag.

— A ja mislim da je plan genija­lan — usprotivi se Lok. — Sama či­njenica da se tako stiže do zlata i da se ono ne može ovuda i odneti, samo delimično i uz ogromne opas­nosti da Švajcarska garda otkrije operaciju i napadne provalnike...

— Kakvo je to shvatanje? Zar smo mi provalnici? - upita Mišel Ru tobože Ijutito.

— Sve je tako zamršeno — pomir­ljivo odgovori Egon Lok. — Izgleda da je najbolje da siđemo i otvorimo prolaz.

— Krećemo! — naredi Ros. - Ti. Ana. ostani ovde i pazi da sve ide kako treba.

— Ona može za nama da zatvori prolaz i slobodno ode, jer neće ga niko ni tražiti, a i ako bude pretre­sao podrum, neće moći da nađe ulaz. Neka zaključa kuću i pređe kod Tili - predloži Gravone.

— Isto to sam joj ja malopre ka­zao - reče Ros smrknuto. — Ne mora svako znati svaki detalj plana.

Prvi se spusti niz podrumsko ste­penište Vilijam Ros, a za njim su si­lazili prvo tri čuvara zlata, pa četiri člana bande. Svi su nosili po jedna sklopiva kolica 1 po jednu torbu. U torbama je bilo eksploziva i alata, za svaki slučaj. Sve to uz lično uao-

55

ružanje predstavljalo je teret s ko­jim se nije iako kretalo.

U podrumu naiđoše na jedan stari bunar, čiji je nadzemni deo bio načinjen od nekadašnje ka­mene posude za držanje ulja. Kad osvetliše bunar, na dnii se videla voda. Blizu bunara su bile metalne lestve sa krajevima povijenim na jednom kraju kao luk, a na drugom pod tupim uglom kao oslonac. Joa- kim Merle Meves dohvati lestve i reče:

— Primenjen je jedan drevni teh­nički trik. Postoji samo jedno mesto na obodu koje treba opteretiti lest- vama i težinom tela, pa da se u zidu bunara otvori prolaz.

— A znate li to mesto? — upita Ros nezadovoljnim glasom, jer sve što se događalo davalo mu je osećaj da se nalazi u poslu kojim ne vlada dovoljno.

— To je deo tajne koju znamo. Ovde su na izbočinama stepeništa jedva primetan zarez i izbočina. Preko njih se kao na puščanom ni­šanu poravna pogled na jedini stub u podrumu - odgovori Meves.

On postavi lestvice okrenute u predviđenom pravcu, pa pogleda preko »nišana«. Trebalo ih je pome- riti još malo, i on to učini, pa opko­rači ogradu i nađe se na lestvi- cama, čiji su se donji savijeni kraci oslanjali na zid bunara. Stojeći tako, on je pritiskao kamene blo­kove u visini svojih kolena. U jed­nom-trenutku blok se pomeri i Me­ves objavi da može da se uđe. Pome- rala su se i još tri bloka, koji su za­jedno činili teška vrata prolaza. Bilo je čudno da i sada blokovi lako klize po žljebovima.

— Kad mi svi uđemo, devojka može da odnese lesU'e. Prolaz može da se zatvori iznutra — ob}&srii Meves.

— Shvatila sam — odgovori Ana Vale.

— Da 11 ti ie neprijatno što ost- aješ sama? — tiho je upitao Oto Rajć.

56

— Mnogo je neprijatnije tamo gde je Tili — nasmeja se devojka i povuče mladića malo dalje — Po­ljubi me i dodirni, sreće raci

On je strasno poljubi i stavi joj ruku pod suknju.

— Volim te — šapnu joj i :>trže se iz njenog naručja.

Između njih dvoje postojao je na­ročit odnos, koji nije bio samo priv­lačnost, ili samo ljubav. Oto Rajč je bio vanbračno dete jedne barske igračice. Detinjstvo je proveo po barovima i varijeteima. Počinjao je školovanje i učio zanate, ali ko­načno je postao skitnica. Izgubio je i vezu s majkom, pa je uzalud neko­liko puta pokušavao da je iiađe uz pomoć novinskih oglasa. Ana Vale je bila takođe vanbračno dete. Njena majka, »da.ma s pločnika«, uspela je da nagovori jednog ame­ričkog narednika da je posle napu­štanja vojske odvede u Sjedinjene Države i da se s njom venča da bi ona dobila američko državljanstvo. On je usvojio devetogodišnju Anu. U Njujorku je naplaćivao svoju us­lugu od Anine majke sve dok nes- rećna prostitutka nije izgubila mla­dost i lepotu, a onda je nestao. I Ana je bila na putu da postane prosti­tutka. ali kao sedamnaestogodišnja devojka srela je Rosa i pridružila mu se smatrajući da je srećna što ima veliku razbojničku »porodicu«. Već tri godine ona je verno izvrša­vala svaku Ambideksterovu želju. Njene sposobnosti i lepota su brzo rasli. Kad je pre dve godine u bandu došao Oto Rajč, ona je saz­nala sve o njemu i postala mu neka vrsta zaštitnice i »učiteljice«. Učila ga je uživanjima i ne sluteći da će se to pretvoriti u neobičnu, ali trajnu vezu. Rajč je podnosio da ona provede noć i s drugim člano­vima bande. Nikada joj to nije pre­bacivao. SaniC '© jednom rekao da mu se sviđa što Tili Ide samosa Rosom.

Kad je Rajč opkoračio ogradu bunara, on se okrenu. Video je kako

se nasrne) ani Laprag. Crravone i Hu takođe ljube sa Anom i svaki »sreće radi« zavlači ruku pod njenu suk­nju. To ga prvi put neprijatno dirnu, aii već je stigao Laprag, pa ga potisnu, da pođe za Rosom. Toga trenutka Rajč je želeo da izvadi pi­štolj i da se obračuna sa ta tri su­parnika, kojima požele smrt.' Kad zadnji član grupe nestade u bunaru, devojka povuče lestve. Vi- dela je kako se kameni blokovi vra- tiše po žljebovima. Niko ne bi mc gao da primeti da je tu malopre bio otvor. Ona se zatim pope u kuću, pa u kuhinji priredi sebi kafu. Kad je trebalo da napusti kuću. Ana Vale pomisli da joj nije rečeno ništa o starici, koja je još uvek ležala u holu. Preplašeno je gledala devojku. Ana pomisli da će ta žena pričati o ljudima koji su sišli u podrum i koji se otuda nisu vratili. To će navesti policiju da istražuje po podrumu. Dakle, prvi propust je učinjen i treba popraviti stvar, pomisli ona. Sa kreveta u staričinoj sobici ona donese mali jastuk, pa ga pritisnu ženi na lice. Starica se samo kratko vreme trzala, a onda se smiri. Bila je mrtva i nije mogla da govori o tome ko je i kako izvršio zločin.

Odmah zatim devojka napusti kuću, zaključa ulazna vrata i uze jedna od dvoja kola kojima su Ko­sovi ljudi bili došli. Cak i da se oni vrate ovuda, ona druga kola biće im dovoljna, jer svakako neće opet za sobom vući ona tri starca. Vo­zeći oko Vatikana, ona je bila pod utiskom događaja i s mukom se us- redsređivala na vožnju, pa nije ni pomislila da proveri da li je ko prati.

A jedna velika kola bešumno su se kretala starim rimskim ulicama.

- iNa,ni2 “ ie PPŠIo za ru^kom. a njima i priroda pomaže — reče tiho, sa zavišću, Jozef Frelih Egonu Loku, u trenutku kad su izla­zili iz podzemnog tunela.

JNeoo se DUO naooiacuo i poči­njala je plaha prolećna kiša. Ros je Mo pred njima, jer bronzano vitlo je pokrenulo polugu takođe izli­venu od bronze. Da to nisu uređaji izrađeni od gvožđa, zaključili su po odsustvu rđe i zelenkastoj patini na površini točka, lanca i poluge.

~ Pa mi smo na groblju — šapnu Ros. — Izlazimo iz jedne granitne grobnice.

— Nije to groblje — odgovori Meves. — Grob je među drvećem i smatra se grobom samoubice, KOji je ostavio Vatikanu ogromno bo­gatstvo za oprost grehova i za mi­lost da bude sahranjen ovde. Le­genda govori i o tome da će biti pro­klet onaj ko bude dirao grob.

— Eto, dobro je što smo uzeli malo sreće od Ane — šapnu Gra- vone.

Pod zaštitom kiše, oni svi izadoše Ros je već napamet znao broj ko­raka od mesta na kome se izlazi iz podzemlja, pa do opservatorije. Sada je mogao prema nebu da nazre kupolu, pa se svi uputiše u tom pravcu. Noć je odmicala i oni dodirnuše zidove u deset sati i osam minuta. Oceniše da treba ući kroz jedan visoko postavljeni pro­zor. Podigoše Rua i on »kozjom no­gom« otvori kapak, a odmah zatim i prozor. Nađe se u manjoj dvorani, koja je služila za skupove astro­noma. On pozva ostale i oni se po- peše, jedan po jedan. Poslednji ost­ade Oto Rajč, pa ga Laprag izvuče.

— Zaista mnogo sreće - ponovi Frelih.

Podrum u koji su stigli neprime- ćeni, bio je popločan pravougaonim kamenim pločama, od kojih je svaka bila duga metar, a široka pe­deset santimetara.

— Kod tebe su užad, Mišel. Daj ih ovamo — reće rtos.

Trebalo je naći presek pravih li- riljf!' lioje vode iz uglova pravougao- nog krajnjeg desnog prostora po­druma. Smetala su im p red a n a burad. Morali su svi da pomogiTL’

57

da se jedno bure premesti, jer pre- sek je bio pod njim. Tu ploču uspeli su da podignu istom onom »kozjom nogom« kojom je Ru otvorio pro­zor. Ukazaše se kamene stepenice i oni ih osvetliše. Vodile su u zasvo- đeni tunel.

— Laprag i ja moramo da name- stimo bure tako da se ne primeti da je pomereno — reče Ros. — Zatvori- ćemo ulaz i stići vas odmah, pa zato nas sačekajte.

Sada su već mogli glasnije da go­vore. Ros dade poredak kretanja:

— Prvo ja. a iza mene Erdal. Onda idu Lok. Meves i Frelih. pa na kraju Oto, Mišel i Franko. Treba da pređemo skoro dve hiljade metara.

— Važno je da može da se diše — reče Laprag. _

Pošto žaiizeše pred^deni pore­dak. kretali su se dosta brzo, jer podzemni hodnik je ispod Vatikana išao u pravoj liniji. Bilo je spored­nih hodnika, ali oni su bili uži, a . neki i zarušeni već na početku, pa nije bilo sumnji kuda da se ide. Mi­šel Ru je nosio i kompas, pa je pro- veravao pravac kretanja. Brojali su samo hodnike koji su skretali desno od glavnog tunela, jer zlato je bilo smešteno u devetom.

Nestrpljenje ih je vuklo da se brzo kreću, ali starci se brzo zadi- haše. jer tle je mestimično bilo vlažno i klizavo, a mestimično nabu- brelo od vekovima slagane i ovla- žene prašine, pa su noge tonule i slojevi prašine su se lepili otežava­jući svaki korak. Ros i Laprag su zastajali da ih sačekaju, a Rajč i Gravone su ih gurali da požure.

— Ako želite da stignemo, sače­kajte da odahnemo - reče u jed­nom trenutku Meves.

Baš na tom mestu je levo skretao ubki hodnik, ali svi su pazili samo desno. Jedino Jozef Frelih primeti taj hodnik, i neprimećen, jer se nalo.- zio na neosvetljenoni^ tlU, poče pipa­jući da ^ * 1 Mije imao svetiljku, a Upaljač nije smeo da koristi, jer bi pre vremena otrkio svoje bekstvo.

Zato je odmicao vrlo sporo. Ko­načno Gravone primeti da nema trećeg starca, pa dade uzbunu. Odmah primetiše uski hodnik i La- t>rag ga osvetli. Hodnik je tu bio prav. i mlaz svetla otkrrbegunca.

— Halt, Frelih! -""viknu Laprag potežući pištolj.

Frelih se okrenu kao da želi da se uveri koliko je odmakao, pa po os­veti) enom hodniku, malo pognut, nastavi da beži. Laprag nanišani i opali. Oružje je imalo prigušivač, pa se čuše samo slabi zvuci prigu­šeni okrenutošću podzemnog hod­nika. Frelih posrnu, i psujući se okrenu. Laprag krenu za njim.

— Ne vredi, Erdale - reče Ros. - Ranio si ga. Sada pripucaj!

Zločinac posluša i ispali ostatak iz šaržera. Na krugu svetla koji je stvarala svetiljka lepo se videlo kako se Frelih trza od svakog metka. Konačno, ležao je nepomi­čan.

— Ipak ću da pogledam — reče Erdal.

— Ti obično ne promašiš — reče Ros, ali mu nije zabranio da ide za beguncem.

Kad se vrati, on na nemačkom reče preostalim starcima:

— Nije trebalo... Valjda vas dvo­jica ne mislite da nešto mutite?! Vi- deli ste kako se to završava.

— Mi jesmo stari, ali želimo da živimo i uzmemo svoj deo zlata — odgovori Egon Lok i počeša se po zamršenoj sedoj bradi.

Sada ih je ostalo sedam i oni kre­nuše u istom poretku. Konačno sti­goše do devetog desnog skretanja, pa uđoše u malo uži tunel. No, već na desetak koraka tunel je bio zatr­pan.

— Dalje se ne može - reče Ros vrativši se do Mevesa i Loka.

— To je prva prepreka^ TrStJa,- reče Meves.

Gravone opsova madonu i sve svece.

— Ti. bezbožniče! — šalio se Mišel Ru. - Psuješ tako bogohulno blizu

58

svečevog groba. Možda smo i ispod njega.

— Nismo — upade naivno Oto Rajč. - Prošli smo Vatikan i sada smo otprilike ispod Pjace Pio Dva­naesti.

— Ne, već najmanje dvesta me­tara dalje — ozbiljno reče Ros.

Ru i Gravone Se nasrne jaše Rajču, ali Ros to nije znao, pa ih lju­tite upita:

— Zašto se sada cerite? Treba kopati, a poneli smo samo sitan alat i eksploziv. Pošto ste tako ve­seli, neće vam biti teško da se vra­tite i donesete baštenski alat, koji smo primetili u opservatoriji tamo još u prvom podrumu.

— Zar sami?! — zbog nečeg je Ru opet bio raspoložen za šalu.

— Ja se ne šalim - dodade Ros. — Požurite, jer poneli smo hrane za jedan dan, a možda neko nije ni to- liko

Morao je još jednom da ,kaže da se alat za kopanje mora doneti, jer dva mala ašovčića i lovački pi­juci, koje su bili poneli, malo su pomogli. Pored toga mestu gde je trebalo kopati, nije moglo da priđe više od dva čoveka.

Prvi su kopah Ros i^Rajč. a onda se prihvati i Laprag. Kad i on za- stade, Ros naredi da malo kopaju i ^arci.

— Odbijam! — oštro reče Meves.— I ja! — uzviknu Lok. — Suviše

smo stari i bilo bi glupo da nas sada zamorite, pa da vam ne mo­žemo pomoći kad to stvarno bude trebalo.

— Nisam siguran da ćete nam ikada biti od koristi - reče Ros, ali ih ostavi na miru.

Po jedan od gangstera"]e pazio na starce, a po dva su kopala. Konačno se vratiše Ru i Gravone. Oni behu našli prave ašove i pijuke. Malo odahnuše, pa se dadoše na kopanje. Bila je prošla ponoć kad su stigli do druge strane odrona. Proširiše pro­laz i nastaviše da idu noseći sav alat, poučeni neprijatnim prime- rom.

Hodnik se nastavljao još samo petnaest metara, pa se odvajao u dva druga, ali ovoga puta desni je bio širok kao i onaj iz koga su skre­nuli u deveti desni hodnik.

— Kojim sada? - upita Ros,— Pa vi ste proučili sve podatke i

planove - reče Lok.— Idemo sada užim hodnikom -

reče odlučno Ros,Malo dalje opet naidoše na

odron, ali ovoga puta prepreka nije sasvim zatvarala hodnik. Malo su kopali, pa se provukoše.

— Zar nam ovo neće smetati pri povratku? — upita Rajč.

— Nećemo se vraćati ovim prav­cem — odgovori Ros. — Kad do­đemo do zlata, naći ćemo se pred jednim zidom, koji treba probiti pri vrhu. Tako ćemo stići u hodnik koji vodi do mrtvačnice.

— Pa zašto nismo došli otuda? — upita mladić, koji nije baš mnogo razgledao planove o kojima su drugi razgovarali.

Ros mu strpljivo objasni:— Sa te strane se ne zna koji su

to kameni blokovi koje treba pro­biti. Uzalud bismo išli duž zidova Da nije bilo svega što nas sada zadr­žava, odavno bi neko našao zlato, ili bi ga uzeli sami čuvari.

— Mi to ne bismo uradili — od­lučno reče Meves. — Ostavljeni smo da motrimo da neko drugi to ne učini. Stotinama puta smo, po­neki od nas, iz mrtv^ačnice silazili da vidimo da li je sve nedirnuto. Mi smo bili verni svojoj zakletvi.

— Glupo je što sada toliko pri­čamo - reče Erdal Laprag, - Idemo dalje. Kad iznesemo zlato na površinu, laknuće mi kao da sam pobegao iz pakla.

— Iz pakla niko ne može pobeći — osmehnu se Egon Lok.

Niko na te reči nije obraćao paž­nju. Ros naredi da se požuri, jer vreme beži.

Hodnik malo dalje skrenu pod pravim uglom i oni se nađoše pred čudnim uređajem. Bila su to dva

59

stara vitla izlivena od bronze sa ko­jih su visili teški lanci. - Tu je neki kostur! — uzbuđenim glasom viknu Oto Rajč.

— Da vidimo - priđe Ros.On malim ašovom gumu kosti, i

one se raspadoše. Samo nemački šlem i rđom progrižena kutija za gas-masku pokazivali su da je to kostur nemačkog vojnika. Ros ašo­vom privuče lobanju i izbliza je os- vetli.

— Rupe od kuršuma — pokaza potiljak davno ubijenog nesreć- nika. - Ubijen je dok je okretao vitlo.

— To mora da čine dvojica odjed­nom — reče Meves. Bio je običaj tada da se ne ostavljaju obični sve- doci poduhvata kakav je bio skriva­nje zlata.

Laprag je razgledao vitla, pa zak­ljuči:

— Pomoću njih se podiže nešto.Ros je osvetljavao zid pred njima,

pa ašovom udari jedan tamniji blok. Odjeknu metalni zvuk i ukaza se sjajna ogrebotina.

— Opet jedna zagonetka — reče Mišel Ru.

— Nema zagonetke — reagovao je Egon Lok. - To je prepreka iza koje je zlato. Po dva čoveka na vitlo, mogu da pokrenu neprobojna vrata.

Erdal i Rajč na jednoj, a Gravone i Ru na drugoj, napregoše snagu da pokrenu drevna bronzana vitla. Lanci se zategoše i začu se struga­nje.

— Bronza je bila besmrtan mate­rijal — reče Lok.

Teški bronzani blok se pomeri malo napred, a onda poče da se diže ukoso dvadesetak sentimetara, pa pravo gore, sve dok se ukaza uzani prolaz. Ros prvi uđe i osvetli prostor pred sobom, a onda se trže kao da hvata zaklon iza ivic^ ulaza.

— Tamo... Ima ih mnogo - jedva izusti.

Erdal uperi svoju svetiljku levom rukom dok je u desnoj stiskao pi­60

štolj. - Uđite da vidite svoje voj­nike - pokaza on Mevesu i Loku.

Još dve svetiljke stvoriše sjajne krugove na sanducima i kosturima u svega tri metra širokoj i četiri metra dugoj prostoriji, čija visina nije prelazila dva i po metra. Kad starci uđoše, Laprag svojim sklopi­vim kolicima gurnu jedan kostur. Odeča se pretvori u prah, a kosti se snizaše na gomilu.

— Više ih je od deset — reče Rajč uzdrhtalim glasom.

On htede da zađe iza gomile pra­vilno naslaganih metalnih sandu­čića, ali se sledi, jer nešto zagrme i začu se tresak.

— Sta ste učinili?! — viknu Lok.— Vitla su popustila, a ja sam ih

ukočio - reče Ros i preneraženo pogleda u domalopre otvoreni pro­laz ,

— Imamo alat i otkopaćemo pro­laz - reče Laprag.

— Nećete uspeti — odvrati Lok i sede na sandučiće.

Uze jedan i jedva otvori zarđali patent. Kad diže poklopac, ukazaše se sjajne zlatne poluge.

— Zlato! - radosno viknu doma­lopre užasnuti Rajč.

— Treba se što pre probiti jer ne- staće nam vazduha ovde — reč< Mišel Ru.

— Gde treba probiti zid? — upita Gravone.

— To je tamo ispred ulaze, pored levog vitla — reče Meves.

— Sto nas nisi upozorio? — upita Laprag.

— Taman posla! — uzviknu Me­ves.- Pa ja sam pazio da neko od vas ne ostane napolju.. Eno tamo na zidu je polužica kojom sam odavde, dok sam se provlačio, neprimetno uklonio osigurače.

— Zato si stao desno dok svi uđu, zar ne? - upita Ros gnevno.

— Baš zato! — uzviknu Meves i odjednom mu se u ruci nađe ručna granata sa davno istrulom drve­nom drškom. - Ovo još vredi!

Laprag brzo poteže i opali. Meves ispusti granatu ne istrgnuvšj osigu­rač. jer to nije ni mogao da učini pošto je kanap bio istrulio. Sada se smejao i ujedno se gr čio na tlu.

— To... sam hteo — reče na ne- mačkom.

— Ja ne mogu — takođe na ne- mačkom reče Egon Lok i nađe se na kolenima.

— Ne pucaj!. — viknu Ros. — Ve­žite ga i iscedite iz njega kako da se izvučemo odavde.

Mišel Ru je bio najbliži, pa kai- šom sa svoje torbe poče da vezuje Loka.

— Govori kako se izlazi! — po­novi Ros.

— Samo spolja se može otvoriti— odgovori Lok unezvereno se osvr­ćući.

I sam je osetio užas kamene stu­pice, u koju su svi pali.

— Pokušajmo eksplozivom — reče Gravone. — Zaklonićemo se iza zlatnog zida.

— Eksplozija će vam samo odu­zeti ovo malo vazduha, ili će na vas srušiti tavanicu - reče Lok.

Uzalud su ga mučili. Kleo se da ne zna nikakvu mogućnost da se izađe. Ros i Erdal su istraživali kamene ivice oko bronzanog bloka. Snažni Turčin pokuša da dletom i čekićem lomi kamen, ali za četvrt sata nije napravio ni rupu da se provuče prst.

— Buši dalje! Buši! - viknu Ros.— Moramo napraviti mesto za ek­sploziv. Nećemo umreti ovde kao što su umrli ovi nesrećnici.

Nogama je udarao kosture, koji su se pretvarali u gomile praha.

Sest ljudi je moralo da diše i već se osećalo da je ono malo kiseo- nika, što je prodrlo ovamo dok je prolaz bio otvoren, brzo nestajalo.— Ne mogu više! — uzviku Egon Lok, koga je po goloj smrskanoj nozi Mišel Ru udarao malim ašo- vom. — Gušim se!.,. Ne. ne mogu taj bol!... Gore! Gore na tavanici..

Svi pogledaše, ali ništa nisu vi- deli. Svod je bio sastavljen u jednoj

liniji i pod uglom. Tako se stvarno zid zakrivljivao u svod. pa je tamo mogao da bude i vrh zida.

Mišel Ru sada povuče zdravu Lo- kovu nogu i zamahnu.

— Govori! — viknu.— Osvetlite tamo — pokaza Lok

rukama vezanim kaišem.Ros osvetu. Videlo se da su dva

kamena bloka malo tamnije boje. kao da je odnekud dopirao dim. Vekovima je vazduh pomalo prodi­rao na sastave i donosio crne če­stice prašine. Ona se kao čađ talo­žila uz ivice blokova.

— Dakle, lagali ste za jedini pro­laz kod ulaza? — upita Ros.

— Ne... »Dva kamena na levom delu svoda tamnije boje«. Tako je glasio moj deo šifre. Treba raditi brzo. Nasladite zlato tako da bude oslonac sa koga ćete najmanje vas dvojica potisnuti kamene blokove malo napred, pa pet sentimetara desno, i opet pravo — ispriča Lok.

— Bio je jedan crtež bez objašnje­nja ali šifra je cela - reče Ros i iz džepa izvadi koverat s dva lista pausa ispisanog crnim, jasnim slo­vima i crtežima. - Evo kako glasi: »Vitla zatvaraju Iako na dodir po­luge. Dva kamena na levom delu tamnije boje potisnuti pet sentime­tara pravo, pet desno, i opet pravo, do ispadanja. Sve mora biti obav­ljeno brzo i bez odmora. Najdonji red kaseta ne sme da izgubi težinu, jer aktivirale bi se mine«.

— Prva rečenica je Mevesov deo šifre, druga moj, treća Frelihove i zadnja Hagerov - reče slabim gla­som Lok. - Hagerov deo smo poga­đali, jer jednom je rekao da niko ne može odneti sve zlato ako nema poseban plan. Sad znamo šta je to znaćilo.

— Nema vremena za razgovore — reče Ros. — Nazidajmo kasete, pa ćemo Laprag i ja da izguramo kamenje.

Brzo su radili, ali bilo im je sve teže. Gubili su dah kad su podizali teške metalne sandučiće. Svaki je bio težak po pedeset kilograma.

61

Prvi je klonuo Lok. Gušio se kratko vreme, pa mu se telo smiri. Htede da mu priđe Franko Gra- vone, ali ga noge izdadoše i on sede na niski red sanduka i osloni se na zid, brišući znoj s lica.

— Otvarajte!... Brže otvarajte! — viknu Oto Rajć, pa se zanese i gru­dima klonu na sanduke s kraja.

— Pokušajmo... Ne kloni, Er- dale... Ti si jak... - jedva je govorio Ros.

Onda dalje nije mogao, pa po­kaza ona dva kamena bloka. Zatim okrenu svetio ka svom licu i po­kaza nos.

— , Malo... vazduha... tamo... — jedva izusti.

Njih dvojica se zadnjim delićima snage popeše do ona dva kamena bloka i na ivične žljebove pritis- nuše usne. Sisali su vazduh osetivši spas. Snaga ih je spasla. Možda je malo kiseonika lebdelo oko blo­kova baš na mestima gde se skup­ljala crna prašina slična čadi.

— Dišem... Teško je, ali dišem — reče Erdal Laprag.

Neko vreme su prikupljali snagu, pa onda pritisnuše blokove. Oni teško kliznuše, ali bez zvuka trenja. Ros opipa ivicu koja se beše ot­krila. i reče;

— Nekakav premaz.. . kao od loja. ili voska.

Pomogoše se odvijačima i pome- riše blokove u desno, pa opet nasta- više da ih potiskuju. Konačno se čuo lak udar. Blokovi se navedoše i stvori se otvor, kroz koji poče da dolazi malo vazduha. Laprag se spu­sti i donese pijuk. Pomoću njega odmakoše blokove i nadisaše se vazduha, a onda pokušaše da spasa- vaju svoje ljude. Ali Gravone, Ru i Rajć bili su mrtvi. Uzalud ih je La­prag dodao Rosu i pomogao mu da ih izguraju kod potisnutih kamenih blokova. Ni veštačko disanje nije pomoglo.

— Ostalo nas je malo za sedam tona zlata — zaključi Laprag.

— Ponećemo koliko možemo, a onda ćemo obeležiti mesto na kome62

je zlato, pa ćemo se vratiti kasnije— reče Ros.

— Baš je prokleto ovo zlato — reče Laprag.

Ros ga je gledao nekoliko trenu­taka, a onda reče:

— Spusti se opet i dodavaj kasete, ali uvek s vrha i nijedan iz reda na podu.

— Prvo da se odmorim, pojedem nešto i popušim cigaretu — reče Laprag.

— Oprosti — tiho reče Ros.— I tebi treba isto — odgovori

Laprag mirno.Jeo je gledajući čas u mrtve u hod­

niku. čas dole u komoru sa zlatom, šarajući svetlom svoje svetiljke po njoj. kao da nešto traži. Ros je ću- tao. a onda se strese od jedne po­misli.

— Sta ti je? — upita Laprag.— Ništa — odgovori Ros. —

Tako... Uzdrhtao sam od svega što se vidi ovde. Teskobno je i javljaju se ružne misli...

— A znaš li šta sam ja pomislio?— upita Erdal.

— Kaži.— Kad bih te sada ubio. morao

bih da ubijem još i Anu i Tili. Pošto ne bih mogao sam da pomeram sve ovo. morao bih da dovedem druge ljude. Onda bih ubio njih, ali opet ne bih mogao da nosim sam sve ovo zlato, pa bih... Tako sve dok ne bi ubili mene — smejao se Laprag.

— Lud si... Ali u pravu si. Pomis­lio sam na sve to i sam, pa sam se zato stresao od užasa. Ne smemo pustiti da nas prokleto zlato uništi— reče Ros.

Laprag s odobravanjem klimnu glavom.

— Nije vreidelo dg. ih izvlačimo ovamo. Vratimo ih nazad k zlalu do dade Ros.

Proguraše leševe kroz otvor na zidu i pustiše ih da padnu pored kaseta sa zlatom. Zatim se Laprag spusti u skrovište i otuda poče da podiže i kroz otvor dodaje Rosu ka­sete sa zlatom. Svaka je težila po

pedeset kilograma i nije bilo lako raditi s njima. Ros isproba da li na kolica može da stavi dve kasete, ali aluminijumski okvir popusti i za­grebe po točkovima.

— Pa mi do jutra ne možemo pre- neti ni petnaest kaseta, a to je tek deseti deo zlata — reće Ros.

— Onda ostaje da iznesem još šest - prihvati Laprag.

— Neka ih bude ukupno dvade­set. Biće to samo tona. a ako nas sačeka Lun... - reče Ros pa naglo ućuta.

— Sta je? — upita Laprag provi­rivši kroz otvor.

— Kao da odnekud dopiru uzvici za pomoć, ali muklo i ne znam sa koje strane.

Pošto završiše izbacivanje dvade­set sanduka zlata, Laprag iziđe. On i Ros podigoše kamene blokove i vratiše ih na pređašnje mesto. Samo tragovi blata pokazivali su koji blokovi su bili uklonjeni. Ros reče Lapragu da ih obriše, a sam poče da broji od ugla hodnika iste takve blokove. Zabeleži broj ona dva koji se pokreću, a onda izmeri razdaljinu.

— Kad god budemo hteli da uz­memo zlato, možemo doći ovamo. Učinićemo to tada kroz neki drugi prilaz — reče Ambidekster.

Laprag natovari jednu kasetu na kolica, a drugu uze pod ruku. Nje­gova izuzetna snaga mu je to omo­gućavala. Ros nije ni pokušao da nosi dvostrnki teret, pa samo po­vuče kolica s jednom kasetom.

IXBolničar Akile Rozeli bio je izne­

nađen kad mu je ponuđeno da preuzme ne samo posao već i Hage- rov stan. Policija je obaveštena o nestanku čoveka koji je dugo vodio sve poslove mrtvačnice, ali do veće istrage nije došlo. Poverovali su da je starac izgubio pamćenje, pa je nekud otišao, ili je jednostavno negde umro. Rim je velik i sličnih događaja ima suviše mnogo da bi

im policija mogla posvetiti veliku pažnju. Zbog znatno veće plate, Ro­zeli je s oduševljenjem prihvatio ponudu i odmah počeo da uređuje prilično zapušteni stančić svog pre­thodnika.

Tek što je bio završio jutarnje spremanje stana, pozvali su ga da preuzme jednog mrtvaca. On ga je prevezao u mrtvačnicu i vratio se da nastavi poslove u malom stanu, Rozeli je bio neženja i stanovao je u iznajmljenoj sobi blizu ponte Ma­cini. Sada je sa oduševljenjem pre­šao ovamo nadajući se da se Hager neće ni vratiti. Svako zvonjenje ga je potresalo. Tako je bilo i ovoga puta. Zvono na ulazu je zvonilo i on je uzdrhtao od neprijatne pomisli da to možda dolazi stari Nemac, koji će ga oterati da opet tegli teške bolesnike na kupanje i drugde gde treba. No, kad je otvorio vrata, dah mu je zastao zbog osmeha lepe de­vo jke.

— Vi ste Rozeli? — pitala je trep- ćući kao da je oduševljena što vidi neuglednog i neobrijanog bolni­čara.

— Ja sam... Izvolite — jedvg, je iz­govorio.

— Mogu li da uđem? - upita ona.— Ovamo sam dolazila da posetim ujaka Ruđolfa Augusta.

— A tako... Pa, uđite — reče bolni­čar. - Oprostite mi što sam malo neuredan. Nisam se obrijao, jer spremao sam stan...

— Sačekaću vas da se obrijete, a mogu za to vreme i kafu da skuvam— reče Tili Kesler skidajući laki ogrtač.

— Pa da... Vi ste. rekoste, već bili ovde — odgovori Rozeli. — Onda, osećajte se kao kod kuće. Ja ću brzo malo da se uljudim.

Devojka je uspela da nađe sve što joj je trebalo da skuva jaku duplu kafu uz pomoć zastarelog ali isprav­nog aparata. Ćula je zvuke koji su dopirali iz kupatila i pogodila je vreme kada da iscedi kafe i da ih stavi na kuhinjski sto zastrt jefti­

63

nim plastičnim stolnjakom. Bolni­čar je ušao obučen u nove panta- lone, čistu košulju i beli viineni prsluk. Bio je obrijan i od njega se širio miris jeftine toaletne vodice.

— Vi sada izgledate kao princ — reče Tili Kesler.

Rozeli pocrvene jedva skrivajući radostan osmeh. Nikada mu se nije dogodilo da ovako lepa devojka makar malo duže zadrži pogled na njemu, a ova mu daje i kompli­mente. No, sada on pomisli da dola­zak ove devojke može da znači i skori povratak starog mrtvozor- nika.

— Znate li šta o svom ujaku? — upita on zbunjeno.

— On je umro — odgovori de­vojka. — Javili su mi to rođaci iz Duidonije. Pošto sam ja njegov je­dini naslednik, došla sam da pogle­dam ima li šta od vrednosti, pa da to prodam.

— Ja imam malo ušteđevine... Malo. Koju stotinu hiljada lira — reče Rozeli. — Drugi <vam neće pla­titi ni toliko za nameštaj i opremu u kuhinji, jer sve je staro. Odela i starčeve lične stvari možete da odnesete...

— I ne pomišljam — prekide ga devojka. - Sve to neka bude kod vas. Jedino želim da ponekad mogu da vas posetim.

Toga trenutka Rozeli pomisli kako se na njega izlilo mnogo milo­sti božje. Pripao mu je dobro pla­ćeni posao, dobio je stan kakvom nije mogao ni da se nada, a sada mu ta lepotica poklanja ne samo sve stvari svoga ujaka već i zavod­ničke osmehe.

Do pred podne su razgovarali o beznačajnim stvarima, ali značajni su bili događaji. Nekoliko puta mu je devojka stavila svoj dlan na ruku. Neobično uzbuđenje je zapaiilo obraze četrdesetogodišnjeg neže­nje. A onda je zazvonio telefon. Ja vili su mu da je stigla oprema za sahranu jednog mrtvaca, a poro­dica čeka da ga preuzme iz mrtvač­nice.

— Šta da uradim?... Zašto baš sada sve to?... — zbunjeno je rekao devojci.

Morao je da joj ispriča šta treba da obavi. Molio ju je da ona ostane u stanu i da ga čeka. Odbila je, ali je obećala da će ga posetiti uveće. Otišla je ostavljajući ga uverenog da je sve to bio samo san i da više neće vide ti tu devojku.

Tako se dogodilo da je Tili mogla da kaže gde će sačekati trenutak kad treba sići u mrtvačnicu i otvor­iti prolaz. Znala je sada i broj tele­fona u stanu, pa ga je dala Rosu i ostalima. Tako ga je dobila i Ana Vale.

★Vozeći se ka Porta San Spirito,

Ana Vale se zaustavi kod tele­fonske govornice. Odatle nazva Tili Kesler i one se dogovoriše da Ana dođe u stan.

— Uzgred kupi koju bocu pića, jer nam je nestalo - zaključila je Tili. — Važno je vino, a može i nešto dobrog brendija.

Izlazeći iz govornice, Ana Vale se> sudari sa jednim prilično pijanim muškarcem, koji skrenu desno kad i ona, pa levo kad je.ona poželela da obiđe levo. On je dočeka u zagrljaj, ali ona izmahnu da ga udari, i on je brzo pusti.

— Ništa ružno... Ja?... Ne, ništa... Vama čast, gospođice — pijano je govorio nepoznati ćovek i Ana Vale morade da mu se osmehne, pa otrča ka svojim kolima.

Svratila je u jedan restoran, ku­pila po bocu najboljeg crnog i belog vina, i bocu italijanskog brendija po ukusu sličnog francuskom ko­njaku. Otvorio joj je bolničar Rozeli i rekao joj da je dobrodošla kao pri­jateljica devojke koja je njegov gost.

— Vrlo ste ljubazni — reče de­vojka. — Biće nam lepo ovde kod vas.

Baš tada ona ugleda Tili na vra­tima sobe i grimasom joj kaza da je sve odvratno.

64

— Tako mi je milo što si došla — reče iskreno Tili Kesler.

— Da li si ispričala momku šta želimo nas dve? — upita Ana Vale.

— Nisam... Još nismo dotle došli— odgovori Tili Kesler. — Oh, zabo­ravila sam da kupim cigarete, a ne volim ove koje puši Akile.

— Hoćeš li da ja odem i da ti ku­pim? — upita Ana Vale tako da Ro- zeli čuje o čemu se radi. jer spre­mao je čaše da ponudi piće.

— Nije ti ugodno da se sama kre- ćeš ovako kasno — odgovori Tili Kesler.

— Otrčaću ja. jer bolje znam gde se noću mogu kupiti cigarete — predloži Akile Rozeli.

Cim je izašao. Tili Kesler reče:— Sad je prilika da se dogovor­

imo.Ana Vale joj ispriča kako su tekle

stvari u onoj kući, i zaključi:— Od ponoći treba da je otvoren

izlaz iz mrtvačnice. Pošto nisam si­gurna da smo nas dve u stanju da odmaknemo onaj teški kovčeg, mo­ramo nekako odvući tamo ovog odv­ratnog tipa.

— Nateračemo ga oružjem — reče Tili Kesler i proveri pištolj u svojoj torbici.

— Imam bolju ideju — reče Ana Vale. — Zavedi ga...

— Suviše mnogo tražiš od mene— odgovori Tili. — Ne, to ne mogu!

— Ovaj čovek je tupouman, jer inače bi mu bilo sumnjivo što de- vojke kakve smo nas dve pristaju i da uđu u njegovu odvratnu jazbinu— reče Ana. — Naravno da nećeš ići dokraja, ali vodićeš igru kako treba dok prolaz ne bude slobodan.

— Ne znam da li te sasvim razu- mem — reče Tili.'

— Napićemo momka, a onda mu ti reci da se želiš... za opkladu, u samoj mrtvačnici. Ja ću biti svedok, pa ako hoće i mene... - objasni Ana Vale.

— Pokušaću - prihvati Tili. - Ako ne uspemo tako, onda nam još uvek ostaje.

— Uspećeš — ohrabri je Ana. — Tražićeš da premesti onaj veliki sanduk na neko drugo mesto pa da mrtvaca i onda... Možeš mu reći da ću ja snimati i da će snimci vredeti koji milion lira, jer ćašopisi će ta­kav snimak basnoslovno platiti.

— Zašto moraš da smisliš uvek nešto tako nastrano? - upita Tili.

— Ja se zabavljam tako — nas- meja se Ana Vale. — Da si videla naše momke, izuzev Rosa. kako sreće radi zavlače ruke pod moju suknju... A u kući «u bili mrtvaci.

— Neka te vrag odnese! — nas- meja se Tili Kesler. — Ovoga puta smo zapali u nekakvu paklenu igru. Sve mi je to odvratno. A uz to je i opasno...

Taj razgovor prekide Rozelijev povratak. Bio je kupio cigarete i jedno pečeno pile. jer jadnik nije bio stigao da večera. On ponudi de- vojke jelom, ali one odbiše. Pile su i pušile pazeći da on uz jelo što više pije.

— Volim vas obe... Ali nju volim više; došla je prva — govorio je. već pijan Akile Rozeli.

— Oženićeš se sa mnom? — pi­tala ga je, i sama već malo pripita. Tili Kesler.

— Hoću... Naravno da hoću! — ponavljao je Akile Rozeli.

— I pored toga što želim nešto neobično?

— U svakom slučaju!— Da se opkladimo da nećeš!— Kladim e da hoću!— Onda ćemo ići u mrtvačnicu —

nastavi Tili Kesler. — Ako i tamo pokažeš da si pravi muškarac, onda važi.

— Pokazaću i tamo — tvrdio je Rozeli, sve pijanije. — Za mene mrtvaci nisu ništa. Uopšte me se ne tiče ko je mrtav.

— A ona će da snima i proda- ćemo fotografije za milione lira — reče Tili.

— Samo da se ne vidi tvoje lice — još uvek je umeo da misli bolničar.

3 'X - 100 (758) 65

— Ni tvoje — slagala se Tili. - Neću da mi neko kaže da mi je muž filmski glumac.

Akile Rozeli se smejao. Devojke ga namazaše ružom i puderom kao klovna, a onda mu od jedne prose- čene crne kravate preostale od Ha- gera načiniše masku preko oćiju. On se zapanjeno gledao u ogledalo, a Tili je tražila da se još jednom kucnu i da ispiju.

Konačno, pred ponoć, krenuše. Uskim dvorišnim prolazom stigoše na zadnji ulaz u mrtvačnicu. Nije bila ni zaključana sa ove strane. Napred je išao Rozeli, za njim Tili Kesler, a na kraju Ana Vale.

— Milion mu u paklu isprženih grešnika, oni su svi troje ludi! — govorio je Samjuel Makferson se- deći u kolima s Lunom i Haćom.

— Koliko puta ne bismo znali šta da preduzmemo da nije mikro-ra- dio-tehnike! — reče Ro Hač. Ovoga puta sam radio kao mađioni­čar. A devojka je vraški privlačna. Nekako je stasita,(čvrsta...

i - Hoćeš ilfei ti^ njom na bal vam­pira? ^ pitaa-ie Makfefson.

—s MoraćSmo; )os maio, svi na taj bal — reče Lun. — Mislim da je naj­bolje da i mi idemo putem kojim su oni ušli.

— Da čujemo još nešto — reče Ro Hač. — Kad budu dobro zaposleni, onda možemo mirno da prođemo kroz deo zgrade u kojem je stan mrtvozornika.

— Mislio sam da je londonsko podzemlje sablasno, ali sada znam da je rimsko sablasnije - reče Makferson.

— I mnogo starije — nasmeja se Lun. — Ovde se mešaju mnogo- boštvo i počeci hrišćanstva, drevne tajne i savremene zavere...

— U sve to treba dobro udariti, pa zatrpati katakombe i rimske tajne prolaze, Mafiju i teroriste, ka- ludere i varalice, sto mu Lucifero- vih rođaka — gunđao je Makfer­son.66

— Slušaj! —, upozori ga Ro Hač.Ćulo se kako Tili Kesler traži da

se veliki sanduk prevuče dalje do pod svetiljku. Ona je bila našla ne­čiju opremu za mrtvaca, pa je zak­ljučila da će mrtvg,ćki pokrov do- brodoći da se sanduk prekrije. Ana Vale se smejala što Akile Rozeli sam ne može da pokrene sanduk, već posrče.

— Moramo ti pomoći nas dve, jer ako se premoriš, ništa od tebe posle — govorila je ona.

Konačno se po zvukovima moglo zaključiti da su premestili sanduk.

— Hajdemo — pozvao je Lun Makfersona i Hača.

I oni su nosili torbe s alatom i opremom, ali Lun je imao i prah za tiha rušenja. Učinak je bio kao da je upotrebljen dinamit, jer prah je pri dolivanju vode naglo umnogo- stručavao zapreminu. Nosili su još i uspavljujući gas u većim alumini- jumskim posudama u kakve se pod pritiskom smeštaju razni sprej pre­parati. Za to vreme u nartvačnici su Rozeli i devojke uspeli da prenesu i pokriju sanduk. Oh je izvukao la­dice s mrtvacima,^koje su mogle da se iskrenu kod stola za smeštanje u sanduk tako da stoje popreko. Onako pijan, izvlačio je i prazne i pune pregratke. jN o , bilo je samo dva mrtva muškarca i jedna mlada žena. On ih je otkrio i smejuči se prišao živim devojkama.

— Sad imamo sve — reče držeći se s obe ruke za sanduk i blenući u Tili Kesler.

— Ne znam šta mi je, ali ja ću to učiniti — reče ona. — Sve ovo me je dirnulo u nerve... Eksplodiraću, ako to ne učinim.

— Hajde... I ja ću se svući — reče Ana Vale.

Za časak je strgla sa sebe odeću. Ispod haljine imala je steznik od sjajne kože i držače za grudi od istog materijala, ali veša nije imala. Gledajući u nju Akile Rozeli se mu­čio da svuče potresenu Tili Kesler. Ona je davala znak Ani da priđe i da pomogne, a onda još reče;

— Zakuni se da nećeš nikada ni­kome reći!

— Kunem se ovim mrtvacima ovde! Zaklinjem se pred ovim ma­lim raspećem — pokazivala je Ana Vale krst sa raspetim Hristom iz­nad njih na zidu. — Kunem se će­lom sobom!

Izgovarajući poslednje reći, milo vala je svoje nago telo.

— Dođi... dođi, ćoveče! — grca­jući i s uzbuđenjem zvala je Tili Kes- ler bolničara.

— Kurve... Šta ste mi učinile, pro­klete kurve?! - govorio je. tetura­jući se, Akile Rozeli.

— Sta ti je? - pitala je Ana Vale prilazeći mu i pružajući nike da ga privuče.

On je zgrabi oko vrata i viknu:— Imam ja snage, videćeš! Ovo je

za tebe! Ti si sve započela!Davio ju je gurajući je ka san­

duku. Tili Kesler brzo izvuče svoj pištolj i udari ga njime po glavi. Udarac je bio slab i njemu samo poteče krv niz lice. On jurnu na nju i ona ne stiže da okrene pištolj u ruci i da puca. Njegove ruke se ste- goše oko njenog vrata.

Otrže ga mukla eksplozija, od koje se samo uplašio. Devojke su gledale u tri čoveka koji su prilazili, kao da su ustala ona tri mrtvaca sa platformi. Koji trenutak kasnije obe klonuše. Zadnji izgubi svest Akile Rozeli.

— Veži ih, Ro — reče Lun. — Po­kupi i njihovu odeću, pa ih sve do­vući do nas ovde.

On je već krajem naročito pode­šene poluge podizao ploču na podu mrtvačnice. Video je stepenište za špuštanje u podzemlje, pa opet spu­sti ploču u žleb.

— Kad se probude, neka se obuku — reče Lun. - Ja ću da vratim mrtvace u pregratke.

— Zajedno ćemo to — reče Mak- ferson. - A znaj da bih radije prih­vatio borbu sa tucetom gangstera, nego da ovde gledam sve ove jezive ludosti.

Cim su njih dvojica zatvorili pre­gratke s mrtvacima i došli nazad Haču, svi se utišaše. Odnekud je do­zivao neko nerazumljivim rečima, ali zvučalo je kao dozivanje u po­moć. Makferson otrča do zida uz koji su bili pregraci ogromnog zamrzivača, pa izvuče one na ko­jima su bili goli mrtvaci. Pogleda ih i doviknu:

— Ovi ne dozivaju. Očito je da su mrtviji od mamuta u ledu - reče on pokušavajući da stvori podnošlji- viju atmosferu. — No, za svaki slu­čaj vratiću im njihove mrtvačke pokrove.

Rozeli je bio razgolitio mrtvace i ostavio čaršave na dno njihovih nogu. Makferson ih sada vrati preko leševa.

— Vrlo si nežan, stari — šalio se Ro Hač.

Lun je pazio na uspavane, jer sva­koga trenutka trebalo je da se pro­bude. Prva je oči otvorila Ana Vale. Posle nje odmah se probudila i Tili Kesler. Zurile su u tri nepoznata čoveka, koji su se kretali po mrtvač­nici. Samo je Akile Rozeli iz uspava- nosti gasom prešao u san alkoho­lom oborenog čoveka. Samo se ne­mirno pokrenuo, podmetnuo ruku pod glavu i ostao da leži na kame­nim pločama

— Ovom nesrećniku morali bismo dati injekciju naloksana, ali ga nemamo — reče Lun. — Možda je to za njega i bolje, jer neće pome- rjti pameću zbog svega ovoga. Mi- sliće da je sanjao.

— On nije kriv što je popustio pred tim boginjama zla — reče Ro Hač. — Bilo bi dobro da ga prene­semo u njegov krevet.

— Ako ostane da leži ovde, teške posledice mu ne ginu, jer alkohol i gas mogu da ga drže uspavanog i deset sati — reče Lun.

— Hajdemo onda — reče Makfer­son i dade znak Haču da uspava­nog nesrećnika uhvati za noge.

Njih dvojica ga odnesoše, a Lun odveza prvo Tili Kesler.

67

— Obucite se brzo, jer ovde nije baš toplo.

— Ko ste vi? — gledala ga je sa strahom.

— Obucite se i ništa ne pitajte. I brzo! — ljuti to reče Lun.

Ona posluša, ali je govorila;— Znam... Rekao mi je Ros...

Znala sam da ćete se pojaviti... I došli ste u pravom trenutku, jer taj pijani luđak je hteo da nas udavi.

— Ćutite sada — reče Lun. — Go- vorićete kad vas budem pitao.

On joj opet veza ruke, pa odveza Anu Vale. Gledala ga je s pomeša- nim i protivurečnim osečanjima. Divila mu se. jer znala je ponešto istine, ali i dosta legendi o Lunu kra­lju ponoći. I kako da ne veruje u sve te legende, jer evo stigao je baš u ponoć i u pravo vreme. Oblačila se brzo i ne gledajući odeću.

— Sta ćete učiniti s nama? — upita ona.

Toga trenutka beše došao Ro Hač, i on joj odgovori:

— Verovatno neće biti prilike da vam se ispune neke želje.

— Siguri a sam da ovde to ni vama ne bi. uspelo - reče devojka.

Makfersoii je dolazio za Hačom, pa se sada glasno nasmeja

— Tiho! - opomenu ga Lun. - Hoćeš li da neko izgubi pamet mis- ,leći da smeh dolazi od mrtvaca?

Lun poče da ispituje devojke. Bilo je očito da lažu, i on ih odvoji. Prva tiho reče Ani Vale:

— Možeš samo pogoršati svoj po­ložaj. Ako ne budeš govorila, smesti- ćemo te u pregradak za mrtve dok se dobro ne rashladiš.

— Sta hoćete da znate? — upita ona.

— Ja znam šta se sve događalo — reče Lun. — Eto, na primer, mogu ponoviti svaku vašu reč od večeras.

^ rvo ste telefonirali, a onda ste ku­pili piće...

— Pratili ste me.— Nije reč samo o praćenju.

Znam i svaku reč izgovorenu tamo u stajiu sa bolničarom i ovde u mrtvačnici pre nego što smo mi sti­68

gli — odgovori Lun i ponovi neko­liko rečenica iz razgovora Ane i Tili, dok je Rozeli bio odsutan, jer je kupovao cigarete. — Kako ste uspeli?... Vi ste mi podmetnuli ne­što.

— Ne samo vama već i Rosu. i još nekima - nastavi Lun. - Ali sada hoću da čujem sve od vas. jer dalje moramo rabiti zajedno. Ako me la­žete. onda ne možemo biti u istoj grupi.

— Dobro — složi se devojka. — Sta želite da znate?

— Znam sve što se događalo tamo u kući u kojoj ste ubili dve sta­rice i starca... — poče Lun.

— Onda vi znate sve — prekide ga devojka

— Znam, ali želim da čujem još jednom od vas - dodade Lun.

Ona poče da priča. Govorila je istinu, jer Lun je mogao da uporedi sadašnju priču sa onom koju je ona ispričala dok je Rozeli bio odsutan. Ona je to pogađala. Na kraju ona dodade:

— Od ponoći do zore moramo držati otvoren izlaz Qvde u mrtvač­nici, makar morale ubiti čoveka koga ste videli, Ros i ostali izneće zlata koliko budii mogli, a onda će odlučiti šta da sp radi dalje. Ka­mioni su tu u blizini...

— Kamioni za utovar zlata? — upita Lun.

Ona potvrdi. Lun pomisli da bi to odgovaralo njegovom sporazumu sa Rosom, a glasno upita:

— Misliš li da je Ros takva bu­dala da ustupi pola zlata?

— Možda je previše pametan da to učini - odgovori devojka.

Sličan razgovor Lun obavi sa Tili Kesler, pa na kraju saopšti:

— Otvorićemo izlaz i ćekaćemo.Podižući ploču, on zastade. Odne­

kud je đopiralo dozivanje, ali malo kasnije se prekide.

— Lznenadiće se kad nas vide — reče Ro Hač.

Devojke su drhtale od hladnoće, jer posle ponoći bivalo je sve hlad­nije. a i nepokretnost je delovala.

— Da vas smestimo u ovaj veliki sanduk — predloži Makferson i ot­vori poklopac, pa ga brzo spusti s izrazom gađenja na licu.

Sanduk je bio prljav od krvi u ra­spadanju i iz njega je dopro neprija­tan smrad.

— Zašto ih držimo ovde? — upita Ro Hać. — Najbolje je da ih odve­demo kod njihovog novog partnera, pa neka spavaju.

— Potrebne su nam ovde, da se jave Rosu da je sve u redu i neka iziđe — reče L u n . H o ć e t e li, de- vojke?

— Zar imamo izbora? — upita Tili Kesler.

Iz podzemlja opet dopreše daleki, mukli vapaji.

— Da siđemo i izvidimo — reće Ro Hać.

— Same, ti Ostani ovde i pazi na devojke — reče Lun. — Vezane su i ni pod kakvim izgofvorom ih ne od- vezuj.

— Retko' Se događa da mene neko prevari - odgovori Makfer­son. ‘

Lun dade žiiak Ro Haču, pa uze svoju torbu, koja je imala dvostruki kaiš i mogla je da^se stavi na leđa kao ranac. Izvadi gashe granate, proveri pištolj i ponese onu polugu. Slično postupi i Ro Hač, ali on je nosio laki pijuk na dugom držalju.

Opet čuše onaj doziv. Pošto su bili na dnu stepeništa, bilo im je lakše da ocene otkud zvuk dolazi. Kre­nuše. oprezno, u tom pravcu. Lun je dva puta zastajao i proveravao crteže uvećane po snimcima koje je doneo Ro Hač od Line Ronjani.

Onako vezan i zatvoren u kupa­tilo, Veli Ruvet se osećao jadno. Nije bilo nade za spas. Vrativši se s mora, Lun mu je ispričao šta se sve dogodilo. Godinama je Veli Ruvet smatrao sebe najveštijim čovekom, pre svega u Sredozemlju. Granice njegovog »carstva« dosezale su od

polovine Afrike do krajnjeg severa Evrope. On i njegovi kompanjoni prosto su imali neku vrstu tajno priznatog monopola u Sredozemlju. Jedino njihov brod je bio pod nezva- ničnom zaštitom četiri pomorske sile. Tajnim dokumentima ratne eskadre tih država u Sredozemlju prihvatile su obavezu da zaštite »Dropt« i da mu pruže potrebnu pomoć. Istina, svaka od tih sila sma­trala je sebe prvim »zakupcem« obaveštenja koja su ljudi sa »Dropta« skupljali svojom tehni­kom.

A sada je sve to nestalo. Buduć­nost je Ruvetu izgledala mračna. Nagađao je šta li će Lun preduzeti protiv njega. Znao je da ga Lun neće ubiti vezanog. Ali javno žigosa- nje učinilo bi da Ruvet izgubi moćnu zaštitu, a onda bi pao pod udar zakona u svim zemljama, pre svega u Sredozemlju, a i znatno da­lje.

I opet je slučaj promešao karte u toj igri oko zlata. A* promešali su ih i obični provalnici. Ižtiajmljujući usamljenu kuću baš kod-Srednje iz- bočine tvrđave, Lurf hijS iizimao u obzir činjenicu da je ona pogodna za provale. Ta kuća je već više puta bila meta provalnika, ali to se zabo­ravljalo, jer menjali su se zakupci.

Ovoga puta bili su njih dvojica. Obili su kapak u prizemlju okrenut k jugu, gde više nije bilo kuća sve do železničke pruge, koju su zakla­njali brežuljci zasađeni vinogra­dima.

Pošto su brzo obišli veće prosto­rije, provalnici su zavirili i u kupa­tilo. Videći vezanog čoveka, pomis­lili su da se nalaze u skrovištu tero- rista-otmičara. I jedno i drugo je bilo opasno. Stradali bi u susretu s otmičarima, bilo da su obični uce- njivači, ili politički teroristi. A tak­vih je u Rimu vrlo mnogo.

— Bežimo! — viknuo je prvi obi- jač.

Drugi je hteo brzo da izađe, ali se okliznuo i zaneo se prema lavabou. To je iskoristio Veli Ruvet.

— Čekajte! Možete postati bogati!— doviknu im on. — Kuća je pusta i niko neće doći do jutra. Zato. če­kajte da razgovaramo!

Provalnik se vratio iz hodnika da vidi šta je s njegovim prijateljem. Ruvetova šansa je već bila tu.

— Video sam gde domaćini skri­vaju novac — reče on dok su mu vi­lice podrhtavale kao u groznici. — Odvedite me u sobe u prizemlju...

— Kakav novac? — upita proval­nik koji se bio okliznuo.

To je značilo da je već zagrizao mamac. Ruvet je bar mogao da se nada.

— Mene su rođaci ovde zatvorili i naterali da im potpisujem čekove Držače me i mučiti dok ne podignu sav novac sa mojih računa ovde u Italiji i u Svajcarskoj - pričao je on brzo izmišljenu priču. — Ako me odvedete u policiju...

— Nećemo da imamo veze s poli­cijom — reče drugi provalnik.

— Onda uzmite novac i oslobo­dite me, a ja ću vam dati svoju adresu. Dajem časnu reč da ću vam poslati pet miliona lira tamo gde zaželite. To će biti nagrada. Napi- saću ličnu izjavu da sam vam zahva­lan što me oslobađate i da se obave­zujem da vas ne samo nagradim nego i da vam trajno budem zahva­lan. Zakleću se da ćete imati samo ogromne koristi ako me oslobodite— uspeo je da im kaže Ruvet. jer sada su ga slušali s interesovanjem.

— Ali otmičari... - zausti prvi provalnik.

— Oni vam ne mogu ništa. Ja ne znam ko ste, a otmičari neće moći ni da naslute ko me je oslobodio — prekide ga Ruvet. — Oni i nisu opasni, izuzev za mene. Kad mi uzmu novac, ubiće me i reći da sam jednostavno nestao. Možda mi upr­70

ljaju i ime, a ja sam bogat i ce- njen...

— Ima nečeg u ovome što gospo­din priča — reče drugi otmičar.

Ruvet je mogao da odahne. Ispriča da je video gde tobožnji ot­mičari skrivaju novac. On je stvarno i video da Lun uzima svež- njeve novčanice i deli ih Haću i Makfersonu iz jednog kofera na ormaru. Nadao se da tamo ima još novca i da će to odobrovoljiti pro­valnike. Oni ga oslobodiše i odve- doše ga u sobu koja je služila za više namena u improvizovanom stanu za tri muškarca u prostranoj vili od devet soba i više sporednih prostorija.

— O!? — iznenadi se jedan proval­nik kad spusti i otvori kofer.

Obema rukama zagrabio je svež- njeve novčanica. Bilo je tu novca više zemalja, ali pored funti, fra­naka i marki najviše je bilo lira. Stalno padanje vrednosti lire go­nilo je državu da smanjuje veličinu pojedinih novčanica, ali da nesraz- merno povećava njihov broj u opti­caju. Milion lira i nije bila neka ve­lika suma, ali pred njim je bilo mnogo »težih« stranih novčanica. Provalnici sve brzo strpeše u svoje torbe donete da u njima odnesu i nešto drugo od vrednosti.

— Vaš sam dužnik — stalno je grabio priliku da govori Veli Ruvet — Ne samo što čete me osloboditi nego time mi spasavate život. Evo, zabeležite adresu i broj telefona...

— Ostavićemo otvorena vrata, ali ti nećemo odvezati ruke — reče je­dan otmičar. — Ako ne sačekaš da se udaljimo, vratićemo te u kupa­tilo i vezati kako je i bilo...

— Ali adresu ćemo uzeti — reče drugL — Da li je istina da ćete nas nagraditi?

— Istina je, kunem vam se! — uz- viknu Ruvet. — Udesite makar tako da se malo kasnije sam oslobodim.

— Ne staje nas ništa da ga odo­brovoljimo. Ako ne plati nagradu, pamtićemo da nas je slagao — pri^ meti prvi provalnik.

Njih dvojica odvezaše Ruvetu ruke i on ih protrlja. Obijači su imali od oružja samo noževe na pero. ali sada im nisu bili u ru­kama. Uzdali su se u svoju snagu. I nisu shvatili šta im se dogodilo, jer Ruvet je znao i smrtonosne udarce naučene u specijalnoj službi, za j/reme rata. ^ jega je bila sitnica

savlada dva obična lupeža, koji sitom e ne nadaju.'

Kad su se osvestili, malopredaš- njeg sužnja nije bilo. A nije bilo ni njihovog plena. Uplai&eni da begu- nac ne pozove policiju, oni istr čaše u mrak i iz Via del Forte Tiburtino pobegoše svojim starim kolima.

Već pri dolasku u Rim, Veli Ruvet je iznajmio sobe u dva međusobno udaljena hotela. U jednom je bio pri­javljen na svoje pravo ime, a u dru­gom na lažno. U drugom hotelu je u koferu sa pdličiio izrađenim dvo­strukim dnom, imao i lažni pasoš na ime Simeon Maldun. Taj drugi hotel bio je hotel »Vila Pamfili« u Via Noćeta, i do njega je Ruvet mo­rao da uzme taksi. Imao je novac preotet od provalnika, a uspeo je da nađe i svoje dve čekovne knjižice, američki pasoš, kreditne kartice i beležnicu s brojevima telefona i ši- frovanim adresama.

Nije hteo da telefonira iz hotela, već je to učinio iz javne govornice ispred obližnje pošte. Nazvao je je­dan broj i rekao da ima važne novo­sti za nekog od »viših šefova«. Odgo­voreno mu je da sačeka uspostavlja­nje kombinovane veze, pa će dobiti »zainteresovanog«.

Kad je opet dobio vezu, čuo je glas koji mu je dao lozinku »trgo­vac umetničkim nekretninama«, koji se javio:

— Ovde Markus Sombito!Ovo ime uz dodatak da je trgovac

umetničkim nekretninama, značilo je da se radi o čoveku s velikim ov- lašćenjima u Rimu.

— Trebalo bi da ispričam sve što se dogodilo, ali voleo bih da to uči­nim na način pogodniji od telefoni­ranja iz javne govornice. Možete li mi pomoći? — upita Ruvet pošto se i sam predstavi lozinkom »mornar iz Sorijana«.

— Dođite u Via Bresćija dvesta devedeset — odgovori tobožnji Som­bito. — Znam sve o nestanku »Dropta«. Zato je važno da se na­đemo.

— A taj broj u Via Bresćija? Kako da vas nađem? — upita Ruvet.

— To je ulaz u zgradu sa više sta­nova. Sačekaću vas pred ulazom. Znam kako izgledate, pa ću vam se javiti — odgovori nepoznati Ruve- tov sagovornik.

Vreme je strahovito brzo prola­zilo, bar tako se činilo nestrpljivom Ruvetu. Dok je našao drugi taksi i stigao u centar grada, već je prošla ponoć.

Pred zgradom s brojem dvesta devedeset priđe mu čovek kratko podšišane, prosede kose, i jedno­stavno mu pruži ruku:

— Ja sam Markus Sombito. Moja kola su iza ugla. Razgpvaraćemo u njima.

Oni pođoše. Kad se smestiše u kola, tobožnji Sombito jednostavno reče:

— Pričajte. Imam ovlašćenje da čujem sve što možete da kažete.

Veli Ruvet je brzo pričao. Go­vorio je dosta mirno dok nije spo­menuo Donalda Sikerta. Tada se promenio i izraz lica njegovog sabe- sednika, pa je i on sam gubio nit pri­čanja, koja bi dala pravu sliku doga­đaja.

— Lun je uspeo da tako zamuti igru da sada ne znamo šta da uči­nimo — reče Ruvetov sagovornik u jednom trenutku. - Zato se potru­dite det ispričate sve, ali štedeći vreme. Noćas je Ambidekster kre­nuo po zlato. Mi smo ga nadzirali i znamo gde treba da izađe. Kdd mrtvačnice bolnice Santo Spirito čekaće ga čvrst obruč.

71

— Ali Lun će to primetiti — zabri­nuto reče Ruvet. — On i njegovi ljudi raspolažu opasnim oružjima, pa će se probiti, ako ne budu pot­puno iznenađeni.

— Dok mi razgovaramo, Lun i nje­govi prijatelji su u mrtvačnici — reče Markus Sombito. — Ja ne učestvujem u poduhvatu, ali znam da su osmatranja obavljena bez smetnji. Kod novog čoveka koji radi

_u mrtvačnici ušle su dve devojke. Jedna je došla pre, a druga kad su Ambidekster i njegovi ljudi sišli u vatikansko podzemlje. Posle toga, osmatraće je iznenadio dolazak tri čoveka, čija uloga nije bila predvi­đena. ..

— To su Lun, Makferson i Rc Hač! — uzviknu uzbuđeno Veli Ru­vet.

On je pričao kako se dogodilo, da se Lun »zakači« za veliku operaciju za vađenje zlata skrivenog na tako neobičan način. Tražio je da se ne­kako kazni Lina Ronjani što je iz­dala tajne koje mora da je saznala od oca i Džordža Flika.

— Ta zmija je špijunirala i oca, i ljubavnika — Ijutito je zaključio. — Ako je nađem... Naći ću je, jer sve što mi je ostalo, to je Flikova jahta...

— Jahta je već zaplenjena, a de- vojka je pod policijskim nadzorom — reče Sombito. — No, ostavimo sada sve to.^JPričajte mi sve što još smatrate da je važno, jer može da zatreba posle.

— Važno je da se posedne kuća na kraju Via Tiburtino pod bregom na kome je istoimena tvrđava - grozničavo reče RuveL

— Ne verujem da Lun može um­aći iz podzemnih tunela, ali javiću i to o kući koju je iznajmio — reče Sombito. - Svakako nas zanima šta ćemo sve tamo naći. Zna se i kakva kola ima i sada ih sva rimska policija traži

— S Lunom se nikad ne zna... — opet je sumnjao Ruvet

~ Ovo nije London već Rim. Ovde mi možemo da postignemo72

visok stepen saradnje s policijom i obaveštajnim službama drugih država, koje su jake ne samo zbog Rima već i zbog Vatikana. Mnogo šta u svetu počinje ovde — zaključi tobožnji Markus Sombito.

— Treba posesti svaki pedalj tla tamo gde Lun može da se pojavi — reče Ruvet.

I biće — osmehnu se agent. — Već je opkoljen ulaz pod Vatika­nom, a Svajcarska garda počinje podzemnu poteru. Policija je zapo- sela Kaštel Sant Anđelo, opkoliće ili je to već učinila na desetak drugih mesta. Jedino bolnicu i mrtvačnicu uspeli smo da Zadržimo za svoju akciju. Policija ne zna za pravi iz­laz. To zlato mi ipak želimo za sebe. Poslužilo bi da se nastave druge ve­like akcije za pronalaženje zlata skrivenog u ratu i mnogo čega veoma vrednog...

— A gde je moje mesto u svemu tome? — upita Ruvet.

— Nigde - odgovori Sombito. — Mi ne znamo neće li već do jutra sve novine pisati o vama. Lun ume da iskoristi javnost. Policija bi mo­rala da vas uhapsi, a onda... Np, ne treba da se nađete u rukama bilo koje agenture, ili policije. Putujte u Aleksandriju i javite se tamo. Tre- baće nam, ponovo, nešto slično »Droptu«.

— Za to je potrebno mnogo novca — primeti Ruvet

— Biće novca - osmehnu se to­božnji Sombito. - Idite sada, Ruvet I napustite Rim, jer ovde će postati neugodno za vas kad uhvatimo Luna i kad on počne da priča.

— Valjda mu se neće pružiti pri­lika da govori pred sudom?! — uzvi­knu Ruvet iznenađen tom moguć­nošću.

— Možda uspemo da on nestane, kao i to zlato — osmehnu se Som­bito. — Idite sa^a. I budite srećnl što ste se Izvukli iz Lunovlh ruku.

— Ovoga puta bila je to stvarno sreća. Možda ipak neki duh-zaštit- nik brine i o grešnima — nasmeja se Ruvet

— Idite sada. Ruvet! Srećno! - ponovi Sombito.

Zločinac klimnu glavom u znak da je to ipak najbolje, pa se poz­dravi i izađe iz automobila. No, tek što je odmakao pedesetak koraka, a iz dva automobila iskočiše ljudi koji ga ćuteći opkoliše. On zažali što nije poneo pištolj, pa jurnu, po­kušavajući da se probije. Neko mu podmetnu nogu, ali on se spretno prevali i opet se nađe na nogama.

Tukao se jarosno i sa željom da ubije. Dva napadača je tako udario da padoše kao pokošeni. Znao je da Ui je ubio udarcima koji izazivaju moždane udare preko' vratnih krvnih sudova. Sada je utoliko važ­nije bilo pobeći.

Ali bilo ih je mnogo koji su ga napadali.

— Nećete pobeći, jer onda ćemo pucati - opomenu ga jedan oma- leni čovek, stojeći sa strane i držeću u ruci automatski pištolj kakav se viđao kod specijalnih age- na,ta špijunaže.

Odjednom, začu se snažno sista- nje. Nekakva tečnost u mlazu po­godi lice i prsa Velija Ruveta. On dodirnu grudi dlanovima i htede da udari najbližeg protivnika, ali ruke su mu se lepile vukući mnoštvo ne­kakvih vlakana. Činilo mu se kao da je zapao u ružan san. Sada je vi­deo kako jedan od napadača put njega ponovo šalje opasni mlaz čudne tečnosti, koja se pretvarala u hiljade lepljivih konaca i traka. Sve teže se pokretao.

— Dobro je, momci! - reče ma­leni čovek. - Ne bih voleo da smo morali da pucamo ovde usred Rima.

Tečnost istisnuta pod snažnim pritiskom na vazduh se pretvarala u neku vrstu lepljive, sirove gume. Ruvetu je bilo ja,sno da je sve to spremljeno za njega. Tobožnji Mar- kus Sombito je postavio zasedu i prevario ga da mu poveri mnogo šta u lažnom prijateljskom razgo­voru. Ruvet se opusti i sede na ploč­

nik. Napadači prebaciše jSreko njega sivi plašt, da im se ne /Iepi za ruke, pa ga podigoše i povedoše do kola. Ruvet je bio umotan već osuše­nom smesom, koja je ostajala ela­stična, ali je postajala sve žilavija. Tako nemoćan mislio je šta Ii oni hoće.

'Tek kad mu isprazniše džepove, on pomisli da oni žele novac. Da, novac zarađen uz mnogo rizika u proteklim godinama. Nije prošao ni jedan sat, a već su ga u jednoj odaji nečijeg stana pitali gde sve ima novca. Pokazali su mu da su već uzeli njegove stvari iz oba ho­tela.

— Zivećeš samo ako predaš sve što imaš širom sveta — rekao mu je onaj čovečuljak. - Onda ćeš dobiti novi, dobar posao. Sada nas mnogo staju greške tvojih kompanjona, i tvoje. To treba da se plati.

— Ne znam da li sam imao sreće što su me provalnici spasli - reče on ogorčeno.

— Ne govorite besmislice — opo­menu ga omaleni eigent. — Poč­nimo, dakle! Gde sve imate novac i kako je uložen?

— Sve što imam je na tim računi­ma i tu pred nama — odgovori Veli Ruvet.

A g e n t s e o s m e h n u i z a J i l j u č i ;— Još niko nije uspeo da ml se

odupre. Ako ne odmah, ali za neko­liko sati žallćeš što nemaš još šta da kažeš, jer ćeš izbrbljati sve što znaš. Znam ja takve hrabre, .okrutne i na sve spremne ljude. Kad se nađu u škripcu, prskaju kao staklo. Samo prašina ostaje...

Za to vreme Samjuel Makferson je bio u mrtvačnici, umirujući de- vojke koje su brbljale. Konačno je morao da lm veže usta, jer moglo se dogoditi da se njihov glas čuje napo­lju 1 da to nrivuće nečiju pažniu.- Osvrćući se da vidi gde bi mogao da sedne, Makferson se trže od si­gnala koji dobi iz uključenog primo- predajnika. Znao je da poziv ne do­

73

lazi iz podzemlja, jer smetnje one­mogućavaju emitovanje. On za­slade i prepoznade signale koji su se nastavljali. Dolazili su iz njiho­vog automobila, koji je imao mi- krouređaj za slučaj obijanja. Dakle, neko je sada dirao kola.

— To su — reče neko. — Uprav­ljač na desnoj strani, a i opis je taj.

Kola su emitovala i spoljne zvuke čim bi ih neko dodirivao, pa mor­nar odluči da pogleda ko to ugro­žava automobil. On brzo strpa de- vojke u onaj sanduk, pa požuri kroz prolaz kojim se dolazilo u stan. Sa prozora osmotri ulicu i ugleda poli­cijska kola. Nije znao šta da pre- di.usme, jer ugroziće celu operaciju. Pomisli da je možda bolje da sada ne preduzima ništa, pa nastavi da sluša šta govore policajci.

— Javi da smo ih našli — reče je­dan policajac. - Ovo čudo ne treba pokušavati da se vozi. Neka pošalju pauka.

Baš u tom trenutku Makferson je video kako iz mraka istrčaše neko­liko ljudi s oružjem u rukama. Poli­cajci podigoše nike i napadači ih vezaše njihovim sopstvenim lisi­cama, pa ih uvedoše u zadnji deo njihovih kola. Odmah zatim Mak­ferson primeti kako se na više me- sta kreću ljudi koji se brzo skrivaju. Pitao se ko li to opkoljava mrtvač­nicu. Nije znao odgovor, ali bio je siguran da dolazi opasnost.

Jedino što je mogao da preduzme bilo je da se spusti za Lunom i da ga obavesti. On se vrati u mrtvač­nicu, pa povede devojke i prvo njih spusti pod zemlju. Sada je prima­kao sanduk ulažući svu svoju ogromnu snagu. Iskrenuo ga je, namestio ploču i naglo se sagnuo Sanduk je gurnuo ploču i sakrio već zatvoreni ulaz.

Što su tiše mogli, napadači su pro­valili u mrtvačnicu i ušli sa ulice. Druga grupa je u isto vreme pro­drla u stan i unutrašnjim dvori­štem došla do zadnjeg ulaza. Jedni druge su čuli pomoću toki-voki ur­eđaja.74

— Ovde nema nikoga - javljao je jedan od napadača iz prve grupe.

— Ml smo na zadnjem ulazu, ari ni ovde nismo našli ništa. Ni u stanu nema nikog — dodavao je čovek iz druge grupe.

— Radite u tišini, dolazim! - ja­vio je neko od šefova.

Malo kasnije u mrtvačnicu uđe elegantan muškarac u večernjem odelu, čiji se sako svetle boje beleo u mraku kod vra.ta. Kad stiže pod onu jedinu upaljenu sijalicu, on se osvrnu po mrtvačnici, pa pokaza na sanduk.

— Uklonite ga! — naredLSam izvuče pištolj ispod pazuha,

držeći ga uperenog u pod. Njegovi ljudi donesoše metalne poluge i po­češe da snažno udaraju po plo­čama. Jedna se okrnji i oni zavu- kose poiugu u napravljenu rupu. Trenutak kasnije ukaza se stepeni­šte.

— Uzmite stepenište na nišan mašinskih pušaka - naredi čovek u večernjem odelu.

Kad je to bilo učinjeno, on priđe i džepnom lampom osvetli stepeni­šte. Dole nije video nikog, pa se oprezno približi i kleče da vidi da­lje duž podzemnog hodnika. Radoz­nalost natera i ljude sa mašinskim puškama da se naxlnesu nad stepe­nište i pogledaju. Odjednom popa- daše. Odjeknuše nehotično ispa­ljeni rafalL Padajući, ta dva čoveka povukoše i onoga u večernjem odelu.

— Ne možemo da pucamo... Oni su dole, mrtvi, ili bez svesti — reče najbliži čovek držeći uperen pištolj u pravcu podzemnog prolaza, ali držeći se kao da će svakog tre­nutka morati da bežL

Pošto je sve bilo mimo. on se po­lako prinucao. Bacio je svoj šešir dole u otvor, aJi opet ništa. Sada je prikupio hrabrost, jer stigoše još dva agenta s lakšim mašinskim puš­kama. pa uzeše na nišan stepenište na čijem dnu se beleo sako večer­njeg odela

— Ne pucajte! Sef je pao dole. a tamo su i Bak i Trej — upozori ih čovek s pištoljem i poče oprezno da napreduje.

Prvo pođe nogama, pa onda poče da se saginje. U jednom trenutku samo se surva niz stepenište.

— Držite se dalje! — naredi neko.Agenti poslušaše i ostadoše da

drže prolaz na nišanu. Stiže pro- sedi, kratko podšišani čovek roša- vog lica, ogrnut lakim sivim ogrta­čem. On preuze toki-voki i javi šta se događa.

— Primam! - reče na kraju.— Gasovi! Taj koga čekamo upo­

trebljava gasove za uspavljivanje. Čekajte da dođu ljudi opremljeni gas-maskama! — začu se zapovest.

Napadači su se osvrtali dok ih je podilazila jeza. Prošlo je više od pola sata dok su stigla dva u čudna odela obučena čoveka. Iipali su gas maske i oprezno se spustiše niz ste­penište. Pomoću ugrađenih radiou- ređaja, pošto izbaciše gajtan sa an­tenom, mogli su i uprkos maskama na licima da jave šta vide.

— jjve vezane devojke... Izreše- tane su rafalima naših ljudi. Jedan naš je ranjen... Gospodin u večer­njem odelu je slomio ruku, jer stoji mu tako da je to nedvosmisleno... Sada ćemo pogledati malo dalje...

U tom trenutku je zapraštalo. Maskirani su popadali, ali jedan je mogao da javi:

— Tle je minirano. Nagazili smo na nešto, ali ja nisam ranjen... Samo mi je odeča poderana... Moj pratilac je prilikom pada poreme­tio masku, pa je uspavan... Živ je. ali ne reaguje, kao ni ostali...

— Povucite se! — naredi, takođe radio-uređajem iz ruke, čovek u si­vom ogrtaču. - Treba nam pojača­nje.

Covek sa gas-maskom iziđe, ozno- jan po delovima lica koje maska nije pokrivala. Udaljivši se od ot­vora na podu mrtvačnice on skide masku šumno dišući. Čovek u si­vom ogrtaču mu priđe i reče:

- Smirite se, serđente. Možda vam je sve ovo čudno, ali znajte da ste dodeljeni da pomognete specijal­nom odredu. O svemu što ovde bu­dete videli moračete da čutite. Ja­vili smo da dođe nova pomoć.

Kad je sišao u podzemlje, Makfer- son je hteo da do ugla hodnika od­nese i obe devojke, ali setio se da one sada neprijatno smrde, jer su se nakupile zadaha u kovčegu. Zato ih ostavi da leže gde jesu.

Neko vreme mislio je da tu sa­čeka Luna, ali onda pomisli da je bolje da ga što pre obavesti. Zato na nekoliko mesta na tlu postavi eks­plozivne nagazne bombice, koje su mogle eventualno samo da lako rane čoveka. Bila je to Lunova ručna izrada na bazi fosfornih je­žića obučenih u meke košuljice, koje su se palile. Ako neko pođe tuda nagaziće ih, pa će ga eksplo­zije. plamen i dim uplašiti i zadr­žati.

Pošto je proverio da li je uzeo svu opremu, on popravi torbu na le­đima, pa onako glomazan, pognut krenu napred. Na pedesetak ko­raka naiđe na veći hodnik. Pođe desno i oslušnu. Ništa se nije čulo. Pogleda po zemlji, ali tragove je bri­sala voda, koja je polako tekla po tlu, prljava i smrdljiva. Levo je vlaga bila stvorila žitko blato. Po poremećenoj površini proceni da je tuda neko prošao, ali nije bio sigu­ran u to.

Još gore u mrtvačnici Lun je ru­kom pokazao pravac kojim će se kretati. Sada je, dakle, trebalo ići levo. Makferson pođe. ali opet se nađe na mokroj podlozi. Voda je dosezala do gležnja,. a podzemni hodnik se račvao pod oštrim uglom. Makferson pogleda nisu li ostali kakvi tragovi na zidovima, ali ne nađe ih. Konačno zaključi da je pogrešio što je pokušavao da se sam kreće podzemljem. Moglo je da se dogodi da se izgubi u lavirintu

75

podzemlja. Zato se on vrati na me- sto sa koga je video stepenište i dve devojke pored njega.

Čuo je kad se ulaz otvorio, pa je tamo bacio gasnu bombu, koja je nečujno ispunila prostor uspavalja- jućim gasom, koji se dizao uvis. Tako se dogodilo da su ljudi s ma- šinskim puškama pali i nehotično ispalili rafale, pogađajući nesrećne zločinke.

Makferson se prvi put u životu stresao od jeze koja ga je podilazila. Nije mogao lako .da diše, jer je držao gasne filtere u nozdrvama. pa je čekao da prođe vreme za koje će gas prestati da deluje. No, pre toga su stigli ljudi s gas-maskama~

Gotovo je izgubio filtre iz nosa smejući se zbog nespretnog bekstva onog čoveka u specijalnoj odeći za zaštitu i s velikom gas-mas- kom na licu. Za njim se vukao gaj­tan za antenu. Kad je nastao pra­sak, pod njegovim nogama smešno je podskočio i pobegao ka stepeni­štu, gde je pao preko uspavanih age­nata.

Kad je onaj drugi s maskom ostao da leži, Makferson je pogodio šta se dogodilo. No nije sprečavao onog drugog da se povuče. Makfer­son je iza ugla sada prebrojavao preostale gasne i ručne bombe, municiju za svoje koltove i sve što je moglo da se upotrebi. Imao je i nekoliko alatki, tanko, ali čvrsto uže i paketić hrane. Proverio je svoje gasne filtre za nos i opet se vratio na mesto sa koga je mogao da vidi stepenište, a da bude zaklo­njen.

XI- Možda bi bilo bolje da smo ost­

ali gore i sačekali — reče Ro Hač u jednom trenutku. — Taj doziv, ili jauk, već šta je bio, može da dolari sa bilo koje druge strane.

- A šta ako su devojke bile lažni mamac? — upita Lun. — Možda Ambidekster sada vuče zlato na neku drugu stranu. Bolje je da sami

pogledamo šta se sve događa. S gas- nim bombama u podezmlju smo jači od svih njih.

Nastaviše idu, i u jednom tre­nutku, kada se nađoše naspram nekog bočnog hodnika, bolan vapaj stiže do njih. Sada je glas bio jasan i oni zaključiše da je u pitanju muš­karac. Lun oprezno osvetli hodnik i pođe njime. Svetio je razgonilo mrak, i u jednom trenutku oni ugle­daše gomilu zemlje i kamenja, iz koje jfe virilo nečije telo.

— Čuje li ko, ljudi? — već oslabe- lim glasom vikao je dopola, zatr­pani čovek.

Oko njega bile su rasute boce, a dopirao je i miris prolivenog vina, pomešan s memljivim vazduhom podzemlja.

— Prokleti bili... Pijani ste, pro­kleti lupeži — proklinjao je nesreć- nik.

Lun mu priđe i osvetli mu lice. Nesrećnik zaštiti oči i upita:

— Jeste li se konačno setili da sam u podrumu? Jesi li ti Mario?... Evo provalilo se pod mojim no­gama... Uh! Boli me užasno... Iz­gleda noge su mi slomljene...

— Šta se dogodilo? - upita Lun.— Ko ste vi? — umesto da odgo­

vori, reče povređeni.— Ćuli smo dozivanje u pomoć,

pa smo došli — reče Lun. — Kako ste se vi našli ovde?

— Sišao sam u podrum, po vino. Odjednom se nagnula stelaža s bo­cama, sve se srušilo, a ja sam pro­pao u mrak. Gde sam? — upita pov­ređeni.

— Ovo je neki napušteni po­dzemni prolaz — reče Lun. - Niste mi rekli ko ste.

— Zovem se Virđilio Fika, šešird- žija sam Živim gore u toj staroj i nesrećnoj kućL Teško se živi, pa pri­mam ljude na kartanje i uslužim ih pićem. Oprostite mL.. Pomozite! — već malo ohrabren, ispriča povre­đeni.

Sada Lunu i Haču dobro dođoše alatke i oni brzo otkopaše šešird-

76

žiju. Bila mu je slomljena leva potko- lenlca. a desna noga samo natu- čena. Lun ga uspava, a onda reče Haču:

— Pokušaj da se popneš, a da ne rušiš dalje. Pogledaj izlaz i sve što ti se učini korisnim.

Hač osvetu srušeno mesto i pri­mati na jednoj strani kraj drvene grede, koja je služila kao podloga bačvama i stelažama s bocama pu­nim vina. On se pope na gomilu zemlje, odskoči s nje i uhvati se za kraj grede. Ona je izdržala težinu, i on se podiže pomoću mišića, a onda se pope. Iskrenu se i nađe u po­drumu. Odatle stiže do stepeništa. Odozgo je neko dozivao:

— Virđilio! Jesi li otišao na spava­nje, ili ćeš već jednom doneti to vino?... Virđilio... — psovao je boga i svece neki promukli glas.

Ro Hač se pope i srete pripitog ćoveka, koji se držao za dovratak podrumskih vrata i ljuljao se za­jedno s vratima. Hač je znao šta se događa, pa priđe i veza čoveka koji se smejao, i ne videći lice onoga koji ga je zgrabio. Hač mu zalepi i veliki flaster preko usta, pa ga gurnu pod stepenište, koje je iz pri­zemlja vodilo na sprat. U prizemlju je bila šeširdžijska radionica, iz koje su jedne stepenice vodile na sprat. Hač osmotri okolo i zaključi da je to jedna od onih starih kuća sagrađenih na tesnom prostoru između dve veće. Osnovica kuće je bila mala, pa i na spratu su bile samo tri sobe. U jednoj, čija vrata Hač zateče otvorena, sedela su još tri čoveka za stolom na kome su bile rasute karte za igru. Jedan igrač je dremao oslonivši se čelom na svežanj novčanica. Druga dvo­jica su igrali neku kockarsku igru u novac, često plaćajući jedan dru­gom papirnim novčanicama, ili be- ležeći sitne iznose. Hač ih je iz hod­nika posmatrao nekoliko trenu­taka, a onda gurnu k njima gasnu bombu male snage, pa brzo zatvori vrata. Namesti filtre u nozdrve, ko­

jima se štitio kao da ima gas- masku, pa uđe. Veza i ta tri koc­kara, pa pođe da obiđe stan.

Tiho je otvorio vrata. U spavaćoj sobi spavala je jedna žena glave po­ložene na veći jastuk i pokrivene manjim. Valjda su joj smetali gla­sovi kockara, pa ih je tako priguši­vala. Hač nije hteo da je uplaši već joj pred lice prinese malu polu- loptu, iz koje istisnu potrebnu koli­činu gasa.

Odmah zatim on se vrati u po­drum i obavesti Luna šta se dogo­dilo.

— Moramo se prvo obračunati sa Ambideksterom, pa tek onda po­moći ovom jadniku — zaključi Lun.

Vraćajući se u veći hodnik, oni za- čuše kotrljanje i glasove. Odmah ugasiše džepne lampe i zaklonište se uz izbočinu nastalu podzemnim pomeranjem tla ko zna kada.

Prvo se pojavi svetio, pa onda, pod teretom pognut. Laprag prođe vukući i kolica. Za njim naiđe Ros. samo vukući kolica.

— Drugi put vući ćeš samo jednu kasetu — reče Ros. — Brže će ići tako. Sto kilograma je mnogo da se prenese više puta. Ipak, mi nismo nosači...

— Koliko ko prenese, toliko mu pripada — smejući se pod teretom, reče Laprag.

— Čekaj, nešto se čuje! — uzviknu Ros.

Oni oslušnuše neko vreme. La­prag spusti drugu kasetu.

— Kod sledećeg poluskretanja, gde se sastaju dva veća hodnika, desno je prolaz do mrtvačnice. Otuda se nešto čuje — tiho reče Ros.

— Kako uspevaš da se snađeš ovde u podzemlju? — takođe tiho, upita Laprag.

— Imam nacrt. To je kao i plan ulica, istina bez natpisa — odgovori Ros.

U tom trenutku napred odje- knuše rafali mašinskih pušaka. Ros i Laprag su napregnuto gledali

77

dokle su dopirale njihove svetiljke, a onda ih trže glas iza njihovih leđa;

— Rvike gore! Naslonite se na zid dlanovima! — naredi Lun.

— Brže. jer nervozne su mi ruke. pa možda zapucam pre nego što bi­ste vi to želeli — opomenu ih i Hač.

Oni poslušaše. Lun i Ha,ć ih brzo vezaše strukovima konca čvrstog kao čelična žica za pecanje ribe. Stegli su malo jače. da bol bude opo­mena protiv svakog pokušaja ot­pora. Dok je Lun požurivao Rosa da ispriča šta se događa Hač je preneo kasetu i dovukao kolica sa zlatom.

— Ti možeš ovde sam. Ja idem malo dalje da oslušnem šta se do­gađa — reče Hač kad je završio po­sao.

— Čekaj dok čujemo šta se ovde dogodilo — zadrža ga Lun.

Ros poče da priča kako su počeli da se probijaju ka Vatikanu. Lun mu reče da to zna, pa neka priča dalje. Ros je pričao i ne razmišlja­jući o tome da bi možda nešto mo­gao da prečuti. Samo u jednom tre­nutku upita:

— A kako ste vi stigli ovamo?— Zar to i sami ne možete da

pogodite!? — začudi se Lun.— Da, trebalo je odmah da

znam... Cim znate šta je bilo tamo iza Vatikana, nije teško pogoditi da ste razgovarali sa Anorri - reče Ros.

— Bili smo mi i tamo odakle ste vi krenuli — reče Lun. — Cak smo primili i emitovanje sa slo­bodnog prostora u Vatikanu.

— Trebalo je da uklonim iz usta te zube pre polaska po zlato— reče Ros.

— A. tako? To znači da niste hteli da se držite naše pogodbe— zaključi Lun. — No ostavimo sve to i pričajte kako ste stigli ovamo u ne baš najboljem sta­nju. To se dobro vidi.

Ambidekster potvrdi klima- njem glave da je Lunov zaklju­čak tačan, pa nastavi da priča.

Kajao se što je tako brzopleto upao u davno postavljenu zamku. Psovao je starce za koje je trebalo znati da su spremni na sve kada su izdržali da dece- nijama čekaju zapovest da iz­vade zlato. Istina, oni su se pla­šili jedan drugog, ali na kraju se pokazalo da su mogli i da se spo­razume) u.

— Potcenio sam starce — zak­ljuči Ros. — Lck i Meves umalo nisu još jednom zapečatili tajnu zlata.

On zatim ispriča šta se dogo­dilo pošto su se samo on i La- prag spasli od gušenja, više sre­ćom nego veštinom.

- Izvukli smo ovoga puta samo hiljadu kilograma, ali po­krenuli smo samo sto pedeset Treba da se vratimo po ostalo, a možemo izvući i još koliko nam treba — objasni na kraju Ros.

No, Lun ne st’ie da išta kaže, jer začu se muklo prskanje. Bile su to Makfersonove nagazne »ža­bice«, koje su oterale ljude s gas — maskama. Hač upita da li da zarobljenicima veže za noge ko­lica s teretom zlata, sa čim se Lun složL Radili su u žurbi, jer Lun je pogodio da to Makferson, povlačeći se pred nekim, spre­čava napredovanje protivnika nagaznim žabicama. Kad progo­vore mornarevi koltovi kupljeni u Napulju i već isprobani kod Veletrija, odjeci će biti mnogo jači.

Hač je prestigao Luna i s pišto­ljem u ruci je trčao uprkos blatu koje se lepilo za donove.

- Dolazim, tatice, budi bez bri­ge! — vikao je kad ga je ugledao iza raskrsnice.

— Eh, ti luda momarčino! Neka do sto đavola idu sve ove katakombe i ovi lavirinti, mora- ćeš da spasavaš samoga sebe, jer kilavo je počelo — raportirao je Makferson.

78

— Ne pominji đavole, jer ovde su blizu i mogli bi da se odazovu— šalio se Ro hač.

Lun ga obiđe i upita mornara šta se događa. Izostavljajući ovoga puta psovke i kletve, da bi brže kazao no što je važno, Mak- ferson reče:

— Našli su naša kola. Neho­tično su ubili obe devojke. Ja se povlačim pod borbom

— Miniraćeiho prolaz ovde — reče Lun. — Udesićemo da ih što duže zadržimo.

— Ima li stvarno tog zlata? — upita Makferson.

— Ima, tata Same. ima — odgo­vori Ro Hač. — Samo nema ko da ga nosi. a gužva počinje.

— Odmaknite se, i molim vas da ne govorite ništa dok ne bu­dete najmanje sto metara daleko— reče Lun. — Postaviču gasne i eksplozivne mine. na trideset koraka jedne od drugih. Imam zvučne upaljače. Jedan pucanj, ili izgovorena reč, svejedno, one će da opale. Gasne prvo kao opo­mena, a onda i eksplozivne da privremeno zaruše prolaze.

Makferson i Ro Hač su znali šta znači sve ono što je Lun re­kao. —pa se udaljiše. Lun brzo obavi posao, pa se i on povuče. Objasni Makfersonu da on i Hač još treba da vide gde je skrovište zlata i uzgred ponesu još nešto. Na kraju ga obavesti da se još jedna slučajnost umešala, ali ovoga puta u njihovu korist. Pro­našli su jedan do sada skriveni prolaz, koji se otkrio pod tere­tom šeširdžije i polica s bocama vina.

— To je dobro! — uzviknu mor­nar. — Neka ide do vraga bol­nička mrtvačnica! Ne bih voleo da još jednom vidim one devojke.

— Lakše, Same — upozori ga Lun. Moglo bi da dođe doprerane eksplozije onih mina što sam ih postavio.

Mornar odmaJinu rukom, jer Hač htede da izvali neku svoju šalu. No, Lun ga zakloni i potisnu pred sobom rečima;

— Požurimo, ako hoćeš da vi­diš ono zlato.

— Oni se vratiše do Rosa i La- praga. kojima Lun ispriča šta se događa.

— To znači da je neko otkrio ceo naš poduhvat — reče Ros. — Gde je sada čovek koji me je držao na vezi?... Rekli ste da se zove Veli Ruvet.

— On je dobro vezan, ali nije ga niko čuvao, pa je neka slučaj­nost mogla da se umeša - odgo­vori Lun.

— Onda smo propali, jer Ruvet će obavestiti agenture s kojima radi, a one će pokrenuti policiju i sve snage koje mogu da nas gone — reče Ambidekstar.

— Ni nas ne bi rado ispustili iz ruku — reče Hač.

— Pod onim »nas« mislio sam i na vas i na nas, jer sada smo u istom sosu - odgovori Ros.- Bolje reći u istom blatu - nasmeja se Hač podižući nogu s hrpom blata koje se lepilo za obuću.

— Požurimo! Treba se nekako izvući - reče Laprag.

— Hajdemo — složi se Lun i odveza noge Rosu.

— I moje noge su vezane - podseti ga Laprag.

— Vi ostanite. Dovoljan nam je i on — odgovori Lun pokazujući na Rosa.

— Ali ja mogu da ponesem još sto kilograma zlata - dodade Laprag.

— Dobro kaže čovek — nas­meja se Hač. — Kao tovarno lice biće nam vrlo koristan.

Lun se složi i oni povedoše i Lapraga. No. baš kad se pribli- žiše mestu na kome je stajalo zlato prebačeno iz skrovišta u hodnik, ugledaše kako ona dva kamena bloka ispadaju. Otuda pro-

79

viriše vojnici Švajcarske garde. To je bio znak da je neko brzo otkrio sve detalje u vezi sa tajnom skrive­nog zlata.

— Nateraćemo ih da se po­vuku — reče Hač.

Lun mu klimnu glavom i on otvori vatru. Gardista koji beše provirio, naglo se povuče. Lun protrča pored zida i pod Haćo-

vom zaštitom ubaci bombu u skrovi- šte. Malo kasnije sam proviri i ugleda osvetljeno skrovište. Razba­cani kosturi, leševi ljudi koji su sti­gli sa Ambideksterom i uspavanih nekoliko gardista davali' su stra­vičnu sliku smrti. Lun natera Rosa da se nakloni i pogleda.

— 21a dobar deo ovoga si ti kriv — reče Lun. — Ali sada se pričuvaj...

No. Lunova opomena dođe kasno. Kroz ulaz u sklonište iz pravca Vatikana naišli su novi gardisti i pucali. Ros skliznu kod več iznetih kaseta sa zlatom.

— Možda je ovako i pravo — reče Lun. — Ro, odveži Lapraga i neka ponese dve kasete pod ru­kama. On to može.

— Možemo i mi po jednu — pri- meti Ro Hač.

— Bolje da imamo slobodne ruke i pokrete — reče Lun. — Treba još da stignemo do Mak- fersona i da obavimo nekoliko poslova.

— Eno tamo je bačena jedna torba — reče Laprag. — U njoj

su već montirana punjenja eksplo­ziva. Treba ih samo potpaliti.

— Ponečemo ih — prihvati Lun.

Hač je odvezao Lapraga, ali ga je držao na nišanu svog pištolja. Zločinac postavi dve kasete na one ostale, pa im vešto priđe i ponese ih pod rukama. Odmah zatim oni krenuše. Stotinak me­tara dalje Lun nađe pogodna udubljenja gotovo pod tavani­cama hodnika, pa tu stavi eksplo­

ziv, ali ga nije sam palio, jer ne bi bilo prvi put da neko nekome podmetne umesto sporogoreče onu opasnu, trenutnu.

— Ti ćeš paziti na njega, a on neka upali — reče Lun. — Posle neka opet uzme zlato i nosi. Budi oprezan s njim. Dok vi to oba­vite, ja idem da pozovem Sama. Ostatak eksploziva nosim so­bom.

— Ja nemam kud, ako neću s vama — reče iskreno Laprag.

— Nikad se ne zna — reče Hač. — Možda vam je život doja­dio, pa strugnete da bežite.

No, Laprag nije pokušao ni da beži, ni da napadne Ro Hača. Već je bio svestan da se s ovim ljudima ne može lako na kraj. On opet podiže kasete sa zlatom i stiže da dovoljno odmakne pre nego što se eksplozija zaori. Hač mu reče da sačekaju dok se dim i prašina slegnu kako bi videli učinak eksplozije. To je potrajalo neitoliko minuta i tek tada snop svetla se probio do mesta na kome je hodnik bio zatrpan.

— Ne možemo ispitivati da li je prepreka nesavladiva za brzo raščišćavanje — smejao se Hač.— Ali ko god joj priđe, moraće da misli hoće li još šta da pada tamo gde je eksplozija rastresla zidove i ?trop.

Kad stigoše u uski hodnik kod tri ostavljene kasete i kolica, Lun i Makferson su već bili došli. Po­češe kratko savetovanje o tome šta da se radi.

— Miniraćemo prvo ovog momka da ne pokuša da beži - reče Lun. — Posle toga ostaje nam da zarušimo prolaz ovim pravcem, pa da odnesemo zlato i izvučemo nesrećnog šeširdžiju. Mnogo teže biće otići iz Rima...

— Ja mogu da vam pomognem — javi se Laprag. - Hoću li dobiti neko obećanje u zamenu?

— Verovaćete obećanju? — upita Lun.

80

— Samo ako ga dobijem — os- mehnu se zločinac. — Ja znam šta vi o meni mislite, ali...

— Sta mislite? - bio je radoznao Ro Hač.

— Pa... Učestvovao sam... Vi znate u kakvim sve zločinima — odgovori Laprag. — Vi mislite da treba da umrem.

— I treba, ti od vražjega tkanja upredeni zlikovče! — upade Mak- ferson.

— On treba da umre, ali to ne mora da bude od naše ruke — zak­ljuči Lun. - Za koji dan goniče ga sva italijanska policija i desetak svetskih agentura. Celog života tra- žiće ga makar zbog ovoga što se dogodilo ovde.

— Pa, bežaću — smrknuto reče Laprag.

— Dobićete šansu da nestanete iz Rima sa jednom kasetom zlata — reče Lun. - A sada ću vam staviti na leđa radio-minu, koju samo ja mogu da skinem. Ne pokušavajte da bežite, jer svaki od nas ume da je aktivira. Ako to ne učinimo, na­kon tri dana sama će spasti s kože i postače bezopasna.

— Moram da trpim sve što je nužda. Nemamo mnogo vremena — odgovori Laprag. — A tri dana i pedeset kilograma zlata za mene su zaista velika šansa. Mislim da ni­kada više neću...

— Takvi uvek počinju iznova — reče Makferson i nešto ružno op­sova.

— Pijanici, narkomanu, pa i ubici ima spasa samo ako jednom ume zauvek da prestane — smelo odgo­vori Laprag.

— Premestite se tamo kod uspa­vanog ranjenika — reče Lun. — Ja ću sa ostatkom eksploziva da zaru- šim ovaj prilaz. Sada mogu sam da ga potpalim, jer fitilji su isprobani.

— Mogu ja da ga opet upalirri — reče Laprag. — Videćete da umem da držim reč. Nije mi se sviđalo ni to što Ros nije hteo da drži svoju.

Lun ne reče ništa, već im rukom dade znak da idu. Nekoliko minuta kasnije Lun je na odabranom me- stu, blizu napukline iza koje su se sakrili on i Makferson kad su čuli da dolaze Ros i Laprag. postavio eksploziv. Eksplozija je usledila tre­nutak kasnije nego što je Lun čuo da je eksplodirala mina s upalja-

, čem na zvuk. Ta eksplozija mogla je zavarati napadače da i ne čuju ovu ovde.

Malo kasnije Lun se vrati i oprezno pogleda posledice eksplo­zije. Bio je siguran da svakome treba najmanje dva sata da otkopa prolaz, jer rušenje beše zahvatilo više od četiri metra od mesta mini­ranja. To je značilo da je rušenje ve­liko i da se proteže i tamo ka izlazu u veći hodnik.

Cim Lun stiže i kaza da je sve u redu, Hač i Makferson podigoše še- širdžiju. Lun im reče da sačekaju dok »opremi« Lapraga.

— On će moći da vam doda ranje­nika, a posle i zlato — objasni Lun.

Pola sata kasnije svi su se nala­zili u još uvek zadimljenoj i zagušlji­voj sobi u kojoj su spavali kockari.

— A sada? — upita Ro Hač.— Smem li ja da predložim ne­

što? - upita Laprag.— Sve treba čuti - klimnu gla­

vom Lun.Laprag ih obavesti o postojanju

skrovišta u nekadašnjem skladištu sira. Lun odmah odbi da se ide tamo, jer nije ni slutio da više nema niko živ, izuzev Lapraga, koji o tom skrovištu zna.

— Nama je najteže da se udaljeno iz neposredne blizine — reče Lun.

— Onda pustite mene da odem i dovezem kamion sa kontejnerima, koje smo sprejnili da utovarimo zlato i da ga predamo železnici do neke udaljene luke. ili nekog pogod­nog mesta — reče Laprag.

— To zahteva da neko stalno bude blizu tebe — reče Lun.

— Pustite da odem ja — reče Ro Hač. — Igraćemo ulogu napitih ve­seljaka i stići do tog skrovišta. Sve

81

vreme držaču u šaci otpremnik za izazivanje eksplozije. Ako šta po­kuša, Laprag će se raspasti kao da je protruo.

— Dobro - složi se Lun. - Drža- ćeš stalno uključen i svoj primopre- dajnik. Tako češ nas na vreme oba- vestiti bilo šta da se dogodi, a ču- čemo razgovor ako vas zaustavi po­licija.

— Eh, nas dva anđela idemo da se pre svitanja poklonimo svetom me- stu za spravljanje sireva - zanove- tao je Ro Hač.

Lun je bio shvatio da je uzbuna u Rimu ogromna pa je rizik sa Lapra- gom postao prihvatljiv. I nije se pre­vario. Policija je više puta zaustav­ljala i legitimisala »pijane« momke, ali oni su uspeli da se provuku do Monte del Galo. Policija je više pa­zila na one koji odlaze iz jednog zamišljenog kruga potere, pa su Hač i Laprag uspeli da dovezu ka­mion sa kontejnerima.

Na kraju Lun reče Lapragu:— Sada čemo te osloboditi mine.

Ostavičemo te ovde uspavanog. Po­red tebe biće tvoja kaseta sa zla­tom. Cim se probudiš nestani, jer poslaćemo lekarsku pomoć pov- ređenom.

Bilo je već svanulo kad su Ro Hač i Makferson ušli iza kontejnera, a Lun zauzeo mesto za upravljačem. Bili su rešeni da pruže otpor poli­ciji, ako ih zaustavi neka patrola. Međutim, grad se budio, a u po­dzemlju jo^ uvek nije bio otkriven put kojim su Lun i ostali sa njim pobegli.

U ranim jutarnjim vestima jav­ljeno je da se u podzemnim hodni­cima od Kaštela Sant Anđelo do Vatikana nalazi opkoljena grupa pljačkaša arheološkog blaga. O zlatu nije bilo ni reći. Neko je mo­rao naći, u hodniku kod skrivnice, zlato koje su tamo ostavili, i si­gurno su organizatori potere za Lunom znali šta se događa. No, za javnost će možda zauvek ostati tajna šta se tamo događalo.82

Policija je dva puta zaustavila Lunov kamion, ali on je pokazao već davno pripremljena doku­menta za prevoz apotekarskih bo­čica u kontejnerima. Sjajno maski­ran, nije odgovarao nijednoni opisu progonjenih, pa je mogao da na­stavi put bez incidentS,.

Na početku poljane koju od zgrada i neuređenog zemljišta blizu tvrđave deli Via Fjorentini, Lun zau­stavi kamion i ugasi motor. Otvorio je poklopac motora »da ga ohladi«, a sam je pregledao ispravnost toč- kova. Tako je izgledalo ono što je radio, ali stvarno on je slušao emito- vanje iz kuće u kojoj su stanovali on, Makferson i Hač.

U jednom trenutku skriveni mi- kro-otpremnik je emitovao nečiji razgovor:

— Morali bismo se podeliti u dve grupe, pa da jedna malo odrema. Ovako se može dogoditi da svi uspavamo — rekao je jedan od ljudi u zasedi.

— Ima nas dovoljno — odgovori drugi. — Polovina, odnosno devet ljudi mogu da se odmaraju.

Naređenja su jasna i izričita: odmah rafalima vatru u noge onih koji priđu!...

— Onda, koja grupa ide prva da prilegne? — pitao je onaj prvi.

— Neka bude vaša, poručniče — odgovori drugi čovek u zasedi.

Lun se pope u karoseriju i javi Makfersonu i Haču da je otkrio za- sedii.

— Dakle, moramo što pre iz Rima — zaključi on na kraju.

— Što pre na otvoreno more! — uzviknu Makferson. — Nikada više me nećete uvući u podzemne lavi- rinte Rima, svih mu sedam brežu­ljaka i tri hiljade godina postojanja! — psovao je Makferson.

— Smanji mu starost za deseti deo od tih tri hiljade godina — ispravljao ga je Ro Hač.

— Zaustaviću se na pogodnom mestu da pokupujemo ono što nam je najpotrebnije — reče Lun.

- Ne zaustavljaj nigde do broda - reče Makferson. - Danas će brod uploviti u luku Teracina. Tamo imam prijatelja, starog ri­bara Matarelu. S njim ćemo se snaći i kako da utovarimo ovih dve stotine kilograma zlata, a da to niko ne vidi.

— Stari je u svom elementu. Već preuzima komandu nad brodom

udaljenim više od sadamnaest mi­lja — smejao se Ro Hač.

Lun ih je slušao, ali misli su mu bežale u daljinu. Bio se zaželeo svoje verne i divne Džejn Vitington. Ovoga puta poseta Italiji pretvorila se u mučni obračun sa zločincima izuzetne vrste. Imao je osećaj kao da je udario po žitkom blatu, koje se opet sklopilo na mestu gde je bilo zasečeno.

KRAJ

83

84

Rene Pops

KRSTARENJE

Sunce je bilo na zalasku, crveno i daleko. Morski talasi su poskaki­vali i nestašno udarali o bok broda. Na palubi turističkog broda »Ernis« bilo je puno sveta. Neki su se odma­rali u ležaljkama, a veća grupa je šetkala gore-dole, kao da je u nekoj prometnoj ulici velegrada. Vetar se poigravao lepršavim ženskim halji­nama, a putnice su se koketno smeškale, ne pokušavajući preter- ano da se suprotstave tom nevalja­lom saućesniku muškaraca.

Mladi Ferer je lagano prošetao brodom i diskretno osmotrio da li je sve u redu. Krstarili su već dese­tak dana, imali lepo vreme i sve se odvijalo po planu.

— Gospodine Ferer! Gospodine!Mladić zastade, okrete se prema

staroj bogatašici, gospođi Vens, i uljudno se nakloni.

— Mog Henrija boli stomačić - reće mu zabrinutim glasom. — Veoma je neraspoložen. Htela bih da mu se za večeru spremi nešto lako... brinem. Mogli biste da ga pregledate.

— Preneću vašu želju kuvaru, go­spođo Vens. No, što se tiče pregleda, ne znam. Na brodu nemamo veteri­nara.

Starica Ijutito odmahnu rukom i kitnjast nakit zazvecka na njoj.

— Bude li se dogodilo nešto mom dragom Henriju, tužiću vas.

— Suviše ste strogi, draga go­spođo, a zaboravljate da ste nam upravi vi i vaš Henri najdraži gosti. Ako vašem ljubimcu i sutra bude loše, čim se usidrimo u Flabatu,

lično ću ga odneti na pregled — reče Ferer, ponovo se nakloni i brzo se udalji. Kad je stigao do hod­nika s kabinama, zastao je .i izvadio maramicu iz džepa. Obrisao je čelo i tiho uzdahnuo. Gospođa Vens je bila izuzetno težak gost, a da nes­reća bude veća, obožavala je da krsta.ri »Emisom«, i svake godine je među prvima dolazila na njihov brod.

Vrata šeste kabine se otvoriše i pojavi se dugonogi gospodin Dej- vid. Klatio se u hodu i smešno savi­jao noge u kolenima. Voleo je da pije. ali često nije znao šta je. dosta, taico da su morali da ga po koji put i vode do kabine. Imao je pedesetak godina i izgleda da je njegov organi­zam ipak dobro podnosio alkohol. Bio je zgodan i prilično mladolik.

Ferer se nasmeši i brzo se za­kloni iza zavese. Dejvid je bio srce od čoveka, ali nije umeo da pije sam, a Ferer nije bio raspoložen da mu pravi društvu. Dok je stajao tako zaklonjen iza zavese. začu. od­jednom. nečije ubrzane korake. Pro­virio je. Ugledao je brodskog so- bara. plavokosog Branša.

— Sta je bilo? — upitao je Ferer. primetivši da je Brans uzbuđen.

— Strašno... samo što se nisam onesvestio — prošaputa sobar.

— Saberi se! O čemu to govoriš?— Mrtva je... neko ju je zadavio.

Jezivo, ne mogu da gledam — šapu- tao je uzdrhtalim glasom.

Ferer mu priđe i odlučno ga pro- drma.

— Gde? Govori! Sta se dogodilo?85

Mladić se pribra i pokaza mu ru­kom prema kabini u dnu hodnika. Zajedno su krenuli, ali kad su stigli do vrata, Brans ustuknu i, sa izra­zom gađenja i strana, odmahnu ru­kom.

— Ovde ću te sačekati — reče.Vrata kabine neprijatno zaškri-

paše, a potom se naglo zatvoriše. Ferer oseti čudno strujanje po telu i učini mu se da će mu srce iskočiti. Postide se svog straha i glasno se nasmeja.

— Promaja! Hajde, šta čekaš? Ula­zi! — viknu sobaru, ali se momak ni ne pomeri. — Dobro, dobro, kad to­liko cvikaš, ućićemo zajedno. — Spu­stio je ruku na kvaku i polako je pomerio nadole, a potom odgurnuo vrata.

— Eno je, pored plakara... leži na podu.

U kabini je bilo prilično mračno i Fereru je trebalo vremena da mu se oči priviknu. Nije mu palo na pamet da bi mogao upaliti svetio. Nasumice je krenuo prema sredini kabine i zaustavio se tek kad je opa­zio časnu sestru Vanesu Rej. Telo joj je bilo sklupčano nekako kružno, poput puževe kućice. Kao da je htela da se u poslednjem tre­nutku života vrati nazad, ne bi li našla spas. Lice joj je bilo okrenuto ka podu. a duga. crna odora delo- vala je neprijatno. Na pola metra od tela nalazila se kapa. takođe crna, jedino je prednji rub bio iovi- čen belom trakom. Ferer udahnu vazduh nekoliko puta i stisnu ruke u pesnice. Nagao se nad telo i tada opazi da je oko ženinog vrata obmo- tan konopac. To ga dotuče. Okre­nuo je glavu i zaklonio rukama oči.

— Užasno - prošapta.— Da pozovem kapetana? —

upita Brans, stojeći na pragu. Ru­kama se odupro o dovratak, spre­man da pobegne.

— Idi, idL Zovi ih - reče Ferer, sklonivši ruke s lica. Prvi šok je pro­šao i sada se osećao mnogo bolje. - Pazi, nemoj nikom ništa da govoriš. Idi pravo do kapetana.86

Pet-šest minuta kasnije u sobu je ušao prvi kapetan gospodin Piter- son. Imao je na sebi besprekornu uniformu, a na licu skladnih crta nazirao se osmeh. Sigurnim kora­kom je prišao Fereru i položio mu ruku na rame.

- Zvali ste me?

Ferer ga pogleda, a potom iskrivi usta i plačnim glasom prošapta:

- Neko je ubio časnu sestru Va­nesu Rej. Zar vam Brans nije re­kao?

- Ne — odgovori kapetan, a po­tom mu se pogled zaustavi na telu zadavljene žene. — Brans mi je samo pomenuo da ste me zvali — dodao je tiho. Dugo je posmatrao telo, a potom se vratio do vrata i prešao rukom preko zida, tražeći prekidač. Svetio se upali i sva tro­jica zatreptaše.

- Sta da reidimo? - upita Ferer.- Ne znam, ne znam... neko ju je

zadavio tim konopcem. Bože. zbog čega li je to učinio?!

- Moramo pozvati njenu štiće­nicu - reče Ferer. - Jadna de- vojka. biće to strašan udarac za nju.

- Polako, polako... moramo smis­liti na koji način da joj to saop- štimo — opomenu ga kapetan. — Osim toga. trebalo bi što pre da stu­pimo u vezu s oblasnom policijom u Rabatu. Cim pristanemo, oni neka izvrše uviđaj.

- Kapetane, pa mi na brodu imamo detektiva... možda bi on morao da nam pomogne — dobaci Brans.

- Ne sećam se... na koga misliš?- Na gospodina 'Orsona.- Brans je u pravu - reče Ferer.

- Tačno se sećam da sam čuo od gostiju da je taj gospodin detektiv.

- U redu, nemam ništa protiv - prihvati kapetan. - Ali moram prvo da zakažem sastanak s ost­alim osobljem. — Pogledao je na časovntk i dodao: - Neka svi za pet­

naestak minuta budu u sali. Kabinu zaključajte i nikom ni reći.

U prostranoj sali orkestar je svi­rao muziku za igru.

Gosti su bili dobro raspoloženi i nisu ni slutili šta se događa na brodu. Dok su oni uživali u probra­nim jelima, muzici i divnoj noći, kapetan i ostali iz posade vodili su mućan razgovor.

— Moraćemo što pre da prista­nemo. Po planu je bilo da malo usporimo... ali, ovo ubistvo će nam doneti velike neprijatnosti.

Kapetane, ima li načina da izbeg- nemo skandal? — upita neko od pri­sutnih.

Piterson skide, na trenutak, kapu i prođe rukom kroz kratku, uredno začešljanu kosu. Nije prošlo ni dva časa otkako je saznao za ubistvo, a tragovi umora već su se ogledali na njegovom licu.

— Pokušaćemo sve što bude u našoj moći. Znam kako se osećate. Ovaj slučaj će se svakako razrešiti, ali kako će reagovati naši gosti? Možda ćemo na sledećem krstare­nju biti sami.

Drugi kapetan, gospodin Kolins, poče da krši ruke i da tiho uzdiše. Bio je to krupan čovek, pedesetih godina, koji je ceo svoj život posve­tio moru.

— Na »Emisu« sam više od deset godina. Počeo sam da radim pre no što je prepravljen za ova turistička putovanja... Nikada nisam doživeo ovako nešto. Ubica će sigurno biti uhvaćen i kažnjen, ali dobro zapam­tite, ovo je velika bruka za sve nas.

Mladi kapetan Toni mrzovoljno odmahnu rukom. Nije bio raspolo­žen za pridike i nadao se da će se sve završiti bez skandala. Putnici su bili osetljivi, i kad bi se saznalo za zločin, ko zna da li bi im ikada više palo na pamet da se popnu na »Emis«.

Začu se tiho kucanje, potom se vrata otvoriše i u salu uđe visok, vi­tak čovek u tamnom, večernjem odelu

Detektiv Orson? — upita Peter-son.

— Da... rekli su mi da dođem kod vas.

Na kapetanovom licu pojavi se blagi smešak i on požuri ka detek­tivu. Srdačno mu je stegao ruku i osmotrio ga. proveravajući da li ima pravu osobu pred sobom.

— Dogodilo se nešto veoma nepri­jatno. .. Samo nam vi, možda, mo­žete pomoći, gospodine - reče mu Kolins.

— Krađa? Ubistvo?— Neko je zadavio časnu sestru

Vanesu Rej — procedi Piterson. - Već smo obavestili policiju iz Ra­bata. .. ali...

— Znam. znam. ne morate ništa da mi objašnjavate, kapetane. Hteli biste da izbegnete veliku giižvu i da boravak policije na brodu svedete na najmanju meru.

— Da. Možete li da nam pomog­nete?

— Ja sam na godišnjem odmoru prvi put posle više od godinu i po dana napornog rada. gospodo — odgovori Orson. — No. dužan sam da vam pomognem.

Piterson i ostali ga upitno pogle­daše. a on se nasmeši i dodade:

— Tačno je da imam privatnu de­tektivsku kancelariju, ali sam i zva- nični saradnik grupe »Telson« pri Interpolu — ućutao je na trenutak i izvadio iz džepa luksuznu tabakeru. otvorio je i pripalio cigaretu. — Mogu li da sednem?

Piterson zamuca od zbunjenosti. Pritrčao je svom radnom stolu, iz­makao stolicu i pokazao rukom de­tektivu da sedne.

— Ova greška vam upravo poka­zuje koliko smo svi uzbuđeni — pro­šaputa. - Sta đa rabimo?

— Odvedete me da vidim telo. Neka sa mnom pođu samo oni koji su pronašli telo i još najviše troje ljudi.

Sobar Brans prvi krenu ka vra- timia, a za njim pođoše kapetani Pi­terson, Kolins i Ferer. Neprimećeno

87

su stigli do kabine na kraju hod­nika i tiho ušli u nju. Detektiv je više od desetak minuta pomno ana­lizirao položaj tela, ne govoreći ni­šta. Izvadio je mali blok iz džepa, zapisao nešto i nastavio da zagleda.

— Ja sam prvi video šta se dogo­dilo — reče Brans. — Primetio sam da su vrata otključana i da...

Detektiv mu dade znak da će kas­nije nastaviti razgovor i da ga ost­avi da na miru radi. Čučnuo je po­red tela, opipao lice, a potom se uspravio.

— Zadavljena je neposredno pre no što ste je pronašli - rekao je. pošavši ka kupatilu. Oprao je ruke i odmah se vratio. — Donesite jaku lampu... poneo sam foto-aparat, nije ništa posebno, ali pokušaću da snimim.

— Imamo blic, ako vam to treba— reče Kolins.

— Odlično! Donesite ga. — Pružio je ključ od svoje kabine mladom Fereru. — Uzmite moj foto-aparat. Odmah ćete ga naći, na ormariću je.

— Da li vam je potrebno još ne­što?

— Zasad, ne. Jedino bih vas zamo­lio da budete mirni i da ništa ne di­rate.

— Ta žena je prilično krupna... jaka, sigurno ju je zadavio neki muškarac - dobaci Plterson.

Ferer, se vratio a detektiv je neko­liko minuta kasnije počeo da snima. Kad je napravio preko dva­deset snimaka, sagnuo se i odmo­tao konopac sa vrata zadavljene žene.

— Ne verujem da je taj čovek kre­nuo na krstarenje s ovim konop­cem. Osmotrite ga dobro. Da li je sa vašeg broda? Ako jeste, saznajte odakle je uzeo konopac. Još nešto- nastavi detektiv, napravivši krug po ka,bini. - Ovo nije uobičajena kabina... mnogo je luksuznije opremljena. Čemu služi?

— Bila je namenjena mladen- cima, ili putnicima koji su hteli u

intimnijem ambijentu da proslave godišnjicu braka, ili nešto slično — objasni Kolins. — Držali smo je zak­ljučanu. .. Nije mi jasno kako je ta žena dospela u nju.

Piterson se okrenuo prema so- baru i upitano ga pogledao.

— Nemam pojma. Pa meni je bilo sumnjivo baš to što je otvorena. Ni­sam imao ključeve od ove kabine. Pozovite mog kolegu Vejna, on je zadužen za to.

— Znači, po planu bi trebalo da je zaključana — reče detektiv, pri- šavši vratima. — Evo. ključ je s un­utrašnje strane... pozovite odmah tog Vejna.

Brans izađe, a detektiv se obrati Fereru:

— Vi ste jedini bili u hodniku kad je Brans primetio šta se dogodilo...

— Ne — prekinu ga Ferer. — Hod­nikom je prošao gospodin Dejvid. Bio je, kao i obično, pijan kao letva — reče, ali ga glavni kapetan pre- seče ledenim pogledom, i on brzo dodade: - Gospodin Dejvid jeveoma fin... Jedino je bio malo bo ­lje raspoložen.

Detektiv je opazio kapetanov po­gled i nasmejao se.

— Ovde nema gostiju i možemo otvoreno da razgovaramo. Gde se nalazio gospodin Dejvid?

— Bio je ispred svoje kabine... broj šest. Prošao je hodnikom i skre­nuo ka bifeu. Nisam primetio ništa sumnjivo... Jednostavno sam ga vi­deo.

Piterson pogleda na časovnik i glasno se nakašlja.

— Ck)spodine Orsone, izvinite... trebalo bi da kapetan Kolins i ja pođemo u salu. Gostima će biti čudno... svake večeri prisustvu­jemo zabavama.

— Dobro, idite slobodno. Ja ću obaviti razgovor sa sobarom koji je bio zadužen za ključ. Sutra, rano ujutru, reći ću vam da li sam uspeo da uradim nešto.

Kapetan se zahvali i žurno napu-88

sti kabinu. Odmah za njim izašao je i Kolins. ^

Detektiv Orson celu noć oka nije sklopio, a desetak minuta pre devet časova istuširao se, presvukao i la­gano se uputio prema kapetanovoj kabini. Svi su već bili na okupu.

— Delujete umorno, gospodine — reče Kalins, primetivši podoćnjake na Orsonovom’ licu. — Možda nije trebalo da vas uznemiravamo. Da­nas, pred veće, stižemo u Rabat.

Orson sede i pripali cigaretu. Iako je bio umoran, videlo se da je dobro raspoložen.

— Možda ću do tada saznati ko je ubio časnu setru — reče tiho. — Naravno ne mogu ništa da vam obe­ćam.

— Da li ste stigli da razgovarate s nekim osim sa Vejnom? — upita Pi- terson. — Hoćete li da pozovemo Vanesinu štićenicu Helenu Rob- son?

— Gospodo, kažem vam da nisam sedeo dokon. Već sam imao prilike da upoznam tu divnu devojku. Veoma je pametna, hrabra, a bila je i toliko pribrana... sigurno je neko od vas dosta dugo razgovarao s njom.

Piterson ćutke klimnu glavom.— Da li vam je Vejn rekao nešto

više? — upita Kolins. — Pred nama se samo prenemagao, moljakajući nas da ga ne otpustimo.

— Ako je nepoznatom gostu vrati novac, kao što je meni tvrdio, mis­lim da u suštini nije učinio ništa loše — reče detektiv.

Začu se kucanje i u sobu uđe Fe- rer. Izvinio se što nije došao na vreme i ljubazno je pozdravio detek­tiva.

— Da li ste stigli da napišete ono pismo? — upita ga kapetan.

— Nisam. Upravo kad sam pošao u službeno odeljenje, naleteo sam na gospođu Glendu Vens...

— Ne morate da se pravdate — brzo ga prekinu Kolins. — Sigurno vam se žalila da njen Henri ima problema sa stomačićem?

— Da nastavimo — preloži in­spektor.

— Sta je bilo s Vejnom? — upita Ferer.

— Ne prekidaj svaki čas - pro- gunđa Piterson. - Upravo diskutu- jemo o njemu.

— Dobro... Samo, bez nervoze. Objasniću vam - reče detektiv, okrenuvši se ka Fereru. — Sobar Vejn je pre osam — devet dana do­bio anonimno pismo od jednog go- zta., koji ga je zamolio da mu na određeno mesto ostavi ključ o od luksuzne kabine; s obzirom da mu je kabina bila potrebna da bi se za­klonio od radoznajih očiju; ni Vejn nije smeo da zna o kome se radi.

— Mi smo i ranije dozvoljavali gostima da koriste tu kabinu — reče Ferer. - Bilo je potrebno samo da nam se obrate.

— Tačno! — potvrdi Piterson — Ali, Vejn nije trebalo da izađe u sus­ret osobi koja prečutkuje svoje ime. Taj čovek mu je dao veliku napoj­nicu, ali Vejn nije hteo da je primi. Eto. zbog njegove brljivosti ne znamo o kome se radi. Jedino znamo da je muškarac.

— Detaljno sam pretražio kabinu i po nekim detaljima jasno je da je u njoj boravio ljubavni par. Tajanst­vena dama koristi parfem »Dior«, crna je i ima dugu kosu. Njen prija­telj puši na lulu. Ispod kreveta sam pronašao trunje duvana »Tabak«.

— Pa nećete valjda reći da jo časna sestra bila ta tajansvena lju­bavnica! uzviknu Kolins.

— Ne, ne... to bi bilo već previše - odgovori detektiv. - Vidim da vam ništa nije jasno — dodade, smeškajući se. - Pitate se kakve veze ima ta žena s ubijenom čas­nom sestrom.

— Da! - potvrdi Kolins. - Osim toga, nije nam jasno šta je časna sestra tražila u toj kabini.

— Mir - kratko odgovori detek­tiv. — Slučajno je primetila da su vrata odškrinuta, a sigurno je i čula da, zvanićno. u toj kabini ne boravi niko. Na brodu je prilično bučno i

89

časna sestra nije imala gde da se na miru prepusti svojim meditaci­jama. To mi je potvrdila i njena šti­ćenica. E, a sada da vidimo kakva veza postoji između tih žena. Celu noć sam mogao o tome... možda su se poznavale, možda je časna sestra znala nešto što nije smela, da zna možda je... do đavola, postoji čak i mogućnost da je časna sestra greš­kom ubijena umesto te žene.

— Gluposti! — uzviknu Piterson. a potom, pocrvenevši. dodade bla­žim glasom: — Izvinite, ali ko bi mogao da zameni te dye žene?

— Niko, osim. . — detektiv ućuta i osmotri lica prisutnih. — Sada dola­zimo do glavnog podatka. Mlada Helena Robson mi je dozvolila da pregledam prtljag ubijene. Zajedno smo prokontrolisali stvari, i zaklju­čila iz jednog kofera nedostaje uni­forma, crna duga haljina i kapa s belim štitnikom.

Nastade tajac. Prvi je reagovao Ferer.

— Mislite li da je tajanstvena lju­bavnica dolazila na sastanke u odeći časne sestre?

— Razmislite i sami. Odeće nema, a to ujedno daje objašnenje kako to da je ubijena časna sestra, koja ni­kome, pretpostavimo, nije mogla da smeta. Znači, greška.

— Nemojte da se ljutite, gospo­dine Orsone — prošapta Kolins, — i ali ovo što ste nam upravo rekli zvuči više nego smešno.

Detektiv je ustao i počeo ner­vozno da šetka po sobi. Spustio je ruke na leđa i videlo se da je uvre- đen. Zastao je posle nekoliko trenu­taka.

— Želim da vam pomognem, ali vi kao da ne prihvatate to. Ukratko ću vam navesti podatke koje znam, a vi sami kombinujte. Možda ćete naći neko logičnije objašnjenje. Prvo. od Vejna saznajemo da je klju­čeve imao neki nepoznati gost, a ja sam, pretraživši kabinu, došao do zaključka da se radilo o ljubavnim sastancima Juče popodne, kabina

ostaje slučajno otvorena, č^sna se­stra ulazi i tu je neko davi konop­cem. Znam da časna sestrsl' i žena koja je i ranijih dana dolazil«' u ka­binu nisu jedna ista osoba, -atim, iz prtljaga sestre nedostaje forma...

— Kad sam ušao u Rabinii- bilo je mračno... u prvom trenutkii, nisam opazio telo — reče Ferar. — Mislim da je detektiv u pravu. Moguće je da je neko zabunom zadavic> časnu sestru. Prišao joj je s leđa, n3-g|o joj obmotao konopac oko vratP’ i Po- ćeo da ga steže.

— Još nešto! ^ u z v i k n u Q ( T S o n —.- Ne mislim da je neko toliko ble­sav da ne primeti razliku, l^o, bilo je dovoljno da ne opazi u prvpni tre­nutku, a posle već nije imao kud.

— Da, da - dobaci sobar Brans.— Nije mogao u pola posla odu­stane i kaže: pardon, mislio da je ta i ta.

Detektiv je odjednom odlučno odmahnuo rukom i pošao prema vratima. Spustio je ruku na Ifvaku i zastao.

— Uostalom, bolje je da pokušam još nešto. Sada je deset i imA>T još malo vremena. Ako ništa P® ur­adim, tu je policija.

Cim s se vrata zatvorila z^ njim, Piterson se Ijutito okrenuo prema kapetanu Kolinsu.

— Nije trebalo onako da govorite.Svašta! Niko me neće ubec iti da

je ubica mogao tek tako da z^n^eni osobe. Uostalom, ko je ta ćas^a se­stra? Mi je ne poznajemo... Piter­son pocrvene i Ijutito istrča i? kan­celarije. Ostali su diskutov^li još desetak minuta, a ptom su .se ra-

Gospodin Dejvid je, klateći se u hodu, polako prišao šanku i, z^Plita- jući jezikom, naručio viski. Na sto­lici do njega sedeo je Orson.

— Dobar dan... hteo sam d® vas zamolim da mi izmerite krvni priti­sak. Nešto mi se vrti u glavi.

— Ali ja nisam lekar, gospodine90

- reče Orson, nasmejavši se. — To vas je sigurno neko pogrešno oba- vestio.

— Znači vi niste lekar? Šteta - prošaputa Dejvid, a potom isprazni čašicu s viskijem u jednom dahu. — Moj prijatelj mi kaže da previše pi­jem i da sam počeo da pričam glu­posti, a to nije tačno, zar ne?

— Pa ne mogu da presudim kad ne znam o čemu se radi — odgovori Orson.

— Molim vas lepo, tvrde da go­spođa Vens ima pudlicu, a ja tačno znam da vuče za sobom olinjalu li­sicu. .. pardon. ne bih hteo da bu­dem grub, ali ono čudo ne može biti pudlica.

— Zar je to uopšte bitno, gospo­dine?

— Nije. ali neću da me neko pravi ludim. Takode tvrdim da se na brodu nalaze dve časne sestre, a. ..

— Dve časne sestre — ponovi Orson. zbunjeno. — Sigurni ste? Mislim da grešite — dodade, tru­deći se da mu glas deluje pribrano.

— Eto. i vi mislite da suviše pijem. One se nalaze u kabini četiri, to je blizu moje... tačno znam da sam ih viđao, doduše nikad zajedno.

— Kaxi ste ih viđali?— Uglavnom uveče. Više puta

sam video jednu od njih na večeri. Ne jedem puno i obično među prvima izađem. Tačno zmam da je ostala za svojim stolom, a kada stig­nem do onog dela gde su kabine, pojavljuje se druga. Međutim, ostali tvrde da je to nemoguće... gospodin Dejvid je glasno uzdahnuo i zagle­dao se u praznu čašu.

— Sigurni ste da ste viđali tu drugu samo uveče?

— Da. doduše samo nekoliko puta. Izlazila je iz kabine broj četiri, znači da su zajedno.

Orson naruči dva viskija, i kad je konobar spustio čaše na šank. pru­žio je jednu Dejvidu i poverljivo se nagnuo prema njemu.

— Da li biste to to mogli zvanično

da potvrdite... na primer kad bi to policija zahtevala od vas?

— Kakva sad policija — procedi Dejvid. odmerivši Orsona. — Ako ste lekar, treba da lečite ljude, a ne da se petljate s policijom.

— Već sam vam rekao da nisam lekar... nije ni bitno šta sam, zar ne? Bilo mi je drago što smo razgo­varali - reče. Potapšao je Dejvida po ramenu i napustio salu. Uputio se prema kabinama. Želeo je po­novo da razgovara sa štićenicom ubijene časne sestre, no, predomis­lio se i otišao je do glavnog kape­tana Pitersona. Zatekao ga je kako lista po po nekim fasciklama.

— Molim vas, dokumente! 1 mate li ih?

Piterson podiže glavu i iznena­đeno ga pogleda.

— Kakva dokumenta?— Vanesa Rej i njene štićenice!

Svi putnici su morali da vam pre­daju lične karte, ili pasoše i da daju tačne podatke o sebi.

— Evo, upravo i ja to tražim — prošapta Piterson. — Kolins me je malo otreznio.

Pa lepo ste me nasamarili! — uz- viknu detektiv. — Bio sam ubeđen da ste, pre no što ste me pozvali, proverili dokumenta te časne se­stre.

Piterson pocrvene, a potom se nervozno počeša po bradi i na licu mu zatitra kiseli smešak.

— Lično sam nekoliko puta razgo­varao sa časnom sestrom i njenom mladom štićenicom... nisam prime- tio ništa sunnjivo.

— Pa dobro, dajte mi sada ta do­kumenta. Još nešto. Helena Robson je veoma šarmantna i mila. moram priznati da je i mene osvojila na prvi pogled, ali ta devojka nije tako mlada kao što mislite.

— Siguran sam da nema više od šesnaest - reče odlučno kapetan. - Uostalom, pogledajmo... evo, na­šao sam dokumenta. Gle! Vi ste u pravu... Ima, čekajte da izračunam,

91

tačno dvadeset i jednu godinu. Ne- verovatno!

— Izgleda da je sve u redu — reče Piterson.

— Eh. kao da je problem falsifiko- vati te papiriće... a ovo? Pročitajte mi.

— Bolnica »Selson«... To je naziv bolnice u kojoj je časna sestra ra­dila. Tu se lečila Helena, i kako nam je rekla, trebalo je da je odvede u neki dom. Heleninini roditelji su nastradali u požaru, posle toga je preživela šok... bila je u bolnici oko pola godine.

— Zanimljivo - procedi detektiv. Počeo je da lupka prstima po stolu i da ponovo zagleda dokumenta. — Bolnica »Selson« je bila privatna i više ne postoji... zatvorena je još pre nekoliko godina. Vlasnik je pro­dao zgradu i udružio sredstva s ne­kim kolegom. Otvorili su bolnicu u jednom većem mestu, mislim Len- stonu... Tačno znam da »Selson« više ne postoji.

— Znači, lagala je... čudno, delo- vala je veoma prijatno. - Vi i naši saradnici imate previše poverenja u svoje goste. Gotovo sam i ja naseo tim hvalospevima.

Piterson se naglo uspravio i oštro odmerio Orsona. Ljutito je gurnuo fascikle u stranu.

— Pre nepuna tri časa ste tvrdili da je časna sestra živa nečije greške, da na brodu postoje dve žene koje su paradirale u odeći čas­nih sestara. Zatim ste pomenuli na poznatog Don Žuana.

— dalje sve to tvrdim — prekinu ga detektiv. — Jedino sam domalo- pre bio ubeden da mlada i šar­mantna Helena nema nikakve veze s tim zločinom.

— Mislite da je ona ubila sestru Vanesu?

— Ne. I prestanite da ih nazivate sestrama, tako vam svega. Ako je vanesa Rej bila časna sestra, onda sam ja ibrik za kafu. Lepa Helena nije mogla da ubije svoju prijate­ljicu, čak i da je htela, ali ona je ta92

tajanstvena dama koja je odlazila n ljubavne sastanke preobučena.

— Recimo da ste u pravu - uzvi- knu nestrpljivo kapetan. — Ali mi, molim vas, objasnite, otkud sad ta nova teorija?

— Servirao ju mi je jedan vaš, ta- kođe, divan gost. Gospodin Dejvid... šarmantna pijandura, ali i prilično prevejani hohštapler. Našli smo se, slučajno, za šankom... U stvari, on je vrebao momenat da naleti na mene. Pomenuo mi je dve časne se­stre iz kabine broj četiri. Tobože suviše pije i nije siguran da li na brodu doista postoje dve časne se­stre, ili mu se to privida. Za mene je navodno mislio da sam lekar.

— A zbog čega mu je bila po­trebna takva komedija?

— Taman posla... takvi podaci vrede čitavo bogatstvo... on je hteo za početak da proveri samo kako ću reagovati. Možda nije video sam zločin, ali sigurno zna dosta.

— I št^ predlažete?— Kao prvo, pozovite Helenu. Ne

sme niša da posumnja... Jedno­stavno je pozovite da se s njom do­govorimo oko transporta tela po­kojne Vanese Rej. Ja ču dotle pre- češljati tu misterioznu kabinu.

Kapetan je odmah prihvatio Or- sonov predlog, i već desetak minuta kasnije Helena je i pokucala na nje­gova vrata. Orson je je ljubazno poz­dravio i diskretno dao kapetanu znak da je zadrži što duže, a potom je izašao. ^

Gospodin Dejvid je prekrio ru­kama lice i počeo tiho da prote- stuje. U kapetanovoj kabini bilo je još desetak ljudi.

— Molim vas recite nam tačno sve što znate - reče Orson, pri- šavši njegovoj stolici. — Znali ste da nisam lekar i namerno ste mi po­menuli časne sestre.

— Kunem vam se da ne znam ni­šta više od onoga što sam vam po­menuo.

— Zar niste videli Helenu? - De- lila je kabinu sa časnom sestrom.

Normalno je obučena.- Ne znam, možda i jesam. Uglav­

nom. zainteresovala me je ona što je izlazila noću. Više puta je ulazila u onu specijalnu kabinu. Znao sam da ste brodski detektiv i zato sam vam ono ispričao...

- Da 11 ste viđali još nekog, kako ulazi u onu kabinu?

- Ne. Video sam amo nju i jed­nog od brodskih sobara... ver- ovatno je bio posebno zadužen za tu kabinu.

- Da li ste videli da i noću ulazi?- Da. ali uvek je nosio neke

stvari u rukama; poslužavnik s je­lom, čistu posteljinu...

Orson se naglo okrete i pokaza prstom na Branša.

— Da 11 je to ovaj čovek?Nastade tajac i svi se okrenuše

prema Branšu koji je istog časa pobledeo kao kreč.

— Ne! Onaj sobar je mnogo viši i ima izrazito plavu kosu. Zgodan je.

— Vejn - prošaputa Piterson. — On puši lulu. Orson nervozno pro­trlja dlanove i krenu ka sredini sobe. Pošto se niko nije ni pomerio. uzviknu;

— Sta čekate? Dovedite ga!Kolins požuri ka vratima, ali pre

no što je izašao. Orson se predo­misli. Prišao mu je i spustio mu ruku na rame.

— Ne... s njim ćemo kasnije. Pozo­vite Helenu Robson.

Kolins se udalji.— A ja. gospodine? — upita Dej-

vid. — Rekao sam vam sve što znam i bio bi red da me ostavite na mira Grlo mi je suvo... moram da popijem nešto.

Orson otvori vrata i skloni se u stranu.

— Samo izvolite, i hvala vam što ste nam pomogli.

Dejvid brzo ustade i potrča ka vratima. Samo što se udaljio, poja­vili su se Kolins i Helena. Ona je bila prilično bleda. - Da ne bismo gubili vreme, draga gospođice — poče Orson — odmah ću vam pre­

dočiti da sam u vašoj kabini našao torbu s novcem. Taj novafc je ukra­den. ..

Helena pognu glavu.— Vanesa Rej ga je ukrala... ni­

sam ja. Radila je kao blagajnica u pošti u Belsonu - reče.

— A vi? Sta ste radili?— Ništa! Vanesu sam upoznala

tek kad je ukrala taj novac. Htela je da stigne do Rabata... Tamo ima neku rođaku. Pitala me je da li hoću sa njom. Pristala sam. Naba­vila je odeću časne sestre, a ja sam se, na njen predlog, predstavila kao njena štićenica.

A kasnije ste se predomislili? Bilo vam je žao da od tolikog novca dobijete samo deo. Hteli ste sve!

— Nije tačno! Novac me nije inte- resovao. Sprijateljile smo se.

— Pa ako nije u pitanju novac, zašto ste je ubili?

Helena je naglo podigla glavu i odlučno odmerila Orsona. Oko usana zaigra ledeni i prezrivi sme- šak.

— Nisam je ni takla.— Ko je zadavio Vanesu Rej? Vaš

ljubavnik? Znamo da ste oblačili odeću časne sestre i tajno se sasta­jali sa sobarom Vejnom. Vejn je ubica?

— Da. Mislila sam da mu je stalo do mene. ali tek pre neki dan sam shvatila da zna o nama sve i da želi da se dokopa Vanesinog novca.

— Imali ste pr:like da ga uzmete i pobegnete. Zar je bilo potrebno da je Vejn zadavi?

— Već sam vam rekla da me taj novac nije interesovao i da sam se viđala s Vejnom samo zbog toga što sam to želela. Nisam s njim kovala nikakve planove protiv Vanese. Vejn je hteo da napusti brod. sa nama, u Rabatu... Nije ni on hteo da je udavi, ali je to ona sama tra­žila.

— Kako to mislite?— Pa lepo! Mislila sam da je nor­

malna osoba, ali kada je saznala da se viđam s Vejnom, dobila je histeri­čan napad. U prvom trenutku sam

93

pomislila da se plaši... ali, kasnije sam uvidela da je ljubomorna.

— Zar je bila zaljubljena u Vejna? — upita Orson.

— Ne. nego su je privlačile samo žene. Nisam znala to, ali kad me je videla s Vejnom, počela je da preti. Optuživala me je da sam je izdala i da će se radije predati i priznati sve nego što će dozvoliti da budem sa njim. Ja sam mu to rekla, a on se tada, izgleda, uplašio da mu ne pro­padne plan. ^

Vejn je, kad je shvatio o čemu se radi, počeo da se trese kao prut. Na trenutak se zaneo i poleteo ka zidu, ali ga Ferer vešto uhvati oko pasa i privuče ga stolici. Stegao mu je ruku i primorao ga da sedne. Mla­dić je hteo nešto da keiže, ali nije mogao. Piterson se zbunio i upitno pogledao Orsona.

— Dajte mu malo vode... pokva- site mu lice i pomozite mu da se smiri.

— Ali ja je nisam ubio — proša­puta Vejn, drhteći. — Kako možete tako nešto da tvrdite?

— Polako... pripalite cigaretu, možda će vam prijati — reče Or­son. — Helena vas optužuje za zlo­čin

— To nije istina!Neko mu je dodao čašu vode i

Vejn je popi u jednom dahu. Obri­sao je nadlakticom usta i nekoliko puta glasno uzdahnuo. Pripalio je cigaretu.

— Izmislili ste onu priču o tajanst­venom gostu? Vi ste odlazili s Hele­nom u specijalnu kabinu?

— Jesam, ali kakve veze to ima sa zločinom?!

— Dobro, dobro, objasnite nam sve što znate - reče Orson.

— Helena mi se veoma dopala... počeo sam da joj se udvaram...

— Trenutak - prekinu ga kape­tan. — 21ar ti nije bilo sumnjivo što je na sastanke dolazila preobu­čena? Zašto je to radila?

— Rekla mi je da bi se časna se­stra Vanesa naljutila kad bi saz­nala da se viđa sa mnom. U po­četku mi je bik) neprijatno što je tako obučena, ali posle sam se navi­kao.

— Sta znate q njoj?— Isto što i ostali. Nije mi bilo ni­

šta sumnjivo... normalno se pona­šala.

— Helena tvrdi da si saznao ko su ona i Vanesa i da si tada odlučio da se dokopaš novca — dobaci Fe­rer.

— Nije tačno. Bilo mi je sumnjivo nešto drugo, ali sam pomislio da mi se to samo čini.

— Sta vam se to činilo? — uzvi- knu Orson nervozno. — Kako ne shvatate da se ovde nalazite zbog toga što sumnjamo da ste ubili tu ženu?!

— Zašto bih je ubio?— Hoćeš li, molim te, da nam po­

lako objasniš sve što znaš — obrari mu se Piterson. — Mi te moramo predati policiji, ali možemo ti i po­moći, ako bude potrebno. Uostalom, ti si zaposlen na brodu.

— Malopre si pomenuo da ti je nešto bilo sumnjivo — podseti ga ^erer. — Objasni nam o čemu se radi.

— Nemam razloga da išta prikri­vam. zašto bih. Nisam ubio tu časnu sestru i nisam umešan u to. O tim ženama sam znao. kao što sam vam već pomenuo samo ono što je bilo poznato i ostalima... ali primetio sam da me gospodin Dejvid prati i da me nekako čudno posmatra.

— Gospodin Dejvid?! - ponovi iznenađeno Ferer.

Vejn je ustao, prišao Orsonu i iz­vadio iz džepa beli koverat. - Pogle­dajte!

— Otkud vam to? — upita ga de­tektiv pre no što je otvorio koverat. - Da li ste nameravali da napu- stete brod u Rabatu i da pođete s Helenom?

— Jesam... ali sve je krenulo nao­pačke kad sam pronašao taj ko-

94

verat. Dejvid mi je bio sumnjiv i jedne večeri dok je bio za. šankoir.. otišao sam u njegovu kabinu i pre­gledao je.

Orson je neodređeno klimnuo gla­vom. otvorio koverat i počeo polako da reda fotografije po stolu. Piter- son. Ferer i ostali su se okupili oko stola.

— Neverovatno! — uzviknu kape­tan.

— Do đavola, ko će pohvatati sve konce! Znači, gospodin Dejvid i He­lena su zajedno... poznaju se već godinama.

— Da... vidite i sami da su na ve­ćini fotografija zajedno, zagrljeni. To nije sve! Među Dejvidovim doku­mentima sam našao venćani lisi. On je oženjen Helenom. To nisam smeo da uzmem... poneo sam samo fotografije.

— Da li ste razgovarali s Hele­nom o tome? — upita Orson.

— Hteo sam, ali se posle toga do­godilo ubistvo i nisam imao prilike Helena se prema meni drugač;,o. ponašala, ali sam siguran da ne zna da sam saznao za Dejvida.

— Gde ste bili u vreme zločina?— U kuvarevoj kabini. Bilo mi je

loše... molio sam ga da mi skuva čaj. Ima neke specijalne trave Ostao sam kod njega sve do des.. časova uveče. Posle toga sam otišao u-svoju kabinu. Za ubistvo sam na­čuo tek sutradan.

— Kuvar može da vam posvedoči da sam sve vreme bio kod njega — prošaputa Vejn. — Ležao sam.

Orson priđe glavnom kapetanu i upitno ga pogleda.

— Ako vas interesuje da li mo­žete verovati kuvaru, tu nema pro­blema. On je na brodu već desetak godina i jedan je od mojih najboljih ljudi. Zna svoj posao, a cenim ga i kao čoveka.

— Ja te večeri nisam ni planirao da se vidim s Helenom. Bili smo za­jedno prethodne večeri i ona mi je sama rekla da nije zgodno da se vi­đamo svako veće... navodno zbog časne sestre.

- I gospodin Dejvid je znao da se viđate s njegovom suprugom?

- Naravno da je znao. video nas je! Ipak, primetio sam da me prati i da mu nešto nije jasno.

- Mogli bismo da pozovemo šar- mantnog gospodina Dejvida.

- Možda bi trebalo da ponovo pozovemo i Helenu - predloži Fe­rer. — U stvari, bilo bi najbolje da svi troje budu tu.

- Tako se ne radi - usprotivi se Orson. - Odvedite Vejna, i neka neko od vas dovede Dejvida.

Gospodin Dejvid, kad su ga do­veli, počeo je da se smeška i radoz­nalo posmatra prisutne.

- Rado ću vam pomoći, gospodo - rekao je. — Ali. ne zaboravite da sam ja na odmoru i da bi mi, bez ljutnje, bilo prijatnije u bifeu, nego ovde. Mnogo pušite.

- Dosta je bilo komedije! - pre- seče ga Orson.

- Kako to mislite, doktore?Orson je pocrveneo. prišao Dej-

vidu i uneo mu se u lice.- Sada ste već preterali!- Dobro, dobro, šalio sam se.

Znam da ste brodski detektiv. Ipak, nije mi jasno zašto ste me ponovo pozvali. Rekao sam vam sve što znam.

- Uzmite taj beli koverat sa stola i otvorite ga - reče Orson. Spustio je ruke u džepove i stao iza Dejvido- vih leđa. — Slobodno pogledajte... te fotografije su vam sigurno poz­

ive; vid je. videvsi ih. odjednompobledeo. Vratio je fotografije u kcverat, i glasno opsovao.

- Otkud vam ovo?- Nije bitno, gospodine — dobaci

kapetan.- Vi ste inteligentni, Dejvide, —

reće Orson, - ali zaboravljate da inteligencija nije samo privilegija ljudi kao što ste vi... - Jedna ne­dužna žena je ubijena - prošaputa Ferer. - Mislim da ste vi odgovorni za taj zločin, gospodine.

- Pa rekao sam vam da sam vi­đao tog momka kako se muva oko

95

one kabine... zašto njega malo ne pričepite?

— Vejn ima alibi, a vi ga nemate — odgovori Piterson.

— Viđeni ste u vreme zločina blizu kabine — nastavi Orson, — a i mnogi drugi podaci vam ne idu u prilog. Zašto ste ubili časnu sestru?

— Ha. časnu sestru... vi me zas- nnejavate — procedi Dejvid, a po­tom izvadi iz džepa pljosku s viski­jem i otpi nekoliko gutljaja. — Ta veštica je kriva za sve!

— Objasnite mi!— Bio sam sa Helenom u braku

više od pet godina... Oženio sam se njome jer nije imala nikog svog i pustili su je iz doma za maloletnike. Prvih godina je bila zahvalna, ali je kasnije počelo da joj smeta što ne­mam dovoljno novca. Tako je i upoz­nala tu prokletu lopužu. Prihvatila je da krene na put sa njom. a ja. ne želeći da je izgubim, pristao sam da pođem brodom, ali ne kao njen su­prug.

— Dejvid je ponovo otpio gutljaj viskija, obrisao uglove usana i glasno opsovao. - Sve bi bilo u redu da nije počela da me vara s tim Vejnom. Mnogo sam stariji od nje i gledao sam joj donekle kroz prste, ali kad je počela da kuje za- vere protiv mene. prekipelo mi je.

— Trenutak... Helena je htela da vas izneveri, a ne ta žena — pre­kinu ga Orson.

— Ne. Helena joj je priznala da sam i ja na brodu, ali je ta zmija odbila bilo kakvu saradnju sa mnom. Počela je malu da nagovara protiv mene i da je gura u zagrljaj tom momku. Tačno znam da je sve to bilo njeno maslo.

— I zato ste je zadavili?— Da. Toga dana sam je pozvao

da razgovaramo. Ona kabina je bila slobodna i ušli smo. Lepo sam je upozorio da je Helena moja su­pruga i da mora da se pomiri s tim. I znate šta mi je ta otrovnica odgo­vorila? Rekla mi je da u tom slu­čaju sve propada i da Heleni neće dati ni pare. Tada nisam više mo­gao da se obuzdam... celu svoju ušteđevinu sam investirao u to pu­tovanje. ..

— Brod upravo ulazi u luku — prekinu ga Orson. — Da li ćete pri­stati da se. bez problema, predate vlastima? Uhapsiče i Helenu.

Dejvid se nasmejao i zadovoljno lupio rukom po kolenu.

— Sto da ne! Sve sam to učinio da bih zadržao Helenu... uspeo sam, zar ne? Optužiću je za saučes- ništvo, dobiće isto koliko i ja.

Orson je klimnuo glavom i la­gano krenuo ka vratima.

— Slučaj je završen, gospodo. Po­treban mi je odmor. Do viđenja. — Pripalio je cigaretu i lagano izašao. Samo što je 5M,tvorio vrata za so­bom, čuo je uzbuđene glasove kape- tena i njegovih ljudi. Nasmešio se i, spustivši ruke u džepove,^ lagano krenuo prema šanku.

KRAJ

96