asimov isaac - 7 - zvezde prah nebeski

8/3/2019 Asimov Isaac - 7 - Zvezde Prah Nebeski

1/157

Asimov Isaac

ZVEZDE PRAH NEBESKI


2/157

1. MRMOR SPAVAE SOBE

Spavaa soba je neno mrmorila obraajui se sama sebi. Bio je to nepravilan,neznatan zvuk - gotovo ispod graniceujnosti, ali krajnje odreen i neizbeno

smrtonosan.Ipak, nije to bilo ono to je probudilo Bajrona Farila; nije ga to bilo trglo izdubokog, neosveavajueg dremea. Nemirno je vrteo glavom s jedne na drugustranu, u uzaludnoj borbi protiv povremene zvonjave koja je dopirala sa kraja stola

On nespretno isprui aku ni ne otvorivi oi i pritisnu kontakt."Halo", promrmlja on.Iz slualice istogasa dopre glas. Bio je hrapav i dosta glasan, ali Bajron nije

imao volje da smanji jainu."Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" upita glas."Na aparatu. ta elite?" nerazgovetno odgovori Bajron."Mogu li da govorim sa Bajronom Farilom?" Glas je odavao uurbanost.Bajron napokon otvori oi, okruen potpunom tamom. Istogasa postade

svestan neprijatne suvoe jezika i slabog vonja koji se zadravao u sobi."Na aparatu", ponovi on. "Ko je to?" Ali napetost je i dalje rasla, jer bez obzira

na njegove odgovore, taj snani glas iz mraka je nastavljao: "Ima li koga? eleo bihda razgovaram sa Bajronom Farilom!"

Bajron se podie na lakat i zagleda u mesto gde se nalazio vizifon. Pritisnuzatim jedno dugme na video kontrolnoj tabli i preko malog ekrana se razli svetlost.

"Ovde sam", oglasi se on. Prepoznao je glatko, pomalo nesimetrino liceSandera Dontija. "Donti, pozovi me ujutro."

Upravo se spremao da iskljui ure aj, kada Donti ponovo prozbori. "Halo!Halo! Ima li koga? Da li je to Univerzitetska dvorana, soba 526? Halo!"

Bajron iznenada postade svestan da nije ukljuena siuna pilotska svetiljka,koja je oznaavala da je vezu uspostavilo neko ivo bie. On u sebi opsova i okrenuprekida. Ali svetiljka se ne ukljui. U tom trenutku i Donti odustade, tako daekran ostade prazan; tek jedan mali kvadrat bezobline svetlosti.

Bajron ga ponovo iskljui. Slegavi ramenima, on pokua da ponovo zagnjuriglavu u jastuk. Bio je besan. U prvom redu, niko nije imao prava da ga zivka usrednoi. Pri toj pomisli on baci jedan brz pogled prema neznatno osvetljenim brojkamatik iznad uzglavlja. Tri i petnaest. Svetla u kui nee se upaliti jo gotovoetirisata.

Pored toga, nije voleo da se budi u potpuno mranoj sobi.etvorogodinjenavikavanje nije bilo dovoljno da se priui na zemaljska zdepasta zdanja debelihzidova od ojaanog betona i bez prozora. Bila je to hiljadugodinja tradicija koja jepoticala jo iz vremena kada nije bilo odbrambenog polja sile koje bi odbiloprimitivne nuklearne bombe.

Ali to je bila prolost. Atomski rat ostavio je strane posledice na Zemlji.


3/157

Najvei njen deo bio je radioaktivan i beskoristan. Vie nije imalo ta da se izgubi,pa ipak je arhitektura odraavala stare strahove; upravo to je bio razlog to je okoBajrona, kada se probudio, vladala potpuna tama.

Bajron se ponovo podie na lakat.udno.ekao je. U meuvremenu, postao jesvestan jo neeg, pored pogubnog mrmorenja spavae sobe. Bilo je to neto moda jo neprimetnije i neosporno mnogo manje smrtonosno.

Nedostajalo mu je ono lagano kretanje vazduha kojeovek ni ne primeuje, tajtrag stalnog produavanja. Pokuavao je da bez muke proguta knedlu, ali mu to nepo e za rukom.im je postao svestan situacije, shvatio je da je vazduh veomateak. Sistem za ventilaciju je prestao da radi i sada je zaista imao razloga da seali.ak nije mogao da se poslui ni vizifonom da prijavi kvar.

Pokuao je jo jednom, kako bi bio potpuno siguran. Pojavio se mleno belikvadrat svetlosti koji je bacao slabi, biserni sjaj na krevet. Mogao je da primaporuke, ali ne i da ih alje. Nije vano. I inae se nita nije moglo uiniti pre jutra.

On zevnu i stade nogama da trai papue dok je dlanovima trljao o

i. Ne radiprovetravanje, a? Zato se ovde osea taj neobian miris. On se namrti i dva-tri puta

otro udahnu vazduh. Bilo je uzalud. Miris mu je bio poznat, ali nije mogao da seseti odakle.

Otiao je do kupatila i automatski posegnuo za prekidaem za svetlo, mada muono i nije bilo potrebno da naspeau vode. Prekida je bio ispravan, alibeskoristan. Zlovoljno je pokuao nekoliko puta. Zar bar nita nije radilo? Slegnuo je ramenima i popio vodu u mraku, posleega se mnogo bolje oseao. Ponovo jezevnuo, vraajui se u spavau sobu gde je proverio glavni prekida. Svetla nigdenije bilo.

Bajron sede na krevet, spusti svoje krupne ake na butine i zamisli se. Bilo binormalno da zbog neeg ovakvog doe do une rasprave sa osobljem. Niko nijeoekivao pravu hotelsku uslugu u spavaonicma koleda, ali svemira mu, svako jemogao da zahteva bar minimum efikasnosti. Sada to i nije bilo ba tako vano.Uskoroe diplomirati i reiti se svega. Za tri danae rei poslednje zbogom ovojsobi i Univerzitetu na Zemlji; to jest, samoj Zemlji.

Pa ipak, mogao bi da prijavi ovaj sluaj, bez nekog naroitog komentara. Mogaobi da izi e i poslui se telefonom u predvorju. Moda bi mogli da mu donesusamonapajajue svetiljke, iliak da ga snabdeju ventilatorom kako bi mogao daspava bez psihosomatskog oseanja davljenja. Ako to ne uine, u svemir s njima!

Jo samo dve noi.Pri svetlosti neupotrebljivog viziofona pronaao je kratke pantalone. Odozgo jenavukao jednodelni demper, i zakljuio da je to sasvim dovoljno u ovoj situaciji.Papue je zadrao. Nije trebalo da se plai kakoe nekoga probuditi,ak i ako bihodnicima proao u klompama, poto je ovaj betonski plast bio izdeljen debelimpregradama koje su gotovo potpuno upijale sve zvuke, ali nije video zato bistavljao na noge ita osim papua.


4/157

Krenuo je ka vratima i povukao polugu. Glatko je skliznula i on zau kljocanjekoje je oznaavalo da su vrata otvorena. Ali ona to, u stvari, nisu bila. Iako je upovlaenje vrata smesta uloio svu raspoloivu snagu, nita nije postigao.

On se povue korak ili dva unazad. Pa ovo je bilo smeno. Zar je dolo doopteg kvara na ureajima za snabdevanje energijom? To je nemogue. Sat je radio.Vizifon je i dalje tano primao poruke.

Samo trenutak! Moda je to maslo momaka, neka su blagoslovene njihovevickaste due. Ponekad se to radilo. Bilo je detinjasto, razume se, ali i sam jeuestvovao u nekim od tih budalastih, neslanih ala. Nekom od njih uopte ne bi, nprimer, bilo teko da se tokom dana uvue unutra i sredi stvar. Ali ne, ventilacija iosvetljenje su radili kada je poao na spavanje.

Pa dobro, moda su uli nou. Zdanje je bilo vremeno i staromodno. Nikakavinenjerski genije ne bi bio potreban da se srede osvetljenje i ventilacija. Ili da se,na primer, zabrave vrata tako da ne mogu da se iznutra otvore. A sadae ekati da

svane kako bi videli tae se dogoditi kada dobri, stari Bajron otkrije da ne moeda izi e. Verovatnoe ga pustiti tek oko podneva, tresui se od smeha.

"Ha, ha", izusti mrano Bajron, jedvaujno. U redu, ako je ve tako. Ali trebalobi ipak neto da preduzme; trebalo bi nekako da preraspodeli karte.

On se okrenu i nonim palcem udari neto to se uz metalni zvuk otkotrlja prekopoda. Jedva je uspevao da prati senku predmeta pri nejasnoj svetlosti koja jedopirala sa ekrana vizifona. On posegnu ispod kreveta, pretraujui pod u irokomluku. Dohvativi najzad predmet, prinese ga izvoru svetlosti. (Nisu ba bili naroitopametni. Trebalo je da potpuno iskljue vizifon, umesto to su samo onesposobilikolo za slanje poruka).

U ruci je drao mali cilinder sa rupom na gornjem zaobljenom kraju. On gaprinese nosu i omirisa: sad mu je bar bilo jasno odakle onajudni miris u sobi. Bio je to hipnit. Momci su ga, razume se, morali upotrebiti kako bi se obezbedili da seon ne probudi dok su petljali oko kola.

Bajron je sada mogao lako da rekonstruie ono to se dogaalo korak po korak.Vrata su bila obijena, to je bilo sasvim jednostavno; jedina opasnost krila se umogunosti da se on u tom trenutku probudi. Moda su vrata obradili ve tokomdana, da im se ba to ne bi dogodilo, tako da njemu izgleda kao da su se samazatvorila - to, naravno, nije bio sluaj. Nije proveravao. U svakom sluaju, kada su jednom bila otvorena, konzerva hipnita mogla je biti naknadno ubaena unutra, pre

no to su vrata bila zabravljena. Anestetik je lagano curio, dok njegovakoncentracija u vazduhu napokon nije postala dovoljna da joj on podlegne. Tada suoni mogli da stupe na scenu... sa maskama, razume se. Svemira mu!ak ih je iobina vlana maramica mogla tititi petnaestak minuta od hipnita, a vie vremenaim nije bilo potrebno.

To je objanjavlao zato su iskljuili sistem za ventilaciju. Morali su, kako sehipnit ne bi suvie brzo rasprio. U stvari, morali su da se pobrinu za njega. Poto


5/157

su onesposobili vizifon, onemoguili su mu da potrai pomo; zabravljena vrataspreavala su ga da izie; a nestanak osvetljenja trebalo je da izazove paniku. Slatkiklinci!

Bajron frknu. Preko ovoga se nije moglo tako lako prei. ala je ala, ali trebaznati meru. Imao je elju da provali vrata i tako okona celu stvar. Istrenirani miiinjegovog torza se napee i ve i pri samoj pomisli na to, ali to ne bi bilo ni odkakve koristi. Kada su ta vrata pravljena mislilo se na atomske blastere. Neka jeprokleta ta tradicija!

Ali mora da postoji neki nain da se izvue odatle. Nije smeo dozvoliti da imnaum uspe. Prvo, bie mu potrebno svetlo, neki pravi izvor svetlosti, a ne samonepokretni i nedovoljan sjaj vizifona. To, naravno, nije predstavljalo problem. Uormanu za odeu imao je samonapajajuu bateriju.

Dok je baratao oko kontrola na ormanu, na trenutak se zapita nisu li i njihzabravili. Ali ona se na uobiajen nain otvorie i skliznue u prorez u zidu. Bajron

sam sebi klimnu: to je ve

imalo smisla. Nije postojao nijedan razuman razlog zbogkoga bi zabravili orman, a ionako na raspolaganju nisu imali toliko vremena.A onda je, u jednom jedinom uasnom trenutku, cela njegova teorija pala u

vodu, dok se sa baterijom u aci okretao od ormana. Ukoio se, stomak mu se staoraspinjati od napetosti, i on, zadravi dah, poe da oslukuje.

Po prvi put od kada se probudiouo je tihi mrmor spavae sobe.uo je tihi,kikotavi razgovor koji je ona vodila sama sa sobom, i istogasa je prepoznaoprirodu tog zvuka.

Nemogue je bilo ne prepoznati ga. Taj zvuk je predstavljao 'Zemljinosamrtnino angrljanje'. Bio je to zvuk koji je izmiljen pre hiljadu godina.

Tanije reeno, taj zvuk je poticao od meraa zraenja, koji je reagovao naestice pod nabojem i guste gama-talase koji bi doprli do njega; bilo je to blago,elektronsko talasanje koje se pretapalo u tihi apat. Bio je to zvuk meraa, koji jemerio jednu stvar za koju je bio predvien... smrt!

Jedvaujno, na prstima, Bajron se povue i sa udaljenosti od est stopa uputibeli snop u otvore ormana. Mera se nalazio tamo, u jednom udaljenom uglu, ali toto ga je sada video nita mu nije govorilo.

Nalazio se tamo jo od njegovog dolaska. Veina novajlija sa Spoljanjihsvetova kupovala je mera tokom prve nedelje provedene na Zemlji. U poetku svisu svesni Zemljine radioaktivnosti i oseaju potrebu da se nekako zatite. Obino ih

preprodaju narednoj generaciji, ali Bajron je svoj zadrao. Sada je bio zahvalansamom sebi to je tako postupio.On se okrenu ka stolu na kome je drao runi sat dok je spavao. Bio je tamo.

aka mu se malo tresla dok ga je prinosio snopu baterije. Kai sata bio je odupletene, elastine plastike koja je bila gotovo sasvim bela. I sada je bila bela.Bajron ga odmae od sebe i pokua da ga okrene pod drugaijim uglom. Plastika jei dalje bila bela.


6/157

Taj kai je bio jo jedna od stvari koje su kupovale novajlije. Ako bi se zraenjeosetnije pojaalo on bi poplavio - a plava boja je na Zemlji bila boja smrti. Bilo jeveoma lako po danu zalutati na ozraeno tle, naroito ako bi seovek izgubio ilibio nepaljiv. Vlada je ogradila onoliko staza koliko je bila u stanju i, razume se,niko se nikada nije ni pribliio ogromnim oblastima smrti koje su poinjale da seproteu ve na nekoliko milja od grada. Ali taj kai je predstavljao jo jednu vrstuobezbe enja.

Ako bi ikad, makar i najmanje poplavio, trebalo se smesta javiti u bolnicu naleenje. Oko toga nije bilo zbora. Smesa od koje je bio napravljen bila je upravo uonoj meri osetljiva na zraenje u kojoj je to bila i osoba kojoj je pripadao, tako dase ozbiljnost eventualnog ozraenja mogla utvrditi u veoma kratkom roku pomouodgovarajuih fotoelektrinih ure aja koji su se upotrebljavali za merenje jaineplavetnila.

Sjajna, kraljevska plava boja znaila je kraj. Ba kao to se ta boja nikada vie

ne bi izgubila, tako se ne bi povratio niovek. Nije bilo leka, mogu

nosti izle

enja,nade. Preostalo bi vam jedino daekate, od jednog dana do jedne nedelje, bilo gde,

i sve to bi u bolnici mogli da uine za vas bilo je da izvre sve pripreme zakremaciju.

Bio je jo beo, tako da se Bajronove uzrujane misli malo primirie.Znai da zraenje nije bilo jako. Nije li to samo jo jedna vid ale? Bajron

porazmisli malo i o tome, i doe do zakljuka da je to bilo nemogue. Niko ne binikom drugom priredio nita slino. Bar ne na Zemlji, gde je ilegalno baratanjeradioaktivnim materijama predstavljalo najveu uvredu. Ovde na Zemljiradioaktivnost su shvatali krajnje ozbiljno. Morali su. Znai, niko ne bi nita slino

uradio, osim ukoliko, ipak, za to ne bi imao moan razlog.Paljivo i jasno on razloi tu misao i suoi se s njom. Moan razlog bi, naprimer, predstavljala elja da se neko ubije. Ali zato? S kakvim motivom? Tokomsvog dvadesettrogodinjeg ivota nije stekao nijednog ozbiljnog neprijatelja. Bar nu toj meri ozbiljnog. Ne toliko ozbiljnog da bi ovaj eleo da ga ubije.

On pre e akom preko kratko podiane kose. Ludo je bilo razmiljati na ovajnain, ali to, ipak, nikako nije mogao izbei. Oprezno je ponovo priao ormanu.Mora da se u njemu nalazilo neto to je zrailo; netoega tamo nije bilo preetiriasa. Primetio ju je gotovo istogasa!

Bila je to jedna mala kutija, est sa est ina. Bajron je gotovo namah

prepoznade i donja usna mu neprimetno zadrhta. Nikada ranije nije nijednu video,ali jeuo za njih. On podie mera i odnese ga u spavau sobu. Tiho mrmorenjepostade jo slabije, gotovo se sasvim prekinuvi. Poelo je, meutim ponovo,im je tanak deo od liskuna, kroz koji je zraenje prodiralo, usmerio prema kutiji. Nijebilo sumnje. U pitanju je bila radijacijska bomba.

Sadanje zraenje nije bilo samo po sebi smrtonosno; predstavljalo je samodetonator. Negde u unutranjosti kutije bio je uglavljen siuni atomski reaktor.


7/157

Kratkoroni vetaki izotopi su ga lagano zagrevali, natapajui ga odgovarajuimesticama. Rekatore poeti da deluje kada bude preen prag gustine glave iestica. Obino ne bi dolazilo do eksplozije, mada bi toplota dobijena reakcijombila dovoljna da istopi metalnu kutiju, ve bi dolo do smrtonosnog zraenja koje biubilo sve ivo u preniku od est stopa do est milja, u zavisnosti od veliinebombe.

Nije postojao nain da odredi kadae taj prag biti dostignut. Moda nee josatima, a moda ve u narednom trenutku. Bajron ostade bespomono da stoji,mlitavo drei u aci baterijsku lampu. Pre polaasa probudio ga je vizifon i on jebio potpuno spokojan. A sada je znao dae umreti.

Bajron, meutim, nije eleo da umre, ali je bio bespomoan i nije imao gde dase sakrije.

Dobro je znao gde se soba nalazi. Na kraju hodnika, tako da je pored njegovebila samo jo jedna soba, i razume se, jedna iznad njega i jedna ispod. Soba iznad

mu nije mogla biti od koristi. Soba koja je bila na istom spratu kupatilom senadovezivala na njegovo kupatilo. Sumnjao je da bi ga tamo ikouo.Tako mu je preostala samo ona ispod njega.U sobi je imao nekoliko stolica na sklapanje, viak sedita predvienih za

drutvo. On uze jednu. Kada je njome udario o pod, zau se jednolian zvuk.Okrenuo ju je potom postrance, tako da je ovog puta zvuk bio jai i glasniji.

Posle svakog udarca napravio bi pauzu; za to vreme se pitao moe li probuditispavaa ispod sebe i dovoljno ga naljutiti da prijavi kako ga neko uznemirava.

Iznenada zau neku slabu buku i zastade, sa rasmrskanom stolicom iznad glave.Buka se ponovi u obliku slabog povika. Dopirala je iz pravca vrata.

On ispusti stolicu i zaurla u znak odgovora. Zatim priljubi uvo uz spoj izmeuvrata i zida, ali ona su bila tako dobro uglavljena da je zvuk bio krajnje nejasan.Ipak je uspeo da razabere kako ga neko doziva po imenu."Fafile! Fafile!" To se ponovilo nekoliko puta, a onda zau jo neto to je liilo

na: 'Jesi li unutra?' ili moda: 'Jesi li dobro?'On zagrme u znak odgovora. "Otvorite vrata!" Izgovorio je to viui tri ilietiri

puta. Grozniavo se znojio od nestrpljenja. Bomba je moda ve bila vrlo blizutake delovanja.

Pomislio je da su gauli, budui da je do njega dopro priguen povik: "Pazi!...blaster!" Shvatio je na ta misle i urno se udaljio od vrata.

Usledilo je nekoliko otrih, razornih zvukova, tako da je gotovo mogao da osetikako vazduh u sobi podrhtava. Zatim se zaula lomljava i vrata poletee unutra. Izhodnika dopre svetlost.

Bajron izlete, rairenih ruku. "Ne ulazite", povika on. "Za ljubav Zemlje, neulazite. Tamo unutra se nalazi radijacijska bomba!"

Naao se licem u lice sa dvoje ljudi. Jedan je bio Donti. Drugi je bio Esbak,glavni nadzornik. Bio je samo delimino obuen.


8/157

"Radijacijska bomba?" promuca on.Ali Donti odmah upita: "Kolika?" Jo je u ruci drao blaster i samo je on

naruavao njegov kicoki izgled,ak i u ovo doba noi.Bajron uspe samo akama da odredi veliinu."U redu", prihvati Donti.inilo se da gaitava stvar nije mnogo uzbudila.

Okrenuvi se prema glavnom nadzorniku on mu dobaci: "Bie najbolje daispraznite sobe u ovom delu zgrade, i ako imate putokaze bilo gde na univerzitetu,naredite da ih donesu ovamo kako bismo obeleili hodnik. Ne bih nikoga do jutraputao unutra."

Zatim se okrenu ka Bajronu. "Verovatno joj je prenik delovanja dvanaest doosamnaest stopa. Kako je dospela tamo?"

"Ne znam", odvrati Bajron. On obrisaelo nadlanicom. "Ako nema nitaprotiv, negde bih seo." Zatim baci pogled na zglavak, i tek onda shvati da mu jeruni sat ostao u sobi. Jedva je odoleo divljem porivu da se vrati po njega.

Oko njih je u meuvremeno poelo da vrvi. Studente su izbacivali iz njihovihsoba.

"Po i sa mnom", ponovo mu se obrati Donti. "I meni seini da bi bilo najboljeda negde sedne."

"ta te je navelo da doe do mene?" upita Bajron. "Nemoj, molim te, pomislitida ti nisam zahvalan!"

"Nazvao sam te. Nisi mi se javio, a morao sam da porazgovaram s tobom.""Porazgovara?" Pazio je kako se izraava, pokuavajui da vlada svojim

neravnomernim disanjem. "Oemu?""Da te upozorim da ti je ivot u opasnosti."

Bajron se oporo nasmeja. "Saznao sam, u meuvremenu.""To je bio tek prvi pokuaj. Pokuae ponovo.""Ko to?""Neemo ovde o tome", Donti jednostavno izbee odgovor. "Moramo ostati

nasamo. Obeleen si, a ja sam ve ugrozio i svoj ivot."


9/157

2. MREA RAZAPETA PREKO SVEMIRA

Studentska trpezarija bila je prazna; unutra je vladao mrak. U pola pet ujutro toteko da je bilo neuobiajeno. Pa ipak je Donti za trenutak zastao na vratima

oslukujui ima li koga."Ne", ree on jedvaujno, "nemoj paliti svetlo. Moemo razgovarati i u mraku.""Noas mi je dosta mraka", promrmlja Bajron."Ostaviemo odkrinuta vrata."Bajronu nije bilo do prepiranja. On se spusti u najbliu stolicu i stade da

posmatra kako se pravougaonik svetla pretvara u jednu tanku crtu dok su se vratapritvarala. Sada kada se sve okonalo, on poe da drhti.

Donti umiri vrata i poloi svoj mali kicoki tap preko pukotine svetlosti napodu. "Pogledaj. Ovakoemo znati da li je neko proao, ili da li su se vratapomerila."

"Molim te, nisam raspoloen za konspiraciju", odvrati Bajron. "Ako nema nitaprotiv, bio bih ti veoma zahvalan da mi kae ono to ima. Spasao si mi ivot,svestan sam toga, i sutrau biti u stanju da ti se propisno zahvalim. Ali sada bi midobro doli jedno pie i podui odmor."

"Mogu da zamislim kako se osea", odvrati Donti, "ali upravo si propustiopriliku da poe na suvie dug odmor. A ja bih eleo da to ne uini ni u skorijojbudunosti. Da li ti je poznato da znam tvog oca?"

Pitanje je bilo tako neoekivano da Bajron iznenaeno podie obrve - to se,razume se, nije moglo videti u mraku. "Nikada nije pomenuo da te poznaje", reeon.

"Iznenadilo bi me da jeste. Ne zna me po imenu koje ovde koristim. Uzgredbudi reeno, ima li vesti o ocu u poslednje vreme?""Zato pita?""Zato to je u velikoj opasnosti.""ta?"Dontijeva ruka, uprkos neznatnoj svetlosti, pronae mladievu ruku ivrsto je

stegnu. "Molim te! Govori kao i dosad." Bajron tek tada postade svestan da suaputali.

"Biu sasvim odreen", ree kratko Donti. "Otac ti je pritvoren. Shvata li ta toznai?"

"Ne, uopte ne shvatam. Ko ga je pritvorio, i na ta ti, u stvari, cilja? Zato megnjavi?" Bajronove slepoonice brzo su pulsirale. Hipnit i blizina smrtionemoguavali su mu da se suprotstavi hladnokrvnom kicou koji je sedeo sasvimblizu njega tako da je njegovo aputanjeuo jasno poput vike.

"Razume se", dopre apat do njega, "ti nagaa ime se tvoj otac bavi?""Ako stvarno poznaje mog oca, onda zna da je on Raner od Vajdmosa. Eto

ime se on bavi."


10/157

"Pa", nastavi Donti, "Zaista ne postoji nijedan poseban razlog zbog koga bitrebalo da mi veruje - osim to rizikujem vlastiti ivot zbog tebe. Ali ja ve znamsve to bi mi ti mogao ispriati. Na primer, poznato mi je da je tvoj otac kovaozaveru protiv Tiranije."

"Ja to poriem", odvrati napeto Bajron. "Ono to si noas uinio za mene ne dajeti pravo da tako govori o mom ocu!"

"Budalasto izvrdava, mladiu, i samo gubim vreme s tobom. Zar ne shvata dase od nastale situacije ne moe ograditi reima? Otvoreno ti kaem. Oca su tipritvorili Tirani. Moda je ve mrtav."

"Ne verujem ti!" Bajron napola ustade."Moe mi verovati na re.""Prekinimo s tim, Donti. Nisam raspoloen da sluam tajanstvene prie i

odbijam tvoj pokuaj da...""ta - da?" Dontijev glas vie nije zvuao onako prefinjeno. "ta dobijam time

to ti sve ovo govorim? Smem li te podsetiti da mi je na osnovu svega to znam, ato ti odbija da prihvati, postalo jasno dae moda pokuati i tebe da ubiju? Ponida sudi na osnovu onoga to se upravo dogodilo, Farile."

"Poni iz poetka i budi jasan", prihvati najzad Bajron. "Sasluau te.""Dobro. Pretpostavljam, Farile, da ti je od poetka bilo jasno da potiem iz

nekog sela u Magliastim kraljevstvima, iako sam se izdavao za Beganca.""Pomislio sam, zbog tog naglaska. Ali nisam to smatrao vanim.""Vano je, prijatelju. Doao sam ovamo poto, kao ni tvoj otac, nisam voleo

Tirane. Oni tlae na narod ve preko pedeset godina. To je dosta dugo razdoblje.""Nisam politiar."

Dontijev glas ponovo postade razdraljiv. "Oh, nisam ja njihov agent kojipokuava da te uvali u neprilike. Govorim ti istinu. Kao to su sada uhvatili tvogoca, tako su pre godinu dana uhvatili i mene. Ali uspeo sam da pobegnem i dado em na Zemlju, gde sam mislio dau biti bezbedan dok ne budem spreman da sevratim. To je sve to treba da zna o meni."

"To je i vie no to sam traio, gospodine." Bajronu ne poe za rukom daodagna neprijateljski ton iz svog glasa. Oseao je da ga Donti drai svojimizvetaenim govorom.

"Znam. Ali morao sam bar ovoliko da ti otkrijem, jer sam u to vreme upoznaotvog oca. Radio je sa mnom; zapravo, radio sam ja s njim. Znao me je, ali u svom

zvaninom svojstvu, kao najvei plemi sa planete Nefelos. Razume li?"Bajron nepotrebno klimnu u tami i odgovori: "Da.""Nema potrebe da se zadravamo na pojedinostima. Svoje izvore obavetenja

zadrao samak i ovde, tako da mi je poznato da se naao u zatvoru. Pouzdano.Ipak, da je u pitanju tek sumnja, potvrdio bi je malopreanji pokuaj ubistva."

"Na koji nain?""Ako su se Tirani doepali oca, zar bi ostavili sina na slobodi?"


11/157

"Je l' ti to pokuava da mi kae da su Tirani postavili radijacijsku bombu umojoj sobi? Ali to je nemogue!"

"Zato bi bilo nemogue? Zar ne shvata u kakvom si poloaju? Tirani drevlast na pedeset svetova; brojano ih je manje u odnosu na stotinu prema jedan. Utakvoj situaciji nije dovoljno upotrebiti samo jednostavnu silu. Prizemni metodi,intrige, ubistva - u tome su majstori. Mrea koju pletu preko svemira velika je igusta. Nije mi teko da poverujem kako se protee preko pet stotina svetlosnihgodina, sve do Zemlje." Bajron jo nije mogao da se oslobodi noanje more. Izdaljine je dopirao zvuk nametanja olovnih titnika. Mera mora da jo amori unjegovoj sobi.

"Sve to nema nikakvog smisla", usprotivi se on. "Ove nedelje vraam se naNefelos. Oni to sigurno znaju. Zato bi se trudili da me ovde ubiju? Da su saekali,doepali bi me se." Bilo mu je lake sada kada je mislio da je otkrio neto to je uskladu sa njegovom logikom gledanja na stvari.

Donti se nagnu napred i njegov dah pun zaina natera Bajrona da podigneobrve. "Otac ti je slavan. Njegova smrt.. poto su ga Tirani pritvorili mora se

suoiti sainjenicom dae ga verovatno i pogubiti... izazvae nezadovoljstvoak ime u zaplaenom podjarmljenom rasom kakvu Tirani pokuavaju da odgoje. Ti bi,kao novi Raner od Vajdemosa, mogao da im se pridrui u njihovomnezadovoljstvu, ali za Tirane bi bilo krajnje opasno da i tebe pogube. Nije im cilj dstvaraju muenike. Ipak, sasvim bi im odgovaralo da sluajno nastrada na nekomudaljenom svetu."

"Ne verujem ti", odgovori polako Bajron. Jedino je jo tim reima mogao da sebrani.

Donti ustade, navlaei tanke rukavice. "Preteruje, Farile", upozori onmladia. "Bio bi ubedljiviji kada se ne bi pretvarao da ba nita ne zna. Otac te je,verovatno, za tvoje dobro, titio od svega, ali sumnjam da njegova uverenja nisu natebe nimalo uticala. Tvoja mrnja prema Tiranima neminovno predstavlja odraznjegove. Ne moe porei da si spreman da im se suprotstavi."

Bajron samo nemo slee ramenima."Moda je ve i uvideo da si dovoljno odrastao i da te moe upotrebiti",

nagovesti Donti. "Krajnje je bilo povoljno to to se nalazi ovde na Zemlji, i nijedaleko od pameti da si se ovde naao ne samo zbog studija ve i zbog nekogodre enog zadatka. Zadatka zbog koga su Tirani spremni da te ubiju, ako ti ne poe

za rukom da ga obavi.""Kakva glupava melodrama!""Da li je? Pa, neka ti bude. Ako te u ovom trenutku istina ne moe ubediti,

ubedie te kasnije sami dogaaji. Bie jo nasrtaja na tvoj ivot, i jedan od narednihe uspeti. Od danas si, Farile, mrtavovek."

Bajron podie pogled. "ekaj! ta ti lino ima od svega toga?""Ja sam rodoljub. Voleo bih da Kraljevstva ponovo budu slobodna i da sama


12/157

biraju svoje vlade.""Ne to. Mislim na tvoje line interese. Ne mogu se zadovoljiti pukim

idealizmom, bar ne kada si ti u pitanju. Izvini ako sam te uvredio." Bajron jeoigledno bio nepopustljiv.

Donti ponovo sede. "Konfiskovali su mi posede", objasni on. "Pre no to samproteran nije mi bilo ba prijatno da primam nareenja od tih patuljaka. A od tada je postalo jo vanije da ponovo postanem ono to je moj deda bio pre pojaveTirana. Je li za tebe to dovoljan razlog to elim revoluciju? Tvoj je otac trebalo dapovede tu revoluciju. Poto on nije uspeo, red je na tebe!"

"Mene! Ali samo su mi dvadeset tri godine i ne znam nita o tome. Mogao bi daprona e nekog boljeg!"

"Nema sumnje da bih mogao, ali jedino si ti sin svoga oca. Ako ti je otac ubijenti e postati Raner od Vajdemosa i kao takav si mi dragocen, pa makar imaosvega dvadeset godina i pored toga bio jo i idiot. Potreban si mi iz istog razloga

zbog koga te se Tirani moraju usloboditi. A ako ti ja ne delujem ubedljivo, sa njimto svakako nije sluaj. U tvojoj sobi se nala radijacijska bomba. S kojom drugomsvrhom do da te usmrti? Ko bi jo mogao eleti da te ubije?" Donti je strpljivoekao dok napokon ne zau jedvaujni apat onog drugog. "Niko", odvrati Bajron."Ne znam ko bi jo mogao eleti moju smrt. Znai da je istina ono to si rekao zamog oca!"

"Istina je. Gledaj na to kao na ratni gubitak.""Misli dae mi to pomoi? Modae mu jednog dana podii spomenik? Sa

natpisom koji zrai, da se vidi i ako se nalazi na deset hiljada milja u svemiru?"Glas mu postade neto ljui. "Da li bih zbog toga trebalo da budem srean?"

Donti je i daljeekao, ali Bajron nita vie ne ree."ta namerava da uini?" upita najzad Donti."Idem kui.""Znai, jo ne shvata u kakvom si se poloaju naao?""Rekoh da idem kui. ta eli da uinim? Ako je iv, izvui u ga odande. A

ako je mrtav, jau... jau...""Dosta!" Glas starijeg mukarca bio je hladan i ljutit. "Bulazni poput kakvog

deteta. Ne moe na Nefelos. Zar ne shvata da ne moe? Razgovaram li ja to sanekim deritem ili sa razumnim mladiem?"

"ta onda predlae?" promrmlja Bajron.

"Poznaje li Direktora Rodije?""Onog prijatelja Tirana? Poznajem ga. Znam ko je on. Nema osobe uKraljevstvima koja ne zna za njega. Hinrik V, Direktor Rodije."

"Da li si ga ikada upoznao?""Nisam.""To sam i mislio. Ako ga nisi upoznao, onda ga ne moe ni poznavati. On je

imbecil, Farile. Mislim, u doslovnom smislu. Ali kada Tirani konfiskuju Ran od


13/157

Vajdemosa... a do togae doi, kao to su konfiskovali i moje posede... podarie gaHinriku. Tiranie smatrati dae posed tako biti u sigurnim rukama, te stoga i titamo mora poi."

"Zato?""Zato to Hinrik bar moe da utie na Tirane; onoliko koliko to svaka podla

ulizica moe. U stanju je da ti vrati posed.""Ne shvatam zato bi to uinio. Mnogo je verovatnije da bi me izruio

Tiranima.""Tako je. Ali morae da seuva toga i postoji mogunost da to i izbegne.

Nemoj zaboraviti da ima vrednu i vanu titulu, ali to samo po sebi nije dovoljno.Onaj ko se bavi kovanjem zavere pre svega mora biti praktian. Ljudie se okupitioko tebe iz sentimentalnosti i iz potovanja prema imenu koje nosi, ali da bi ihzadrao bie ti potreban novac."

Bajron poe da razmilja o tome. "Potrebno mi je vremena da donesem odluku."

"Nema vremena. Tvoje je vreme isteklo kada ti je u sobu podmetnutaradijacijska bomba. Dozvoli da neto preduzmemo. Mogu ti dati pismo sapreporukom za Hinrika od Rodije."

"Zar ga tako dobro poznaje.""Da li si sumnjiav i kada spava? Jednom sam predvodio poslanstvo koje je

Autarh od Lingana uputio na Hinrikov dvor. Njegov imbecilni um me se verovatnonee setiti, ali se nee usuditi da pokae kako je zaboravio. Toe ti posluiti kaouvod, a kasnije moe da improvizuje. Ujutrou ti dati pismo. U podne polazi jedan brod za Rodiju. Nabavio sam ti kartu. I ja odlazim, ali drugim putem. Nezadravaj se. Ovde si ionako gotov, zar ne?"

"Preostala je jo podela diploma.""Obian dokument. Da li ti je toliko stalo do njega?""Sada vie ne.""Ima li novaca?""Dovoljno.""Dobro. Bio bi sumnjiv da ga ima suvie." On otro dodade. "Farile!"Bajron se prenu iz neega to je liilo na omamljenost. "Molim?""Vrati se ostalima. Nemoj nikome rei da odlazi. Neka delo govori umesto

tebe."Bajron glupavo klimnu. Negde duboko u pukotinama njegovog uma javila se

misao da nije okonao povereni mu zadatak i da je time izneverio oca na samrti.Odjednom ga ophrva uzaludna ogorenost. Mogli su neto vie o tome da mu kau.Mogao je s njima da podeli opasnost. Nije trebalo da mu dozvole da deluje uneznanju.

A sada kada je saznao istinu, ili bar neto vie o tome kolika je bila uloganjegovog oca u kovanju zavere, dokument koji je trebalo da pribavi iz arhiva naZemlji postao je jo znaajniji. Ali vie nije bilo vremena. Nije bilo vremena da


14/157

pribavi taj dokument. Nije bilo ni vremena da brine zbog toga. Nije imao vremenada spase oca. A moda ni da ivi.

"Uiniu sve to kae, Donti", prihvati on.U trenutku kada je zastao na stepenitu spavaonice Sander Donti baci jedan

kratki pogled na igralite univerziteta. U pogledu mu se, sasvim sigurno, nijenaziralo nikakvo divljenje.

Dok je koraao po poploanom putu koji je vijugao kroz pseudorustinuatmosferu to je jo od starina opstajala na svim urbanim igralitima, mogao je davidi svetla jedine vane ulice u gradu kako sijaju pravo pred njim. Pored njih,priguivano tokom dana dnevnom svetlou a sada vidljivo, na obzorju se naziraloono veno radioaktivno plavetnilo, nemi svedok praistorijskih ratova.

Donti na trenutak podie pogled put neba. Prolo je preko pedeset godina odkada su stigli Tirani i iznenada okonali razdvojeni ivot dvadesetak sve brojnijihzava enih politikih jedinica u dubinama s druge strane Magline. A sada, iznenada

i prerano, nametnuo im se mir koji je pretio da ih zavadi.Oluja koja ih je zarobila poput udara jednog jedinog groma predstavljala jeneto odega se jo nisu oporavili. Za sobom je ostavila samo po koji trzaj to jeuzaludno, tu i tamo, povremeno uznemiravao po koji svet. Da bi se ti trzajiorganizovali i povezali u jedinstveno i usklaeno talasanje bilo je potrebno dostavremena i portvovanosti. E pa, dosta je rao ovde na Zemlji. Dolo je vreme da sevrati.

Oni koji su ostali kod kue verovatno su upravo pokuavali da stupe s njim uvezu u njegovim odajama.

On malo protegnu korak.

Uhvatio je zrakim je uao u sobu. Bio je to lini zrak, zaiju bezbednost jonije imao razloga da se plai i uiju je privatnost mogao da se pouzda. Nije mu biopotreban nikakav formalni prijemnik; nije mu bila potrebna nikakva sprava odmetala i ica da uhvati slabi tok elektrona, sa njihovim aputavim impulsima koji sdopirali kroz hipersvemir sa sveta udaljenog pet stotina svetlosnih godina.

Sam svemir bio je polarizovan i pripremljen za prijem u njegovoj sobi. Iznjegovog tkanja bila je uklonjena svaka nasuminost. Nije postojao nain na koji bise ta polarizacija mogla otkriti, sem prijemom. A u tom odreenom delu svemira,samo je njegov um mogao da deluje kao prijemnik; jer jedino su elektrineosobenosti njegovog naroitog sistema nervnihelija mogle da rezoniraju

vibracijama zraka prenosioca poruke.Poruka je bila u istoj meri privatne prirode kao to su to bile i jedinstveneosobenosti njegovih vlastitih modanih talasa; uitavoj Vaseljeni, u kojoj je bilomnogo kvadriliona ljudskih bia, verovatnost da doe do dupliranja koje bi jednomoveku dozvolilo da prima lini talas nekog drugog iznosila je dvadesetocifrenibroj prema jedan. Dontijev um zatreperi zbog poziva dok je krivudao krozbeskrajnu nepojamnu prazninu hipersvemira.


15/157

"... poziv za... poziv za... poziv za... poziv za..."Odailjanje je bilo mnogo sloenije od primanja. Bio je potreban mehaniki

ure aj za uspostavljenje krajnje osobenog talasa-prenosioca, kojie dospeti do vezes druge strane Magline. Taj ureaj se nalazio u izrezbarenom dugmetu koje je nosiona levom ramenu. Automatski je stupio u dejstvoim je zakoraio u svojuzapreminu prostrane polarizacije, tako da je potom trebalo samo svrsishodno iusredsreeno da razmilja.

"Tu sam!" Nije bilo potrebno da se podrobnije predstavlja.Dosadno ponavljanje pozivnog signala prestade i pretoi se u rei koje se

stadoe oblikovati u njegovom umu. "Pozdravljamo vas, gospodine. Vajdemos jepogubljen. Vest, razume se, jo nije obnarodovana."

"To me ne iznenauje. Da li je umean jo neko?""Nije, gospodine. Raner nije nita rekao. Bio je to hrabar i odanovek.""Da. Ali potrebno je vie od obine hrabrosti i odanosti daovek ne bude

uhvaen. Korisno bi moglo posluiti i malo kukavi

luka. Nema veze! Razgovaraosam sa njegovim sinom, novim Ranerom, koga je smrt ve oeala. Bie od

koristi.""Mogu li upitati kako, gospodine?""Neka dogaaji sami odgovore na tvoje pitanje. Razume se, ovako rano ne mogu

prorei posledice. Sutra kree da se sretne sa Hinrikom od Rodije.""Hinrikom! Mladi e se izloiti velikom riziku. Da li je svestan da...""Rekao sam mu onoliko koliko sam mogao", odvrati otro Donti. "Ne smemo

mu previe verovati, bar dok se ne dokae. Pod postojeim okolnostima, na njegatreba gledati samo kao naoveka s kojim se moe rizikovati u istoj meri kao i sa

svakim drugim. Nije nezamenjiv, nipoto. Nemoj me ponovo ovamo zvati, jernaputam Zemlju."I jednim odlunim pokretom Donti prekide mentalnu vezu.Tiho i zamiljeno, on razmotri dogaaje od prethodnog dana i noi, paljivo ih

odmeravajui. Zatim se lagano nasmei. Sve je bilo savreno isplanirano, tako da jekomedija mogla sada sama da se odvija bez iije pomoi.

Nita nije bilo preputeno sluaju.


16/157

3. OBZIRNOST I RUNI ASOVNIK

Prvi sat po poletanju nekog svemirskog broda iz zatoenitva planete uvek jenajdosadniji. Posvuda vlada uobiajena zbrka oko odlaska, koja je u sutini

istovetna onoj koja je verovatno propratila porinue prvog izdubljenog trupca nanekoj praiskonskoj reci.Dodue, ovde ste okrueni mnogim pogodnostima; drugi se brinu o vaem

prtljagu; a onda nastupa onaj prvi ukoeni trenutak neobinosti i besmisleneuurbanosti svuda oko vas. Izvikuju se poslednje intimnosti, ljudi se smiruju, takoda se moeuti priguena lupa vazdunih komora propraena laganim itanjemvazduha dok se vrata hermetiki i automatski zatvaraju prema unutra, poput kakvihdinovskih builica.

A onda nastupa kobna tiina i u svim kabinama se pojavljuje crveni treperavinatpis: 'Navucite kombinezone za ubrzavanje... Navucite kombinezone zaubrzavanje.'Stjuardi jure hodnicima, kucaju na svaka vrata i otvaraju ih. "Izvinite. Navucitekombinezone."

Zatim se muite kombinezonima, hladnim, uskim, neudobnim, ali obloenimhidraulinim sistemom koji upija pritisak pri poletanju od koga jeoveku inaemuka.

uje se udaljena buka motora na atomski pogon, podeenih na malu jainu zbogmanevrisanja kroz atmosferu, koju prati gotovo istovremeno uleganje nauljenogkombinezona koji se lagano prilagoava telu. Poinjete do u beskonanost da sezavaljujete u sedite, a zatim da se lagano vraate nazad dok se ubrzavanjesmanjuje. Ako preivite oseaj neprijatnosti u tom razdoblju, verovatno tokomitavog puta neete uopte patiti od svemirske bolesti.

Prva tri sata leta panoramska odaja nije otvorena za putnike, tako da se popravilu ispred nje otegne dugaak red onih koji jedvaekaju da za sobom ostaveatmosferu i da se dvostruka vrata razdvoje. Ovog puta lista putnika nije bila stoodsto sastavljena od planetaraca (drugim reima, onih koji nikada ranije nisu bili usvemiru), ve je tu bilo i dosta iskusnijih putnika.

Konano, videti Zemlju iz svemira predstavljalo je jedan od turistikih'imperativa'.

Panoramska odaja predstavljala je mehur na brodskoj 'koi', mehur od zaobljeneprovidne plastike debele dve stope ivrste poputelika. Pokretni poklopac odiridijuma ielika koji ju je titio od trenja pri prolasku kroz atmosferu i odesticapraine u njoj bio je uvuen. Svetla su bila ugaena i galerija se polako ispunila.Lica to su zurila preko ipki jasno su se nazirala pri svetlosti koju je Zemljaodbijala.

Jer, Zemlja je visila ispod njih poput kakvog dinovskog, sjajnog balona


17/157

proaranog narandastim, plavim i belim mrljama. Vidljiva hemisfera bila jegotovo cela obasjana sunevom svetlou; kontinenti izmeu oblaka, narandastepustinje sa tankim, ratrkanim trakama zelenila. Mora su bila plava, i veoma suodudarala od crnila svemira na mestima na kojim su se spajali na obzorju. A svudaunaokolo, na crnom nebu bez praine, nalazile su se zvezde.

Oni koji su posmatrali strpljivo suekali.Nisu eleli da vide hemisferu koja se kupala u sunevoj svetlosti. Zatim je

polako stala da se pomalja zaslepljujue sjajna polarna kapa, dok je brodneprimetno sve vie postrance ubrzavao naputajui ekliptiku. Kuglu je laganopoela da obavija senka noi i ogromni Svet-Ostrvo Evroazije-Afrike poinjao jeda izlazi na scenu, severnom stranom okrenut 'nadole'.

Njegovo bolesno, mrtvo tle skrivalo je svoj uas ispod igre dragulja koju jebudila no. Radioaktivnost tog tla predstavljala je nepregledno more duginogplavetnila, koje je iskriilo uudnim lancima to su sriui priali o nainu na koji

su nuklearne bombe nekada doticale tle,itavo pokolenje pre no to je usavrenoodbrambeno polje sila protiv nuklearnih eksplozija tako da vie nijedan svet nije

mogao da izvri samoubistvo na slian nain.Oi su posmatrale sve dok, posle nekolikoasova, Zemlja nije postala jedan

sjajan, mali polunovi u beskrajnom crnilu.

Me u posmatraima nalazio se i Bajron Faril. Sedeo je sam u prednjem redu,ruku oslonjenih o ogradu, odlutalog i zamiljenog pogleda. Nije oekivao dae naovaj nain napustiti Zemlju. Pogreni su bili i nain i brod i odredite.

Preplanulim laktomeao jeekinjastu bradu i oseao se krivim to se jutros

nije obrijao. Jo samo malo pae se vratiti u svoju odaju i to ispraviti. Ume uvremenu je oklevao da ode odavde. Ovde je bilo ljudi. A u svojoj sobi biesasvim sam.

Da to moda nije razlog zbog koga bi upravo trebalo da ode?Uopte mu se nije dopadalo novo oseanje koje ga je proimalo; oseanje da ga

progone; oseanje da je bez prijatelja. Ostao je bez ijednog prijatelja. Poeli su daga naputaju jo onog trenutka kada ga je pre manje od dvadesetetiriasaprobudio onaj telefonski poziv.

ak i u spavaonici mu je bilo neprijatno. Stari Esbak je naleteo na njega dok sevraao posle razgovora sa Dontijem koji su vodili u studentskoj trpezariji. Esbak

je bio uzbuen; glas mu je bio suvie prodoran."Gospodine Farile, traio sam vas. Krajnje nemio dogaaj. Nita ne razumem.Imate li kakvo objanjenje?"

"Ne", on gotovo zavika, "nemam. Kadau moi da u em u svoju sobu ipokupim stvari?"

"Ujutro, nisam siguran. Upravo smo uspeli da dovuemo ovamo gore opremu zaispitivanje. Vie nema ni traga od prekomerne radijacije. Sreno ste umakli. Za


18/157

dlaku.""Da, da, ali ako nemate nita protiv, voleo bih da se odmorim.""Smestite se, molim vas, u mojoj sobi do jutra, a ondaemo vas premestiti za

ovih nekoliko dana to ste jo ovde. Hmmm, uzgred budi reeno, gospodine Farile,ako nemate nita protiv, ima jo neto."

Bio je preterano utiv. Bajronu je izgledalo kao da hoda po jajima."ta jo?" upita on zabrinuto."Da li vam je poznato ko je to mogao tako... hm... runo da se naali s vama?""Ovako da se naali? Razume se da mi to nije poznato!""ta sada nameravate da uinite? kolske vlasti ne bi ba volele da se oko tog

nesrenog sluaja podigne praina."Kako samo uporno ponavlja da je re o 'nesrenom sluaju'! "Shvatam ta elite

da kaete", odgovori Bajron suvo. "Ne brinite. Nemam nameru da sprovodim bilokakvu istragu ili da u to meam policiju. Uskoro odlazim sa Zemlje i do tada ne

nameravam da menjam planove. Neu poneti nikakvu tubu. Kona

no, jo samiv."

Na Esbaku se tako jasno videlo da mu je laknulo, da je to biloak neprilino. To je bilo sve to su eleli dauju od njega. Da nee stvarati neprijatnosti. Posredi jebio nesrean sluaj koji je trebalo to pre zaboraviti.

Ponovo se naao u svojoj staroj sobi u sedam i trideset ujutro. Vladao je mir inije seulo nikakvo mrmorenje iz ormara. Tamo se vie nisu nalazili ni bomba nimera. Najverovatnije ih je odatle uklonio Esbak i bacio u jezero. To se moglosmatrati uklanjanjem dokaza, ali o tome neka brine kola. Pobacao je svoje stvari ukofere, a zatim nazvao recepciju traei da mu dodele drugu sobu. Primetio je da su

svetla ponovo radila, kao i vizifon. Jedina stvar koja je svedoila o onome to se tudogodilo prole noi bila su ulegnuta vrata sa istopljenom bravom.Dali su mu drugu sobu. Time je, u sluaju da je neko prislukivao, potvrdio

svoju nameru da ostane. A onda je, posluivi se telefonom u hodniku, pozvaovazduni taksi. Mislio je da ga niko nije video. Neka kola, koliko god joj drago,razbija glavu oko njegovog nestanka.

Na trenutak je u svemirskoj luci ugledao Dontija. Promakli su jedan poreddrugog. Donti nita nije rekao; niim nije pokazao da ga poznaje, ali poto seudaljio u Bajronovoj ruci se nala jedna bezoblina mala crna kugla koje jepredstavlala linu kapsulu i kartu za putovanje na Rodiju.

Nekoliko trenutaka posmatrao je linu kapsulu. Nije bila zapeaena. Kasnije jeu odaji proitao poruku. Bila je to jednostavna preporuka sastavljena od najmanjegmogueg broja rei.

Bajronove misli se izvesno vreme zadrae na Sanderu Dontiju, dok je upanoramskoj odaji promatrao Zemlju koja se vremenom sve vie smanjivala.Krajnje povrno ga je poznavao, sve do trenutka kada je Donti onako divljakiuleteo u njegov ivot, najpre da bi mu ga spasao a potom da bi ga usmerio u sasvim


19/157

novom i neispitanom pravcu. Bajron je od ranije znao kako se zove; pozdravljali suse u prolazu lakim klimanjem glave; povremeno bi razmenjali i nekoliko utivihfraza - ali to je bilo sve. Tajovek mu se nije dopadao; to jest, nisu mu se dopadalinjegova hladnoa, njegovo preterano napadno oblaenje i preterano isticanjenjegove linosti. Ali sve to nije imalo nikakve veze sa sadanjim poslovima.

Bajron pree drhtavom rukom preko kratko podiane kose i uzdahnu. Uhvatio je sebe kako udi za Dontijevim prisustvom. Tajovek je bar drao dogaaje uaci. Znao je ta trebainiti; znao je ta Bajron treba da uini; a naterao je Bajronada to i izvri. I tako je sada Bajron bio sam, oseao se veoma mlad, bespomoan,usamljen i gotovo uplaen.

Za sve to vreme, uporno je izbegavao da misli na oca. To mu nije moglopomoi.

"Gospodine Melejn?"Neko je ponovio to ime dva ili tri puta pre no to se Bajron trgao, jer mu je neko

krajnje obzirno dotakao rame, i podigao pogled.Robot koji je prenosio poruke ponovi: "Gospodine Melejn." Bajron je otprilikepet sekundi proveo tupo zurei, pre no to se setio da je to njegovo privremeno ime.Bilo je ovla ispisano na karti koju mu je Donti dao. Kabina je bila rezervisana nato ime.

"Da, ta se desilo? Ja sam Melejn."Glasnikov glas neznatno je siktao dok se sa kalema u unutranjosti odmotavala

poruka. "Zamoljen sam da vas obavestim da vam je kabina promenjena i da je vaprtljag ve prenet. Nadamo se daete biti ljubazni i otii do blagajnika i podii novklju. Nadamo se da vam to nee biti teko?"

"U emu je stvar?" Bajron se okrenu na svom seditu, a nekolicina od preostalihputnika koji su jo promatrali Zemlju, zauvi njegove eksplozivne ree podiepogled. "ta smerate?"

Razume se, nije imalo nikakvog smisla prepirati se sa mainom koja je samoispunjavala svoju dunost. Glasnik je s puno potovanja pognuo svoju metalnuglavu na kojoj je i dalje lebdela utisnuta blaga kopija ljudskog udvorikog osmeha iudaljio se.

Bajron izie iz panoramske odaje i obrati se brodskom oficiru na vratima netoustrije no to je prvobitno nameravao.

"ujte! Hou kod kapetana."

Oficir ne pokaza da je iznenaen. "Je li vano, gospodine?""Koliko je i svemir vaan. Upravo su mi promenili kabinu bez moje dozvole ivoleo bih da saznam ta to treba da znai."

Bajron je sve vreme oseao da ovoliki bes nije primeren nastaloj situaciji, ali bes je, oito, bio odraz ranije nagomilanog nezadovoljstva. Umalo nije poginuo; bio jeprimoran da napusti Zemlju poput kakvog kukavnog kriminalca; iao je ko zna gdeda uini ko zna ta; a sada su ga jo etali po brodu. To je prevrilo meru.


20/157

Pa ipak je sve vreme imao neprijatni oseaj da bi Donti, da se naao nanjegovom mestu, postupio drugaije, moda mnogo mudrije. Ali on nije bioDonti.

"Pozvau blagajnika", ree oficir."Hou kod kapetana", ostade uporan Bajron."Kako elite." Posle kratkog razgovora preko malog brodskog komunikatora

koji mu je visio sa revera, on uljudno ree: "Pozvae vas. Molim vas, saekajte."

Kapetan Hirm Gordel bio je prilino nizak i debeoovek, koji je utivo ustao inagnuo se preko stola kako bi se rukovao sa Bajronom kada je ovaj uao.

"Gospodine Melejn", ree on, "ao mi je to smo morali da vas uznemirimo."Imao jeetvrtasto lice,elinosivu kosu, neto tamnije kratke lepo oblikovane

brkove i turi osmeh."I meni je", odvrati Bajron. "Imao sam rezervaciju za tu kabinu iini mi se,

gospodine, daak ni vi nemate pravo da to izmenite bez moje dozvole.""U pravu ste, gospodine Melejn. Ali molim vas shvatite, re je bila o veoma

hitnom sluaju. Jedan vaanovek stigao je u poslednjem trenutku i zahtevao dadobije kabinu blizu gravitacionog sredita broda. Ima bolesno srce i trebalo je damu obezbedimo krajnje nisku gravitaciju. Nismo imali drugog izbora."

"U redu, ali zato je izbor pao ba na mene?""Morao je na nekoga. Putujete sami; mladi ste, pa smo smatrali daete lako

podneti neto veu gravitaciju." Pogledom je automatski preao preko Bajronovihest zarez dve stopevrstih miia. "Pored toga, uveriete se da vam je nova odajabolja od stare. Ovom zamenom niste nita izgubili. Zaista."

Kapetan zaobie sto. "Dozvolite da vam lino pokaem nove odaje."Dok su naputali njegovu kancelariju, kapetan ga upita: "Da li biste sutra uveeveerali za mojim stolom? Upravo u to vreme predvien je na prvi skok."

Bajronu sebe kako odgovara: "Hvala. Biu poastvovan."Pa ipak mu se taj poziv uinio nekakoudnim. Nema sumnje da je kapetan eleo

da ga umiri, ali, ipak, nije morao da ide toliko daleko.

Kapetanov sto bio je dugaak i zauzimao je ceo zid salona. Bajron se naaoblizu sredine, neprimereno ispred mnogih drugih. Pa ipak, pred njim se nalazilakartica s njegovim imenom. Stjuard je bio siguran; posredi nije bila nikakva greka

Bajron nije bio ba preterano skroman. Poto je bio sin Ranera od Vajdemosanije bilo potrebe da se u njemu razvije jedna takva osobina. Ali kao Bajron Melejnbio je sasvim obian gra anin, a ovakve stvari ne bi trebalo da se dogaaju obinimgra anima.

to se nove kabine tie, kapetan je bio potpuno u pravu. Bila je bolja. Ona prvabila je upravo onakva kako je stajalo na karti, jednokrevetna, druge klase, dok jeova nova bila dvokrevetna, prve klase. Imala je i kupatilo, razume se privatno,


21/157

opremljeno ograenim tuem i usisivaem vazduha.Nalazila se u blizini 'oficirske teritorije', tako da je u njenoj blizini prevashodno

sretao uniforme. Ruak mu je donet u odaju na srebrnom posuu. Neto pre veereiznenada se pojavio berberin. Moda je sve ovo trebalo da oekuju putnici kojiputuju luksuznim svemirskim putnikim brodom u prvoj klasi, ali to je bilo suviedobro za Bajrona Melejna.

Bilo je i vie nego previe dobro, jer pre no to je stigao berberin, Bajron seupravo vratio sa poslepodnevne etnje koju je proveo lutajui nemarno gore-dolehodnicima. Kuda god da bi proao nailazio je nalanove posade... ljubazne, aliuvek u njegovoj blizini. Uspeo je nekako da ih se oslobodi i stigne do kabine 140 dsvoje prve sobe, one u kojoj nije proveo nijednu no.

Zastao je da pripali cigaretu i za to vreme onaj jedini putnik zavi u drugi hodnikBajron dotaknu signalnu svetiljku, ali niko mu ne odgovori.

Jo mu nisu bili oduzeli stari klju. Bez sumnje je u pitanju bio previd. On

poloi tanak srebrni pravougaonik u otvor za to predvien, i jedinstveno ustrojstvoolovne neprozirnosti unutar aluminijumskih korica aktivira siunu fotocev. Vratase otvorie i on zakorai unutra.

To mu je bilo dovoljno. Udaljio se, a vrata su se automatski zatvorila za njim.Istogasa mu je postalo jasno. U njegovoj staroj sobi niko nije boravio; nikakvavana osoba slabog srca, niti bilo ko drugi. Krevet i nametaj bili su nedirnuti; nijeprimetio nijedan koveg, niti kakav toaletni pribor; videlo se da tu nikoga nema.

Znai, luksuz kojim su ga okruili imao je za cilj jedino da ga sprei da i daljezahteva svoju staru kabinu. Podmiivali su ga da se dri podalje od stare sobe.Zato? Da li ih je zanimala soba ili on?

I sada je sedeo za kapetanovim stolom sa ostalima, dok su mu se po glavi motalapitanja na koja nije umeo da odgovori. Kada je kapetan uao utivo je ustao, kao idrugi, preao nekoliko koraka do podijuma na kome se nalazio dugaki sto i zauzeosvoje mesto.

Zato li su ga premestili?Na brodu je svirala muzika, a zidovi koji su razdvajali salon od panoramske

odaje bili su sada uklonjeni. Osvetljenje je bilo prigueno i prelivalo se ucrvenonarandastim tonovima. Najgori napadi svemirske bolesti koji su moglinastupiti posle prvog ubrzavanja ili nastati kao posledica prvih izlaganja manjimrazlikama u gravitaciji na razliitim delovima broda, do sada su ve proli i salon je

bio pun.Kapetan se nagnu malo napred i obrati se Bajronu. "Dobro vee, gospodineMelejn. Kako vam se dopada vaa nova kabina?"

"Gotovo da je suvie dobra, gospodine. Malo je prebogata za moj nain ivota."Rekao je to krajnje ravnoduno i uinilo mu se da je kapetanovo lice naas postalogotovo oajno.

Za vreme dezerta, omota sa staklenog mehura panoramske odaje skliznu glatko


22/157

u svoje proreze i svetla se gotovo sasvim priguie. Na velikom mranom ekranunisu se videli ni Zemlja, kao ni bilo koja druga planeta. Nalazili su se naspramMlenog puta, tog izduenog prizora Galaktikog soiva, koji je stvarao osvetljenidijagonalni trag meu sjajnim,vrstim zvezdama.

Istogasa sav razgovor zamre. Stolice se ispomerae tako da su sada svi biliokrenuti prema zvezdama. Gosti za veerom pretvorie se u gledaoce, a muzika uapat.

Glas koji je dopro preko razglasa bio je jasan i dobro prilagoen novonastalojtiini.

"Dame i gospodo! Spremni smo za prvi skok. Pretpostavljam da veina zna, barteorijski, ta je to skok. Meutim, mnogi... da budem taniji vie od polovine...nikada ga nisu doiveli. Stoga, naroito, elim da se obratim upravo ovimposlednjima.

Skok je doslovce ono ta oznaava i njegovo ime. Kroz tkanje svemira-vremena

ne moe se putovati bre od svetlosti. To je prirodni zakon, koji je, jo u drevnimvremenima, otkrio ve tradicionalni Ajntajn - moda, naime, jer se mnoge stvarineprestano njemu pripisuju.ak i svetlosnom brzinom, bile bi nam, razume se,potrebne godine da stignemo do zvezda kroz postojee vreme.

Zato naputamo tkanje svemira-vremena i ulazimo u malo poznato kraljevstvohipersvemira u kome vreme i razdaljine nita ne znae. To vam je kao da putujetepreko neke uske prevlake kako biste preli iz jednog okeana u drugi, umesto daostanete na moru i zaobiete kakav kontinuitet da biste prevalili istu razdaljinu.

Nema sumnje da su potrebne velike koliine energije da bi se ulo u taj 'svemirunutar svemira', kako ga neki nazivaju, a isto tako se moraju obaviti i pomni i

precizni prorauni kako bi se odredio trenutak ponovnog vraanja u obinosvemirsko vreme i na pravo mesto. Ali ishod tolikog troenja energije iinteligencije jeste prevaljivanje tih ogromnih udaljenosti u deliu sekunde. Skok jetaj koji omoguuje putovanje izmeu zvezda.

Miemo na skok izvesti za otprilike deset minuta. Biete upozoreni. Osetiete jedino trenutnu manju neprijatnost; stoga se nadam daete svi ostati smireni. Hvalavam."

Brodska svetla se potpuno ugasie, tako da su ostale da svetle samo zvezde.inilo se da je prolo dosta vremena pre no to jedan utavi glas objavi:

"Izveemo skok tano za jedan minut." A onda isti taj glas poe unazad da

odbrojava sekunde: "Pedeset...etrdeset... trideset... dvadeset... deset... pet... tri...dva... jedan..."Na trenutak je izgledalo kao da je dolo do prekida kontinuiteta postojanja,

udara koji je uzdrmao i samu duboku unutranjostovekovih kostiju.U tom nemerljivom deliu sekunde, prevalili su stotinu svetlosnih godina, a brod

koji se pre skoka nalazio na obodu sunevog sistema sada je bio u dubinamame uzvezdanog prostora.


23/157

Neko blizu Bajrona ree drhtavim glasom: "Pogledajte zvezde."U trenu se taj apat preneo kroz veliku prostoriju i obigrao oko stolova.

"Zvezde! Pogledajte!"Tokom istog tog nemerljivog delia sekunde ustrojstvo zvezda radikalno se

izmenilo. Sredite velike Galaksije, koja se protezala trideset hiljada svetlosnihgodina s jednog kraja na drugi, sada im je bilo blie, tako da je ovde bilo i viezvezda. Prostirale su se po crnom somotu vakuuma poput sitnog praha, koji jeodbijao povremeni sjaj oblinjih zvezda.

Bajron se i protiv svoje volje priseti poetka pesme koju je napisao kada mu jebilo sentimentalnih devetnaest godina, povodom svog prvog svemirskog putovanjaonog koji ga je doveo na Zemlju sa koje je sada odlazio. Usne su mu se bezglasnopomerale:

"Okruuju me zvezde poput praha nebeskogU ivim izmaglicama svetlosnim:

Kao da obuhvatam jednim pogledom neizmernimsvemir veseli i svaki njegov deo."Svetla se tada ponovo upalie, i Bajron, isto onako iznenada kao to je i poeo

da misli na svemir, tog trenutka prestade. Ponovo se nalazio u salonu putnikogbroda, na veeri koja se primicala kraju, okruen tihim razgovorom koji jepostupno ponovo dobijao na jaini.

On baci pogled na svoj runi sat, ali kada je ve napola odvratio pogled odnjega, ovaj mu ponovo privue panju. Zurio je u njega dosta dugo. Bio je to onajisti runi sat koji je ostavio u spavaoj sobi one noi; izdrao je ubistvenu radijacijubombe i on ga je narednog jutra pokupio zajedno sa ostalim linim stvarima.

Koliko je puta od tada gledao u njega? Koliko se puta zagledao u njega, primivi kznanju koliko je sati, ali ne obrativi panju na ostala obavetenja koja mu je onpruao?

Plastini kai bio je beo, a ne plav. Bio je beo!Doga aji od prethodne noi lagano su se, svi odreda, uklopili na svoja mesta.

udno kako je bila potrebna samo jednainjenica pa da mu sve postane jasno.

"Izvinite me, molim vas!" promrmlja on jedvaujnim glasom i naglo ustade.Etikecija je nalagala da kapetan prvi ustane od stola, ali u tom trenutku ga to uoptenije zanimalo.

Pohitao je u svoju sobu, urno prelazei preko rampi, ne elei daeka nabezgravitacione liftove. Za sobom je zakljuao vrata i na brzinu proverio kupatilo iugra ene ormare.

Nije se nadao dae tamo ikog zatei. Ono to su eleli da urade, mora da suobavili ve pre dostaasova. Paljivo je pregledao svoj prtljag. Dobro su obaviliposao. Jedva da se mogao nazreti bilo kakav znak da su bili i otili; paljivo supokupili sva dokumenta, sveanj pisama od oca, paak i preporuku u kapsuli za


24/157

Hinrika od Rodije.Zbog toga su ga premestili. Nije ih zanimala ni stara ni nova soba, ve sam

proces seljenja. Mora da su gotovoitavas legalno... legalno, svemira mu...preturali po njegovom prtljagu i tako uradili ono to su hteli.

Bajron se isprui na duplom krevetu i stade besno da razmilja. Ali to mu nijemnogo pomoglo. Klopka je bila savrena. Sve je bilo isplanirano. Da nije bilopotpuno nepredvidljive stvari koja se sastojala u tome to je te noi u sobi ostavioruni sat,ak ni sada ne bi shvatio kako je mrea Tirana bila gusto istkana krozitav svemir.

Odjednom je zauo blago zujanje signala na vratima."Slobodno", ree on.Bio je to stjuard, koji s puno potovanje ree: "Kapetan bi voleo da zna da li bi

mogao ita da uini za vas. Izgledali ste bolesno kada ste odlazili od stola.""Dobro mi je", odvrati on.

Kako su ga samo nadzirali! Tog je trenutka shvatio da nije bilo uzmaka, a da gabrod nosi uljudno, ali neminovno, u smrt.


25/157

4. SLOBODAN?

Sander Donti se hladno zagleda u oi oveka s kojim je razgovarao. "Kae,nestao?"

Rizet pree akom preko rumenog lica. "Neto je nestalo. Ne znam tano ta.Moe da bude i dokument za kojim tragamo. Sve to o njemu znamo jeste da datiraiz razdoblja izmeu petnaestog i dvadeset prvog veka po zemaljskom primitivnomkalendaru i da je opasan."

"Postoji li makar jedan valjani razlog zbog koga bi trebalo verovati kako jenestali dokument upravo onaj za kojim tragamo?"

"Indicije na to ukazuju. Vlada Zemlje ga je valjanouvala.""To slobodno odbaci. Zemljani se prema svakom dokumentu koji se odnosi na

pre-galaktiku prolost odnose s potovanjem. Posredi je njihovo glupavo tovanjetradicije."

"Ali dokument o kome je re je ukraden, a oni to nikada nisu obnarodovali.Zatouvaju prazan koveg?""Pretpostavljam da im je i to zgodnije nego da budu primorani da priznaju kako

im je ukradena sveta relikvija. Ipak, ne mogu da verujem da ga se mladi Feril nakraju ipak doepao. Mislio sam da ga dri na oku."

Onaj drugi se nasmei. "Nije ga se doepao.""Otkud zna?"Dontijev agent brzo baci minu. "Otud to je taj dokument nestao pre dvadeset

godina.""ta?""Niko ga nije video ve dvadeset godina.""Onda to nije onaj pravi. Raner je za njega saznao pre manje od pola godine.""Znai da ga je neko pretekao za devetnaest i po godina."Donti se udubi u misli. "Najzad, nije mi vano", ree on posle izvesnog

vremena. "Ne moe da bude vano.""Kako to?""Tako lepo. Na Zemlji sam ve mesecima. Pre no to sam doao ovamo nije mi

bilo teko da poverujem kako se na ovoj planeti moe pronai neko vanoobavetenje. Ali razmisli malo o tome. Kada je Zemlja bila jedina naseljena planetau Galaksiji, vojniki gledano bila je krajnje primitivna. Jedino oruje vrednopomena koje su uspeli da stvore predstavljala je nesavrena bomba sa nuklearnomrekacijom, protiv kojeak nisu ni razradili loginu odbranu." On pokaza rukomprema spoljanjem predeluije je plavo obzorje sijalo bolesnom radioaktivnou, sdruge strane debelog betonskog zida prostorije.

"Sve je ovo za mene krajnje izotren prizor privremenog boravita", nastavi on."Glupo je pretpostaviti da se ita moe nauiti od drutva koje je bilo na tom nivouu pogledu vojne tehnologije. Pomodno je smatrati da postoje izgubljene vetine i


26/157

nauna dostignua; me utim, uvek ima ljudi koji od primitivizma stvaraju kult ikoji praistorijskim civilizacijama na Zemlji pripisuju gomile smenih vrlina."

"Pa ipak, Raner je bio mudarovek", primeti Rizet. "Sasvim odreeno nam jerekao da je re o najopasnijem dokumentu za koji zna. Seate se ta je kazao. Moguda vam ponovim od rei do rei. Rekao je: 'On predstavlja smrt za Tiraniju, ali istotako i za nas; ipak, omoguie konani ivot Galaksiji'."

"Raner, poput svih ljudskih bia, moe ponekad i da pogrei.""Gospodine, nemojte zaboraviti da mi nemamo pojma o kakvoj vrsti dokumenta

je re. To, na primer, mogu biti i neije laboratorijske beleke, koje nikada nisu bileobjavljene. Moda je to neto to bi moglo imati veze sa nekim orujem u komeZemljani nikada nisu videli oruje; neim to na prvi pogled ne izgleda kaooruje..."

"Gluposti. Bar ste vi vojnik i trebalo bi bolje da znate. Ako postoji ijedna naukakojoj jeovek od poetka poklanjao panju i naijem polju je postigao zavidne

rezultate, onda je to vojna tehnologija. Nijedno potencijalno oruje ne biekalodeset hiljada godina da bude proizvedeno. Mislim, Rizete, daemo se vratiti na

Lingan."Rizet slee ramenima. Nije bio ubeen.Ni Donti nije bio sto odsto ubeen. Dokument je bio ukraden, a to je ve neto

govorilo samo po sebi. Znai da ga je bilo vredno ukrasti! A sada se mogao nalazitikod bilo kog u Galaksiji.

On nevoljno pomisli da bi ga i Tirani mogli imati. Raner je bio krajnjeneodre en povodom te stvari.ak ni samom Dontiju nije dovoljno verovao.Raner je rekao da taj dokument sa sobom nosi smrt; nije se mogao iskoristiti samo

protiv Tiranije. Dontivrsto stisnu usne. Ta budala i njegovi idiotski nagovetaji!A sada su ga se Tirani doepali.A ta ako se takve jedne tajne, kao to je ova, moda doepaoovek poput

Aratapa? Aratap! Sada kada vie nije bilo Ranera on je bio jedini preostalinepredvidljiviovek; najopasniji Tiranin od svih njih.

Simon Arapat bio je omalenovek; nizak, krivonog momak, sitnih oiju. Liio je na nekog prosenog Tiranina, zdepastog, sa krupnim udovima, iako se na osnovunjegovog lica moglo pomisliti da je re o nekom neobinom krupnom i miiavomprimerku pomenutih svetova. Ali bio je neobino hladnokrvan. Bio je, takoe,izravni naslednik (drugog pokolenja) onih koji su napustili svoje vetrovite i

neplodne svetove, te prevalivi prazninu, porobili i u lance okovali bogate i gustonaseljene planete Magliastih oblasti.Njegov otac nalazio se naelu eskadrile malih, brzih brodova koji su napadali i

nestajali dok nisu pretvorili u staro gvoe nepokretne titanske brodove koji su imse suprotstavili.

Svetovi Magline borili su se na staromodan nain, dok su Tirani pronali novnain vo enja bitaka. Kada bi sjajne lae protivnike mornarice krenule u


27/157

pojedinane napade, nale bi se izgubljene u praznom prostoru, troei ogromnekoliine energije. Umesto takvog naina ratovanja Tirani su, odrekavi se puke sile,vie vodili rauna o brzini i saradnji, tako da su Kraljevstva padala jedna za drugim,i to svako za sebe;ekala su (zlurado posmatrajui muke suseda ), prividnobezbedna izaelinih brodova-ovnova, da na njih doe red.

Ali ti su se ratovi vodili pre pedesetih godina. Sada su Maglene oblastipredstavljale namesnitva koja je jednostavno trebalo okupirati i ubirati od njihporez. Aratap je mislio zabrinuto kako je nekada bilo svetova koje je trebalozadobiti, a sada se sve svodilo na borbu sa jednim jedinimovekom.

On se zagleda u mladia koji se naao pred njim. Bio je stvarno mlad. Bio jevisok i imao ba propisno iroka ramena; krajnje usredsreen i napet izraz lica ikosu tako kratko podianu da je doista izgledao smeno. Frizura je bez sumnjepredstavljala jednu od onih studentskih afektacija. Neslubeno, Aratap ga je alio.Videlo se da je zaplaen.

Bajron nikada ne bi to unutranje oseanje opisao kao 'strah'. Ako bi neko odnjega zatraio da ga imenuje, opisao bi ga kao 'napetost'.itavog svog ivota

smatrao je da su Tirani sizereni. I sam njegov otac, snaan i vitalan kakav je ve bio, neprikosnoven na svom imanju,ija se re potovala meu ostalima, bio jemiran i gotovo ponizan u prisustvu Tirana.

Povremeno bi dolazili na Vajdemos u utive posete, raspitujui se o godinjemdanku koji su nazivali porezom. Raner od Vajdemosa bio je odgovoran za ubiranjei isporuku tih fondova u ime planete Nefelos, tako da bi Tirani, na brzinu,pregledali njegove knjige.

Sam Raner im je pomagao da iziu iz svojih malih letelica. Zaseli bi naelo

stola za vreme obroka, i prvi bivali uslueni.im bi neto zaustili, sav ostalirazgovor bi zamirao.Dok je bio dete uvek se pitao zato se s tim malim runim ljudima tako paljivo

postupa; meutim, kada je odrastao shvatio je da su oni za njegovog oca isto onoto je on bio za radnika koji se brinuo o kravama.ak je nauio i utivo da im seobraa i da ih oslovljava sa 'Ekselencijo'.

Tu lekciju je tako dobro savladao da se sada kada se naao pred jednim odsizerena, jednim Tiraninom, sav tresao od napetosti.

Brod koji je smatrao svojim zatvorom to je i postao onog dana kada su sespustili na Rodiju. Na njegovim vratima oglasio se signal i dva snanalana posade

u oe te stadoe jedan s njegove leve, a drugi s desne strane. Kapetan, koji je uaoza njima, prozborio je gotovo beivotnim glasom: "Bajrone Farile, hapsim vas naosnovu prava koje imam kao kapetan ovog broda, i zadravam vas radi ispitivanjakojee obaviti Predstavnik Velikog Kralja."

Predstavnik je bio ovaj mali Tiranin koji je sada sedeo pred njim, naizgledodsutan i nezainteresovan. 'Veliki kralj' bio je Kan Tirana, koji je jo iveo ulegendarnoj kamenoj palati na rodnoj planeti Tiran.


28/157

Bajron se kriom osvrnu oko sebe. Nisu ga vezali, ali su se zato s obe njegovestrane nalazila po dva straara u tamnoplavim uniformama tiranske spoljne policijeBili su naoruani. Peti, sa najveiminom, sedeo je pored predstavnikovog stola.

Predstavnik mu se po prvi put obrati. "Kao to vam je ve moda poznato..."Glas mu je bio piskutav, tanak... "Prethodni Raner od Vajdemosa, va otac,pogubljen je zbog izdaje."

Njegove izbledele oi bile su prikovane za Bajronove.inilo se da u njimanema nieg drugog sem blagosti.

Bajron ostade priseban. Smetalo mu je to nita nije mogao da preduzme. Kakobi mu samo prijalo da zaurla na njih, da se ludo okomi na njih; ali time ne bi ocavratio iz mrtvih. Mislio je da zna zato su mu to saoptili ve na poetku razgovora.Mislili su dae ga slomiti, dae se odati. E, pa, nee.

On ravnoduno odvrati: "Ja sam Bajron Melejn, sa Zemlje. Ako elite daproverite moj identitet, voleo bih da stupim u vezu sa Zemaljskim konzulom."

"Ah da, ali ovaj razgovor je potpuno neformalan. Kaete da ste vi BajronMelejn, sa Zemlje. Ali..." Aratap pokaza na pisma koja su leala pred njim... "Evopisama koje je Vajdemos pisao svom sinu. Tu je i priznanica za upis u koled, kao karte za poetne vebe na ime Bajrona Farila. Sve je to pronaeno u vaemprtljagu."

Bajron je bio oajan, ali nije eleo da to pokae. "Moj prtljag je protivpravnopretresen, te stoga odbijam da prihvatim te stvari kao dokazni materijal."

"Nismo na sudu, gospodine Faril - ili Melejn. Kako objanjavate njihovoprisustvo u svom prtljagu?"

"Ako su pronaene kod mene to znai da ih je neko tamo podmetnuo!"

Predstavnik pree preko toga, to Bajrona neobino zabavi. Njegove tvrdnjezvuale su tako providno, bile su tako providno budalaste. Pa ipak, predstavnik ihnije komentarisao, ve je samo kaiprstom lupkao po crnoj kapsuli. "A ovapreporuka za Direktora Rodije? Ni ona nije vaa?"

"Ne, to je moje." Bajron je sve bio isplanirao. U preporuci nije bilo navedenonjegovo ime. "Postoji zavera da se smakne Direktor..." zapoe on.

A onda brzo zastade, prebledevi. Zazvuao je tako neubedljivo kada je konanouspeo da zapone svoj briljivo pripremljen govor u odgovarajuem tonalitetu.Predstavnik mu se verovatno cinino podsmevao?

Ali Aratap mu se nije podsmevao. Samo je neznatno uzdahnuo i jednim brzim,

uvebanim pokretom izvadio kontaktna soiva iz oiju te ih paljivo spustio uauslanog rastvora koja je stajala pred njim na stolu. Ogoljene one jabuice bile sumu vlane.

"A vi znate za to?" podrugnu se on. "Saznali ste to na Zemlji, udaljenoj petstotina svetlosnih godina odavde?ak ni naa vlastita policija, ovde na Rodiji, nijeula nita o tome."

"Policija je ovde. A zavera je kovana na Zemlji."


29/157

"Shvatam. Jeste li vi njihov agent? Ili nameravate da upozorite Hinrika na njih?""Razume se da mi je namera bila da uinim ovo drugo.""A zato nameravate da ga upozorite?""Zbog znatne nagrade koju se nadam dau dobiti."Aratap se nasmei. "Bar to zvui istinito i u malo boljoj svetlosti prikazuje vae

prethodne izjave. Daujemo pojedinosti te zavere koju spominjete.""Njihu otkriti jedino Direktoru."Aratap je za trenutak oklevao, a zatim slee ramenima. "Dobro. Tirane ne

zanima i ne tie ih se lokalna politika. Udesiemo sastanak izmeu vas i Direktora itakoemo doprineti njegovoj sigurnosti. Mojie vas ljudi zadrati dok va prtljagne bude prikupljen, a onda moete slobodno otii. Vodite ga."

Poslednje rei bile su upuene naoruanim ljudima, koji se udaljie saBajronom. Aratap vrati kontaktna soiva i ponovo zadobi izgled sposobne osobe,kome su ona izgleda najvie doprinosila.

Zatim se obrati majoru koji je ostao uz njega. "

ini mi se daemo motriti namladog Farila."

Oficir kratko klimnu. "U redu! Na trenutak sam pomislio da vas je zavarao.Meniitava ta pria izgleda tako nepovezana!"

"I bila je. Ali omoguila mu je da se izvesno vreme slobodnije kree. Sa svimtim mladim budalama koje ue o me uzvezdanim intrigama iz video-pijunskihtrilera lako se izlazi na kraj. On je, nema sumnje, sin pokojnog Ranera." Sada jemajor oklevao. "Jeste li ubeeni? Optuili smo ga na osnovu neodreenih inezadovoljavajuih injenica."

"Smatrate da je moda odista re o podmetnutim dokazima? S kojim ciljem?"

"To bi moglo znaiti da je on mamac, rtvovan da bi nam skrenuo panju sapravog Bajrona Farila koji se nalazi negde drugde.""Ne. To je malo verovatno i krajnje teatralno. Pored toga, imamo i fotokocku.""ta? Deakovu?""Ranerovog sina. Da li biste voleli da je vidite?""Razume se."Aratap podie pritiska za hartiju sa svog stola. Bila je to jednostavna staklena

kocka, stranica od tri ina, crna i neprovidna. "Nameravao sam da mu je pokaem usluaju da mi se uini kako je to najbolje reenje. Ovo vam je, majore, krajnjezgodna naprava. Ne znam da li ste imali prilike da je ranije vidite. Nedavno su je

proizveli na unutranjim svetovima. Spolja izgleda poput svake obine foto-kocke,ali kada se okrene naopake, automatski dolazi do preraspodele atoma i ona postajepotpuno neprovidna. Strana dosetka."

On prevrnu kocku. Na trenutak neprozirne povrine zasvetlucae, zatim selagano raistie poput crne magleije pramenove i paperje rasteruje nalet vetra.Aratap ju je smireno promatrao, ruku prekrtenih na grudima.

Na kraju je postala bistra poput vode i sa nje stade da im se osmehuje jedno


30/157

mlado lice, jasno i ivo, zauvek uhvaeno i ukrueno usred daha."Jedna od sitnica", primeti Aratap, "koja je pripadala pokojnom Raneru. ta

mislite?""To je taj mladi, nema nikakve sumnje.""Tako je." Slubenik Tiranin zamiljeno je promatrao foto-kocku. "Znate, ako

bismo upotrebili isti proces, ne vidim zato ne bismo mogli da u jednu kockustavimo est fotografija. Ona ima est stranica, pa bismo okretanjem kocke moglida dobijemoitavu seriju novih molekularnih rasporeda. est povezanihfotografija, koje bi se pretakale jedna u drugu kada bi se okretala, i tako bi jedanstatiki fenomen, poprimivi novu irinu i vizuru, postao dinamian. Majore, to bibio nov oblik umetnosti." Glas mu je postajao sve oduevljeniji.

Aliutljivi major ga je posmatrao s izvesnim prezirom, te Aratap prekinu sasvojim umetnikim refleksijama i iznenada ree: "Znai, pratiete Farila?"

"Svakako."

"Motrite i na Hinrika.""Hinrika?""Razume se. Zato sam i oslobodio deaka. elim da dobijem odgovore na neka

pitanja. Zato se Faril sastaje sa Hinrikom? Kakva veza postoji meu njima? MrtviRaner nije radio sam. Postojala je... mora da je postojala... dobro organizovanazavera. Ali mi jo nismo uspeli da pohvatamo njene konce."

"Hinrik sigurno u to nije umean. Suvie je glup, a nije ni hrabar.""To stoji. Ali upravo stoga to je poluidiot moe im posluiti kao orue. Ako je

to sluaj, onda to znai da on predstavlja slabu taku u naem poretku stvari. Nesmemo sebi dopustiti da zanemarimo ni tu mogunost."

On jednim odsutnim pokretom otpusti majora; major salutira, okrenu se na peti iizi e.Aratap uzdahnu, zamiljeno okrenu foto-kocku u aci i nastavi da promatra kako

je prekriva crnilo poput plime mastila.ivot je bio jednostavniji u vreme kada je iveo njegov otac. Zdrobiti planetu

bilo je okrutno velianstveno; dok je ovo paljivo poigravanje sa jednim neukimmladiem bilo samo okrutno.

Pa ipak - neophodno.


31/157

5. KLIMAVA GLAVA NA RAMENIMA

Direktorstvo kao habitat homo sapiensa na Rodiji bilo je mnogo mlaeg datumanego ono na Zemlji. Bilo jeak novijeg datuma i u poreenju sa kentaurijanskim ili

sirijanskim svetovima. Na primer, planete Arkturusa bile su ve dve stotine godinanaseljene u vreme kada su prvi brodovi kruili oko magline u obliku konjske glaveiza koje su pronali gnezdo sastavljeno od stotina planeta bogatih kiseonikom ivodonikom. Nalazile su se na maloj udaljenosti jedna od druge i njihovo otkriebilo je zaista od epohalne vanosti; iako su preplavljivale svemir, tek ih jenekolicina mogla da zadovolji hemijske potrebe ljudskog organizma.

U Galaksiji postoji izmeu jedne i dve stotine milijardi blistavih zvezda. Meunjima ima otprilike pet stotina milijardi planeta. Na nekim od njih je gravitacija zasto dvadeset procenata vea od one na Zemlji, a na nekima manja od ezdeset, te sustoga nepodesne za dui boravak. Neke su suvie tople, neke suvie hladne. Neke

obavija otrovna atmosfera. Pronaene su planeteija se atmosfera sastoji cela iliuglavnom od neona, metana, amonijaka, hlora...ak i silikonskog tetraflorida. Nanekim planetama nema vode, a na nekim je zabeleeno da postoje okeani od gotovistog sumpor-dioksida. Drugima, opet, nedostaje ugljenik.

Dovoljan je, meutim, samo jedan od ovih nedostataka, pa da se ni meu stohiljada svetova ne nae nijedan na kome je mogu ivot. I pored toga, procenjeno je da nam na raspolaganju ostajeetiri miliona naseljivih svetova.

Sporan je broj onih koji su, u stvari, naseljeni. Prema Galaktikom almanahukoji priznaje da se slui neproverenim zapisima, Rodija je bila hiljadu devedesetosmi svet koji jeovek naselio.

Pun ironije je i podatak da je Tiran, kasnije podjarmljiva Rodije, bio hiljadudevedeset deveti.Ustrojstvo istorije u Transmaglenim oblastima bilo je alosno nalik na sva

ustrojstva istorije bilo gde drugde tokom razdoblja razvoja i irenja. Planeterepublike nastajale su jedna za drugom, i svaka se vlada ograniavala samo na svojsvet. Sa razvojem ekonomije kolonizovali su oblinje planete i spajali ih samatinim drutvom. Uspostavljena su mala 'carstva', koja su neminovno dolazila ume usobne sukobe.

Hegemoniju nad velikim oblastima uspostavljao je onaj ko je bio prvi, a potombi se vlade smenjivale u zavisnosti od nestabilnosti ratne sree i promena na vlasti.

Jedino je Rodija ostala stabilna na due staze, pod sposobnom upravom dinastijeHinrijada. Moda je bila na najboljem putu da konano, za vek ili dva, uspostavisveobuhvatno Transmagleno carstvo, kada su se pojavili Tirani i za deset godinaobavili sav posao.

Ironija se sastojala u tome to je to uspelo upravo ljudima sa Tirana. Do tada,tokom sedam stotina godina postojanja, Tiran je jedva uspevao da sauva svojunesigurnu autonomiju, i to uglavnom zahvaljujui nepoeljnom ogoljenom predelu


32/157

koji se uglavnom, zbog nestaice vode na planeti, sastojao od pustinja.Aliak i po dolasku Tirana, Direktorstvo na Rodiji nastavilo je da se odrava.

ak je i ojaalo. Hindrijadi su bili omiljeni meu narodom, tako da su sluilipridolicama kao orue za lako upravljanje masama. Tiranima nije bilo vano komese prire uju ovacije dok su oni ubirali porez.

Ali Direktori sada vie nisu bili oni Hinrijadi iz starina. O mestu Direktora uvek je odluivala cela porodica, to je imalo za cilj da najsposobniji bude izabran. Izistih razloga podsticano je i usvajanje.

Ali sada su Tirani mogli da utiu na izbore rukovodei se drugim razlozima, te je tako pre dvadeset godina, na primer, za Direktora bio izabran Hinrik (peti togaimena). Tirani su smatrali da su napravili koristan izbor.

U vreme svog izbora Hinrik je bio lep mukarac, a jo je i sada delovao krajnjeupeatljivo kada bi se obraao rodijanskom veu. Kosa mu je bila proarana sedimvlasima, a gusti brkovi su mu ostali neobino crni, poput oiju njegove keri.

U ovom trenutku nalazio se oi u o

i sa svojom k

erkom, a ona je bila besna.Bila je svega dva ina nia od njega, a Direktor je bio tek neto manje od ina ispod

visine od est stopa. Devojka je bila iva vatra, tamne kose i oiju, a u tomasu iveoma tamnog tena.

"Ne mogu to da uinim!" ponovi ona. "Neu!""Ali Arta, Arta, to je nerezumno", zacvile Hinrik. "ta ja da uinim? ta ja

mogu da uinim. Imam li ja izbora?""Da je majka iva, ona bi pronala izlaz." I ona lupi nogom o pod. Zvala se

Artemisija, a to kraljevsko ime dobijalo je bar jedno ensko dete u svakompokolenju Hinrijada.

"Tako je, nema sumnje da je tako. Neka je blagoslovena moja dua! Kako jesamo tvoja majka umela s tobom! Ponekad mi seini da si sva na nju i da nita nisinasledila od mene. Ali ubeen sam, Arta, da mu uopte nisi pruila priliku. Jesi lirazmotrila njegove... ah... bolje strane?"

"A koje to?""One koje..." On napravi jedan neodreeni pokret rukom, malo porazmisli, a

onda odustade. Priao joj je u elji da joj poloi ruku na rame kako bi je uteio, aliona se izmigolji tako da joj skarletni ogrta zasvetluca u vazduhu.

"Provela sam vee s njim", pripomenu ona ogoreno, "i pokuao je da mepoljubi. Bilo je odvratno."

"Ali svi se ljube, draga. Ne ivimo vie u vreme tvoje bake... neka joj je lakazemlja. Poljupci su svakodnevna pojava... vie nego svakodnevna. Mlada krv, Artamlada krv!"

"Mlada krv, malo sutra. Taj uasnioveuljak je u sebi imao mladu krv za ovihpetnaest godina jedino neposredno posle transfuzije. Nii je od meneetiri ina,oe. Kako da se pojavim u javnosti sa pigmejem?"

"On je vaanovek. Veoma vaan!"


33/157

"Ali zahvaljujui tome nije vii ni za jedan in. Krivonog je, kao uostalom i svioni, i smrdi mu iz usta."

"Smrdi mu iz usta?"Artemisija frknu nosem na oca. "Tako je: smrdi. Ima neprijatan zadah. To mi se

nije dopalo i to sam mu stavila do znanja."Hinrik ostade bez rei. Vilica mu se za trenutak opusti, a onda uspe da napola

apui, hrapavim glasom izgovori: "Stavila si mu to do znanja? Posredno sinagovestila da bi jedan visoki funkcioner Kraljevskog tiranskog suda mogao da imneku neprijatnu linu osobinu?"

"Pa kad je ima! Vidi da imam nos! I tako, kada mi se suvie primakao, samosam se uhvatila za njega i gurnula ga. Ba mi je to neka zverka kojoj se treba divitiPruio se koliko je dug, a noge su mu poletele uvis!" Ona mu sve to paljivoprikaza, ali Hinrik toga nije bio svestan jer se, zajeavi, zgrbio i akama prekriolice.

Sav jadan provirio je izmeu dva prsta. "tae se sada dogoditi? Kako si moglatako neto da uradi?"

"Uopte mi nije pomoglo. Zna li ta je rekao? Zna li ta je rekao? To je bilaposlednja kap. Poslednji udarac. Tada sam donela neopozivu odluku da togovekane bih mogla podnositi ni da je visok deset stopa."

"Ali... ali... ta je rekao?""Rekao je... kao da sam gledala video, oe... rekao je: 'Ha! Kakva vatrena

bludnica! Sada mi se jo vie dopada!' A dvojica slugu mu potom pomogoe dastane na noge. Ali ipak vie nije pokuao da mi dahe u lice."

Hinrik se srui na stolicu, nagnu se napred i pomno zagleda u Artemisiju.

"Mogla bi bar da preiviin venanja, zar ne? Ne mora biti iskreno oduevljena.Zato ne bi zbog politikih razloga...""Kako to misli da ne budem iskrena, oe? Da ukrstim prste na levoj ruci dok

desnom potpisujem ugovor?"Hinrik je izgledao zbunjen. "Ne, razume se da ne. Kakve bi koristi od toga

imala? Kako bi ukrteni prsti mogli da opovrgnu vrednost dokumenta? Odista,Arta, zapanjuje me tvoja glupost."

Artemisija uzdahnu. "Kako onda to misli?""ta, kako mislim? Zar ne shvata da si poremetila poredak stvari? Ne mogu da

se usredsredim na stvari kako treba kada se prepire sa mnom. Oemu sam ono

govorio?""Trebalo je samo da se pretvaram da se udajem ili neto slino. Sea li sesada?"

"Oh, da. Hteo sam da kaem da to ne mora shvatiti suvie ozbiljno, zna.""Pretpostavljam da to znai kako mogu imati ljubavnike?"Hinrik se ukoi i namrti. "Arta! Odgajao sam te da postane skromna devojka,

koja dri do sebe. To je bila namera i tvoje majke. Kako moe i da pomisli neto


34/157

slino? Sram te bilo!""Ali zar nisi upravo na to mislio?""Ja to mogu da izgovorim. Ja sam mukarac, zreo mukarac. Ali devojka poput

tebe ne sme to da ponovi.""E pa, ja sam ponovila i sada oboje znamo na ta si mislio. Nemam nita protiv

ljubavnika. Verovatnou morati da ih imam ako se budem udala iz dravnikihrazloga, ali sve ima svoje granice." Ona se podboi, a trapezasti rukavi ogrtaaskliznue joj s preplanulih, podignutih ramena. "A ta da radim izmeu dvaljubavnika? One i dalje biti moj mu, a meni je nepodnoljiva i sama pomisao nato?"

"Ali on je star, duo. Nee dugo morati da ivi s njim.""Ali ne i dovoljno kratko, hvala. Pre pet minuta je imao mladu krv, sea se?"Hinrik rairi ruke, a zatim ih opusti. "Arta, tajovek je Tiranin, i to moan.

Miriu gaak i na Kanovom dvoru."

"Moe i sam Kan da ga mirie. Verovatno je to i sluaj. Jer najverovatnije i samsmrdi."

Hinrikova usta u uasu obrazovae slovo O... On automatski baci pogled prekoramena, a zatim ree hrapavim glasom: "Da vie nikada nisi nita slino ponovila!"

"Hou, ako mi bude volja. Pored toga, ve je imao tri ene." Ona urno dodade,da pretekne oca. "Ne Kan, ve ovek za koga eli da se udam."

"Ali sve su mrtve", dobroduno objasni Hinrik. "Arta, nisu u ivotu. Ne misli nato. Kako bi mogla i da pomisli da bih ja dozvolio da se moja kerka uda zabigamistu? Zatraiemo da nam pokae dokumenta. Nije se sa sve tri odjednomoenio, ve jednom po jednom, a sada su sve mrtve, naisto mrtve, sve odreda."

"Nije niudo!""Oh, neka je blagoslovena moja dua, ta da uradim?" On jo jednom pokua danastupi dostojanstveno. "Arta, to je cena koju mora da plati zato to si potomakHinrijada i Direktorova kerka."

"Ja nisam traila da budem jedna od Hinrijada niti Direktorova kerka.""To nema nikakve veze. Ali tokom celokupne istorije Galaksije bilo je sluajeva

kada se zbog dobrobiti drave, sigurnosti planete, dobrobiti naroda trailo da ih...""Da se neka jadnica prostituie!""Oh, kako si samo vulgarna! Jednog dana, videe... jednog danae neto

slino kazati i na javnom mestu."

"E pa, stvari tako stoje, i ja na to neu da pristanem. Preu umreti. Preu uinitibilo ta drugo. I hou!'Direktor ustade i isprui ruke prema njoj. Usne mu zadrhtae, ali ne izusti ni

rei. Ona mu pritra, iznenada poevi da se gui u suzama i sva oajna se privi uznjega. "Ne mogu, tatice. Ne mogu. Nemoj me terati."

On stade bespomono da je tape po leima. "Ali ako te ne ubedim, tae sedogoditi? Ako Tirani budu nezadovoljni, smenie me, zatvoriti, modaak i


35/157

pogu..." On se zagrcnu kod te rei. "Ovo su veoma nesretna vremena, Arta... veomanesretna. Raner od Vajdemosa je osuen prole nedelje i verujem da je ve pogubljen. Sea ga se, Arta? Bio je na dvoru pre pola godine. Krupanovek,okrugle glave i duboko usaenih oiju. U poetku si ga se plaila."

"Seam ga se.""E pa, verovatno je ve mrtav. A ko zna? Moda sam ja sledei. Tvoj jadni,

bespomoni otac moda je sledei na redu. Loa vremena. Bio je nedavno na naemdvoru, a to moe biti krajnje sumnjivo."

Ona se iznenada tre. "Zato bi to bilo sumnjivo? Nisi imao nikakve veze s njimzar ne?"

"Ja? Razume se da nisam. Ali ako otvoreno uvredimo Kana od Tirana, odbivida sklopimo savez sa jednim od njegovih miljenika, mogli biak i to da pomisle."

Hinrikovo krenje ruku bilo je prekinuto priguenom zvonjavomkomunikacijske veze. On se nelagodno okrenu.

"Preuzeu u svojoj sobi. Ti se odmori. Bolje

e se osetiti poto malo odrema.Videe, videe. Iscrpljena si."

Artemisija ga je namrteno posmatrala dok se udaljavao. Na licu joj se videlo danapregnuto razmilja, i dosta dugo jedino se po blagom podizanju njenih grudimoglo zakljuiti da je iva.

Kod vrata se zaue koraci i ona se okrenu."ta je bilo?" Glas joj je bio otriji nego to je nameravala.Bio je to Hinrik, lica izoblienog od strana. "Zvao me je major Andros.""Iz spoljne policije?"Hinriku jedino poe za rukom da klimne glavom.

"Nije valjda..." povika Artemisija, a onda nevoljno zastade, na pragu da pretoiuasnu pomisao u rei; ali uzalud jeekala da joj otac pomogne."Jedan mladi eli da ga primim. Ne poznajem ga. Zato bi on doao ovamo? Sa

Zemlje je." Borio se za vazduh i zamuckivao dok je govorio, kao da mu je um nanevi enim mukama, a on mora da ga sledi u njegovom kruenju.

Devojka otra do njega i uhvati ga za lakat. "Sedi, oe", obrati mu se ona otrimglasom. "Ispriaj mi ta se dogodilo." Ona ga povede, i neto od prvobitne panikese izgubi s njegovog lica.

"Ne znam tano", proapta on. "Jedan mladi dolazi ovamo da mi iznesepojedinosti o zaveri protiv mene. Protiv mog ivota A oni mi nalau da ga

sasluam."Potom se budalasto nasmeja. "Mene narod voli. Niko ne eli da me ubije. Zarne? Zar ne?" Pomno ju je posmatrao, odahnuvi kada ona odgovori odreno."Razume se, niko ne eli da te ubije."

Ali njega opet obuze napetost. "Misli li moda da su to oni?""Ko?"On se nagnu napred i proapta. "Tirani. Raner od Vajdemosa je bio ovde jue i


36/157

ubili su ga." Glas mu odjednom postade prodorniji. "A sada alju nekog da ubijemene."

Artemisija ga tako snano epa za ramena da je morao da se usredsredi naneposredan bol.

"Oe!" uzviknu ona. "Sedi mirno! Da ni re nisi rekao! Sasluaj me. Niko tenee ubiti.uje li me? Niko te nee ubiti. Raner je bio ovde pre est meseci.Sea li se? Zar to nije bilo pre est meseci? Razmisli!"

"Tako davno?" proapta Direktor. "Da, da, mora da je tako.""A sada ti ostani ovde i odmori se. Premoren si. Samau primiti mladia i ako

bude sve u redu

asimov isaac - 7 - zvezde prah nebeski

Documents