asimov isak~dvestogodišnjak.pdf

8/9/2019 Asimov Isak~Dvestogodinjak.pdf

1/26

Asimov Isak

DVESTOGODINJAKPrevod: ivkovi Mirjana/ivkovi Zoran

Asimov Isaac BICENTENNIAL MAN (THE), 1976.

Serija "Roboti-Carstvo-Zadubina"(1)

POLARIS1991.


2/26

VESTOGODI NJAK

1."Hvala", ree Endru Martin i sede na ponuenu stolicu. Nije izgledao kao osoba priterana uzaje to bio.U stvari, nije nikako izgledao: lice mu je bilo potpuno bezizraajno, izuzev oiju, za koje bi

kao da su ispunjene tugom. Imao je zaglaenu, svetlosmeu, prilino slabu kosu, a potpunosustvo brade ostavljalo je utisak da je svee i valjano obrijan. Odelo mu je bilo upadljivo

romodno, ali veoma uredno i preovlaujue barunasto-crvene boje.Sa druge strane stola, naspram njega, sedeo je hirurg; na ploici pred njim bio je ispisan punintifikacioni niz slova i brojeva, ali Endrua to nije zanimalo. Za njega e on biti samo doktor."Kada se moe pristupiti operaciji, doktore?" upita on.Robot uzvrati blagim glasom, s onim neizostavnim prizvukom potovanja u ophoenju robota

ema ljudskom biu. "Nisam siguran da razumem, ser, kako i na kome bi ta operacija trebalo dade izvrena."Na hirurgovom licu kao da se pojavio izraz tvrdokornosti, umekan potovanjem, ukoliko je j

bot njegove vrste, sazdan od nerajueg elika premazanog tankim slojem bronze, uopte moga

ati jedan takav izraz, odnosno bilo kakav izraz.Endru Martin stade da pogledom prouava robotovu desnu ruku, ruku za seenje, koja je potp

pomino poivala na ravni stola. Prsti su bili dugaki i izvijeni u umetniki oblikovane metalnve, tako ljupke i prikladne da se sticao utisak kako im skalpel mora savreno pristajati, postavkratko jedno sa njima.U njegovom radu nije bilo ni pomena od oklevanja, zastajkivanja, nesigurnosti ili greaka. Dodolazilo specijalizacijom, razume se, specijalizacijom koju je oveanstvo tako arko elelo,sada samo retki roboti dobijali samostalni mozak. Tu povlasticu je svakako morao da uiva jeurg. No, iako je imao samostalni mozak, ovaj je bio tako ogranienih kapaciteta da uopte nije

epoznao Endrua - pa ak, verovatno, nije ni uo za njega."Da li vam se ikada dogodilo da poelite da budete ovek?" upita Endru.Hirurg je oklevao za trenutak, kao da se pitanje nije uklapalo nigde u pozitronska kola koja su

deljena. "Ali ja sam robot, ser.""Zar ne bi bilo bolje da ste ovek?""Bilo bi bolje, ser, da sam bolji hirurg. A za to ne bih bio kadar da sam ovek, ve jedino da

vreniji robot. Radovao bih se kada bih bio savreniji robot.""Zar vas ne vrea to to vam ja izdajem nareenja? to vas nagonim, jednostavnom zapoveanete, sednete, poete desno ili levo?""Zadovoljstvo mi je da vam izlazim u susret, ser. No, ukoliko bi se vaa nareenja kosila s m

nkcionisanjem u odnosu na vas ili na bilo koje drugo ljudsko bie, ja vas ne bih posluao. Prvikon, koji se odnosi na bezbednost ljudi, odneo bi prevagu nad Drugim Zakonom, koji govori oslunosti. Inae, poslunost me ispunjava zadovoljstvom... Ali na kome treba da izvrim tueraciju?""Na meni.""Ali to je nemogue. Operacija je oigledno sraunata na to da dovede do oteenja.""Nita za to", ree Endru mirno.

"Ne smem da izazovem oteenja", uzvrati hirurg."Ne smete, kada je posredi neko ljudsko bie", ree Endru, "ali i ja sam robot."


3/26

2.Endru je znatno vie nalikovao na robota kada je prvobitno proizveden. Besprekorno projekt

unkcionalan, uopte se nije razlikovao od bilo kog drugog robota.Valjano je obavljao posao u kui gde je bio doveden onih dana kada su roboti po domainstvak i na planeti uopte, jo bili retkost.U kui je ivelo etvoro: Gospodin, Gospoa, Gospoica i Mala Gospoica. Znao je, razumehova prava imena, ali ih nikada nije koristio. Gospodin se zvao Derald Martin.

Njegov vlastiti serijski broj bio je NDR... Brojke je zaboravio. Mnogo je vremena prolo,akako, ali ako je neto eleo da upamti, onda nije mogao da zaboravi. Ovo nije hteo da upamtiMala Gospoica bila je prva koja ga je nazvala Endru, zato to nikako nije uspevala da izgovva, a ostali su se poveli za njenim primerom.Mala Gospoica - ivela je devedeset godina i odavno je umrla. Pokuao je jednom da je oslGospoo, ali ona mu je zabranila da to ubudue ini. Do poslednjeg dana ostala je Malaspoica.Endru je bio projektovan da obavlja dunosti sobara, sluge i Gospoinog posilnog. Bili su to

sperimentalni dani za njega, odnosno za sve ostale robote, izuzev onih koji su radili u industrij

raivakim fabrikama i postajama izvan Zemlje.Martinovima se on silno dopao; nije stizao da obavi ni pola poslova za koje je bio zaduen zsu Gospoica i Mala Gospoica vie volele da se s njim igraju.Gospoica je prva otkrila kako se to moe srediti. "Nareujemo ti da se igra sa nama i ti moriti nareenje", kazala je ona."ao mi je, Gospoice", uzvratio je Endru, "ali starije Gospodinovo nareenje sigurno ima

eimustvo.""Tata je samo kazao da se nada da e se postarati za ienje", rekla je ona. "To ne zvui ka

reenje. Ja ti, meutim, nareujem."

Gospodin se nije ljutio. Gospodin je veoma voleo Gospoicu i Malu Gospoicu, ak i vie nspoa, a i Endru im je bio naklon. U najmanju ruku, uticaj koje su one imale na njegova deland ljudskih bia bi predstavljao ishod naklonosti. Endru je smatrao da je posredi naklonost, jerao nijednu drugu re za to.Endru je jednom prilikom izrezbario privezak od drveta za Malu Gospoicu. Po njenom nalogspoica je, naime, dobila za roendan privezak od slonovae, ukraen zavojitim urezima, to

alu Gospoicu ispunilo zaviu. Sve to je imala bio je komad drveta, koji je dala Endruu zajemalim kuhinjskim noem.On je brzo obavio posao, na ta je Mala Gospoica kazala: "Ba lepo, Endru. Pokazau tati."

Gospodin nije mogao da poveruje. "Ozbiljno, Mendi, odakle ti ovo?" Mendi je bilo ime kojimoslovljavao Malu Gospoicu. Kada ga je Mala Gospoica uverila da govori istinu, on se okrEndruu. "Jesi li ti ovo napravio, Endru?""Jesam, gospodine.""Sam si dao oblik?""Jesam, gospodine.""Odakle ti ideja za oblik?""To je geometrijski lik, Gospodine, koja se poklapa sa graom drveta."Narednog dana Gospodin mu je doneo novi komad drveta, ovog puta vei, kao i elektrini vib

. "Napravi neto od ovoga, Endru", ree mu on. "ta god hoe."


4/26

Endru se odmah dao na posao, dok ga je Gospodin posmatrao, da bi potom, kada je stvar bilatova, dugo zagledao proizvod. Posle toga, Endru vie nije posluivao oko stola. Umesto toga, u je naloeno da ita knjige o proizvodnji nametaja i tako je nauio da pravi kredence i stolov"Fantastine stvari pravi, Endru", ree mu Gospodin."Uivam u tome, Gospodine", uzvrati Endru."Uiva?""Vodovi i kola u mom mozgu od toga kao da nekako bolje rade. uo sam da upotrebljavate reivati'; smisao koji joj pripisujete odgovara onome to ja oseam. Uivam u tom poslu, Gospod

3.Derald Martin odveo je Endrua u oblasno odeljenje korporacije 'Ameriki roboti i mehanikdi'. Kao lan zakonodavnog tela tog podruja, bez ikakvih potekoa zakazao je razgovor savnim robopsihologom. U stvari, samo zahvaljujui tome to je bio lan zakonodavnog tela uopi mogao da postane vlasnik jednog robota - u tim radnim danima, kada su roboti jo bili retki.Endru tada nita nije razumeo, ali u potonjim godinama, nauivi mnogo u meuvremenu,

etresao je u mislima ponovo taj dogaaj i pronikao u njegov smisao.Robopsiholog Merton Manski sasluao je Martina nabranih vea, jedva obuzdavi prste da u

koliko navrata nezadrivo ne zabubnjaju po stolu. Imao je izdueno lice i elo puno bora, ali jek ostavljao utisak osobe koja je mlaa nego to izgleda."Robotika nije egzaktna disciplina, gospodine Martin", ree on. "Nije prilika da se sada upus

drobno objanjavanje, ali matematika koja upravlja ustrojavanjem pozitronskih spojeva odveena, tako da moe biti govora samo o priblinim reenjima. Razume se, budui da sve poivaZakona, oni ostaju neosporni. Mi emo vam, svakako, zameniti robota...""Nema nikakve potrebe", ree Gospodin. "Ovde nije u pitanju neki njegov kvar. On bespreko

avlja dunosti koje su mu dodeljene. Stvar je u tome to pravi izuzetne rezbarije i to uvek razlegove rukotvorine su umetnika dela."

Manski je izgledao zbunjen. "Neobino. Razume se, ve vrimo opite sa kolima optijegraktera... Mislite da je posredi pravi stvaralaki in?""Uverite se i sami." Gospodin mu prui malu drvenu kuglu na ijoj je povrini bio urezbarenzor deijeg igralita; prilike deaka i devojica bile su gotovo odve sitne da bi se mogleabrati, ali su zato izgledale savreno skladne i tako uspeno uklopljene u are drveta, da se stsak kako su ak i ove urezbarene."To je on napravio?" upita Manski. Vratio je figuricu, odmahnuvi glavom. "Srean splet

olnosti. Neto se zbilo u kolima.""Moete li da ponovite stvar?"

"Verovatno ne moemo. Nita slino jo nigde nije zabeleeno.""Odlino! Nemam ba nita protiv to je Endru jedini u svojoj vrsti.""Pretpostavljam da e korporacija eleti da joj vratite robota zbog prouavanja.""Ni govora", uzvrati Gospodin, s iznenadnim prizvukom otrine u glasu. "Izbijte to sebi iz glatim se okrenu ka Endruu. "Idemo kui.""Kako vi elite Gospodine", ree Endru.

4.Gospoica je poela da izlazi sa momcima, tako da vie nije esto bila kui. Endruova obzorga je sada ispunjavala Mala Gospoica koja, dodue, vie i nije bila tako mala. Ona nikada n


5/26

boravila da je za nju napravio svoju prvu rezbariju. Drala je taj privezak na srebrnom laniuata.Mala Gospoica se prva usprotivila oevom obiaju da poklanja Endruove rukotvorine. "Made, tata, ako ih ve neko hoe, neka odrei kesu. Stvarice vrede, zar ne?""Ne prilii ti ba da bude gramziva, Mandi", uzvrati joj Gospodin."Ne bismo novac drali za sebe, ve bi on pripao umetniku."Endru nikada ranije nije uo tu re, te je zato, prvom prilikom kada je ostao slobodan, poglednik. Potom je usledio novi izlazak, ovoga oputa do Gospodinovog advokata.

"Kako ti se ini, Done?" upita Gospodin advokata.Advokat se zvao Don Fajngold. Imao je sedu kosu i naglaen stomak a ivice kontaktnih soive su mu jarkozelene boje. Osmotrio je ploicu koju mu je dao Gospodin. "Divno... Ali uo samvosti. Ovo je rezbarija koju je napravio tvoj robot? Ovaj koga si doveo sa sobom?""Jeste, Endru ih pravi. Zar ne, Endru?""Tako je, Gospodine", uzvrati Endru."Koliko bi platio za ovo, Done?" upita Gospodin."Ne znam. Ne sakupljam takve stvari.""Da li bi poverovao da mi je za ovu rukotvorinu ponueno dve stotine pedeset dolara? Endru

pravio stolice koje su otile za po pet stotina dolara. Na raunu u banci lei dve stotine hiljadalara dobijenih prodajom Endruovih proizvoda.""Blagi Boe, obogatie se zahvaljujui njemu, Deralde.""Samo polovina je moja", ree Gospodin. "Druga polovina vodi se na ime Endrua Martina.""Robota?""Tano. Hteo sam da doznam da li je stvar zakonita.""Zakonita?" Fajngoldova stolica zakripa kada se on zavalio u nju. "Sluaj je bez presedana,eralde. Kako je robot potpisao neophodna dokumenta?""On ume da se potpie, a ja sam onda odneo papire. Nisam ga poveo sa sobom u banku. Da li

to valja uiniti?""Hmm." Fajngold za trenutak kao da nigde nije gledao. Zatim ree: "Moemo da postavimorateljstvo koje bi vodilo sve novane poslove u njegovo ime, to bi trebalo da ga zatiti od svprilika sa svetom. Moj ti je savet da sem toga nita ne preduzima. Do sada ti se niko nije isprputu. Ako bi neko pokuao, pusti da on povede parnicu.""A da li bi ti uzeo stvar u svoje ruke, ako do toga doe?""Uz odgovarajui honorar, svakako.""Koliko trai?""Jednu stvaricu poput ove", uzvrati Fajngold, pokazavi na drvenu ploicu.

"Izgleda mi prihvatljivo", ree Gospodin.Zakikotavi se, Fajngold se okrenu ka robotu. "Endru, da li si zadovoljan to poseduje novac"Jesam, ser.""ta namerava da uradi sa njime?""Da plaam stvari, ser, koje bi inae Gospodin morao da plaa. To e mu ublaiti trokove, s

5.Prilike za to su se ukazale. Opravke su bile skupe, a prepravke jo vie. Kako su godine prola

oizvodili su se stalno novi modeli robota; Gospodin je vodio rauna o tome da Endru dobije svopronaeni deo, tako da je na kraju postao uzor metalnog savrenstva. A sve je to plaano sa


6/26

druovog rauna.Endru je insistirao na tome.Jedino su mu pozitronski vodovi ostali nepromenjeni. Gospodin je bio nepopustljiv u tom

gledu."Novi roboti ni izdaleka nisu dobri kao ti, Endru", ree on. "Bezvredni su. Korporacija je naupravi savrenija kola, svrsishodnija, strogo namenska. Kod novih nema vrdanja. Oni naprostoo za ta su projektovani i tu nema odstupanja. Ti mi se vie dopada.""Hvala, Gospodine."

"A sve je to zbog tebe, Endru, nemoj to zaboraviti. Uveren sam da je Manski obustavio daljuoizvodnju optih kola im je doznao za tebe. Ne svia mu se nepredvidljivost... Zna li kolikota traio, kako bi mogao da te podvrgne ispitivanju? Devet puta! Nisam mu, meutim, dopustiose domogne, a kako je odskora u penziji, najzad emo moi da odahnemo."Kako je vreme prolazilo, Gospodinova kosa se proredila i osedela, lice mu je omlitavelo, dodru izgledao ak i bolje nego kada se prikljuio porodici.Gospoa je pristupila nekoj umetnikoj koloniji negde u Evropi, a Gospoica je bila pesnikinujorku. Pisale su ponekad, ali ne esto. Mala Gospoica se udala i ostala je da stanuje u blizinzala je da ne eli da ostavi Endrua, a kada joj se rodio sin, Mali Gospodin, dopustila je da mu

dru dri boicu i da ga hrani.Sa roenjem unuka, Endru je osetio da je Gospodin sada dobio nekoga ko mu moe zameniti osu otile. Ne bi stoga bilo neprilino, zakljuio je, ako bi ga sada zamolio."Gospodine", ree Endru, "lepo je od vas to ste mi dopustili da po svom nahoenju troim

vac.""To je tvoj novac, Endru.""Samo zahvaljujui vama, Gospodine. Sumnjam da bi vas zakon spreio u tome da ga u celos

drite.""Zakon me nee ubediti da postupim nepravedno, Endru."

"I pored svih trokova i poreza, Gospodine, sakupio sam priblino est stotina hiljada dolara"Znam, Endru.""elim da ih ustupim vama.""Ja ih neu uzeti, Endru.""U zamenu za neto to mi moete dati, Gospodine.""Oh. ta je to, Endru?""Moja sloboda, Gospodine.""Tvoja...""elim da otkupim svoju slobodu, Gospodine."

6.Stvar nije ila lako. Gospodina je oblilo rumenilo, prozborio je: "Za ime Boje!" okrenuo se

aljio.Mala Gospoica je bila ta koja ga je privolela, prkosno i grubo - i to u Endruovom prisustvu.deset godina niko se nije ustezao da govori pred Endruom, bez obzira na to da li ga se data stala ili nije. Bio je samo robot."Tata", kazala je ona, "zato to shvata kao linu uvredu? I dalje e biti tu. I dalje e biti verane moe promeniti, zato to je uvreeno u njemu. Sve to eli jeste puka forma. eli da se nazibodnim. Je li to tako strano? Zar nije zasluio? Blagi Boe, pa on i ja o tome razgovaramo ve


7/26

dinama.""Godinama ve razgovarate o tome?""Tako je! I on neprekidno odlae stvar iz bojazni da te ne povredi. Ja sam ga nagovorila da tozad uini.""Ali on ne zna ta je sloboda. On je robot.""Tata, ti ga ne poznaje. Proitao je sve to se nalazi u biblioteci. Ne znam ta osea, ali o tom

mam pojma ni kad si ti u pitanju. Kada bude razgovarao sa njim, videe da reaguje na raznestrakcije kao to bismo to ti ili ja, a zar je neto drugo vano pored toga? Ako su neije reakcij

put tvojih, zar neto vie od toga moe traiti?""Zakon to nee uvaiti", uzvrati Gospodin ljutito. "Sluaj me, ti!" On se okrenu prema Endruus mu hotimice postade hrapav. "Ne mogu da te oslobodim, ako to ne bude po zakonu, a ukolikar ode na sud, onda ne samo da nee dobiti slobodu, nego e injenica da poseduje novac panino poznata. Rei e ti da robot nema prava da zarauje novac. Je li ova kojetarija vrednaizgubi svoj novac?""Sloboda nema cene, Gospodine", ree Endru. "ak je i mogunost sticanja slobode vredna

akog novca."

7.Sud je takoe mogao zauzeti stav da sloboda nema cenu, te da tako, ma koliko ponudio, jedan

bot ne moe da otkupi svoju slobodu.Oblasni pravozastupnik, koji je predstavljao pripadnike jednog stalaa to je poveo kampanju

otiv ovog dodeljivanja slobode, istupio je sa jednostavnim stavom: re 'sloboda' ne moe se nmeniti u sluaju robota. Samo jedno ljudsko bie moe biti slobodno.Ponovio je to nekoliko puta, kad god je izgledalo prikladno; lagano, dok mu se aka ritmiki

utala na sto pred njim, potkrepljujui izgovoreno.Mala Gospoica zatraila je doputenje da govori u Endruovo ime. Prozvali su je punim imen

e Endru nikada ranije nije uo iz neijih usta:"Neka Amanda Lora Martin erni zauzme mesto.""Hvala, uvaeni gospodine sudija", uzvrati ona. "Nisam odvokat, te mi tako nedostaje umeno

avnikom izraavanju, ali nadam se da mi neete zameriti na reima, ve da ete se usredsredihovo znaenje.Razmotrimo ta to znai, u Endruovom sluaju, 'biti slobodan'. U izvesnim pogledima, on jestbodan. ini mi se da je prolo najmanje dvadeset godina od kada mu je neki lan porodice Moio da uini neto za ta bi smo pomislili da on to ne bi rado izvrio.Ali mi moemo, ako to elimo, da mu naredimo da uradi bilo ta, ne vodei pri tom uopte ra

nome ta on osea, budui da predstavlja mainu koja je nae vlasnitvo. No, zato bismo tonili kada nam je toliko dugo sluio, tako verno, i kada nam je zaradio toliko novaca? Nita nae ne duguje. Mi smo, zapravo, njegovi dunici.ak i ako bi nam zakon zabranio da Endrua zadrimo u slubi protiv njegove volje, on bi namje rado sluio. Proglasiti ga slobodnim samo je slovo na papiru, ali bi njemu silno znailo. Zga bi to bilo sve, a nas ne bi stajalo nita."Za trenutak se uinilo da sudija prikriva smeak. "Razumem vas, gospoo erni. injenica jepostoje zakonska ogranienja u ovom pogledu i da nema presedana. Postoji, meutim, preutn

etpostavka da samo ovek moe da uiva slobodu. Ja mogu da vaspostavim novo pravilo, kojeo podlono preinaenju na vioj instanci, ali ne mogu olako da istupim protiv reene pretpost


8/26

pustite da se obratim robotu. Endru!""Izvolite, uvaeni gospodine sudija."Bilo je to prvi put da je Endru progovorio pred sudom i sudiju za trenutak kao da je pomeo ljzvuk u njegovom glasu. "Zato eli da bude slobodan, Endru?" upita ga sudija. "U kom smisstalo do toga?""Da li bi se vama dopalo da budete rob, uvaeni gospodine sudija?" uzvrati Endru."Ali ti nisi rob. Ti si savreno dobar robot, ak pravi robotski genije, ako sam dobro razumeo

dar za umetnika istraivanja koja su bez premca. ta bi ti jo bilo mogue, ako bi bio sloboda

"Moda nita vie nego sada, uvaeni gospodine sudija, ali bi me ispunjavala vea radost. U dnici je reeno da samo jedno ljudsko bie moe biti slobodno. Meni, meutim, izgleda dabodan moe biti samo onaj ko eli slobodu. A ja elim slobodu."Bio je to odluujui iskaz, koji je prevagnuo kod sudije. Kljuna reenica u njegovoj odlucisila je: 'Niko nema prava da uskrauje slobodu ma kome iji je um kadar da pojmi i eli to staOdluku je na kraju potvrdio i Svetski sud.

8.Gospodinu se ovakav ishod nije dopao i njegov opori glas nagnao je Endrua da se oseti gotov

o da je doiveo kratak spoj."Ne elim tvoj prokleti novac, Endru", ree on. "Uzeu ga samo zato to se ti u protivnom ne

eao slobodnim. Od sada, moe sam da bira svoje poslove i da ih obavlja po vlastitomhoenju. Neu ti davati nikakva nareenja, osim ovoga: postupaj kako ti je drago. Ali jo samgovoran za tebe; to je deo sudskog naloga. Nadam se da to shvata.""Ne budi nakraj srca, tata", umea se Mala Gospoica. "Ta odgovornost i nije tako teko brembro zna da nita nee morati da uradi. Trei Zakon je jo na snazi.""Pa kako je onda on slobodan?""Zar i ljudska bia nisu sputana vlastitim zakonima, Gospodine?" upita Endru.

"Ne elim da se raspravljam", uzvrati Gospodin. Otiao je i Endru ga je posle toga retko viaMala Gospoica esto ga je obilazila u kuici koja je bila sagraena za njega. U njoj nije

stojala kuhinja, ba kao ni kupatilo sa klozetom. Bile su samo dve sobe: biblioteka i svojevrsnmbinacija skladita i radionice. Endru je primao mnogo narudbina i sada, kao slobodan robocio se poletnije na posao nego ikada ranije, sve dok trokovi kue nisu bili isplaeni, tako da ja sada zakonito mogla da bude preneta na njega.Jednoga dana doao je Mali Gospodin... Ne, Dord! Mali Gospodin je insistirao na tome po

luke suda. "Slobodan robot nikoga ne oslovljava sa 'Mali Gospodine'", kazao mu je Dord. "i obraam sa 'Endru', pa onda i ti mene zovi 'Dord'."

Zahtev je bio sroen kao nareenje, pa ga je tako Endru posle toga zvao Dord - ali je zato Mspoica ostala Mala Gospoica.Dord je doao jednoga dana da kae da je Gospodin na umoru. Mala Gospoica je bila uz nGospodin je eleo i Endrua.Glas mu je bio prilino snaan, premda je izgledalo da nije kadar da se mnogo pokree. S

porom je podigao ruku. "Endru", ree on, "Endru... Nije mi potrebna pomo, Dorde. Samomirem; nisam bogalj... Endru, drago mi je to si slobodan. Samo sam to hteo da ti kaem."

Endru nije znao ta da uzvrati. Nikada se jo nije naao pokraj nekoga ko umire, ali je znao dljudski nain prestanka funkcionisanja. Posredi je bilo nehotino i neopozivo demontiranje, tadru naprosto nikako nije nalazio rei koje bi bile prikladne. Jedino je bio kadar da ostane da s


9/26

tpuno nepomian i ne progovorivi ni sloga.Kada je bilo gotovo, Mala Gospoica mu ree: "Moda ti izgleda da ti pred kraj ivota nije b

naklonjen, Endru, ali bio je star, zna, i zabolelo ga je to to si poeleo da bude slobodan."Konano Endru pronae rei koje je valjalo rei: "Nikada ne bih postao slobodan bez njega, spoice.

9.Tek posle Gospodinove smrti Endru je poeo da nosi odeu. Prvo je obukao stari par akira

u je Dord dao.Dord se u meuvremenu oenio i postao advokat. Zaposlio se u Fajngoldovoj firmi. Staringold bio je odavno mrtav, ali je njegova ker nastavila advokatsku kancelariju, koja je kona

stala firma Fajngold i Martin. Naziv se nije promenio ni kada se ker penzionisala, a niko je irodice nije zamenio. U vreme kada je Endru prvi put obukao odeu, ime Martin tek to je biloeto u naziv firme.Dord je pokuao da se ne smeje kada je Endru prvi put obukao pantalone, ali za Endruove o

meh je bio sasvim upadljiv.Dord je pokazao Endruu kako da lake otvara pantalone koristei statiki elektricitet, kako

avija oko donjeg dela tela i kako da ih zakopava. Predoio mu je to na vlastitim pantalonamadru je bio sasvim svestan da e proi poprilino vremena pre no to to bude u stanju da skladnodi."Ali ta e ti uopte pantalone, Endru?" upita ga Dord. "Telo ti je tako predivno funkcionisaje prava teta pokriti ga, naroito s obzirom na to da ne mora da vodi rauna o kontroli

mperature, niti o stidu. Osim toga, ne prijanjaju ti dobro, zbog metala.""Zar ljudska tela nisu takoe predivno funkcionalna, Dorde" upita ga Endru. "Pa ipak, vi se

krivate.""Zbog toplote, zbog istoe, zbog zatite, zbog ukraavanja. Sve to ne vai u tvom sluaju."

"Oseam se ogoljeno bez odee", uzvrati Endru. "Drugaije, Dorde.""Drugaije! Endru, na Zemlji sada ima na milione robota. U ovom podruju, prema poslednje

pisu, roboti su gotovo podjednako brojni kao i ljudi.""Znam, Dorde. Postoje roboti za svaku zamislivu vrstu posla.""Nijedan od njih ne nosi odeu.""Ali nijedan nije slobodan, Dorde."Malo-pomalo, Endru je dodavao nove delove odee. Sputavao ga je Dordov osmeh, kao i

gledi ljudi koji su od njega naruivali radove.Moda je bio slobodan, ali u njega je bio ugraen pomno razraen program koji mu je odrei

naanje prema ljudima; odvaivao se da napreduje tek najsitnijim koracima, poto bi ga otvorodobravanje mesecima vratilo nazad.Nisu svi prihvatili Endrua kao slobodnog. Njega to nije vrealo, pa ipak, kada bi razmiljao

me, misaoni procesi nailazili su mu na potekoe.Ponajvie je nastojao da izbegne oblaenje - ili bar da ne pretera u tome - kada bi pomislio d

edstoji poseta Male Gospoice. Ona je sad bila stara i esto je izbivala, odlazei u toplije krakad god bi se vratila, neizostavno bi najpre njemu dolazila u posetu.Jednom takvom prilikom, Dord mu je kazao alosnim glasom: "Uspela je da me nagovori,dru. Kandidovau se za lana zakonodavnog tela naredne godine. Kako deda, tako i unuk, kazaje."


10/26

"Kako deda...ponovi Endru, nesigurno.""Hou da kaem da u ja, Dord, poi stopama Gospodina, mog dede, koji je za ivota bio

konodavnog tela.""Bilo bi ba lepo, Dorde", ree Endru, "da je Gospodin jo..." Zastao je, zato to nije hteo

e: 'U operativnom stanju'. Nije mu izgledalo ba prikladno."iv", ree Dord. "Da, i meni staro udovite doe tu i tamo u pamet."Endru je kasnije razmislio o ovom razgovoru. Zapazio je da se susree s jezikim potekoam

da mu je Dord sabesednik. Jezik se nekako promenio od vremena kada je Endru nastao i dob

oj vokabular. Osim toga, Dord se sluio kolokvijalnim nainom izraavanja, to nije bio sluspodinom i Malom Gospoicom. Zbog ega je nazvao Gospodina udovitem, kada mu ta reakako nije pristajala?"Endruu ovde nisu mogle biti od pomoi knjige koje je posedovao. Bile su stare i uglavnom su

nosile na drvodeljstvo, umetnost, projektovanje nametaja. Nijedna nije govorila o jeziku, barome kojim se slue ljudska bia.Tog trenutka doao je do zakljuka da mora potraiti prikladne knjige; a kao slobodan robot,

eao je da ne sme da pita Dorda. Otii e do grada i posluiti se bibliotekom. Bila je toumfalna odluka i on je iskusio kako mu elektropotencijal postaje upadljivo vii, sve dok nije

nuen da stavi u dejstvo otporni kalem.Potpuno se obukao, stavivi i izrezbareni drveni lanac oko vrata. Vie bi mu se dopala kakva

etlucava plastika, ali Dord mu je kazao da je drvo znatno prikladnije, kao i da je uglaanadrovina daleko vrednija.Udaljio se od kue stotinak metara, kada ga je otpor koji se skupljao u njemu nagnao da se

ustavi. Iskljuio je iz pogona otporni kalem, a kada mu se uinilo da od toga nema mnogo korisatio se kui i na listu hartije napisao: 'Otiao sam u biblioteku'. Potom je hartiju stavio na vidnsto na radnom stolu.

10.Endru nije uspeo da stigne do biblioteke. Prouio je, dodue, kartu. Znao je marrutu, ali ne i led puta. Obeleja na koja je nailazio uz put nisu se poklapala sa simbolima na karti, to ga je

no dovodilo u nedoumicu. Konano, doao je do zakljuka da je sigurno negde pogreio, budusve izgledalo strano.Proao je pored jednog poljskog robota, ali kada je doao do zakljuka da bi trebalo da se raput, ovoga ve vie nije bilo. Stajao je neodluno, odnosno mirno i nepomino, sve dok nijeedao kako mu se preko polja pribliavaju dva ljudska bia.On se okrenuo ka njima, na ta su oni krenuli pravo prema njemu. Trenutak pre toga glasno su

govarali; uo je njihove glasove; ali sada su utali. Imali su izgled koji je Endru dovodio u vedskom nesigurnou i bili su mladi, ali ne odve mladi. Moda dvadeset? Endru nikada nije bbar u procenjivanju godina ljudi."Da li biste mi kazali kako da stignem do gradske biblioteke, gospodo?"Jedan od njih, koji je bio vii i sa visokim eirom to ga je jo vie izduivao, stvarajui

oteskan prizor, progovori, ali ne obrativi se Endruu, ve svom saputniku: "Pa ovo je robot!"Drugi je imao baburast nos i teke one kapke. "Pazi, obuen je", ree on, takoe se ne obratidruu.Visoki pucnu prstima. "Pa to je slobodan robot. Martinovi su imali robota koji sada vie nikopripada. Zato bi inae nosio odeu?"


11/26

"Pitaj ga", ree onaj sa nosem."Je si li ti robot Martinovih?" upita visoki."Ja sam Endru Martin, gospodine", ree Endru."Dobro. Svuci odeu. Roboti ne nose odeu." Zatim se obrati drugome: "Ba odvratno. Poglesamo."Endru je oklevao. Nije uo nareenje takvim tonom ve toliko dugo, da su mu se kola drugog

kona za trenutak blokirala."Svlai odeu", ree visoki. "Nareujem ti."

Lagano, Endru poe da se skida."Samo spusti stvari tu", ree visoki."Ako ne pripada nikome", umea se baburasti, "onda je na koliko i ma iji.""U svakom sluaju", ree visoki, "ko nam moe bilo ta zabraniti? Ne oteujemo tuenitvo... Postavi se na glavu!" To je bilo upueno Endruu."Glava nije predviena da se na njoj..." zausti Endru."Naredio sam ti. Ako to ne ume da izvede, ipak pokuaj."Endru je ponovo za trenutak oklevao, a onda poe da se saginje kako bi poloio glavu na tlo.kuao je da podigne uvis noge, ali usledio je teak pad.

"Ostani tu da lei", ree visoki, a zatim se obrati onom drugom: "Moemo da ga razmontirami li ikada razmontiraonekog robota?""Da li bi nam dopustio?""Kako nas moe spreiti?"Endru ih ni na koji nain nije mogao spreiti, ako mu narede da ne prua otpor. Drugi Zakon,

nalagao poslunost, imao je preimustvo u odnosu na Trei Zakon, koji je govorio omoouvanju. U svakom sluaju, nije mogao da se odbrani, a da pri tom njih ne ozledi, to bi znruavanje Prvog Zakona. Pri pomisli na to, svaka pokretna jedinica u njemu blago se skupi i onese, leei na zemlji.

Visoki mu prie i pogurnu ga nogom. "Teak je. Mislim da e nam biti potreban alat da toadimo.""Moemo mu narediti da sam sebe rastavi", ree nosonja. "Bilo bi zgodno gledati ga kako to r"Tako je", uzvrati visoki zamiljeno, "ali sklonimo ga sa puta. Ako neko naie..."Bilo je prekasno. Neko se uistinu pribliavao i to je bio Dord. Sa mesta gde je leao, Endru

primetio kako prevaljuje malu uzviicu na srednjoj udaljenosti. Poeleo je da mu se na neki navi, ali poslednje nareenje glasilo je: "Ostani tu da lei."

Dord je u meuvremenu poeo da tri i kada je stigao bio je malo zadihan, dva mladia se vukoe i stadoe zamiljeno da ekaju.

"Endru, je li neto nije u redu?" upita Dord brino."Dobro mi je, Dorde", uzvrati Endru."Je li to tvoj robot, lafe?" upita visoki mladi.Dord se otro okrenu. "Nije on niiji robot. ta se ovde zbiva?""Ljubazno smo ga zamolili da svue odeu. Ali ta se to tebe tie, ako on ne pripada tebi?""ta su hteli da urade, Endru?" upita Dord."Imali su nameru da me na neki nain rastave", ree Endru. "Hteli su da me prebace na neko

upadljivo mesto i da mi tamo naloe da se sam razmontiram."Dord pogleda dva mladia i brada mu zadrhta. Dvojica se vie nisu povlaila. Stajala su i

mehivala se. "ta e da preduzme, debeljko?" upita ga izazovno veliki. "Da nas napadne,


12/26

da?""Neu", uzvrati Dord. "Ne moram to da uradim. Ovaj robot je proveo u mojoj porodici vie

damdeset godina. On nas poznaje i za njega smo vredniji od bilo kog drugog. Samo u mu reivas dvojica ugroavate ivot, odnosno da imate nameru da me ubijete. Naloiu mu da me

brani. A ako bude trebalo da izabere izmeu mene i vas, uvek e izabrati mene. Znate li ta edogoditi kada vas on napadne?"Dva mladia malo ustuknue, oseajui se oigledno nelagodno."Endru", ree Dord odsenim glasom, "u opasnosti sam od ove dvojice, koji ele da me ozl

eni ka njima."Endru to uini, ali dva mladia nisu ekala, ve su se smesta dala u beg."U redu je, Endru, stani", ree Dord. Izgledao je uzbuen. Davno je prolo doba kada je mose uhvati ukotac s jednim mladiem, a kamoli s dvojicom."Nisam im mogao nita, Dorde", ree Endru. "Video sam da te ne napadaju.""Nisam ti naredio da ih napadne; samo sam ti kazao da krene ka njima. Njihov vlastiti strahavio je preostali deo posla.""Ali kako se mogu bojati robota?""Posredi je bolest oveanstva, za koju jo nema leka. Ali pustimo sad to. ta si, do vraga, ra

de, Endru? Upravo sam nameravao da se vratim i da iznajmim helikopter, kada sam te ugledaoko ti je palo na pamet da ode u biblioteku? Pa ja bih ti doneo sve knjige koje su ti potrebne.""Ja sam..." zausti Endru."Slobodan robot. Da, da. U redu, ta si hteo da uzme iz biblioteke?""eleo sam da saznam neto vie o ljudskim biima, o svetu, o svemu. I o robotima, Dorde.

h da napiem istoriju robota.""Dobro, poimo natrag kui", ree Dord. "Pokupi najpre stvari. Endru, ve postoji milion kobotici i u svakoj od njih nalazi se istorija te nauke. Svet postaje zasien ne samo robotima, normacijama o robotima."

Endru odmahnu glavom; bio je to ljudski gest, koji je on tek odskora poeo da upranjava. "Obi bila istorija robotike, Dorde, ve istorija robota iz pera jednog robota. elim da objasnim

boti misle o onome to se odigralo od kada je prvima bilo doputeno da rade i ive na Zemlji.Dordove vee se podigoe, ali on nita nije uzvratio kao neposredan odgovor.

11.Mala Gospoica upravo je proslavila osamdeset trei roendan, ali se ni po emu nije moglooskudeva bilo u energiji ili u odlunosti. Znatno je ee mahala svojim tapom, nego to seanjala na njega.

Rasreno je sluala izvetaj o onome to se dogodilo, a onda je kazala: "Pa to je strano, Dosu bili ti mladi huligani?""Ne znam. Uostalom, sad je svejedno. Vano je da nisu nainili nikakvu tetu.""Ali mogli su. Ti si advokat, Dorde, i to to si ostvario uspenu karijeru moe pre svega d

hvali Endruovoj nadarenosti. Novac koji je on zaradio predstavlja temelj svega to danas imaobezbeuje postojanost ove porodice i ja neu dopustiti da prema njemu postupaju kao s

akom na navijanje.""Dobro, ta eli da preduzmem, majko?" upita Dord."Kazala sam da si advokat. Zar me ne slua? Priredi nekako ogledni sluaj i prisili oblasne

dove da objave prava robota; neka, zatim, stvar proe kroz zakonodavno telo, pa neka izie pr


13/26

etski sud, ako je neophodno. Motriu ta radi, Dorde, i neu dopustiti nikakvu malodunostMislila je to ozbiljno, tako da je neto to je zapoelo kao nain da se primiri grozna stara da

stalo opsena i zamrena stvar, koja je pobudila sveopte zanimanje. Kao stariji lan firmengold i Martin, Dord je bio taj koji je razradio strategiju, ali je njeno sprovoenje u delo

epustio mlaim partnerima, ponajvie svom sinu Polu, koji je takoe postao lan firme i koji jtovo svakoga dana smerno podnosio izvetaje svojoj baki. Ona je, pak, sa svoje strane, svakona raspravljala o tome sa Endruom.Endru se pomno udubio u sluaj. Ponovo je odloio rad na knjizi o robotima, poto se sasvim

svetio pravnim vidovima problema, istupajui povremeno sa veoma korisnim predlozima."Dord mi je onoga dana kazao", ree on, "da su se ljudska bia oduvek plaila robota. Sve to sluaj, sudovi i zakonodavna tela teko da e se ozbiljno zauzeti za robote. Zar se nita ne momeniti u pogledu javnog mnjenja?"I tako, dok se Pol bavio sudovima, Dord je na sebe uzeo obraivanje javnosti. Ovde je ima

eimustvo to je mogao nezvanino da istupa; povremeno je ak odlazio toliko daleko da je obvu, iroku vrstu odee, koju je nazivao 'draperija'. "Pazi samo da se ne saplete o nju na bini, tzao mu je Pol jednom prilikom."Dau sve od sebe", uzvratio je Dord utueno.

Jednim navratom, kada je istupio na godinjoj konvenciji urednika holonovosti, kazao je izmealog:"Ako, zahvaljujui Drugom Zakonu, moemo od svakog robota da zatraimo neogranienu

slunost u svim pogledima koji se ne odnose na ugroavanje nekog ljudskog bia, onda svakodsko bie, svako ljudsko bie, raspolae zastraujuim moima nad svakim robotom, svakimbotom. Budui da je Drugi Zakon stariji od Treeg Zakona, svako ljudsko bie moe da pribegkonu poslunosti kako bi zaobilo zakon o samoouvanju. Ono moe da naredi sakom robotu deti, ili ak uniti iz bilo kog razloga, odnosno bez razloga.Je li to pravedno? Da li bismo tako postupali prema jednoj ivotinji? ak i neivi objekt koji

dobro sluio zavreuje nau uviavnost. A robot je stvorenje obdareno razumom; on nije ivodar je za sloene misaone procese koji mu omoguuju da razgovara sa nama. Moemo li dastupamo prema njima kao prema prijateljima, moemo li da radimo skupa sa njima, a da im neuimo nimalo plodova tog prijateljstva, nimalo koristi od saradnje?""Ako ovek ima pravo da izda robotu nareenje kojim se ne pretpostavlja ugroavanje nekog

ugog ljudskog bia, onda bi trebalo da bude dovoljno poten i da ne izda takvo nareenje koje etpostavljalo nanoenje tete nekom robotu, osim ako to bespogovorno ne nalae ovekovazbednost. Uz veliku mo ide i velika odgovornost, a ako u robotima postoje tri zakona koja tide, zar je onda mnogo ako se trai da i ljudi dobiju zakon ili dva koji bi titili robote?"

Endru je bio u pravu. Bila je to borba za javno mnjenje, do koga su drali sudovi i zakonodava, ali je na kraju ipak izglasan zakon koji je propisivao uslove pod kojima je bilo zabranjenovati nareenja to mogu da ugroze robote. Bio je, dodue, veoma uopten, a i kazne za njegovoruavanje izgledale su krajnje blage, ali zato je vaspostavljeno naelo. Svetsko zakonodavno thvatilo ga je istoga dana kada je Mala Gospoica umrla.Nije posredi bila puka podudarnost. Mala Gospoica se grozniavo upirala da ostane u ivot

kom poslednje rasprave i umrla je tek kada je stigla vest o pobedi. Njen poslednji smeak bio uen Endruu, a poslednje rei su joj bile: "Bio si dobar prema nama, Endru."Umrla je, drei ga za ruku, dok su joj sin, snaha i unuci stajali na pristojnoj udaljenosti od njoje.


14/26

12.Endru je strpljivo saekao, dok je recepcioner izbivao u kancelariji. Mogao je da se poslui

lografskim interfonom, ali to nije uinio ne samo stoga to na drugom kraju veze nije bilo ove robota), nego i zato to je ovoga puta pred sobom imao robota, a ne ljudsko bie.Dok je ovaj bio odsutan, Endru je provodio vreme razmiljajui o semantikom vidu ovog inli se izraz 'bez robota' mogao koristiti kao analogan za 'bez oveka', ili je moda 'bez oveka'

stalo metaforiki izraz koji se toliko udaljio od svog prvobitnog doslovnog znaenja da se nije

ogao primeniti na robove - odnosno, u istom smislu, i na ene?"S ovakvim problemima esto se sretao dok je radio na knjizi o robotima. Vetina izmiljanjaenica kadrih da izraze svekoliku sloenost nesumnjivo mu je poveavala vokabular.Povremeno bi poneko ulazio u prostoriju i upiljio se u njega, ali on nije odvraao pogled. Mipogledao svakome u oi, to je sve nagnalo da skrenu pogled.Konano, pojavi se Pol Martin. Izgledao je iznenaeno, odnosno izgledao bi tako da je Endru

uzdano umeo da razabere njegov izraz. Pol je poeo da nosi teku minku koju je nalagala moda pola; to je, dodue, uinilo donekle otrijim i istaknutijim njegove neupadljive crte lica, alidruu se to svejedno nije dopadalo. Ustanovio je da ga neslaganje sa postupcima ljudskih bia

k ga otvoreno ne iskae, odve ne ispunjava nelagodnou. ak je bio kadar to i da napie. Bieren da tako nije bilo oduvek."Izvoli, Endru", ree Pol. "Izvini to si ekao, ali neto sam naprosto morao da zavrim. Ui.kao si da eli da razgovara sa mnom, ali nisam mislio da si imao na umu ovde,u gradu.""Ako si zauzet, Pole, ja mogu nastaviti da ekam."Pol baci pogled na igru nestalnih senki na zidnom brojaniku i ree: "Imam neto vremena. Je

m doao?""Iznajmio sam automobil.""Jesi li imao neprilika?" upita Pol glasom u kome se oseala iskrena brinost.

"Nisam ih oekivao. Moja prava su zatiena."Polovo lice poprimi jo briniji izraz. "Endru, objasnio sam ti da je taj zakon neprimenjiv, ba

ini sluajeva... Ako bude navaljivao da nosi odeu, pre ili kasnije e zapasti u nepriliku, bo i prvi put.""I jedini, Pole. ao mi je to nisi zadovoljan.""Dobro, razmotrimo stvar na ovaj nain: ti si doslovce iva legenda, Endru, i u mnogo pogled

ve dragocen da bi imao pravo da se izlae opasnosti... Kako napreduje knjiga?""Pribliavam se kraju, Pole. Izdava je sasvim zadovoljan.""Odlino!"

"Nisam siguran, dodue, da li je ba zadovoljan knjigom kao takvom. ini mi se da oekuje dodati mnogo primeraka zato to je autor jedan robot i to je ono to ga ispunjava zadovoljstvom"Tipian ljudski stav, bojim se.""Ne smeta mi to. Neka samo proda, iz bilo kog razloga, budui da to znai novac, a on mi je

treban.""Baka ti je ostavila...""Mala Gospoica bila je velikoduna i siguran sam da mogu raunati na porodicu da e mi i d

magati. Ali raunam na honorar od knjige koji treba da mi pomogne za naredni korak.""Kakav naredni korak?""elim da se sretnem sa predsednikom korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi'. Poku


15/26

m da zakaem sastanak, ali do sada su sva nastojanja bila bez uspeha. Korporacija nije saraivmnom u radu na knjjizi, tako da me to ne iznenauje, shvata."Pola je ovo oigledno zabavljalo. "Saradnja je poslednja stvar koju od njih moe oekivati.aivali ni sa nama u naoj velikoj borbi za robotska prava. tavie, bili su protiv nas, a jasnoato. Daj robotima prava i ljudi e prestati da ih kupuju.""Bez obzira na to", ree Endru, "ako ih ti pozove, moda e uspeti da ih nagovori da meme.""Ja nimalo nisam prisniji sa njima nego ti, Endru."

"Ali moda bi mogao da im nagovesti da e, ako me prime, doi do obustavljanja kampanjengolda i Martina za dalje osnaenje robotskih prava.""Zar to ne bi bila la, Endru?""Bila bi, Pole, a ja nisam kadar da je izgovorim. Zbog toga je potrebno da ih ti nazove.""Ah, ti ne moe da lae, ali moe mene da nagovori da to uinim umesto tebe, je li tako?staje sve ljudskiji, Endru."

13.Stvar nije bilo lako srediti, ak i uz Polovo ime koje je imalo svoju teinu.

Ali kada je sve konano dogovoreno, time kao da nimalo nije bio zadovoljan Hari Smajt-bertson, koji je, sa majine strane, poticao od osnivaa korporacije i koji je, da bi to istakao,

ojio crticom dva prezimena. Ve se pribliavao penziji i itavo njegovo pregalatvo u svojstvedsednika bilo je usredsreeno na prava robota. Seda i retka kosa bila mu je slepljena na lobalicu nije imao nikakvu minku i s vremena na vreme uputio bi Endruu neprijateljski pogled."Gospodine", ree Endru, "priblino pre jednog veka Merton Manski iz ove korporacije kaza

da je matematika koja upravlja ustrojavanjem pozitronskih spojeva odve sloena, tako da moi govora samo o priblinim reenjima, te da stoga moje sposobnosti nisu potpuno predvidljive"Tako je bilo pre jednog veka." Smajt-Robertson napravi pauzu, a zatim dodade ledenim glas

ospodine!"Stvari vie tako ne stoje. Nai roboti sada se prave krajnje precizno i nepogreivo su uveban

o to obavljaju.""Da", ree Pol, koji je takoe poao da bi, kako je kazao, obezbedio da korporacija postupa

teno, "a to ima za ishod da moj recepcioner mora da trai pomo kad god zbivanja makar i zaku odstupe od konvecionalnih.""Bili biste", ree Smajt-Robertson, "znatno manje zadovoljni kada bi on morao da improvizuj"Znai da vie ne proizvodite robote poput mene", umea se Endru, "koji su fleksibilni ilagodljivi."

"Tako je.""Istraivanje koje sam preduzeo u vezi sa mojom knjigom", ree Endru, "pokazuje da sam jastariji robot koji je jo aktivan.""Najstariji sada", uzvrati Smajt-Robertson, "i najstariji za sva vremena. Nee vie biti stariji

s. Nijedan robot vie nije koristan posle dvadeset pet godina rada. Tada bivaju opozvani imenjeni novim modelima.""Nijedan robot kakvi se sada proizvode nije koristan posle dvadeset pet godina rada", ree P

drim glasom. "Endru je vaan izuzetak u tom pogledu."Drei se puta koji je sebi odredio, Endru ree: "Kao najstariji robot na svetu i kaofleksibilniji, zar nisam u dovoljnoj meri neobian da time zavreujem poseban tretman


16/26

mpanije?""Nipoto", ree Smajt-Robertson ledeno. "Vaa neuobiajenost donosi samo neprijatnosti

rporaciji. Da ste bili iznajmljeni umesto to ste nesrenim spletom okolnosti trajno prodati, odmo vas ve zamenili.""Ali u tome i jeste stvar", ree Endru. "Ja sam slobodan robot koji je sam svoj vlasnik. U tom

ojstvu i dolazim kod vas sa molbom da me zamenite. To ne moete uiniti bez saglasnosti vlasnas se ta saglasnost obezbeuje ugovorom o iznajmljivanju, ali u moje vreme bilo je drugaijSmajt-Robertson je posmatrao u isti mah zapanjeno i zbunjeno. Za trenutak je vladala tiina. E

uhvatio sebe kako zuri u holograf na zidu, bila je to posmrtna maska Suzan Kalvin, sveca-zatih robotiara. Umrla je pre priblino dva stolea, ali zahvaljujui radu na knjizi toliko ju je dooznao da je gotovo mogao rei da su se sreli za njenog ivota.""Kako mogu da vas zamenim za vas?" upita Smajt-Robertson. "Ako vas zamenim kao robota,

m onda mogu dati novog robota kao vlasnika, kada samim inom zamene vi prestajete dastojite?" On se smrknuto osmehnu."Uopte nema problema", umea se Pol. "Sedite Endruove linosti jeste njegov pozitronski

ozak i to je deo koji se ne moe zameniti, a da se ne stvori novi robot. Pozitrionski mozak je, dadru-vlasnik. Svi ostali delovi robotovog tela mogu se zameniti bez uticaja na njegovu linost,

ali delovi predstavljaju vlasnitvo mozga. Endru, naime, eli da svom mozgu podari novobotsko telo.""Tako je", ree Endru mirno. Zatim se okrenu ka Smajt-Robertsonu. "Proizveli ste androide, z

? Robote koji spolja u svemu nalikuju ljudima, raunajui tu i kono tkivo?""Jesmo", uzvrati Smajt-Robertson. "Besprekorno funkcioniu sa svojom sintetikom vlaknasto

om i tetivama. Oni doslovce nemaju metalih delova, izuzev u mozgu, ali su podjednako vrstimetalni roboti. U stvari, ako se kao arin uzme teina, onda su i vri."

"Nisam znao za to", primeti Pol zainteresovano. "Koliko ih ima na tritu?""Nema nijednog", ree Smajt-Robertson. "Bili su znatno skuplji od metalnih modela i ispitiva

ita je pokazalo da ne bi imali dobru prou. Izgledaju odve ljudski.""Ali korporacija i dalje ume da ih proizvodi, pretpostavljam. Budui da je to sluaj, eleo bi

s zamolim da me zamenite organskim robotom, androidom."Pol je izgledao zapanjen. "Blagi Boe", prozbori on.Smajt-Robertson se ukruti. "Putpuno nemogue!""Zato nemogue?" upita Endru. "Platiu svaku razumnu cenu, razume se.""Ne proizvodimo androide", uzvrati Smajt-Robertson."Samo ste odluili da ne proizvodite androide", umea se Pol. "A to nije isto to i ne biti kadoni proizvode."

"U svakom sluaju", ree Smajt-Robertson, "proizvodnja androida bila bi protivna javnomnjenju.""Ne postoji nikakav zakon koji bi to zabranjivao", ree Pol."Mi ih ne proizvodimo niti emo ih proizvoditi."Pol proisti grlo. "Gospodine Smajt-Robertson", ree on. "Endru je slobodan robot koji je po

riljem zakona to jemi robotska prava. Svesni ste toga, nadam se.""U potpunosti.""Ovaj robot, kao slobodan, odluio je da nosi odeu. To ga, meutim, izlae estim ponienji

zobzirnih ljudi, uprkos zakonu koji brani robote od poniavanja. Teko je podneti tubu zbogodreenih uvreda, koje, uz to, ne nailaze na neodobravanje onih koji moraju da odlue da li bi


17/26

tieni bio kriv ili nevin.""Korporacija 'Ameriki roboti' shvatila je to od poetka. Na alost, nije bio isti sluaj sa firm

eg oca.""Moj otac je sada mrtav", ree Pol, "ali meni je zato jasno da je ovde posredi sluaj neospor

rede upuene sasvim odreenoj osobi.""O emu vi to govorite?" upita Smajt-Robertson."Moj klijent, Endru Martin... koji je to upravo postao... slobodan je robot koji punopravno mozatrai od korporacije 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi' pravo na zamenu, koje vaa firma d

akom vlasniku to poseduje robota due od dvadeset pet godina. tavie, korporacija insistiravoj zameni."Pol se osmehivao, oigledno dobro raspoloen. "Pozitronski mozak mog klijenta", nastavi onasnik je tela mog klijenta, koje je nesumnjivo starije od dvadeset pet godina. Pozitronski moza

hteva zamenu tela i saglasan je da plati bilo koju razumnu cenu za androidsko telo kao tu zameo odbijete zahtev, bie to poniavajue za mog klijenta i mi emo podii tubu.""Javno mnjenje obino nije naklonjeno robotima u ovakvim sluajevima, ali dopustite mi da v

dsetim da firma 'Ameriki roboti' ne uiva ba veliku popularnost kod javnosti. ak i oni kojiraju da upotrebljavaju robote i koji imaju koristi od njih sumnjiavi su prema korporaciji. To

oda naslee iz dana kada su roboti uglavnom ulivali strah. A moda je posredi ozlojeenost zboi i bogatstva firme 'Ameriki roboti' koja dri svetski monopol. Ma ta bio uzrok tome,ojeenost postoji i ini mi se da ete doi do zakljuka da je bolje ne dopustiti parnicu, narozirom na injenicu da je moj klijent imuan, da e iveti jo mnogo stolea i da ga nita nereava da ovaj okraj vodi neogranieno dugo."Smajt-Robertsona poe lagano da obliva rumenilo. "Pokuavate da me prisilite na...""Ni na ta vas ja ne prisiljavam", ree Pol. "Ako odbijete da iziete u susret razlonom zahtev

og klijenta, moete to bez oklevanja uiniti i mi emo otii bez ijedne rei... Ali podii emornicu, to svakako imamo pravo, i uveriete se da ete na kraju izgubiti."

"Ovaj ..." zausti Smajt-Robertson, ali onda zastade."Vidim da ete pristati", ree Pol. "Moda ete oklevati, ali na kraju e tako biti. Dopustite mga da vam ukaem na jo jedan momenat. Ukoliko u procesu prenoenja pozitronskog mozga menta iz njegovog sadanjeg tela u organsko doe do bilo kakvog oteenja, ma koliko sitnog, odati uistinu sve od sebe da potpuno unitim korporaciju. Ako bude neophodno, preduzeu sve

ogue korake da pokrenem javno mnjenje protiv korporacije, ukoliko bude zagreban i jedan jedodani vod platinsko-iridijumskog bia mog klijenta." On se okrenu ka Endruu i ree: "Slae svim tim, Endru?"Endru nita nije uzvratio puni minut. Morao je da se saglasi sa laganjem, ucenjivanjem,

siljavanjem i poniavanjem jednog ljudskog bia. Ali ono nee biti fiziki ugroeno, ree on ubi, nee biti fiziki ugroeno."Slaem se", skliznu konano iz njega slabaan glas.

14.inilo mu se da je ponovo sazdan. Najpre danima, pa nedeljama i konano mesecima Endru j

mome sebi izgledao strano; i najmanji in koji bi preduzeo nagonio ga je na prethodno oklevanPol je bio uzrujan. "Otetili su te, Endru. Podii emo parnicu.""Ne sme", uzvrati Endru veoma polako. "Nikada nee uspeti da dokae neto z-z-z-...""Zlonamerno?"


18/26

"Zlonamerno. Osim toga, ojaavam, bolje mi je. Posredi je tr-tr-tr-...""Trema?""Trauma. Uostalom, jo nije preduzeta takva op-op-op-... eracija."Endru je bio kadar da oseti vlastiti mozak iznutra. Znao je da je dobro i tokom meseci koje je

oveo stiui iskustvo u koordinisanju i punom pozitronskom saobraavanju satima se nije micaledala."Vratiu se na posao", ree on konano.Pol se nasmeja i ree: "To znai da ti je dobro. ta e raditi? Pisae novu knjigu?"

"Neu", uzvrati Endru ozbiljnim glasom. "Odve dugo ivim da bi me neka delatnost trajno uzd svoje. Jednom davno bio sam umetnik i tome se opet mogu vratiti. Takoe sam bio istoriar,o tako mogu ponovo biti. Ali sada elim da se posvetim robobiologiji.""Robopsihologiji, hoe da kae.""Ne. To bi znailo izuavati pozitronske mozgove, a u ovom trenutku nemam volje da se upuo neto. Robobiolog bi, kako mi se ini, trebalo da bude usredsreen na telo koje ide uz moza"Pa zar to nije robotiar?""Robotiari rade sa metalnim telima. Ja nameravam da prouavam organsko ljudsko telo, koj

da, koliko mi je poznato, jedino ja posedujem."

"Suava svoje polje", ree Pol zamiljeno. "Kao umetnik, imao si neograniene dosege; kaooriar, poglavito si izuavao robote; kao robobiolog, pak, bavie se jedino samim sobom."Endru klimnu. "Tako izgleda."Endru je morao da pone od najosnovnijih stvari, budui da uopte nije bio upuen u obinu

ologiju, a tek neto malo u optu nauku. Postao je uobiajeni prizor u bibliotekama, gde je satimprekidno sedeo uz elektronske indekse, izgledajui sasvim obino u odelu. Nekolicina njih kojali da je on robot nisu ga ni na koji nain ometali.Napravio je laboratoriju u jednoj sobi, koju je dogradio uz kuu, a uporedo mu se poveavala

blioteka.

Prole su godine, a onda je jednoga dana kod njega doao Pol i rekao mu: "teta to ne radi istoriji robota. Izgleda da je korporacija 'Ameriki roboti' iz korena izmenila svoju politiku."Pol je ostario, a oslabele oi zamenjene su mu fotooptikim elijama. U tom pogledu postao jdniji Endruu. "ta su uinili?" upita Endru."Proizvode centralne kompjutere, dinovske pozitronske mozgove, uistinu, koji mikrotalasima

ravaju kontakt sa neogranienim brojem robota, u rasponu od deset do hiljadu. Sami roboti umaju mozgove. Oni su udovi dinovskih mozgova, od kojih su fiziki razdvojeni.""Je li tako delotvornije?""Firma 'Ameriki roboti' tvrdi da jeste. Smajt-Robertson im je to ostavio u naslee pre no to

mro, imajui, kako izgleda, tebe u vidu. Korporacija je reena da vie ne pravi robote koji bih oavali sa nevoljama koje si im ti stvarao, te je stoga razdvojila mozak od tela. Mozak nee imo koje bi eleo da zameni; a telo nee imati nikakav mozak koji bi neto poeleo.""Ba je zadivljujui, Endru", nastavi Pol, "uticaj koji si ostvario na istoriju robota. Tvoje um

dstaklo je firmu 'Ameriki roboti' da preduzme pravljenje preciznijih i specijalizovanijih robooja sloboda imala je za ishod vaspostavljanje naela robotskih prava; tvoje insistiranje nadroidskom telu navelo je korporaciju na razdvajanje mozga od tela.""Pretpostavljam", ree Endru, "da e korporacija na kraju proizvesti jedan ogroman mozak ko

ntrolisati nekoliko milijardi robotskih tela. Sva jaja nai e se u jednoj kotarici. Opasno. Uope valjati."


19/26

"U pravu si", odgovori Pol. "Ali mislim da do toga nee doi bar jo jedno stolee, tako da jau doiveti. U stvari, sasvim je mogue da neu doiveti ni narednu godinu.""Pole!" uzviknu Endru brino.Pol slegnu ramenima. "Mi smo smrtni, Endru. Nismo kao ti. Nije mnogo vano, ali ipak moram

obavestim o jednoj stvari. Ja sam poslednji ovek iz porodice Martin. Postoje, dodue, daljiaci sa babine strane, ali oni se ne raunaju. Novac kojim ja lino upravljam bie prenesen naje ime i ti e u doglednoj budunosti biti materijalno obezbeen.""Nije potrebno", uzvari Endru s naporom. Sve ovo vreme nikako nije uspeo da se navikne na

miranja Martinovih."Ne raspravljajmo se oko toga", ree Pol. "Naprosto, tako e biti. Na emu sad radi?""Projektujem sistem koji treba da omogui androidima, odnosno meni, da dobijaju energiju iz

gorevanja ugljovodonika, a ne vie iz atomskih elija."Pol podie vee. "Kako bi mogli da diu i da jedu?""Da.""Koliko ve radi na tome?""Prilino dugo, ali mislim da sam najzad uspeo da projektujem odgovarajuu komoru za

gorevanje u kojoj bi se vrila kataliza kontrolisanog razlaganja."

"Ali zato, Endru? Atomska elija je jamano beskrajno delotvornija.""U izvesnim pogledima, moda, ali atomska elija je neljudska."

15.Bilo je potrebno vremena, ali Endru ga je imao na pretek. Pre svega nije eleo da preduzme n

k Pol ne otpoine u miru.Kada je konano umro Gospodinov prapraunuk, Endru se najednom osetio izloeniji

prijateljskom svetu i ba zbog toga je postao odluniji da nastavi putem kojim je odavno krenuPa ipak, nije bio uistinu sam. Jedan ovek je umro, ali firma 'Fajngold i Martin' i dalje je

stojala, budui da korporacije ne umiru, ba kao ni mi, roboti. Firma je imala svoja usmerenjaumoljivo ih se drala. Zahvaljujui nasledstvu i radu advokatske firme, Endru je i dalje bio imkao naknadu za veliki godinji honorar 'Fajngold i Martin' preuzeli su na sebe pravne vidove nmore za sagorevanje.Kada je dolo vreme da Endru poseti koorporaciju 'Ameriki roboti i mehaniki ljudi', poao

m. Prvi put je bio tamo sa Gospodinom, a drugi put sa Polom. Ovog treeg puta bio je sam iikovao je na oveka.Firma 'Ameriki roboti' se promenila. Proizvodni pogon premeten je u veliku svemirsku stan

o to je, uostalom, bio sluaj sa veinom industrijskih postrojenja na Zemlji. Sa njima su otili

ogi roboti. Sama Zemlja sve je vie liila na park, a njena populacija stabilizovala se na milijelja; moda ne vie od trideset posto lanova otprilike podjednako brojne robotske populacijealo je sasmostalne mozgove.Direktor Istraivakog odeljenja bio je Elvin Magdesku, tamnoput i tamne kose, sa malom,atom bradom i jedino prsnim pojasom iznad pasa, kako je to moda nalagala. Endru je, nasupro

glasno modi od pre nekoliko decenija, bio odeven do grla."Razume se, znam za vas", ree Magdesku, "i milo mi je to imam prilike da vas vidim. Vi steznamenitiji proizvod i prava je teta to je stari Smajt-Robertson bio tako kivan na vas. Mi bi

nogo postigli sa vama.""I dalje moete", ree Endru.


20/26

"Ne mislim tako. Prolo je vreme za to. Imali smo robote na Zemlji vie od jednog stolea, alari su sada drugaije. Jedne emo prebaciti u svemir, dok e oni koji ostanu biti bez mozga.""Ali tu sam ja, a ja ostajem na Zemlji.""Tano, ali vi vie ne delujete mnogo kao robot. Kakav zahtev imate ovoga puta?""Da budem jo manje robot. S obzirom na to da sam ve u prilinoj meri organski, elim da imrganiski izvor enegije. Evo ovde planova..."Magdesku ih nije samo letimice prelistao. Moda mu je to bila namera u prvi mah, ali sada se

rutio i ozbiljno udubio u prouavanje. "Uistinu domiljato", primeti on jednog trenutka. "Ko je

o smislio?""Ja", uzvrati Endru.Magdesku ga otro pogleda, a onda ree: "Ovo bi zahtevalo obimno prestrojavanje vaeg teladnog oglednog, budui da stvar jo nigde nije pokuana. Savetujem vam da se ne uputate u totanite kakvi ste."Endruovo lice raspolagalo je ogranienim mogunostima u pogledu izraavanja, ali mu se zat

strpljenje jasno oitavalo u glasu: "Doktore Magdesku, niste shvatili sutinu stvari. Nemate druora do da prihvatite moj zahtev. Ako se ovakve naprave mogu ugraditi u moje telo, onda e togue i kad su u pitanju ljudska tela. Tenja ka produenju ljudskog ivota protetikim naprava

je uzela maha. A nema boljih naprava od ovih koje sam ja projektovao i koje projektujem.Posredstvom firme 'Fajngold i Martin' kontroliem patentna prava. Sasvim smo kadri da se sa

ustimo u posao i da izradimo protetike naprave koje bi omoguile nastanak ljudskih bia sanogim robotskim svojstvima. A to bi ozbiljno ugrozilo va posao."Ako, meutim, izvedete stvar sada na meni i pristanete da to inite pod slinim okolnostima

udue, dobiete odobrenje da koristite patente i primenjujete tehnologiju kako za robote tako iotetizaciju ljudskih bia. Dozvola vam, razume se, nee biti izdata sve dok prva operacija ne btpuno uspena i dok ne proe dovoljno vremena da bi se pokazalo da je uistinu valjano obavljdru gotovo da uopte nije osetio sputavanja koja mu je nametao Prvi Zakon zbog dovoenja u

biljnu nepriliku jednog ljudskog bia. Odavno je stekao nauk o tome da ono to na prvi pogledleda kao grubost moe na kraju da ispadne blagost."Magdesku je izgledao oamuen. "Ja nisam ovlaen da odluujem o tome", ree on najzad.dluka mora biti kolektivna, a to zahteva vremena.""Pripravan sam da ekam razumno dugo", ree Endru. "Samo razumno dugo." Ispuni ga

dovoljstvo pri pomisli da ni sam Pol ne bi ovo bolje obavio."

16.Uistinu je proteklo samo razumno dugo vremena i operacija je uspeno obavljena.

"Ja sam se veoma zalagao protiv operacije, Endru", ree Magdesku, "ali ne iz razloga koji bima pali na pamet. Nita nisam imao protiv samog eksperimenta, samo da je bio obavljen na neugom. Bojao sam se da izloim opasnosti va pozitrionski mozak. Poto su vam sada pozitronsdovi u meudejstvu sa simuliranim nervnim sistemom, bilo bi teko ouvati nedirnuti mozak atelu neto dogodilo.""Imao sam puno poverenje u umee strunjaka firme 'Ameriki roboti'", ree Endru. "A sada a jedem.""Moete da pijuckate maslinovo ulje. To e nalagati povremeno ienje komora za sagoreva

o to smo vam objasnili. A stvar je, ini mi se, prilino nelagodna.""Moda, ako bih se zaustavio samo na ovome. Samoienje nije nemogue. tavie, radim n


21/26

dnoj napravi kadroj da obrauje vrstu hranu za koju se oekuje da sadri i nesagorive delovesvarljivu materiju, tako rei, koja e se morati odbaciti.""Onda ete morati da dobijete analni otvor.""Njegov ekvivalent.""ta jo ,Endru?""Sve ostalo?""I genitalije?""Ako mi se budu uklapale u planove. Moje telo je platno na kome nameravam da naslikam..."

Magdesku je saekao da reenica bude zavrena, a kada se to nije dogodilo, on je sam okonaoveka?""Videemo", uzvrati Endru."Nije vam ba veliko htenje, Endru", ree Magdesku. "Vi ste bolji od oveka. Krenuli ste nizonog asa kada ste se upustili u organsko ustrojstvo.""Mozak mi zbog toga nita nije slabiji.""Ne, nije. Stojim vam dobar za to. Ali, Endru, prava revolucija na polju protetikih naprava, omoguili vai patenti, vezuje se iskljuivo za vae ime. Priznato vam je izumiteljstvo i odatem sve poasti u to ime, kao to i dolikuje. Zato se dalje igrate vlastitim telom?"

Endru nije odgovorio.Poasti su dole. Prihvatio je lanstvo u nekoliko uenih drutava, raunajui tu i jedno koje jo posveeno novoosnovanoj nauci, protetologiji, koju je on, meutim, ranije nazvao robobioloPrilikom proslave sto pedesete godinjice njegovog nastanka, prireena je sveana veera ugovu ast u korporaciji 'Ameriki roboti'. Ako je Endru i video neku ironiju u tome, to niim nkazao.Elvin Magdesku vraen je zakratko iz penzije da bi bio na elu veere. Imao je ve devedeseiri godine i bio je jo iv samo zahvaljujui protetikim napravama koje su mu, izmeu ostaloavljale funkciju jetre i bubrega. Veera je dostigla vrhunac kada je Magdesku, posle kratkog i

eajnog govora, podigao au da nazdravi 'robotu-sto pedesetogodinjaku'.Miii Endruovog lica bili su u toj meri usavreni da je mogao da ispolji itavu lepezu oseaon je ipak tokom cele sveanosti ostao da sedi, sveanog i pasivnog dranja. Nije mu se dopabude 'robot-sto pedesetogodinjak'.

17.Protetologija je bila ta koja je konano odvela Endrua i izvan Zemlje. Tokom decenija posle

oslave sto pedesetogodinjice Mesec je sve vie postajao zemljolikiji svet od same Zemlje uakom pogledu osim gravitacionom; u njegovim podzemnim gradovima ivela je prilino gusta

pulacija.Protetike naprave ovde su morale raunati sa niom silom tee, te je tako Endru proveo pet

dina na Mesecu, radei sa lokalnim protetolozima na obavljanju neophodnih prilagoavanja. Kbi bio na poslu, tumarao je meu robotskom populacijom iji su se svi lanovi ophodili premamu s poniznou osobenom za njihov odnos prema ljudskim biima.im se vratio na Zemlju, koja je spram Meseca izgledala jednolino i tiho, odmah je posetio jngold i Martin' da bi ih obavestio o povratku.Tekui upravnik firme, Sajmon De Long, bio je iznenaen. "Znali smo", ree mu on, "da se

aate, Endru (umalo nije kazao 'gospodine Martin'), ali nismo vas oekivali do naredne nedelj"Bio sam nestrpljiv", uzvrati Endru odsenim glasom. eleo je odmah da pree na stvar. "Na


22/26

esecu, Sajmone, predvodio sam istraivaki tim sastavljen od dvadeset naunika-ljudi. Izdavam nareenja kojima se niko nije protivio. Tamonji roboti ophodili su se prema meni kao to bili prema nekom oveku. Zar to sve ne znai da sam ja ljudsko bie?"U De Longovim oima pojavi se oprezan pogled i on ree: "Dragi moj Endru, kao to ste upra

mi objasnili, prema vama su se i ljudi i roboti ophodili kao prema ljudskom biu. Vi ste, dakledsko bie de facto.""Nije mi dovoljno da budem ljudsko bie de facto. Ne elim da se samo prema meni ophode

ema takvom, ve da i zakonito budem priznat za ljudsko bie. elim da budem ljudsko bie de

"To je ve druga stvar", ree De Long. "Tu emo se suoiti s ljudskim predrasudama, kao i sospornom injenicom da ma koliko nalikovali ljudskom biu, vi to, u stvari, niste.""U kom smislu nisam?" upita Endru. "Imam oblik ljudskog bia, kao i organe odgovarajue onih imaju ljudska bia. Moji organi su, tavie, istovetni nekima koje poseduju protetisana ljuda. Ostvario sam umetnike, knjievne i naune doprinose ljudskoj kulturi kao nijedan drugi oi je sada iv. ta se jo moe traiti?""Ja lino ne bih traio nita. Nevolja je, meutim, u tome to je neophodan akt Svetskog

konodavnog tela kojim biste bili proglaeni za ljudsko bie. Iskreno govorei, sumnjam da e ostati na to."

"Sa kim bih mogao da razgovaram iz tog tela?""Sa predsednikom Naunog i tehnolokog odbora, moda.""Moete li mi zakazati sastanak?""Ali vama nisu potrebni nikakvi posrednici. S obzirom na va poloaj, u prilici ste...""Ne. Vi mi ga zakaite." (Endru uopte nije primetio da je izdao otro nareenje jednom ljudsu. Navikao se na to na Mesecu.) "elim da im stavim do znanja da e me u ovome firma 'Fajn

Martin' podravati do kraja.""Pa, ovaj ...""Do kraja, Sajmone. Tokom sto sedamdeset tri godine na razne naine sam veoma doprinosio

mi. Bio sam u obavezi prema pojedinim lanovima firme u ranijim razdobljima. Ali to sada vie sluaj. U stvari, upravo je suprotno i ja sam doao da naplatim dugove.""Uiniu to budem mogao", ree De Long.

18.Predsednik Odbora za nauku i tehnologiju bila je ena, koja je oigledno poticala negde iz istije. Zvala se i Li-Hsing, a zbog prozirne odee (koja je, svojim sjajem, zatamnjivala samo oje ona elela da bude nevidljivo) izgledalo je da je obavijena plastikom."Drago mi je", ree ona, "to ste izrazili elju da steknete puna ljudska prava. Postojala su

doblja u istoriji kada su se delovi ljudske populacije borili za dobijanje punih ljudskih pravakva biste prava, meutim, jo eleli pored onih koja ve posedujete?""Naprosto, pravo na ivot. Jedan robot moe u svako doba da bude razmontiran.""I ljudsko bie moe u svako doba da bude pogubljeno.""Pogubljenje moe biti izvreno tek posle odgovarajueg zakonskog procesa. No, tako neto n

trebno da bih ja bio demontiran. Dovoljna je samo re nekog oveka od autoriteta i ja sam gotim toga...Osim toga..." Endru se oajniki upirao da mu se u glasu ne oseti moleivost, ali su gljivo razraeni trikovi ljudskih izraza lica i tona glasa ovde izdali. "Iskereno govorei, elimdem ovek. elim to ve kroz est pokolenja ljudskih bia."Li-Hsing podie pogled prema njemu, osmotrivi ga tamnim, blagonaklonim oima. "Zakonod


23/26

o moe da izglasa uredbu kojom biste vi bili proglaeni za ljudsko bie, ba kao to to moe dni i kada je posredi neka kamena statua. Da li e, meutim, uistinu tako biti podjednako je izgrvom kao i u drugom sluaju. lanovi kongresa su ljudi kao i svi ostali, a oduvek je postojaoilac podozrenja prema robotima.""Zar toga jo ima?""Ima. Svi bismo se mi sloili oko injenice da ste se zavredeli svaku hvalu oveanstva, ali tumanjilo strahove zbog vaspostavljanja jednog neeljenog presedana.""Kakvog presedana? Ja sam jedini slobodan robot, jedini moga tipa, i vie nikada nee biti

ugog. Moete tim povodom konsultovati korporaciju 'Ameriki roboti'.""'Nikada' je veoma dugo, Endru... ili, ako vam se to vie dopada, gospodine Martin... budui h se ja bez oklevanja saglasila sa tim da ste ovek. Uveriete se da veina lanova Kongresa ni spremna na presedan, ma koliko on bio beznaajan. Gospodine Martin, imate moju naklonosm ne mogu pruiti i nadu. U stvari..."Ona se zavali u fotelju, a elo joj se nabora. "U stvari, ako se strasti odve raspale, lako se m

goditi da se javi izvesna sklonost, kako u okviru zakonodavnog tela tako i izvan njega, za onomontiranje koje ste sami pomenuli. Ukloniti vas, bio bi najjednostavniji nain reavanjadoumice. Imajte to u vidu pre no to odluite da nastavite stvar."

"Zar se niko nee setiti tehnike protetologije" upita Endru, "koja gotovo iskljuivo spada u mlugu?""Moda e izgledati okrutno, ali bojim se da nee. Ili ako se i sete, to e vam biti uzeto za zlozae da ste to uinili samo sebe radi. Rei e da je sve bilo samo deo kampanje da se robotizdska bia, odnosno da se oovee roboti, a i jedno i drugo bie proglaeno za zlo i naopako. J

kada niste bili predmet politike kampanje mrnje, gospodine Martin, a tvrdim vam da ete bitmeri ocrnjeni da ni vi ni ja u to neemo moi da poverujemo, ali e postojati ljudi kojima e

izgledati savreno istinito. Gospodine Martin, odustanite od toga da budete ivi." Ona ustade;jei pored Endrua koji je sedeo, izgledala je sitna poput kakvog deteta."

"Ako budem reio da se borim za svoj ljudski status, da li ete biti na mojoj strani?"Ona za trenutak promisli, pa ree: "Biu... u meri u kojoj to budem mogla. Ako bi se ikada

kazalo da bi takav stav mogao da ugrozi moju politiku budunost, onda u vas napustiti, s obzto da ovo nije stvar koja see u same korene mojih uverenja. elim da budem do kraja potena

ema vama.""Hvala vam i vie neu traiti. Upustiu se u borbu bez obzira na posledice i raunau na va

mo samo u onom obimu u kome mi je vi moete pruiti."

19.

Borba nije bila direktna. 'Fajngold i Martin' savetovali su strpljenje, na ta je Endru smrknutoomrmljao da toga ima napretek. Firma je potom preduzela kampanju s namerom da suzi bojnolje.Zapodenuli su parnicu u kojoj su poricali obavezu vraanja dugova osobi sa protetikim srce

avdajui to tvrdnjom da posedovanje robotskih organa umanjuje ljudski status, a sa njim i ustaava ljudskih bia.Akcija je voena umeno i istrajno; pri svakoj instanci se gubilo, ali na takav nain da je pres

ek bila to je mogue ira; najzad, stvar je u vidu albe podneta Svetskom sudu.Razume se, cela stvar je potrajala godinama i stajala je milione dolara.Kada im je uruena konana presuda, De Long je priredio prigodnu proslavu zbog izgubljene


24/26

rnice. Razume se, tom prilikom je u kancelariji bio prisutan i Endru."Obavili smo dve stvari, Endru", ree De Long, "i to dobro. Pre svega, vaspostavili smo pravbez obzira na broj artefekata u ljudskom telu, ono ne prestaje da bude ljudsko telo. Drugo, u car smo upleli javno mnjenje i to na takav nain da je ono sada estoko na strani jednog iroko

enja ljudskosti, budui da ovog asa ne postoji nijedno ljudsko bie koje ne bi prihvatilo prooliko bi mu one produile ivot.""Misli li da bi mi Zakonodavno telo sada potvrdilo ljudski status?" upita Endru.De Long se oigledno naao u nelagodnom poloaju. "U tom pogledu ne mogu da budem optim

eostao je jedan organ koji je Svetski sud uzeo kao kriterijum za ljudskost. Ljudska bia imajuganski elijski mozak, dok roboti poseduju platinsko-iridijumski pozitronski mozak, ukoliko gaopte imaju, to je svakako sa vama sluaj... Ne, Endru, nemojte me tako gledati. Nedostaje naanje da dupliciramo elijski mozak i stvorimo vetaki koji bi bio dovoljno srodan organskomo da moe ui u okvire koje je propisao Svetski sud. ak ni vi niste to u stanju da napravite.""Pa ta emo onda?""Pokuaemo, razume se. lanica Kongresa Li-Hsing bie na naoj strani, ba kao i sve vei nih kolega. Predsednik e se nesumnjivo prikloniti veini u Zakonodavnom telu u ovoj stvari."Raspolaemo li veinom?"

"Ne, ni izdaleka. Ali bi to mogao biti sluaj ako se javnost bude saglasila sa proirenimmaenjem ljudskosti, ime biste i vi bili obuhvaeni. Izgledi za to su mali, priznajem, ali ako nite da dignem ruke, onda nam valja da se upustimo u kockanje.""Ne elim da dignemo ruke."

20.lanica Kongresa Li-Hsing bila je znatno starija nego onda kada ju je Endru poslednji put vid

e nije bilo ni pomena od njene prozirne odee. Sada je imala kratko podianu kosu i odeuvastog oblika. Endru se, meutim, i dalje priklanjao, u meri u kojoj je to ostajalo u granicama

usa, stilu odevanja koji je preovlaivao u vreme kada se on prvi put odenuo, pre vie od jednolea."Uinili smo koliko smo mogli, Endru", ree ona. "Pokuaemo ponovo posle odmora, ali, isk

vorei, poraz je neminovan i moraemo da od cele stvari dignemo ruke. Svi moji skoranjikuaji doneli su mi samo neprilike pred predstojeu kongresnu kampanju.""Znam", ree Endru, "i ao mi je zbog toga. Jednom ste kazali da ete me napustiti ako doe d

ga. Zato to niste uinili?""ovek se moe predomisliti, znate. Najednom mi se uinilo da bih, ako vas napustim, platila

evisoku cenu za jo jedan kongresni mandat. Osim toga, lan sam Zakonodavnog tela ve vie

vrt stolea, a to je poprilino.""Ne postoji nikakav nain na koji bismo mogli da ih nagnamo da se predomisle, Li?""Ve smo to uinili sa svima kod kojih su postojali i najmanji izgledi za tako neto. Ostali...

ina... vrsto se dre svoje nenaklonosti prema naoj stvari.""Nenaklonost nije valjana prevaga u glasanju.""Znam, Endru, ali ni oni ne navode nenaklonost kao ono to je u njima odnelo prevagu.""Sve se svodi na mozak, onda", ree Endru oprezno, "ali zar stvar mora da ostane na nivou e

otiv pozitrona? Zar nema naina da prebacimo teite na funkcionalnu definiciju? Moramo li rse mozak sastoji od ovoga ili onoga? Zar ne moemo da kaemo da je mozak neto...bilo ta...kadro za odreen misaoni nivo?"


25/26

"Nee vredeti", ree Li-Hsing. "Va mozak je delo ljudskih ruku, dok ljudski to nije. Va mozpravljen, njihov se razvio. Za svako ljudsko bie koje dri do barijere izmeu sebe i robota ovlike predstavljaju elini zid visok milju i debeo milju.""Kada bismo mogli dospeti do izvorita njihove nenakolonosti... do samog izvorita...""Posle svih ovih godina koje su za vama", ree Li-Hsing tuno, "i dalje pokuavate da samoumom dokuite ljudska bia. Siroti Endru, nemojte se ljutiti, ali to je robot u vama koji vas vo

m smerom.""Ne znam", ree Endru. "Kada bih samo mogao..."

1. (Repriza)Kada bi samo mogao...Odavno je shvatio da e doi do toga i sada se konano naao kod hirurga. Pronaao je jedno

voljno vetog za ovaj posao, to e rei robota-hirurga, budui da se nijednom oveku-hirurguoglo ukazati puno poverenje u ovom pogledu, kako s obzirom na sposobnosti, tako i na namereHirurg nije bio kadar da predvienu operaciju obavi na ljudskom biu, te je tako Endru, odlo

kratko trenutak odluke na taj nain to se upustio u turobno ispitivanje koje je odraavalo nemimu samome, konano uklonio blokadu Prvog Zakona, rekavi: "I ja sam robot."

Zatim je dodao, vrstim glasom kojim je nauio da izgovara rei ak i onda kada se obraaodskim biima tokom poslednjih nekoliko decenija: "Nareujem ti da izvri operaciju na meniU uslovima nedejstvovanja Prvog Zakona, nareenje koje je tako odluno izrekla osoba to je

oma nalikovala ljudskom biu aktiviralo je Drugi Zakon - i stvar je bila sreena.

21.Endru je bio uveren da slabost koju je oseao predstavlja samo uobraenje. Oporavio se od

eracije. Pa ipak, to je manje upadljivo mogao, oslonio se o zid. Da je seo, sasvim bi se odao"Konano glasanje bie ove nedelje, Endru", ree Li-Hsing. "Nisam mogla vie da ga odlaem

raz je neminovan. Nema nam druge, Endru.""Zahvalan sam vam to ste umeno odlagali stvar", ree Endru. "To mi je pruilo vreme koje o potrebno i zaigrao sam na kartu na koju sam morao.""Na kakvu kartu?" upita Li-Hsing brinim glasom."Nisam mogao da vam kaem, ba kao ni ljudima iz firme 'Fajngold i Martin'. Bio sam sigurate me spreili. Ako je mozak taj oko koga se sve vrti, zar nije onda glavna razlika besmrtnost

pravo, mari kako izgleda mozak, od ega je sazdan ili kako je nastao? Jedino je vano da modije izumru; da moraju izumreti. ak i ako svi ostali telesni organi budu odravani ili zamenjen

odane elije, koje se ne mogu zameniti, a da se time ne preinai, pa samim tim i ubije data lin

kraju moraju da izumru.Moji modani vodovi trajali su dva stolea bez uoljive promene i nastavili bi da valjano

nkcioniu jo mnogo stolea. Nije li upravo to temeljna razlika? Ljudska bia mogu da dopustesmrtnog robota, budui da nije vano koliko jedna maina traje. Ali nisu u stanju da dopustesmrtno ljudsko bie, budui da je njihova vlastita smrtnost podnosiva samo dok je sveopta. I log to nee da mi dopuste da postanem ljudsko bie.""Na ta ciljate, Endru?" upita Li-Hsing."Reio sam problem. Pre vie decenija moj pozitronski mozak povezan je s organskim nervim

da je, poslednjom operacijom, ureeno tako da preko tih veza lagano... sasvim lagano... slabitencijal mojih vodova."


26/26

Na lepo izboranom licu Li-Hsing za trenutak nije bilo nikakvog izraza. A onda joj se usne skuoete li da kaete da ste reili da umrete? Ali to je nemogue. Time se naruava Trei Zakon!""Ne", ree Endru, "izabrao sam izmeu smrti mog tela i smrti mojih htenja i elja. Ostaviti mo

o da ivi po cenu jedne vee smrti, samo bi to naruilo Trei Zakon."Li-Hsing ga uhvati za miicu, kao da je elela da ga prodrma, ali se u poslednji as zaustavi.ndru, nee upaliti. Vratite na prethodno stanje.""Nemogue. Nainjeno je premnogo tete. Preostala mi je jo jedna godina... manje-vie.iveu dvestotu godinjicu od mog nastanka. Podlegao sam trenutku slabosti kada sam sebi to

utio.""Ali to nije vredno takve rtve. Endru, vi ste budala.""Ako time dobijem ljudskost, onda je vredno. Ako ne, onda e mi bar doneti okonanje udnj

ko da je opet vredno."A onda se dogodi neto sa Li-Hsing to je i nju samo iznenadilo. Tiho, ona poe da plae.

22.Bilo je neobino kako je taj poslednji in uzburkao matu sveta. Sve to je Endru ranije uinie delovalo na ljude. Ali kada je on na kraju prihvatio i smrt da bi postao ovek, ta rtva je bil

evelika da bi se mogla odbaciti.Zavrna ceromonija bila je odreena, sasvim hotimice, za dvestotu godinjicu. Prema program

etski predsednik trebalo je da potpie dokumenat, kojim je samim tim sticao vanost zakona;eanost je prenoena preko globalne televizijske mree, a prenos su prihvatale lunarna dravalonija na Marsu.Endru je sedeo u invalidskim kolicima. Mogao je jo da hoda, ali nesigurno.Pred oima celog sveta predsednik je rekao: "Pre pedeset godina proglaeni ste za sto

desetogodinjeg robota, Endru." Usledila je pauza, a onda je predsednik dodao sveanijim tonanas vas proglaavamo za dvestogodinjeg oveka, gospodine Martin."

Osmehnuvi se, Endru prui ruku predsedniku.

23.Endruove misli lagano su ilele dok je leao u postelji.Oajniki je pokuavao da ih pribere. ovek! Bio je ovek! eleo je da mu to bude poslednja

misao. eleo je da se rastoi... da umre... sa tim.Otvorio je oi jo jednom, poslednji put, i prepoznao Li-Hsing koja je sveano ekala. Bili s

ugi, ali za njega samo senke, neprepoznatljive seni. Jedino se Li-Hsing isticala spram sve guila. Lagano, bolno, on isprui ruku ka njoj i veoma slabano i neodreeno oseti kako je ona

hvata.Gubila mu se u pogledu, dok su poslednje misli kopnile iz njega.Ali pre no to je sasvim iezla, u svest mu se vrati poslednja nestalna misao, zadravi se tatrenutak, pre no to je sve prestalo."Mala Gospoice", proaputa on, odve tiho da bi se moglo razabrati.

asimov isak~dvestogodišnjak.pdf

Documents