^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u spos-u...

^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u SPOS-u^lanstvo u Savezu p~elarskih organizacija

Srbije ostvaruje se preko dru{tava p~elara po slo-bodnom izboru. ^lanarina u 2006. godini za ~lanovep~elarskih organizacija iz Srbije, Crne Gore iRepublike Srpske iznosi 1 100 dinara, a za p~elare izMakedonije 1 100 dinara + po{tanski tro{kovi.

^lanstvo podrazumeva dobijawe 12 brojeva~asopisa P~elar. ^lanarina za ~itaoce iz inos-transtva iznosi 30 EVRA.

Teku}i ra~un Saveza p~elarskih organizacija Srbije:

160–17806–08

Saradwa sa ~asopisomSaradwa sa ~asopisomRukopise slati na adresu: „P~elar“, Savez p~elar-

skih organizacija Srbije, 11000 Beograd, ul. Molerovabr. 13.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Redakcijazadràva pravo redigovawa tekstova. Za sadràjtekstova odgovaraju autori. Za sadràj oglasaodgovaraju ogla{iva~i. Listovi koji preuzimajuradove iz ~asopisa P~elar du`ni su da jasno naveduizvor informacija.

Istorija ~asopisaIstorija ~asopisaPrvi ilustrovani ~asopis za p~elare {tampan

je 1883. godine u Beogradu pod imenom „P~ela“.Potom je {tampan „Srpski p~elar“ 1. oktobra1896. godine u Sremskim Karlovcima. Od 1899. godinenastavqa da ga izdaje Srpska p~elarska zadruga uRumi. „P~elar“, organ Srpskog p~elarskog dru{tva,izlazi od 1. januara 1898. godine u Beogradu. Januara1934. godine spojili su se „P~elar“ i „Srpskip~elar“ i od tada izlaze pod nazivom „P~elar“.

Ukazom predsednika SFRJ „P~elar“ je 1973.godine odlikovan Ordenom zasluga za narod sa sre-brnim zracima za izvanredne zasluge, popularisawe iunapre|ewe p~elarstva, a Kulturno-prosvetnazajednica Srbije dodelila mu je 1984. godine Vukovunagradu za rad u razvoju kulture u Srbiji.

Tira`: 10 000. [tampa: Kolor pres – Lapovo,tel. 034/853-715, 853-560, [email protected]

P~eliwak manastiraVisoki De~ani na Kosovu i Metohiji

Fotografija na naslovnojstrani: Veroqub Umeqi}, Kragujevac

âsâsopis zopis za p~ea p~elalarsrstvtvoo

PÊLARPÊLARIzdava~: Savez p~elarskih

organizacija Srbijeul. Molerova br. 13

11000 Beograd

Tel&faks: 011/2458-640, 064/40-191-63www.spos.info [email protected]

Internet diskusiona grupa: [email protected]

The Magazine of Serbian Beekeeping The Magazine of Serbian Beekeeping

BEEKEEPERBEEKEEPERPublisher: The Beekeeping Association

of Serbia, Serbia&Montenegro11000 Belgrade, 13 Molerova St.

Glavni i odgovorni urednikDr med. Rodoqub @ivadinovi}ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12

18210 @itkovac018/846-734, 063/860-8510

[email protected]/zivadinovic.htm

Izdava~ki savetProf. dr Mi}a Mladenovi} (predsednik)

Prof. dr Jovan Kulin~evi}Prof. dr Bosiqka \uri~i}

Prof. dr Desimir Jevti}Prof. dr Slobodan Miloradovi}

Prof. dr Miloje Brajkovi}@arko @ivanovi}

Redakcija

Dr sci. vet. med. Nada Plav{aDiplomirani novinar Milanka Vorgi}

Prof. dr Milan ]irovi}Dr Slavomir Popovi}

Mr Neboj{a Nedi}Vladimir HuwadiIng. Robert Past

Dejan KrecuqMilutin Petrovi}

Branislav Karleu{a

2006

APIMONDIA FoundationAPISLAVIA

PÊLAR, mart 2006. 97

Rodoqub @ivadinovi}

NOVA BOLEST PÊLA PRETI EVROPI? 99Toma Radivojevi}

PISMO PÊLARIMA ZA MART101Qubi{a Risti}

POGAÊ NISU ZIMNICA103Veroqub Umeqi}

POJILA ZA PÊLE104Petar @. \ergovi}

ISTRA@IVAWA 106Antonio NanettiNOZEMOZA?IMA LEKA APOTEKA!107VA@NO JE ZNATI 108Toma Pavli}

DOPRINOS PÊLARA U [IREWU POJEDINIH BOLESTI PÊLA109Jovan Kulin~evi}

KAKO PÊLARSKA PRAKSAUTIÊ NA POPULACIJU VAROE111Sini{a Milinkovi}

TRUTOVSKIM LEGLOM PROTIV VAROE113

@arko Stepanovi}

IMAO SAM U GOSTIMA AMERI^KUTRULE@ LEGLA114Jovan Kulin~evi}

UTICAJ VELIÎNE OPLODWAKA NA SPARIVAWE I PRONO[EWEMATICA116V. I. Lebedev

PERGA I WENA PRIPREMA NA PÊLIWAKU118Neboj{a Nedi}

ZA[TITA I PROIZVODWA DOMA]E PÊLE I MEDA120Laslo Luka~

VAROA SE [IRI AFRIKOM122Mom~ilo M. Milojevi}

VELIKI PÊLAR I VEÎTIUÊNIK123Hrenka Janko

OTERAJMO MEDVEDE125Dejan Krecuq

PÊLA – BLAGO MUDRIH VO]ARA

126Radoje Cvetkovi}

QUDI I NEQUDI127

KK oo nn ee zz nn aa ,, nn ee kk aa uu ~~ ii ~~ ii tt aa jj uu }} ii PP ~~ ee ll aa rr ..KK oo zz nn aa ,, nn ee kk aa uu `̀ii vv aa uu oo bb nn aa vv qq aa ww uu gg rr aa dd ii vv aa ..

KK oo zz nn aa bb oo qq ee ,, nn ee kk aa tt oo ii nn aa pp ii {{ ee ..

98 PÊLAR, mart 2006.

RRee~~ uurreeddnniikkaaNikad kraja p~elarskim mukama. Ovih da-

na kao grom me je pogodila vest o pojavi novebolesti p~ela u Evropi. [panci su izvestilio prvoj pojavi nove bolesti na tlu Evrope, ~i-ji je uzro~nik, bar meni do sada nepoznata No-sema ceranae. Detaqnije o ovoj bolesti pro~i-tajte u udarnom napisu ovog broja P~elara.

To je bila lo{a vest. Ali, u ovom brojuprezentujemo i jednu zaista dobru vest. Na{ve} osvedo~eni prijateq, kog smo i li~no upo-znali na Kongresu Apimondije u Dablinu pro-{le godine, Antonio Nanetti iz italijanskogInstituta za p~elarstvo u Bolowi, objavio jerezultate najnovijeg svog istraìvawa spro-vedenog 2005. godine u kome nas je obavestio onovom (biqnom) preparatu za suzbijawe noze-moze (mo`da i nove bolesti o kojoj smo malo-~as rekli nekoliko re~i?), koji je pokazao iz-nena|uju}e dobre rezultate u suzbijawu oveopake bolesti. Nozemoza je danas u Evropi po-stala veliki p~elarski problem, i ovo zaistamoè biti izvanredno dobra vest jer je upo-treba antibiotika tamo zabrawena.

Kad smo ve} kod antibiotika, moram vamispri~ati jednu pri~u. Decembra sam pozvanod strane P~elarskog saveza Slovenije da odr-ìm predavawe iz p~elarstva na XXIX dràv-nom p~elarskom seminaru u Cequ 26. marta2006. godine. Poslao sam svoj rad u pismenomobliku kako bi pravovremeno bio preveden naslovena~ki i objavqen u Zborniku radova se-minara. U radu sam napisao izme|u ostalog ito da u suzbijawu bolesti p~ela treba izbega-vati antibiotike. Rad je prevodio Vlado Au-gu{tin, potpredsednik wihovog Saveza, iobratio mi se sa molbom da tu re~enicu izba-cimo! Jer, kod wih je od stupawa u EU (kao {toje poznato, Slovenija je od avgusta 2004. ~lani-ca EU) potpuno zabrawena upotreba antibio-tika u p~elarstvu, i tu nema diskusije. Ne mo-è se preporu~ivati wihovo izbegavawe up~elarskoj praksi, kad primena jednostavnonije ni dozvoqena! Treba li dati jo{ neki ko-mentar?

Moram i da ponovim ne{to o ~emu sam pi-sao mnogo puta (recimo, pogledajte Re~ ured-nika za novembar 2005). Radi se o hroni~nomproblemu va{eg urednika da autori tekstova

zahtevaju objavqivawe svojih ~lanaka odmahpo slawu redakciji. Nave{}u podatak da je ujanuarskom P~elaru ove godine objavqentekst koji je ~ekao na objavqivawe oko godinudana, a u februarskom ~ak skoro dve godine. Ijedan i drugi do~ekali su svoju priliku, savr-{eno se uklopili u koncepciju ~asopisa, i ~a-sopis je sa wima samo dobio. Da su objavqeniodmah, ne bi se uklopili u koncepciju datogbroja ~asopisa i ne bi postigli pravi efekat.Jednostavno, pravilna kompozicija svakogbroja je prioritetni zadatak redakcije i ured-nika. Svi ozbiqni ~asopisi moraju tako da ra-de. Tako se podiè kvalitet. Na àlost, orga-nizaciono jo{ uvek nismo spremni da svakomautoru po prispe}u wegovog rada javimo kada}e biti objavqen. Prema nekim mojim plano-vima, sa tom praksom bi mogli da krenemo tekza najmawe godinu dana. Tako rade najboqisvetski ~asopisi. Nave{}u primer koji jepred skup{tinom SPOS-a 28. januara ove go-dine izneo mr Naum Banxov. Rekao je da je{panskom ~asopisu Vida Apicola poslao tekstkrajem 1997. godine, i da je ubrzo dobio pisme-no obave{tewe da }e tekst biti objavqen u br-oju za septembar-oktobar 1999. godine, {to sei dogodilo. Za na{e prilike ~udno, ali zasvetske ne samo da je normalno, ve} i krajweuobi~ajeno i jedino ispravno. Sa druge strane,treba da znate da se ve}ina ~lanaka u P~elaruipak objavquje najvi{e par meseci po slawu.

I na kraju, moram da vam se izvinim u tu|eime, i to dva puta. Naime, ni do danas u redak-ciju P~elara nije pristigao kompletan izve-{taj sa III Kongresa SPOS-a, pa nismo u mo-gu}nosti da ga objavimo. Tako|e, uz ovaj mar-tovski broj, ne}ete dobiti ni obe}ani Zbor-nik radova sa ovog Kongresa, po{to je u dogo-vorenom roku (do kraja januara) u redakcijuP~elara stigao samo jedan jedini rad! Poslena{eg ponovnog insistirawa, do 20. februaraje stiglo dvadesetak radova, ali jo{ uvek nesvi. Izvr{ni odbor SPOS-a je doneo jedinumogu}u odluku da se odloì izdavawe Zborni-ka do trenutka pristizawa svih radova.

Misao mesecaKo traì izvor,

mora da pliva uzvodno.

Svim p~elarkama, majkama, sestrama, suprugama, }erkama, unukama i snahama na{ih p~elara SRE]AN 8. MART èle SPOS i ~asopis P~elar


Kompletna stru~na i nau~na javnostEvrope je u trenutku ostala nema kada je Ma-riano Higes iz Laboratorije za p~eliwe bo-lesti regionalnog p~elarskog centra (Ca-stilla-La Mancha) u [paniji objavio da suutvrdili postojawe uzro~nika (Nosema ce-ranae) nove p~eliwe bolesti na tlu Evropeu vi{e p~eliwaka Francuske i [panije. Onje zajedno sa svojim saradnicima (RaquelMartin, Alberto Sanz, Noemi Alvarez, AngelSanz, Maria Del Pilar Garcia, Arnzazu Meana)izvestio o tome p~elare i u presti`nom{panskom ~asopisu Vida Apicola za septem-bar i oktobar 2005. godine. Po{to nemamorazmenu ~asopisa sa ovim ~asopisom, do nasje prva vest do{la sa januarsko-februar-skim brojem (2006) francuskog ~asopisa LaSanté de lÁbeille koji je preuzeo pomenutinapis.

Najjednostavnije re~eno, nalazimo sepred prvim otkri}em protozoe Nosema cera-nae kod medonosne p~ele Apis mellifera uEvropi. Radi se o prvom otkrivawu sposob-nosti Nosema ceranae da zarazi medonosnup~elu u Evropi. Po prvi put je otkrivena iveza sa konkretnim klini~kim slu~ajem.

I na svetskom nivou problem moè po-stati ozbiqan, po{to je nedavno Huang sasaradnicima u jednom radu prezentovanomna 38. skupu Dru{tva za patologiju beski~-mewaka (7–11. avgust 2005, Anchorage, Aqa-ska, SAD) koji jo{ nije zvani~no objavqen,prikazao otkrivawe p~ela zaraènih sa No-sema ceranae u ko{nicama na Tajvanu. Saepidemiolo{ke ta~ke gledi{ta, ovo otkri-}e je od velikog zna~aja po{to je potvr|enasposobnost Nosema ceranae da u geografskojzoni porekla pre|e iz uobi~ajenog (Apis ce-rana) u novog doma}ina, medonosnu p~elu(Apis mellifera). Veoma je verovatno da se No-sema ceranae ra{irila u dru{tvima evrop-skih medonosnih p~ela kako na azijskom, ta-ko i na evropskom kontinentu, dospev{i u

[paniju koriste}i sli~ne puteve onima ko-je je sledila i varoa. Mislim da treba da naszabrine ~iwenica {to je i na{a zemqa bilajedna od va`nih karika na putu {irewa va-roe. Naravno, ovakva hipoteza {panskih na-u~nika mora biti potvr|ena kroz utvr|iva-we prisustva ove nove bolesti i u drugim ze-mqama, {to se jo{ nije dogodilo, verovatnozbog „banalne“ ~iwenice da se sli~na istra-ìvawa u tom pravcu nisu sprovela nigdedrugde. O~igledno da je va`no znati {tatraìte.

[panski nau~nici su i na osnovu ovihpreliminarnih rezultata itekako spremnida za masovne gubitke ko{nica u toj zemqi(taj fenomen koji je posledwih godina u~e-stao nazvali su sindromom pusto{ewa ko-{nica, i za sada nema jasnih dokaza {ta jeglavni uzrok, ve} je sve na nivou pretpostav-ki) okrive ba{ uzro~nika ove nove bolesti.Se}ate se da smo u januarskom P~elaru zaovu, 2006. godinu, objavili informaciju ovelikom nema~kom projektu koji treba dautvrdi uzrok masovnih stradawa p~ela u tojzemqi. [ta ako je Nosema ceranae glavniuzro~nik, a da se niko nije setio da je tra-ì? Vreme }e pokazati.

NNOOVVAA BOBOLLEESTST PP ^̂EELALAPPRREETTII EEVVRROOPPI?I?

Dr med. Rodoqub @ivadinovi}, @itkovac

[ta to vreba na{e p~ele?


Veoma je va`no naglasiti da ova bolestizaziva do sada nezabeleène i neopisanesimptome u p~eliwim zajednicama, koji serazlikuju od onih kod klasi~ne nozemoze.Najugroèniji deo p~eliwe zajednice su ra-dilice i to i u vreme kada su p~eliwa dru-{tva produktivna. Zapaàwa ukazuju na toda obolele p~ele stradaju napoqe, daleko odko{nica. To moè izazvati progresivno pu-sto{ewe ko{nica, a da se i ne vide uginulep~ele, {to bi prouzrokovalo mawi prinosnektara i polena i za posledicu imalo pot-puno nestajawe dru{tava kroz pomawkawehrane i nestanak radilica. Kao i kod obi~-ne nozemoze, spore Nosema ceranae bi imalesposobnost opstanka kroz duì vremenskiperiod u okolnoj sredini, {to bi veomaolak{alo ponovno zaraàvawe ko{nicai/ili dovelo do novog pusto{ewa novo-formiranih zajednica. Pokazano je da su unajvi{e pogo|enim zonama ponovne infek-cije veoma ~este u vremenskom intervaluizme|u dva i ~etiri meseca. Do sada nije bi-lo mogu}e uspostaviti direktnu vezu izme|ubroja spora prisutnih u digestivnom traktuobolelih p~ela i lezija koje one potenci-jalno mogu da izazovu.

Veoma je va`no objasniti problem okodijagnostikovawa (utvr|ivawa) prisustvabolesti, po{to uobi~ajene rutinske tehni-ke preporu~ivane za otkrivawe obi~ne no-zemoze daju la`no negativne rezultate u za-jednicama p~ela zaraènim sa Nosema cera-nae.

Sigurno se pitate moè li se ova bolestle~iti? Kao prvo, moramo da utvrdimo da jeimamo da bi je le~ili. U na{oj zemqi takone{to za sada nije mogu}e. Na sre}u, imaopravdanih razloga da verujemo da to stawene}e potrajati isuvi{e dugo. Potrebno je da

pro|e malo vremena, da se dijagnosti~ke me-tode zvani~no utvrde i objave, kako bi seprimewivale. [to se ti~e samog le~ewa,utvr|eno je da je uzro~nik osetqiv na fuma-gilin, {to za evropske p~elare i nije naj-sre}nija vest, po{to je u EU zabrawena we-gova upotreba u p~elarstvu. Takvo le~ewebi, prema preporukama tamo{wih stru~wa-ka, moralo biti propra}eno detaqnom dez-infekcijom kompletne opreme i ko{nica,najboqe upotrebom toplote i sir}etnom ki-selinom.

U ovom broju P~elara objavili smo i~lanak koji p~elarima pruà nadu, jer je uItaliji ispitan novi prirodni preparat nabazi biqa koji je pokazao neo~ekivano do-bru efikasnost protiv obi~ne nozemoze, ao~ekivano je da isto to pokaè i sa „novomnozemozom“. U posledwih nekoliko meseci~asopis P~elar je u vi{e brojeva objavionapise p~elara prakti~ara (7/2005, 1/2006,2/2006) koji su u borbi protiv nozemoze po-stigli odli~ne rezultate upotrebom biq-nih preparata. Naravno, takva wihova isku-stva bi trebalo nau~no ispitati i verifi-kovati, ali praksa je ve} dala svoju maweili vi{e pozitivnu ocenu.

Kako }e se cela situacija daqe odvijati,vide}emo vrlo brzo. Imamo obe}awa da je upripremi kompleksno obra|ena publikaci-ja o ovoj bolesti, i iskreno se nadam da }emobiti u prilici da, ako sve bude i{lo po pla-nu, ve} u narednom broju P~elara pruìmodetaqnije informacije. Dotle nam samoostaje da se sa nostalgi~no{}u se}amo vre-mena od pre pedesetak godina, kada je uspe-{an p~elar mogao da bude svako. êsto je bi-lo dovoqno samo obi}i p~ele povremeno iizvrcati med. Trebam li i{ta da kaèm ka-ko je to danas?

Ove zime nije bilo ve}ih zimskih gubitaka u Srbiji. Zbog ve}e potro{we hrane, pojedina dru{tvasu ugiwavala od gladi tamo gde nije bilo dovoqnih zaliha meda. Ali, setimo se pro{le zime!

Da li je mogu}e da je glavni uzrok masovnih uginu}a p~ela {irom sveta nova bolest?

Mart je mesec kada p~ela po~iwe inten-zivno da radi u ko{nici, ali zbog tempera-turnih razlika izme|u dana i no}i, veomasporo {iri svoje klube. Mi p~elari moramopomo}i p~eli da neke pote{ko}e lak{e sa-vlada tokom wenog prole}nog razvoja. Fe-bruar je ponudio nekoliko toplih dana u ko-jima smo mogli da napravimo uvid u stawep~eliwih zajednica. Sada ve} znamo sa ko-liko sna`nih ali i slabih dru{tava izlazi-mo iz zime i koliko gubitaka imamo. Posleutvr|ivawa ~iweni~nog stawa na p~eliwa-ku, treba obaviti va`ne poslove, a to su:kontrola zaliha hrane u ko{nicama, raspo-red hrane, zdravstveno stawe p~ela, brojulica posednutih p~elama kod svake zajed-nice. Moraju se o~istiti podwa~e od mr-tvih p~ela, uz obra}awe pa`we na prisu-stvo vlage u ko{nicama. Obaviti pripremupojila. U ovom mesecu priroda po~iwe p~e-lama da pruà polen, veoma bitan za pro-le}ni razvoj p~ela. Re~i polen i perga mo-ramo izgovarati sa po{tovawem, jer bez we-ga u ko{nici nema ìvota, a o razmnoàva-wu p~ela da i ne govorimo. U ovom mesecupotro{wa hrane moè da ide i do nevero-vatnih 4–6 kg po jednoj zajednici. Hranautro{ena u februaru u koli~ini od 3,3–4 kgostavqa prazan prostor u centralnom deluko{nice. P~ele, sada ve} opredeqene ka ne-zi legla ne}e se pomerati ka hrani ako za-hladi. Treba iskoristiti prvi topao sun~a-ni dan za pomerawe hrane bliè klubetu.Ne treba hranu pomerati sa obe strane klu-beta, ve} samo sa jedne, kako bismo izbegliduè otvarawe ko{nice i manipulisawe ra-movima, jer tako moèmo da dovedemo do ne-potrebnog hla|ewa i prehla|ivawa legla.Ako nemamo dovoqno punih ramova sa medomu ko{nicama, uzimamo ram iz rezerve. Uko-liko nemamo dobru procenu zaliha hrane,

moè se uzeti ram iz rezerve i iz wega ise-}i sa}e sa zatvorenim medom i staviti di-rektno na satono{e. Nema potrebe otvarati}elije, to }e p~ele same uraditi. Otvara-wem }elija med bi cureo preko p~ela i mo-glo bi se dogoditi da ulepi maticu. Mogu sedodati i ve} pripremqene poga~e. Sirup semoè dodavati tek od druge polovine martau prepodnevnim ~asovima. Prva koli~inamora biti zagrejana. Sirup se pravi u razme-ri 1:1.

Posebnu pa`wu obratiti na to da li imaizmeta p~ela po satono{ama i sa}u. Takvapojava ne mora da zna~i prisustvo nozemoze.Ako uo~imo tek po koju kap izmeta, najvero-vatnije je da to ne predstavqa ni{ta lo{e.Ali, ako ta pojava ima {ire razmere, stawetreba sanirati. Prisustvo nozemoze moèse utvrditi iskqu~ivo laboratorijskim is-pitivawem.

Broj ulica zaposednutih p~elama govorinam o snazi svake zajednice i iskusnom p~e-laru ukazuje na aktivnosti koje treba daobavi. Ako ima pet ili vi{e ulica p~ela uko{nici, ne moramo brinuti za razvoj ta-kvih dru{tava, ako su obezbe|eni svi osta-


Ro|en je 6. oktobra 1942. godine u Mu~ibabi kod Kwaèvca. @ivi u Kwaèv-cu i profesionalno se bavi p~elarstvom od 1980. godine, nastavqaju}i tradi-ciju, jer predstavqa petu generaciju p~elara u svojoj porodici.

PPIISMOSMO PP ^̂EELALARRIIMAMA

ZZAA MAMARRTTToma Radivojevi}ul. \ure Horvatovi}a br. 2719350 Kwaèvac (019) 732-275, (063) 777-38-24

Na bagremovoj pa{i 2005. u selu Greja~


li uslovi koje sam naveo. Zdrave slabe zajed-nice i bezmatke treba pripojiti ja~im.

î{}ewem podwa~a i ulica od uginulihp~ela ~inimo zajednicama veliku uslugu,kako ne bi tro{ile svoje vreme i nepotreb-no se iscrpqivale na ovom poslu. Delimi~-no blokirawe ulaza u ko{nicu mrtvim p~e-lama spre~ava razmenu vazduha sa okolinomi pove}ava se vlaga u ko{nicama.

Bez vode se ne moè odvijati ìvot bilokog bi}a, pa i p~ela. Zato treba usmeritip~ele ka pojilima koja treba da se nalaze uneposrednoj blizini p~eliwaka, kako na ne-adekvatnim prirodnim pojilima ne bi nepo-trebno gubili p~ele zbog veoma promenqi-vih temperaturnih prilika u ovo doba godi-ne. Pojilo treba postaviti ve} tokom prvihsun~anih dana i aktivirati ga. Kako? Vodase zagreje na 35–40 °C, i doda joj se med sa ja-~im mirisom (lipa, livada, suncokret). Svese dobro izme{a i sipa direktno u pojilo,po wegovim ivicama, ne vi{e od 500 g da nebi do{lo do hla|ewa. Na jedan litar vodesipa se 300–350 g meda. Treba neko vreme bi-ti na p~eliwaku tokom prvog dana i ovu te~-nost dodavati ako nestane. Ako bi nestala,uloèni trud bio bi uzaludan. Sa nekolikolitara ovog rastvora p~ele }e biti „istre-nirane“ i upu}ene ka izvori{tu ~iste vodetokom celog leta.

Dve posledwe radwe koje sam naveo sma-wuju utro{ak hrane u ko{nici.

Vlaga je veliki neprijateq p~ela i tre-ba se wenog prisustva preventivno oslobo-diti, pre nego se i pojavi. Ako je ventilaci-ja ko{nice slaba, utopqavaju}i materijal

lo{, svi otvori zaptiveni, matica }e ubrza-no polagati jaja, pove}ava}e se temperaturau ko{nici, a ako jo{ proki{wava krov ilizidovi nastavaka na ko{nici, eto velikogproblema.

Utopqavaju}i materijal se ina~e i netreba da stavqa na ko{nicu pre polovinefebruara. Do tada se preko zbega nalazi sa-mo karton, zbog promaje. Za namensko pro-le}no utopqavawe se koriste samo listovidnevnih novina. Materijal se stavqa iznadzbega, nikako na satono{e. Ovakvo utopqa-vawe ima dve funkcije. Stabilizuje se mi-kroklima u ko{nici tokom nestabilnihprole}nih dana i upija se vi{ak vlage u pa-pir. Novine treba povremeno kontrolisatii zamewivati ih suvim.

Bi}u zadovoqan ako sam po~etnicimabar malo osveìo znawa o radu na p~eliwa-ku tokom marta. Neka va{e kante ove godinebudu pune meda i da ih {to pre i ispraznite(prodate med).

Da bi medi{te u bagremovoj pa{i ovako izgleda-lo, pripreme treba po~eti vi{e meseci ranije

AAPPIIMMEETTEEOORROOLLOO[[KA PKA PRROOGNGNOOZZA ZA ZA MAA MARRT 2006.T 2006.Dejan Krecuq

Kako meteorolozi predvi|aju, Baba Marta bi ove godine mogla da izostane. Ako se prog-noze ostvare, mart }e karakterisati relativno stabilno vreme bez naglih temperaturnih ko-lebawa, koje }e biti povoqno za p~ele. Ve} u prvoj dekadi meseca temperature }e se kretatiod jutarwih oko 5 stepeni do desetak stepeni tokom dana. S obzirom da se ne o~ekuju znatnijepadavine, a samo u prvoj polovini meseca prognozirana koli~ina pada-vina je 35 milimetara, vreme }e biti povoqno za prvi prole}ni pre-gled. U lepim danima koji }e nagovestiti dolazak prole}a u drugoj po-lovini meseca, ovim pregledom treba da utvrdimo koli~inu preostalehrane, ~ija je potro{wa sada pove}ana, zdravstveno stawe, koli~inulegla i kvalitet matice. Ovu zimu je karakterisala pove}ana potro-{wa hrane, {to je dodatan razlog za pove}anu opreznost. Tamo gde jeretkih uginu}a i bilo, uglavnom je uzrok glad. Statisti~ki gledano,vreme }e biti nalik martovskom iz davne 1960. godine, iz vremena kojese pamti kao period stabilnog meteorolo{kog okruèwa jo{ uveknenaru{ene prirode.

Shodno mojim razmi-{qawima, ako je suditi pokvalitetu p~eliwe hrane,ona bi se mogla pore|atislede}im silaznim redosle-dom: med, medno-{e}erni si-rup, {e}erni sirup, medno-{e}erna poga~a, {e}erno-medna poga~a, kristalni{e}er.

Vidi se da „poga~a“ zau-zima „zavidno“ peto mesto.Tu istu poga~u p~elari sta-vqaju i u periodu od novem-bra do februara kada p~elene op{te sa prirodom, neuzimaju vodu, ne unose sve`polen. Neki p~elari je do-daju rutinski, a neki iz nu-`de, jer nisu na vreme, u avgustu, obezbedili dovoqne zimske rezerve hrane.

U posledwe vreme se poga~e daju i u avgustu, ba{ radi stvarawa dovoqnih zimskih re-zervi hrane (!?). Preporu~ujem da ako u avgustu nedostaje med uradimo slede}e. Ako imapraznog sa}a skloniti ga u stranu. Dru{tvo smawiti na onoliko ramova koliko p~ele za-posedaju. Dodati 5–6 litara medno-{e}ernog sirupa do popune mednih venaca do 15 centi-metara. Sipati sirup u ve}im porcijama, odjednom. Dru{tvo se moè nahraniti u avgustuza samo jednu no}. Kako?

Pregledanom dru{tvu dodati prazno polumedi{te ili plodi{te a u wega postaviti iz-nad ramova plasti~no korito, staklenu teglu ili {erpu. Sipati sirup (sa medom ili bezmeda) 6–7 litara, a na povr{ini posta-viti plutaju}i materijal. Jako dru{tvosirup popije i uskladi{ti za jednu no}.Zabele se ramovi kao u bagremovoj pa{i.Slabijim dru{tvima umawiti koli~inusirupa po proceni. Slabija dru{tva spa-jati, a lo{a rasformirati. Prilikomovakvog na~ina prihrane obavezno suzi-ti leta svim dru{tvima. âk i dru{tvi-ma koja se ne prihrawuju treba sipatibar po 0,5 litara zbog izbegavawa grabe-ì. Med i medno-{e}erni sirup sipatistrogo pred mrak.

Zapamtite, najboqa hrana za p~ele jemed. Protivnik sam {e}ernih poga~a,ali je na vama da odlu~ite kako }ete ra-diti!


Hrana za zimovawe se obezbe|uje u jesen, a zimi se samo kontroli{e stawe na p~eliwaku

PPOOGGAA^̂EE NNIISSUU ZZIIMNMNIICACAQubi{a Risti}, Babu{[email protected](010) 686-199

Da se p~ele ne bi iznurivale, lete}i ~e-sto i pri relativno niskim spoqnim tempe-raturama daleko od p~eliwaka u potrazi zavodom, nalaze}i je i na nehigijenskim me-stima, u ovom poslu im moèmo lako pomo}ipostavqawem pojila. Zato je preporu~qivoda za sve vreme aktivne sezone, od prestankamrazeva – po~etkom prole}a, pa do ponovnepojave – krajem jeseni, u neposrednoj blizi-ni p~eliwaka bude postavqeno higijenskopojilo za p~ele.

Pojilo treba postaviti na osun~ano me-sto, zakloweno od vetra, zato {to p~ele ra-dije uzimaju malo zagrejanu vodu. Veoma jeva`no da na pojilu, kada se jednom aktivirai p~ele se na wega naviknu, uvek ima dovoq-no sveè vode.

Pored zadovoqavawa svojih li~nih po-treba, p~ele vodu koriste za spravqawehrane za ishranu mladog legla i za rashla|i-vawe unutra{wosti ko{nice kada je to po-trebno. Prema tome, potreba za vodom je naj-ve}a u vreme najintenzivnijeg razvoja dru-{tava, kada u ko{nicama ima najvi{e otvo-renog legla, i pri visokim spoqnim tempe-raturama vazduha. Ovi razlozi se uglavnomi poklapaju i traju od polovine prole}a dopolovine leta. Pa ako i ne postavimo poji-lo ranije, ono bar u ovom periodu treba dabude aktivno.

P~ele }e se naviknuti na pojilo najlak-{e ako ga postavimo odmah kada po~ne wiho-vo aktivnije op{tewe sa okolinom. Ako saovim zakasnimo, onda }emo kada aktiviramo

pojilo, pa narednih nekoliko dana, povr{i-ne na koje p~ele treba da sle}u da bi uzima-le vodu, mazati sa po malo meda, {to }e ihnamamiti i navi}i na pojilo.

Zbog p~eliwih potreba za mineralima,voda u rezervoaru pojila treba da sadrìrastvor do 0,01% kuhiwske soli (natrijumhlorid, NaCl), odnosno do 1 grama soli na 10litara vode. Ve}e doze soli deluju {tetnona p~ele skra}uju}i im ìvot, pa zato, akone moèmo da odmerimo ta~no odgovaraju}ukoli~inu soli, boqe je i ne stavqati je u vo-du, ve} p~elama prepustiti da same u priro-di pronalaze potrebne im mineralne mate-rije.

U periodu najintenzivnijeg razvoja le-gla i velikih vru}ina, smatra se da bi dnev-na potro{wa vode jednog osredweg p~eli-weg dru{tva mogla biti oko 200 ml. Iz togaproizilazi da je dnevna potreba p~eliwakaod 100 ko{nica oko 20 litara vode, mada imai mi{qewa da su potrebe p~ela za vodomznatno ve}e.

Ne uzimaju}i u obzir vodu donetu u nek-taru, ceni se da osredwe dru{tvo u sezoniunese preko 25 litara vode.

Razmatraju}i navedene podatke, pri od-re|ivawu kapaciteta pojila treba imati naumu da sve p~ele vodono{e sa p~eliwaka ne-}e koristiti vodu sa postavqenog pojila,ve} }e jedan deo wih pose}ivati druga mestasa vodom koja se nalaze u neposrednoj okoli-ni.


PPOOJIJI LA ZLA ZA PA P ^̂EELLEE

Veroqub Umeqi}ul. êde Dulejanovi}a br. 33

34000 Kragujevac(034) 362-879, (063) 814-80-80

[email protected], www.umeljic.com

Za vreme dobrog medobera, p~ele kori-ste vodu iz unetog nektara, pa ih tada na po-jilu skoro i nema. Zato moèmo i prema ak-tivnosti p~ela na pojilu da cenimo stawepa{e, odnosno unos nektara. Ako je na poji-lu mnogo p~ela to je siguran znak da je tre-nutno mali unos nektara i obratno.

Higijenu pojila treba redovno odràva-ti. Povr{ine sa kojih p~ele uzimaju vodupotrebno je povremeno dobro oprati. U pe-riodu kada je potro{wa vode mawa, treba jepovremeno zamewivati sveòm. Pri tome jeneophodno da i rezervoar za vodu bude dobroopran.

Vrste pojila za p~ele Jednostavno pojilo moèmo da napravi-

mo i od plasti~nih kantica od 5 litara ilive}ih, kojima ise~emo jednu bo~nu stranu.Moèmo, po potrebi, koristiti vi{e ova-kvih posuda istovremeno. U wih treba sta-viti komade stiropora, da se p~ele ne bi da-vile pri uzimawu vode. Moèmo u posudustaviti i jedan ve}i komad stiropora pa gaprekriti ~istom krpom, koja }e se navlaì-ti, pa }e p~ele sa we sisati vodu.

Sli~no prethodnom, jednostavno a pou-zdano pojilo moèmo da napravimo i tako,{to }emo u veliku emajliranu posudu, za-premine najmawe 10 litara, sipati vodu i uwu staviti da pliva krug izrezan od tankogstiropora, ~iji je pre~nik ne{to mawi odunutra{weg pre~nika posude. U stiroporu

}emo izrezati kanale, tako da veliki brojp~ela moè istovremeno da do|e do vode, ada im pri tome ne preti opasnost od utapa-wa.

Naj~e{}e kori{}enu vrstu pojila pred-stavqa ve}a posuda za vodu sa slavinom ipodmetnuta kosa daska sa urezanim `qebo-vima. Posude mogu biti razli~itih oblikai veli~ina, napravqene od raznih materija-la. Pri dnu posude ugra|uje se slavina, a napoklopcu, ako potpuno zatvara posudu, tre-ba izbu{iti malu rupu za ulaz vazduha, da sene bi unutra, zbog isticawa vode, stvoriovakuum. Slavina se podesi da iz we voda is-ti~e kap po kap na dasku i sliva se niz `qe-bove, odakle je p~ele piju.


Kod ovakvog pojila se javqa problem{to je skoro nemogu}e podesiti bilo kojitip slavine tako da iz we voda stalno po ma-lo kapqe na kosu dasku. Naime, svaki se ma-terijal na toploti {iri a na hladno}i sku-pqa, pa i materijal od koga je slavina na-pravqena. Zato moè da se desi da, kada za-hladni, iz fino pode{ene slavine voda pre-

stane da kapqe, a kada sunce malo boqe pri-greje po~ne voda neplanirano ja~e da curipa da se rezervoar brzo isprazni. U zavisno-sti od konstrukcije slavine mogu}a je i obr-nuta situacija. Pri kori{}ewu ovakvih po-jila treba ovo imati u vidu i ~e{}e kontro-lisati curewe, odnosno nivo vode u rezerv-oaru.

Da bi imali {to pouzdanije pojilo p~e-lari se snalaze na razne na~ine, pa za finoregulisawe isticawa vode koriste i medi-cinske sisteme za davawe infuzije, zatimventile sa plovkom sanitarnih vodokotli-}a itd.

Za pojilo moè da se koristi i ve}a sta-klena tegla napuwena vodom i podvezana kr-pom. Prevrnutu teglu postavqamo na odgo-varaju}e postoqe, obezbe|uju}i pri tome

p~elama pristup do vla`ne krpe. Ovo poji-lo funkcioni{e po istom principu kao ikada je u pitawu prihrawivawe p~ela pomo-}u prevrnute tegle. Nedostatak ovakvog po-jila je {to su tegle relativno male zapre-mine, do 5 litara, pa }e vodu iz we p~ele br-zo potro{iti. Ovome }e doprineti i pove-}ano zagrevawe, a samim tim i {irewe va-zduha i vode u staklenoj posudi, pa }e ona po-vremeno isticati iz tegle brè nego {to jepotrebno. Problem nastupa kada teglu tre-ba napuniti vodom preko dana, pri ~emu bi-smo prisutne p~ele jako uznemirili.


IISTRSTRA@A@IIVVAAWWAAPetar @. \ergovi}, Ni{

M. Lindauer ispiti-vao je od 1950. do 1952.godine za vreme letwihvru}ina u ju`noj Ita-liji kako p~ele hladeko{nice i spa{avajuleglo koje je ve} ugro-èno, ako se normalnatemperatura u p~eliwem gnezdu od 35 °Cpove}a za 3–4 °C. Postepeno zagrevaweokolnog vazduha podstaklo je p~ele vo-dono{e na sve ve}e uno{ewe vode, kojusu ku}ne p~ele u najfinijoj rosi brizga-le po svim povr{inama u ko{nici, posa}u, unutar }elija, po otvorenom i za-tvorenom leglu, na sve letvice okvira istranicama ko{nica. Voda u pojilu jebila blago obojena crvenom bojom. Bri-sawe belom vatom pokazalo je da nije bi-lo ni najmawe povr{ine u ko{nici kojanije bila prevu~ena (crvenkastom) bo-jom. Preko tih vla`nih povr{ina p~elesu sa leta i kroz sve ulice svom snagomkrilima pokretale strujawe vazduha itako uspevale da uprkos okolnoj tempe-raturi od 50 °C, neposredno uz legloodràvaju temperaturu od oko 35 °C, a uostalim delovima ko{nice oko ili is-pod 30 °C. Kada takva vru}ina zahvatiko{nicu, p~ele smawe ili potpuno napu-ste rad na unosu nektara i polena i u ko-{nicu unose samo vodu, kako bi odràleoptimalnom temperaturu gnezda.

Sve ra{ireniji problem sa nozemozom uraznim italijanskim regionima i nedosta-tak specifi~nog tretmana motivisali suispitivawe jednog novog preparata. Prvieksperimentalni rezultati su obe}avaju}i.

Posledwih godina se pa`wa p~elara iistraìva~a koji izu~avaju bolesti p~elasve vi{e koncentri{e na nozemozu (pogle-dajte P~elar za jun 2005, strana 247 – pri-medba urednika). Ovo oboqewe je obi~nosmatrano povezanim sa lo{im sezonskimvremenskim prilikama koje primoravajup~ele na prisilno zadràvawe u ko{nicibez izleta u duèm vremenskom periodu.Me|utim, pored prime}enih {teta u kraje-vima sa ovakvim tipom klime, sve je ve}ibroj zabriwavaju}ih izve{taja o gubicima uzonama sa umerenom klimom u na{oj zemqi(Italija – primedba prevodioca), ali i udrugim zemqama.

Bolest ima kao krajwi rezultat uginu}ep~eliwe zajednice. Ipak, veoma ~est umere-ni i tihi razvoj koji bolest poprima dopri-nosi potcewivawu ekonomskog zna~aja i {i-rewa nozemoze, {to pospe{uje gubitke up~elarskoj proizvodwi, koji su vrlo ~estoneshvatqivi za p~e-lara prakti~ara.

Mogu}nosti le~e-wa su, na àlost,ograni~ene. Jer, fu-magilin koji je jedi-ni zaista efikasanantibiotik u suzbija-wu ove bolesti se vi-{e ne koristi uEvropskoj Uniji(propis CE 2377/90).Nedostaju specifi~-na re{ewa drugog ti-pa koja bi se koristi-la u borbi protiv no-

zemoze. Veoma je va`no prona}i pouzdanemetode kontrole, koje }e ispo{tovati zah-teve za kori{}ewe iskqu~ivo onih re{ewakoja se zasnivaju na supstancama prirodnogporekla.

Ovaj rad rezimira najva`nije rezultatejednog od eksperimenata u kontroli nozemo-ze kori{}ewem jednog novog leka po imenuApi Herb, koji je baziran na biqnim eks-traktima koji nisu toksi~ni za ~oveka, nezaga|uju ìvotnu sredinu i ne nose sa sobomnikakav rizik za stvarawe hemijskih osta-taka u p~eliwim proizvodima.

Na Sardiniji, dva p~eliwaka su preì-vela jak napad nozemoze. Dru{tva su doseqe-na na jednu parcelu. Najugroènija dru{tvatretirana su preparatom Api Herb ili fu-magilinom, dok su ostala dobila rastvor ti-mola u esencijalnom uqu (40 mikrolitarapo ko{nici) ili nisu bila tretirana ni-~im. Tretman je ponavqan dva puta kod gru-pe koja je dobijala fumagilin, a tri putakod ostalih grupa, tokom sedam dana, po~evod 14. aprila 2005. godine.

Abdomeni p~ela uzorkovanih po ko{ni-cama pre i posle tretmana bili su smrvqe-


NNOOZEMOZEMOZZA?A?IIMAMA LLEEKAKA AAPPOOTTEEKA!KA!

Novi prirodni preparat za kontrolu nozemoze

Antonio Nanetti, Elena BessiInstitut za p~elarstvo, Bolowa, Italija

Api Herb fumagilin timol kontrola

Plavi stubac: pre tretmana@uti stubac: posle tretmana

ni u prah i natopqeni vodom. Stepen infek-cije p~ela odre|ivan je preko utvr|ivawabroja spora nozemoze uz pomo} hemocitome-tra Bürker i mikroskopa sa uveli~awem od400 puta.

Grafikon pokazuje rezultate izvr{enihanaliza na p~elama uzetim iz svake od ko-{nica. U grupu sa timolom i u kontrolnugrupu namerno smo uvrstili zajednice sa ma-lim po~etnim brojem spora nozemoze kakobi osigurali preìvqavawe svih dru{tavakoja u~estvuju u eksperimentu. Po{to kraj-we pove}awe spora u ovim grupama nije bilosa zna~ajnijim razlikama, one su posle spoje-ne u jednu kontrolnu grupu koja je sada bilamalo obimnija, kako bi se izvr{ile uspe-{ne statisti~ke analize.

U ko{nicama tretiranim {e}ernim si-rupom u kome je bio rastvoren preparat ApiHerb i onim tretiranim fumagilinom, kon-statovano je jasno smawewe broja spora(sledstveno 46% i 60%). Ovi tretmani suukazali na zna~ajan efekat, naro~ito kadase tretirane grupe uporede sa kontrolom.Vrlo je va`no {to razlika u efikasnostiizme|u dru{tava tretiranih preparatomApi Herb i fumagilinom nije bila stati-sti~ki zna~ajna. Moèmo slobodno zakqu-~iti da su oba ova tretmana pokazala sli~nestope efikasnosti. Tokom eksperimenta ni-su zabeleèni negativni efekti na p~eli-wim zajednicama, tipa uginu}a p~ela, legla,gubitka matica ili rojewa.

Zakqu~ili smo da se primewivawem pre-parata Api Herb tri puta uzastopno tokomjedne nedeqe smawuje broj spora nozemozekoje su prisutne u digestivnom traktu bole-snih p~ela. Nije bilo procewivih negativ-nih efekata na p~eliwim zajednicama to-kom eksperimenta. Ovi prvi pozitivni re-zultati ostvareni su u umerenim klimat-skim uslovima. O~ekujemo kasnija provera-vawa koja se odnose na druge klimate. Doze ivreme primene moraju biti utvr|eni na pre-cizniji na~in, a sve u nadi da }emo vrlo br-zo mo}i p~elarima da ponudimo novi efika-san tretman koji }e se primewivati u sveo-buhvatnoj kontroli nozemoze.

Preuzeto iz francuskog ~asopisa La Santé de lÁbeille broj 211 za januar i februar 2006. godine

Preveo: profesor Tomislav Lepopoji}


VVA@NA@NOO JEJE ZNAZNATTIISpore nozemoze se {ire izmetom od-

raslih p~ela tako {to ih mlade jedinkeunose u sebe prilikom ~i{}ewa zaraè-nog sa}a. P~ele u ve}oj meri defecirajuunutar klubeta krajem zime, posle svogdugog zato~ewa, jer tada teìna wihovogzadweg creva rapidno raste. Kada su p~e-le u mogu}nosti da slobodno lete i izmet

izbacuju izvan dru{tva, sa}a postaju ~i-stija, a {anse da p~ele dospeju u kontaktsa sporama se smawuju. Izvestan nivo in-fekcije opstaje na sa}ima tokom ~itavogleta u dovoqnoj meri da moè dovesti doinficirawa zimskog klubeta. Eksperi-mentalno je utvr|eno da spore mogu u iz-metu opstati najmawe godinu dana.

Infekcija moè ostati unutar jednogdru{tva, ali je ~iwenica da ponovno in-ficirawe posredstvom p~ela prakti~nonestaje tokom leta. Me|utim, do izbaci-vawa izmeta u ko{nicama moè do}i udru{tvima i tokom leta kada se p~ele na-|u u ko{nicama usled neuobi~ajeno lo-{eg vremena. Postoji statisti~ki zna~aj-na korelacija izme|u hladnih, maglovi-tih, ki{nih leta i infekcije dru{tvaslede}eg prole}a, mada bi uzrok tome de-limi~no mogao biti i usporeniji rastdru{tava tokom ki{nih godina, kao i ne-potpunije ~i{}ewe sa}a. Eksperimental-no je utvr|eno da je nivo infekcije u pro-le}e znatno niì u dru{tvima u kojima suzaraèna sa}a stavqena u centar gnezdatokom prethodnog leta, nego u dru{tvimau kojima su zaraèna sa}a stavqena na pe-riferiju gnezda. Razlog tome je {to se sa-}a u centru gnezda vi{e koriste, pa samimtim i vi{e ~iste, nego ona na periferiji.

Prire|eno na osnovu najboqe kwige o bolestima p~elana srpskom jeziku „Bolesti p~ela“:

dr \or|e Dobri}, dr Danilo Vickovi}, dr Zoran Kuli{i}

Znamo da su samo jaka i zdrava p~eliwadru{tva produktivna. P~ela kao svako ì-vo bi}e mora da se neguje i odràva. Kaèmneguje jer kod p~ela morate biti {to vi{eprisutni, kako biste znali {ta se de{ava,kako u ko{nici tako i na samom p~eliwaku.

êsto se pitamo kako je do{lo do odre-|ene bolesti na p~eliwaku i kako je do{lodo wenog {irewa? Ja ~esto poku{avam daobjasnim odnos p~ele i ~oveka.

Posmatraju}i prirodu primeti}emo daje do{lo do nekih poreme}aja! Prirodu kojanam pruà ìvot rawavamo sve ve}im zaga-|ewem. Naj~e{}a zaga|ewa nastaju nekon-trolisanim kori{}ewem hemijskih sred-stava u poqoprivredi i van we. Tako|e, vr-lo ~esto nestru~na i nekontrolisana pri-mena lekova u le~ewu p~ela naru{ava wiho-ve zajednice sa pretwom slabqewa i propa-dawa. Nema p~eliwaka, a da na wemu nemabar jedne bolesti. Bolesti su uvek prisutne,i p~elar bez poznavawa bolesti p~ela nemoè uspe{no p~elariti. I sam p~elar uko-liko ne vodi ra~una o svojoj higijeni pred-stavqa stalni izvor {irewa zaraznih odno-sno parazitskih bolesti. Veoma je va`nobiti oprezan u vreme seobe p~ela sa pa{e napa{u, pri prodaji prirodnih i ve{ta~kihrojeva, prodaji matica, voska, pozajmqivawui prodaji starog p~elarskog pribora i opre-me, jer to su naj~e{}i na~ini {irewa i pre-no{ewa bolesti.

Gubitak matice i hrane izaziva grabe`,zaletawe p~ela u tu|e ko{nice, {to daqemoè da bude jedan od na~ina preno{ewa bo-lesti. Imamo p~elare koji skrivaju bolestiod svojih kolega, {to moè da dovede do ne-mogu}nosti iskorewivawa neke bolesti najednom podru~ju.

Zarazne bolesti p~ela mogu biti uzro-kovane virusima, bakterijama, parazitima iplesnima. Karakteristi~no za zarazne bo-

lesti je da se u povoqnim uslovima brzo raz-vijaju i umnoàvaju, izazivaju}i bolesnepromene, a naposletku i smrt svojih doma}i-na. Tako namnoèni u velikom broju, uzro~-nici se lako prenose i izazivaju oboqewesve ve}eg broja p~eliwih dru{tava.

Uo~iti i prepoznati bolest prili~no jejednostavno, jer p~elar mora primetitipromene u odnosu na prirodno (zdravo) sta-we u ko{nici. Promene na sa}u, neravnome-ran raspored legla, otpaci, ne~isto}a u ko-{nici i na podwa~i, uznemirene p~ele predko{nicom padaju i ne mogu da uzlete, sla-bqewe p~eliwe zajednice i sli~no samo suneke od osobina. Zato je potrebno da veteri-narski inspektori i p~elarsko udruèwekao i p~elari organizovano i zajedni~kisprovode akcije kontrole zdravstvenog sta-wa p~eliwih zajednica, da uzmu odgovaraju-}i materijal za laboratorijska ispitivawai kontroli{u sprovo|ewe mera suzbijawabolesti.

Da bi do{li do zdravih p~ela i zdravogp~eliwaka, moramo se pridràvati odre|e-nih pravila:

1) Pri radu na p~eliwaku moramo odr-àvati primeran red i ~isto}u. Ruke trebaoprati sapunom pre i posle rada na p~eli-waku.

2) Ukoliko kupujemo ili dobijamo napoklon novo p~eliwe dru{tvo, treba ga te-meqno pregledati i utvrditi wegovo zdrav-stveno stawe.

3) Ako kupimo prazne stare ko{nicetreba ih temeqno o~istiti i dezinfikova-ti, stare ramove sa sa}em sa tu|eg p~eliwa-ka ne unositi u svoj i ne koristiti u ko{ni-cama. Pribor, ko{nice, sa}e i p~ele kojepoti~u od bolesnih dru{tava puni su zara-znih klica.

4) Med nepoznatog porekla ne sme se ni-kada upotrebqavati za prihrawivawe p~e-


DDOOPPRRIINNOS POS P ^̂EELALARRA UA U[[IIRREEWWU PU POOJEJEDDIINNIIHH

BOBOLLEESTSTI PI P ^̂EELALAToma Pavli}ul. Kraqeva~ka br. 4622400 Ruma

la, kao i med sa sopstvenog p~eliwaka uko-liko je bilo zaraznih bolesti. Za med nepo-znatog porekla nikad nismo sigurni da li jeiz bolesnih ili zdravih dru{tava. U slu~a-jevima nu`nog prihrawivawa p~ele je naj-boqe prihrawivati {e}ernim sirupom/po-ga~om ili nezaraènim medom/mednom poga-~om.

5) Veoma veliku pa`wu treba da posve-timo vosku od koga se izra|uju satne osnove.Vosak treba da bude od zdravih p~eliwih za-jednica, a ako u to nismo sigurni, prera|ujese specijalnim postupcima, kojima se uni-{tavaju uzro~nici bolesti. Najboqe je akop~elar za izradu satnih osnova koristi sop-stveni vosak. Staro sa}e u ko{nici se moraredovno zamewivati novim.

6) Pozajmqivawe p~elarskog priboranije dobra praksa. Svaki p~elar treba daima svoj pribor, a po mogu}stvu, ako ima vi-{e p~eliwaka, i svaki p~eliwak svoj pri-bor.

7) Bolesti se naj~e{}e i najbrè {irepri sele}em p~elarewu. Neznawe i nemar-nost mogu da upropaste p~elarstvo u ~ita-vom jednom kraju. Zato se p~ele ne smeju pre-nositi na pa{u iz zaraènog kraja niti uzaraèn kraj, pa ~ak ni gde postoji sumwa nazarazu. Tako p~elar sa pa{e ne donosi samomed ve} i bolest.

8) Kod dru{tava koja su nezbrinuta po-javquje se grabe`, {to je tako|e jedan oduzroka razvoja raznih bolesti.

9) Prilikom jeseweg pregleda trebaobratiti pa`wu na izgled legla, a naro~itona vo{tane poklop~i}e u periodu i{~eza-vawa legla.

10) Kada primeti sumwivo ili bolesnoleglo ili p~ele p~elar je duàn da po{aqeuzorke na pregled kako bi stekao uvid o ko-joj bolesti se radi i kako bi spre~io neho-ti~no {irewe zaraze recimo spajawem bo-lesnih i zdravih dru{tava ili preme{ta-wem ramova iz ko{nica sa bolesnim u ko-{nice sa zdravim p~elama.

[tite}i p~elu, zakonodavac je doneoPravilnik o merama za suzbijawe i iskore-wivawe zaraznih bolesti p~ela. Zakonskimodredbama se zahteva tesna saradwa p~elarai veterinarske slu`be kojoj je poverenoustanovqavawe i suzbijawe bolesti p~ela.Takve saradwe, na àlost, jo{ uvek ima jakomalo, naj~e{}e se slu~aj bolesti p~eliwih

zajednica prikriva, i takonanosi ogromna {teta svimp~elarima.

Na kraju da podsetimop~elare da se na na{em trì-{tu nalazi vi{e proizvo|a~alekova za sve bolesti p~ela.Ali, pitawe je koji preparatkoristiti? Da li je faktorza pravu odluku cena, kvali-tet, pouzdanost, reklama, raz-mi{qawa o ostacima u medu ivosku ili samostalna odlukap~elara, p~elarskog dru{tvaili veterinarske slu`be?Podsetimo se i da je op{tiproblem kod p~elara nepra-vilna primena lekova, odno-sno nepridràvawe tj. ne~i-tawe uputstva za primenu le-ka. Jer, i najboqi lek zakaèako se pravilno ne primeni.


Uredan p~eliwak – zdrave p~ele. Na p~eliwaku Fatmira Memedaqija iz Bujanovca.

Foto: Damqan Dramli}

Sli~no drugim organizmima, i osobinekoje karakteri{u varou nastaju i mewaju sepod selekcionim pritiskom. To moè bitirezultat prirodne selekcije, ali te prome-ne tako|e mogu nastati i pod uticajem p~e-larske prakse. Na primer, na nekim lokaci-jama, odnosno p~eliwacima, varoa je posta-la otporna na fluvalinat, a u posledwe vre-me i na amitraz. Oba akaricida su dosta du-go bila efikasna u suzbijawu varoe. Me|u-tim, po{to populacije bilo koje vrste vari-raju u pogledu osetqivosti baziranoj na fi-ziologiji i pona{awu, tako i kada se radi ovaroi, neki od parazita su preìvqavalijo{ u vreme prvobitne primene tada izuzet-no efikasnih akaricida. @enke varoe kojesu preìvqavale davale su potomstvo kojeje nastavqalo sa zaraàvawem p~eliwaka.Izuzetno otporne jedinke su vremenom svevi{e uzimale maha, ne samo u konkretnomp~eliwem dru{tvu, ve} su se {irile i oko-linom. Tako je praksa suzbijawa varoe iza-zvala bitne promene, zadràvaju}i samo ot-porne gene u populaciji ovog parazita. Da-nas se do{lo do toga da otpornih varoa imaskoro svuda.

[irewe varoe O varoi je mogu}e izvesti neke zakqu~-

ke. Na primer, parazit mora imati na~inada se {iri kako bi izbegao sopstveno uni-{tewe zajedno sa doma}inom, u ovom slu~ajusa p~eliwim dru{tvom. Zna~i, mehanizam{irewa je od kqu~nog zna~aja za preìvqa-vawe varoe, u slu~aju da p~eliwa zajednicapropadne. Jedan od na~ina za prirodno {i-rewe varoe je rojewe i to u vreme kada varoane ugroàva razvoj i zdravstveno stawe p~e-liwe zajednice. Zaista, u tom stadijumu raz-voja p~eliweg dru{tva, rast populacije va-roe je spor zbog niske reproduktivne mo}ikoja se pove}ava kasnije u sezoni.

Da bi se pratila mo} razmnoàvawa va-roe i odredilo potrebno vreme za dostiza-we nivoa zaraènosti koji }e dovesti douginu}a p~eliweg dru{tva, DeGrandi-Hof-fman i R. Curry (2005) napravili su modelprograma. Simulacija je po~ela sa inicijal-nom populacijom od 2 000 varoa 1. aprila uzstepen reprodukcije od 1,2 }erke po jednojmajci varoi u radili~kom leglu i 2,7 u tru-tovskom leglu.

Ako je reproduktivni stepen oplo|enih}erki 1,2, p~eliwe dru{tvo }e preìveti~etiri godine i dosti}i u kasno prole}e ipo~etkom juna 26 do 28 hiqada p~ela, {to }euzrokovati rojewe. Na taj na~in }e se izbe-}i tretirawe akaricidima.

Me|utim, ako je reproduktivni stepen1,5 oplo|enih }erki, p~eliwe dru{tvo mo-è preìveti samo malo duè od jedne godi-ne bez tretirawa akaricidima.

Ukoliko je stepen reproduktivnosti po-ve}an na 1,7 }erki, to }e uzrokovati dra-sti~no smawewe snage p~eliwe zajednicetokom iste jeseni, na 5 do 6 hiqada kratko-ve~nih p~ela, koje u uslovima umerene kli-me ne}e preìveti zimu.

Na osnovu ovoga je sasvim jasno da je br-zina propadawa p~eliwih dru{tava uskopovezana sa genetski uslovqenom plodno-{}u varoe. To zna~i da postoje sojevi ilipopulacije varoe koje kroz parazitirawe uleglu daju vi{e ili mawe plodnih potomaka(}erki), od ~ega }e u odsudnom periodu (dru-ga polovina leta) zavisiti stepen o{te}e-wa p~eliweg dru{tva.

Ako su p~eliwa dru{tva tako o{te}ena,ona su ~esto podlo`na grabeì, pogotovo ubespa{nom periodu koji naj~e{}e pada kra-jem leta i u jesen. Tokom odvijawa grabeì,zajedno sa opqa~kanim medom bi}e odne{e-ne i ènke varoe, ~ime }e se dodatno pove-}ati stepen zaraènosti pqa~ka{a. Na taj


KAKKAKOO PP ^̂EELALARSKARSKAPPRRAKAKSSA UTA UTII ^̂EE NANAPPOOPPUULALACCII JUJU VVAARROEOEProf. dr Jovan Kulin~evi}

Beograd

na~in se spa{avaju ènke varoe sa prirodnovisokim reproduktivnim potencijalom. Toisto se postiè spajawem varoom oslabqe-nih zajednica sa jakim dru{tvima neo{te-}enim od varoe. Tako|e }e se isto dogoditiako se izvr{i spajawe nekoliko varoomoslabqenih zajednica.

Postoji osnovana mogu}nost da je zahva-quju}i dugogodi{woj p~elarskoj praksispa{avawa o{te}enih dru{tava i tolerisa-wa grabeì vremenom do{lo do selekcijesve destruktivnijih sojeva parazita u odno-su na prvobitno zaraàvawe iz sedamdese-tih godina pro{log veka.

Jedan dodatni faktor koji bi mogao do-prineti formirawu populacije varoe sa ve-}om reproduktivno{}u je veliki broj p~e-liwih dru{tava na malom prostoru. To po-sebno vaì za p~eliwake u paviqonima,prikolicama, autobusima i sli~no. U pri-rodi, stani{ta p~ela su obi~no razbacana iudaqena jedna od drugih. Ako p~eliwe dru-{tvo propadne od varoe, obi~no ne dolazido grabeì i zato izostaje spa{avawe para-zita, tako da ne}e do}i do daqeg {irewa de-struktivnog soja varoe u druga dru{tva. Nataj na~in kod p~ela u prirodi dolazi do po-zitivne selekcije, odnosno opstajawa p~e-liwih dru{tava sa varoom niske reproduk-tivne mo}i. Takva dru{tva skoro se redovnoroje, pa se i na taj na~in smawuje pritisakparazita u kriti~nom periodu kada se odga-ja leglo sa zimskim dugove~nim p~elama.

U zakqu~ku, DeGrandi-Hoffman i R. Cu-rry (2005) kaù da kao i kod ostalih ìvihorganizama, sastav p~eliwih populacija seformira pod uticajem prirodne selekcije.Svaka p~elareva intervencija u p~elarskojpraksi ima izvestan uticaj na frekvenciju(u~estalost) genetski uslovqenih osobina upopulaciji p~ela na svakom p~eliwaku, pa ivan wega. Po{to je rast populacije varoeusko vezan za razvoj p~eliweg dru{tva, p~e-larska praksa odnosno tehnika rada sa p~e-lama tako|e ima selektivno dejstvo na ge-netsku kompoziciju i veli~inu populacijevaroe. Ovo se moè najboqe sagledati krozselekciju otpornih varoa na akaricide. Se-lekcija na ve}i stepen reproduktivne mo}ivaroe je mawe shvatqiva nego otpornost naakaricide, ali zato moè biti veoma pri-sutna i to sa opasnim posledicama po zdrav-stveno stawe i opstanak p~eliwih dru{ta-va.

Dobra vest u celom ovom problemu jesteda p~elarska praksa, sem {to moè dopri-neti nastanku negativnih selekcionih oso-bina, isto tako moè favorizovati one po-zitivne. Dobar primer je selekcija na mir-no}u ili produktivnost. Na isti na~in ka-ko p~elari mogu doprineti selekciji mir-nijih p~ela, svojom praksom mogu doprinetii da na p~eliwaku budu prisutne mawe de-struktivne varoe. Jedan od na~ina je da senikada ne spajaju i spa{avaju p~eliwa dru-{tva koja su pred propadawem zbog visokezaraènosti varoom. Sem toga, ne zadràva-ti na p~eliwaku varoom oslabqena dru{tvazajedno sa jakim p~eliwim dru{tvima i ni ukom slu~aju ne dozvoliti da se pojavi gra-be`. Ovo isto vaì i kada je u pitawu ame-ri~ka trule` legla.

Autori daqe obja{wavaju kako su na ba-zi kompjuterskog programa do{li do za-kqu~ka da je za suzbijawe varoe kod visokezaraènosti kqu~no tretirawe oko 15. av-gusta, znatno lo{ije oko 15. septembra, a bezikakvog efekta u oktobru. Na osnovu toga senagla{ava da je veoma riskantno teìti kaiskori{}avawu neke kasne pa{e, pa da seposle vrcawa meda sa we preduzimaju mereza suzbijawe varoe. Nadam se da je ovo dobropoznato svakom na{em p~elaru.

Kulin~evi} i Rinderer (1988) u istraì-vawu na uzorcima od po 100 }elija radili~-kog legla sa lutkama p~ela pred izvo|ewem,na{li su da se stepen reproduktivnosti, tojest broj }erki po jednoj majci varoe kretaood 1,0 do 1,82 sa sredwom vredno{}u od 1,44.Jo{ tada sa pokazalo da postoji veliko va-rirawe u pogledu stepena reproduktivnostikod 11 analiziranih p~eliwih dru{tava.Ovo istraìvawe posluìlo je kao osnovaza ispitivawe mogu}nosti selekcije na ot-pornost i osetqivost p~eliwih dru{tavaprema varoi, {to je bio predmet tada{wegistraìva~kog projekta koji je finansira-la Poqoprivredna nau~na slu`ba (ARS)ameri~kog Ministarstva poqoprivrede.

Za pisawe napisa kori{}ena slede}a literatura:1) DeGrandi-Hoffman, R. Curry (2005): The population

dynamics of Varroa mites in honey bee colonies; Part III - Ho-ney beekeeping practices could affect varroa populations,

American Bee Journal, 145, 9, 20052) Kulin~evi}, J. M, T. E. Rinderer (1988): Breeding honey

bees for resistance to Varroa jacobsoni; analysis of mite population dynamics iz Africanized Honey Bees and Bee

Mites, 434–443 Halsted Press; a division of John Wiley andSons, New York, Chichester, Brisbane, Toronto


Mada ve}ina p~elara zna za metodu upo-trebe trutovskog legla (gra|evwaka) u bor-bi protiv varoe, mali broj p~elara tu meto-du i koristi. Smatrao sam da bi ostalimp~elarima bilo od zna~aja da se upoznaju isa mojim na~inom rada gra|evwakom.

Jednom letvicom klasi~an ram (kod meneA@ ko{nice) treba pregraditi po horizon-tali na dva dela. Gorwi je mawi (1/4 do 1/3povr{ine rama), a dowi ve}i. U dowem delurama se ugra|uje satna osnova i tu }e p~eleizgraditi radili~ko sa}e. U gorwem delubez satne osnove p~ele grade trutovsko sa}e(slika 1).

Kada matica zalegne trutovsko sa}e i}elije budu poklopqene, trutovsko leglo seiseca, a ram vrati u ko{nicu. Trutovsko le-glo (ako su lutke mlade) dobro isceditikroz sitnu mreù – najlon ~arapu (da nepro|e varoa) i vratiti p~elama kao odli~nuproteinsku prihranu. Leglo sa varoom spa-liti ili zakopati.

Zalegawe trutovskog legla moè se ikontrolisati, ali zahteva vi{e rada. Mati-cu i ram sa trutovskim }elijama zatvoriti ukavez od mati~ne re{etke, i ona }e u tokuno}i poloìti trutovska jaja. Sutradan pu-{tamo maticu. Deseti ili jedanaesti danizbaciti trutovsko leglo na opisani na~in.

Sa ovakvim na~inom rada ne}e biti pro-blema sa varoom pod uslovom da iz svake ko-{nice u toku sezone ise~ete i izbacite gra-|evwak minimum pet puta. Da biste lakoznali gde vam je gra|evwak, taj ram obeleì-te ili ofarbajte.


TRTRUTUTOOVSKIVSKIMM LLEEGGLLOMOM

PPRROOTTIIVV VVAARROEOE

Sini{a Milinkovi}11000 Beograd, Ru{aw (011) 8001-007 (063) [email protected]

Dr Ralph Büchler iz Nema~ke, u Topoli 2004.godine preporu~uje upotrebu rama gra|evwaka u

borbi protiv varoe

Slika 1.

Slika 2.

Svoja p~eliwa dru{tva od prvih dana vo-leo sam da obogatim i oplemenim maticamaili rojevima od uglednih i iskusnih p~ela-ra sa razli~itih podru~ja. Sada mi to vi{ene pada ni na kraj pameti, osim izuzetaka,jer sam od veoma poznatih i „velikih“ p~e-lara dobijao ne na poklon, ve} po{teno pla-}ao matice stare 2–3 godine, mrtve matice umati~wacima, a pro{le godine i rojeveobolele od ameri~ke truleì legla. O tomebih detaqnije.

Po dogovoru sa iskusnim i dugogodi-{wim p~elarom i prijateqem koji ima pre-ko 100 p~eliwih zajednica, 14. juna 2004. go-dine preuzeo sam 6 rojeva na LR ramovima,koje mi je on dovezao do stana, a ja istog da-na odvezao na svoj p~eliwak u zaseok Bata-{ina na 25 km od Beograda u pravcu Kosma-ja.

Ne sumwaju}i ni malo u uglednog p~ela-ra i prijateqa, nakon tri dana, 18. juna, pri-stupio sam formirawu p~eliwih dru{tava.

U toku formirawa uo~io sam da nema ra-mova sa kompaktnim zatvorenim leglom, ve}je ve}ina sa {arenim zatvorenim ili otvo-renim leglom, a rojevi (na 5 ramova) u celi-ni skromne ja~ine, {to me je iznenadilo.Pri kraju formirawa, kada sam malo vi{eobratio pa`wu, kod jednog roja (kasnije ikod ostalih) uo~io sam klasi~ne simptomeameri~ke truleì legla i odmah prekinuosa daqim radom. Javio sam telefonom pro-davcu rojeva i odmah izvestio nadle`nog ve-terinarskog inspektora i postupio po we-govom nalogu.

Uzorke svih {est rojeva koje sam kupio,sa sumwom na ameri~ku trule`, odneo sam21. juna u Institut za veterinarstvo Srbije,gde je potvr|ena sumwa kod svih {est. Na-kon toga usledile su ostale zakonske merenadle`nog republi~kog veterinarskog in-spektora i 22. juna na mom p~eliwaku spaqe-no je svih 6 p~eliwih zajednica kompletnosa p~elama, ramovima, sa}em i LR ko{nica-ma.

Dana 24. juna 2004. podneo sam zahtev zanaknadu {tete Ministarstvu poqoprivrede(Upravi za veterinu), sa svim prilozima,ukqu~uju}i i laboratorijski pregled mojihp~ela od 23. marta 2004. godine kada je po-tvr|eno da u uzorcima nije ustanovqeno niprisustvo nozemoze, ni varoe, a pogotovuameri~ke truleì legla.

Ministarstvo za poqoprivredu, Upravaza veterinu, 13. avgusta 2004. dostavqa mizahtev da podnesem: „Potrebnu dokumenta-ciju o poreklu p~ela, uverewe o zdravstve-nom stawu ìvotiwe (paso{) i VS uvere-we, kojim se transportuju p~ele iz jedne op-{tine u drugu, izdatu od nadle`nog vete-rinarskog inspektora op{tine sa koje po-ti~u p~ele“.


Ro|en je 14. aprila 1939. godine u Jablanici kod Kru{evca. Pukovnik je VJ upenziji. Magistar je vojnih nauka, smer hemija. Diplomirani je pravnik.

IIMAMAOO SSAAMM UU GGOSTOSTIIMAMAAAMMEERRII^K^KUU

TRTRUULLE@E@ LLEEGGLALA@arko Stepanovi}

ul. Nikole Mavakovi}a br. 8/211193 Beograd

(011) 595-004, (064) 339-7775

Foto: La Santé de lÁbeille

Traènu dopunu potrebno je dostaviti uroku od 8 dana. Nakon toga, preko prodavcap~eliwih dru{tava, veterinarskog inspek-tora – na~elnika veterinarske stanice me-sta u kome je ìveo, poku{avao sam na svemogu}e na~ine da dobijem traènu dokumen-taciju. Moj prodavac p~eliwih dru{tava niu snu nije mogao da zamisli da su wegova p~e-liwa dru{tva obolela i uporno me ube|i-vao da je nadle`ni inspektor dolazio nawegov p~eliwak i da je ustanovio samo daima prehla|enog legla (ne znam otkud u junuprehla|eno leglo), a da o ameri~koj trule-ì nema ni govora.

Kako su svi moji poku{aji da dobijemtraèna dokumenta bili uzaludni, od Mini-starstva poqoprivrede, {umarstva i vodo-privrede, Uprave za veterinu RS, 1. novem-bra 2004. dobio sam sa zaka{wewem od dvameseca negativno re{ewe kojim nije usvojenmoj zahtev za naknadu {tete.

Prvog decembra iste godine podneo samtu`bu Vrhovnom sudu Srbije, sa {est bit-nih pravnih i fakti~kih ~iwenica, o~eku-ju}i pozitivnu presudu. Vrhovni sud Srbijeje 30. juna 2005. doneo presudu kojom se mojatu`ba odbija. Presudu sam dobio nakon 4,5meseca (polovinom novembra 2005. godine).

Setih se par mudrosti. Jedna FrensisBekona, engleskog filozofa iz sredweg ve-ka koji kaè: „Rasipnost je tro{iti suvi-{e vremena na studirawe koje lukavi qudiosu|uju, prosti mu se dive, a mudri koristewime“. Zatim Ivana Fotijevi}a Standwukakoji u kwizi „Poàr nad Evropom“ kaè:„Pravila i propisi ne u~e {ta treba radi-ti ve} {ta treba izbegavati“. I na kraju,jedna italijanska poslovica kaè: „Tolikoje dobar da nije pogodan ni za {ta“.

Da sam bio mudar i lukav, da sam prija-vio obolela dru{tva kao moja, ne bih izgu-bio ni{ta, naprotiv, naplatio bih {tetu.Me|utim, ja sam se izgleda drào italijan-ske poslovice i ostao kratkih rukava. Jer,kao savestan ~ovek i p~elar u~inio sam sveda spasim p~eliwa dru{tva u kraju odaklesam kupio rojeve i naravno u {irem podru~-ju mog p~eliwaka. Tako sam u{tedeo dràv-ni novac, a veliki i su{tinski problem ne-brige dràve Srbije za p~elarstvo kao po-qoprivrednu granu, u celini ostao je i da-qe.

Dakle, meni je republi~ki veterinarskiinspektor uni{tio spaqivawem 6 p~eli-wih dru{tava sa ko{nicama, ni{ta nije

u~inio da se zaraza ne {iri iz podru~ja izkoga sam dobio p~eliwa dru{tva, a nadle-`ni republi~ki, upravni i sudski organifakti~ki su za{titili nesavesnog p~elara(~ak su meni pripisali da sam p~ele preu-zeo iz zaraènog podru~ja, o ~emu niko ì-vi nije bio obave{ten). Meni, pored svihtrauma i {tete koju sam pretrpeo, ostaje dauplatim hiqadu dinara za sudsku taksu zapresudu koju je doneo Vrhovni sud Srbije. Upresudi izme|u ostalog pi{e: „uni{tava-we i uklawawe p~eliwih dru{tava nije na-stupilo kao posledica nare|ene mere (repu-bli~kog veterinarskog inspektora) pa tu-ìocu ne pripada naknada za nastalu {te-tu“.

[to se ti~e ostalih mojih dru{tava,osam dana gostovawa obolelih p~ela na wihnije delovalo. Odmah sam se konsultovao sapredsednikom dru{tva p~elara, parazito-logom iz Instituta za veterinu Srbije,urednikom P~elara i drugim. Ve}ina je bi-la za preventivno tretirawe antibiotikomoksitetraciklinom, a doktor @ivadinovi}protiv bilo kakvog tretirawa ukoliko sumi dru{tva zdrava i otporna, neokrwenogimuniteta. Poslu{ao sam wegov savet, alisam im za svaki slu~aj dao odgovaraju}u dozuvitamina i minerala po preporuci vlasni-ce jedne veterinarske apoteke (doktor vete-rine). Tako sam spasio svu koli~inu livad-skog meda izvanrednog kvaliteta. Ina~e,moja p~eliwa dru{tva su bila imunolo{kistabilna, jer im posledwih desetak godinane dajem ni gram {e}era, ve} iskqu~ivoostavqam med. Protiv bolesti ih ne treti-ram nikakvim antibioticima, niti opasnimlekovima po p~ele, p~elare, med i potro{a-~e. Time postièm i zna~ajne rezultate uoblasti apiterapije, posebno na planu sta-bilizovawa imuniteta kod svojih potro{a-~a.


Foto: La Santé de lÁbeille

Da bi se dobile kvalitetne matice, veo-ma je va`no da poti~u od selekcionisanogmaterijala, odnosno da su genetski predi-sponirane za ve}u produktivnost u odnosuna one koje nisu selekcionisane.

Sem porekla, od osobitog zna~aja suuslovi odgajawa mati~waka kao i uslovi ukojima }e se matica spariti i po~eti sa re-gularnim polagawem jaja.

Da bi se utvrdio uticaj veli~ine oplod-waka na sparivawe i prono{ewe matica,jo{ pre petnaest godina u Kardifu (Cardiff)u Engleskoj, Hassan L. A. M. (1990) je u okvi-ru svoje magistarske teze postavio ogled satri razli~ite vrste oplodwaka: 1) normal-ni nukleusi sa ~etiri britanska standardnaokvira (unutra{wa zapremina nukleusa16 500 cm3, {to iznosi 39,2% zapremine LRtela), 2) bejbi oplodwaci (Kirchain od poli-sterina, unutra{wa zapremina nukleusa2 640 cm3, {to iznosi 6,3% zapremine LR te-la) i 3) mikrooplodwaci (Atkinson mikronukleusi, unutra{wa zapremina nukleusa224 cm3, {to iznosi 0,5% zapremine LR te-la). Maticama koje su dodate u sve tri vrste

oplodwaka izmerena je{irina glave na osnovu

~ega je utvr|enawihova sli~nost

u pogledu veli-~ine.

Merewemsredwih tem-

p e r a t u r au n u t a r

oplodwa-ka utvr-|eno je

da suiste iz-

n o s i l e3 2 , 6 5 ° C ,

32,12 °C i29,09 °C za

oplodwakepod 1, 2 i 3.

Na|eno je da postoji negativna korelacijaizme|u potrebne duìne vremena da bi do-{lo do sparivawa i prono{ewa matica.Sredwe vrednosti vremena da bi do{lo dosparivawa matica iznosile su 8,67, 9,33 i11,00 dana u oplodwacima pod 1, 2 i 3. Odgo-varaju}e sredwe vrednosti perioda do pro-no{ewa bile su 3,24, 4,06 i 6,79 dana.

Zapremine spermateka kod 1 i 2 su bilesli~ne i relativno ve}e nego kada su bili upitawu mikronukleusi. Sredwi broj sperm-atozoida u spermatekama sparenih maticakod oplodwaka 1, 2 i 3 bio je 4,90, 3,98 i 2,86miliona.

Na kraju je zakqu~eno da je uspeh spari-vawa i prono{ewa bio najboqi u jakimoplodwacima sa normalnim okvirima, a naj-gori u mikrooplodwacima. Sparivawe uKirchain oplodwacima se moè smatrati za-dovoqavaju}im.

A k os p o j i m operiod odi z v o | e w apreko sparivawa i prono{e-wa matica, vide}emo da kadasu u pitawu oplodwaci sa normalnim okvi-rima, isti iznosi oko 12 dana, dok je to kodmikronukleusa skoro 18 dana. Zna~i, mati-cama u mini oplodwacima trebalo je 50%vi{e vremena za sparivawe i prono{ewe.


UTUTIICACAJ VEJ VELLIIÎÎNNEE OOPPLLOODWDWAKAAKANA SPANA SPARRIIVVAAWEWE I PI PRRONONOO[[EEWEWE

MAMATTIICACAProf. dr Jovan Kulin~evi}, Beograd

Izgled dvoramnog LR oplodwaka

Izgled Kirchainoplodwaka

Jo{ vi{e se to odnosi na koli~inu sperme uspermateci.

O~igledno je da je u pitawu ~ista zablu-da da se sa {akom p~ela moè obezbeditikvalitetno sparivawe i pravovremeno pro-no{ewe matica. Istina, sparivawe maticau mikro i sli~nim oplodwacima moè iz-gledati jeftinije, ali kada se uzme u obzirnestabilnost i duìna trajawa takvogoplodwaka, te{ko da ta metoda ima bilo ka-kvog opravdawa.

Kada se radi o bejbi oplodwacima gdeimamo vi{e prostora sa vi{e p~ela, legla ihrane, kao sredwe re{ewe ne{to su prihva-tqiviji, ali u svakom slu~aju rezultati sunepovoqniji nego ka-da se radi sa normal-nim okvirima, kakvise od po~etka osamde-setih godina ko-riste na spariva-li{tima Apicen-tra i kod koopera-nata.

Ova vrsta nu-kleusa koji se sa-stoji od normalnogLR nastavka podeqe-nog na tri ili ~eti-ri dela omogu}avanam da pod normalnimuslovima sparivawa97% matica pronese idosta ih ima i larvicedo ~etrnaestog dana kadasu spremne za otpremu

p~elarima, dok je u Nema~-koj gde su dugo kori{}eni

mikronukleusi taj dvade-setogodi{wi prosek

bio tek ne{to preko60%. Uzimaju}i sve

ovo u obzir, da bi seodgajile visokokva-

litetne maticekoje }e obezbedi-ti maksimum up~elarskoj pro-izvodwi, neop-

hodno je u procesuodgajawa pruìti

najboqe tehnolo{keuslove. Naravno, to podrazume-

va i superioran genetski materijal. Prire|eno na osnovu napisa u Apicultural Abstracts,

Vol 43, 4, 1321/1991.


Unutra{wostKirchain oplodwaka

Ram legla iz troramnog LR oplodwaka

@ivoslav Stojanovi} jero|en 1950. godine uSuvodolu kod Smedereva.Zavr{io je gra|evinskifakultet. @ivi i radi uSubotici. Ve} 11 godina jedirektor Zavoda za geot-ehniku u Subotici.

P~elari od 1991. godine A@ i LRko{nicama. Sele}i je p~elar.

Bio je potpredsednik i predsednikUdruèwa p~elara u Subotici. Bio je pot-predsednik i predsednik SPOV-a. Bio je~lan IO SPOS-a u dva mandata.Predsednik je Komisije za me|unarodnusaradwu SPOS-a.

\oko Ze~evi} je ro|en1947. godine na Zlataru kodNove Varo{i. Profesor je idiplomirani ekonomista.P~elari od 1987. godine, sadasa vi{e od 100 desetoramnihDB ko{nica na 3 lokacije.Sele}i je i stacionarnip~elar. Predsednik je UPZlatarka iz Nove Varo{i u dva mandata,koje sada broji 125 ~lanova {to ga svrstavau prvih 12 u Srbiji.

^lan je IO SPOS-a u drugom mandatu zaZlatiborski okrug. Predsednik jeRegionalne asocijacije p~elarskih organi-zacija Zlatiborskog i Moravi~kog okruga.

PP RR EEDDSTSTAAVVQQAAMOMO PP RR EEDDSESEDNDN II KAKA II PPOOTPTP RR EEDDSESEDNDN II KAKA SPSP OS-aOS-a

Perga (p~eliwi hleb) je proizvod kojip~ele pripremaju od cvetnog praha i meda sadodatkom sekreta svojih `lezda. Nau~niciSAD-a i mnogih drugih zemaqa smatraju da}e preparati od cvetnog praha pomo}i da seu bliskoj budu}nosti iskorene mnoga obo-qewa ~oveka (American Bee Journal, 1994).

Perga kao proizvod bogat punovrednimbelan~evinama, nezamenqivim amino i ma-snim kiselinama, ugqenim hidratima, vita-minima i drugim aktivnim materijama, bla-gotvorno deluje na organizam ~oveka. Onapove}ava imunobiolo{ka svojstva, poboq-{ava adaptacione sposobnosti, smawuje za-marawe organizma. Pergu koriste pri le~e-wu kolitisa, hroni~ne upale prostate, im-potencije i u kompleksnoj terapiji oboqe-wa srca i krvnih sudova. U posledwe vremeinteresovawe za pergu naglo je poraslo za-hvaquju}i mnogim wenim prednostima u od-nosu na polen.

Ona je izbalansirana po svim hranqi-vim materijama, nezamenqivim aminokise-linama, jer je pripremaju p~ele na bazi po-lena raznih vrsta biqaka, a polen nekih odwih ne sadrì sve nezamenqive aminokise-line (na primer, u polenu masla~ka ne po-stoje tri, a u polenu ive dve nezamenqiveaminokiseline).

Perga postaje mikrobiolo{ki sterilnasa prisustvom samo nekoliko vrsta kvasaca.Iz polena je izdvojeno ~ak 148 vrsta kvasa-ca.

U pergi u potpunosti ne postoje miko-toksini (proizvodi ìvotne aktivnostigqivica, koje se veoma brzo razvijaju u vla-`nom polenu).

Perga ima znatno {iri spektar dejstvana organizam ~oveka zbog bogatijeg komple-ta i maksimalne o~uvanosti wenog aktivnogdela.

Perga se ~uva duè od polena. Po poda-cima V. Ruks (1986), na suvom prohladnom

mestu perga odràva svoja svojstva do 17 go-dina, a ne jednu godinu kao polen, koji ve} ustadijumu konzervisawa i su{ewa gubi veo-ma mnogo biolo{ki aktivnih materija.

Na dobijawe perge p~elar tro{i mawerada u pore|ewu sa pripremom polena, {toodre|uje niù cenu i ve}u dostupnost masov-nom potro{a~u.

Sa}e za naredno izvla~ewe i preraduperge oduzima se na po~etku glavne pa{e,kada su wene rezerve u gnezdu maksimalne,ili u jesen pri formirawu gnezda za zimu.Iz dru{tava gajenih u dvokorpusnim ko{ni-cama, wih oduzimaju pred glavnu pa{u pre-te`no iz doweg tela, gde su zalihe ovog pro-izvoda maksimalne. U zamenu dodaje se sa}esa leglom iz drugog tela, a na wegovo mestostavqa se kvalitetno sa}e iz rezervi iliramovi sa satnim osnovama. Posle glavnepa{e, pri formirawu zimskog gnezda, u ko-


Pred sezonom sakupqawa polena

PPEERGRGAA II WEWENANA PPRRIIPPRREMAEMANANA PP ^̂EELLIIWWAKAKUU

V. I. LebedevInstitut za p~elarstvo, Ribnoe, Rusija

Foto: Pavle Radin

Aparat za ru~no va|ewe perge iz sa}a

{nici se ostavqaju 2–3 rama koji sadrè nemawe od 1,7 kilograma perge. Ostali se odu-zimaju. Satovi u kojima se nalazi ne mawe od0,5–0,7 kilograma perge (ra~unaju}i jedan dodva po dru{tvu), ostavqaju se u skladi{tuza prole}ni period, a ostali se prera|uju.

Sa}e sa pergom odre|eno za preradu naj-pre se osloba|a od meda, a zatim su{i pomo-}u p~ela. U nastavke se razme{ta po 9–10 sa-tova sa pergom i odnose se na stranu od p~e-liwaka, a ako na mawem rastojawu od 3 kmpostoji drugi p~eliwak, postavqamo ih najaka dru{tva, odvajaju}i ih od gnezda plat-nom ili pokriva~em omogu}avaju}i p~elamapristup. Taj posao treba sprovesti odmahposle pra`wewa i sortirawa sa}a, ne sme sekasniti. Sa}e sa pergom koje su p~ele osu-{ile od ostataka meda, ~uva se do nastupawastabilnog zahla|ewa.

Perga se iz sa}a izvla~i na razne na~i-ne. êsto ga prosto razrezuju na trake, pre-livaju medom i koriste za ishranu.

Da se ne bi ru{ilo sa}e, perga se izvla-~i pomo}u pincete ili igle za preparirawena ~iji se kraj ovla{ nasa|uje komadi} per-ge. Dati na~in je teàk, zato ga u praksiskoro ne primewuju. Znatno je lak{e razre-zati sa}e u trake i iz svake, vrhom noà ilipincetom, vaditi stubi} perge. To je jefti-nije, a sa}e ionako treba obnavqati.

U sada{we vreme razra|eni su sistemima{ina i tehnologija, koje omogu}uju da sepotpuno mehanizuje izvla~ewe perge iz sa-}a. U osnovi leè ~etiri osnovne operaci-je.

Pripremqena sirovina su{i se malo na40 °C tokom 8–10 ~asova, odstrawuju}i vlagui svode}i wen sadràj na 14–15%. Radi ubr-zawa su{ewa, povr{inski sloj perge nato-pqen medom, koji spre~ava intenzivno pro-su{ivawe, treba razgrabati (probu{iti).Pri su{ewu u vakuumu za 5–7 ~asova pri40 °C, vla`nost perge u sa}u moè se snizi-ti do 10%. Pri tome perga postaje tvr|a,pri prebrisavawu se drobi na mawe komadi-}a, {to znatno sniàva gubitke prilikomva|ewa iz sa}a. Prosu{ena sirovina hladise do –1 °C i usitwava na drobilici za sa}e,propu{tawem izme|u vaq~i}a sa rastoja-

wem 4,9 (5,0) mm, {to potpomaè potpunoru{ewe i izdvajawe kokona.

Usitwena sirovina prosejava se na ma-{ini za ~i{}ewe semena pri brzini mlazavazduha od 7,5–8 m/s, koriste}i sito sa okci-ma pre~nika 2,6 mm. Kao rezultattoga, vo{tane ~estice se odvajajuod perge.

D o b i j e n aperga dezinfi-kuje se gamazracima ilisme{om ga-sova eti-lenoksidai metilbro- mida.

Po organolepti~-kim i fizi~ko hemij-skim pokazateqima,perga treba da odgovara standar-du: maseni deo mehani~kih primesa– ne vi{e od 0,1%; maseni deo vode – nevi{e od 15%; maseni deo voska – ne vi{eod 5%; vodoni~ni pokaza-teq (pH) 2%-nog vodenograstvora proizvoda – ne ma-we od 3,7; oksidacija – ne vi-{e od 20,0 s; maseni deo pro-teina – ne mawe od 20%;flavonoidna jediwewa – nemawe od 2,5%.

Perga se pakuje u stakle-ne tegle, polietilenske pa-kete, kante (mase do 30 kg).ûva se u ~istim suvim prostorijama bezstranih mirisa pri temperaturi od 0 °C do15 °C i relativnoj vla`no- s t ivazduha ne ve}oj od 75%.Prostorija treba da bu-de za{ti}ena od prodi-rawa muva, osa, p~ela,mrava. Garantni rok ~u-vawa perge je 12meseci oddana pako-vawa.

Preuzeto iz ruskog ~asopisa P~elovodstvo,br. 8/2005.Priredio Milan ]irovi}


Cev~ica seuvu~e u }elijusa pergom do

dna, blagookrene i

izvu~e. Zatimse perga

pritiskom naklip izbaci iz

cev~ice.

Od 11. do 12. februara 2006. godine naPoqoprivrednom fakultetu odràno jeXIV Nau~no savetovawe sa me|unarodnimu~e{}em pod nazivom „Za{tita i proizvod-wa doma}e p~ele i meda“. U radu skupa u~e-stvovali su eminentni stru~waci sa Poqo-privrednog fakulteta, Fakulteta veteri-narske medicine, Biolo{kog fakulteta,Instituta za veterinarstvo Novi Sad, Na-u~nog instituta za veterinarstvo Srbija,Instituta za nuklearne nauke „Vin~a“, In-stituta za za{titu zdravqa Srbije, Insti-tuta „Srbija“ – Centar za krmno biqe Kru-{evac, Ministarstva poqoprivrede, vodo-privrede i {umarstva Republike Srbije,Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u No-vom Sadu, Centara za selekciju i reproduk-ciju matica i inostrani predava~i iz Ne-ma~ke i Slovenije. Prezentovano je ukupno18 radova koji su {tampani u zborniku ple-narnih i nau~nih radova.

Ciq savetovawa bio je utvr|ivawe kva-liteta meda i doma}e p~ele u odnosu na zva-ni~ne stavove i zakonske odredbe na{e ze-mqe i Evrope i poku{aj za{tite wihovogkvaliteta. Sa doma}im i stranim eksperti-ma razmewena su iskustva iz oblasti rezi-dua u p~eliwim proizvodima i najnovijimintencijama EU o kojima je detaqne rezul-tate izneo dr Klaus Wallner iz Saveznog In-stituta za p~elarstvo u Hohenhajmu (Nema~-ka). Strani gost je naveo da se u Institutuiz koga dolazi, godi{we analizira oko2 500 uzoraka meda, oko 800 uzoraka voska,ali se analizi podvrgava i propolis, poleni drvo od koga se prave ko{nice. Najve}a pa-`wa poklawa se utvr|ivawu prisustva 11razli~itih varoacida i antibiotika u medui 17 pesticida koji su u primeni za za{titubiqaka u Nema~koj. Deo rezultata prikazanje u tabeli.

Dr Wallner je istakao da se med sa prisu-stvom antibiotika (npr. streptomicin, te-traciklin, sulfonamidi, tilozin i drugi)

ili detektabilnim supstancama koje se ko-riste protiv Nosema apis ne mogu na}i natrì{tu EU, pri ~emu se granica detekcijemeri u ppb (milijarditim delovima po ki-logramu). Veoma interesantan podatak na-{im p~elarima predstavqala je vest da se uNema~koj prirodnim voskom ne smatra onajkoji sadrì preko 1% parafina. Tako|e,prisutni su mogli ~uti da je od 454 analizi-rana uzorka voska u Nema~koj, ~ak 50,5% bi-lo sa reziduama kumafosa, 25,6% sa fluva-linatom, 14,5% sa brompropilatom i 12,5%sa timolom, {to je nateralo neke asocijaci-je p~elara da uvoze vosak iz Afrike, za kojina{ sagovornik tvrdi da je potpuno ~ist ineoptere}en reziduama.

Gospodin Peter Kozmus, predstavnikNacionalnog Instituta za biologiju izSlovenije, prisutnima je izloìo rad o mo-lekularnoj karakterizaciji medonosne p~e-le u Sloveniji, kao doprinos selekciji Apismellifera carnica. Selekcija ima za ciq una-pre|ewe autohtone rase p~ela, da obezbedivarijabilnost u populaciji i unapredi pro-izvodwu i obezbedi primenu odgajiva~kih izdravstvenih standarda. Selekcija je orga-nizovana na tri nivoa i to, osnovna, koja sesprovodi na skoro svim p~eliwacima (ukup-no ukqu~eno 90 500 ko{nica) u saradwi sanacionalnim p~elarskim savezom. Druginivo predstavqa selekciju na odgajiva~kim


ZZA[A[TTIITTAA II PPRROOIIZZVOVODWDWAADDOMAOMA]]EE PP ^̂EELLEE II MMEEDADA

Mr Neboj{a Nedi}, Beograd

Rezidue kumafosa (PerizinR) u medu, 2005.

Opseg kontaminacije Med iz Nema~ke(n = 1 559) %

mikrograma/kg = ppb Kontaminirano3-5 216 13,95-10 107 6,910-20 17 1,120-50 5 0,3

50 2 0,1Ukupno 347 22,3

p~eliwacima, dok je tre}i nivo selekcijeusmeren na proizvodwu matica rodona~el-nica u saradwi i prema preporukama Insti-tuta za poqoprivredu. Korak napred u~i-wen je DNA analizom u ciqu utvr|ivawa ge-netske varijabilnosti i ~isto}e Apis melli-fera carnica u Sloveniji. Autor je predstaviorezultate koji govore o veoma uniformnojpopulaciji i malim genetskim razlikama iukazao na potrebu daqeg ispitivawa radiutvr|ivawa uticaja drugih rasa u me|usob-nom parewu sa Apis mellifera carnica.

Predavawe profesora Mladenovi}a bi-lo je posve}eno ispitivawu medne produk-tivnosti nekih selekcijskih linija u Srbi-ji, u kojem autor navodi najboqe rezultateza linije centralnog regiona, sa napomenomda duìna selekcionog rada direktno uti~ena poboq{awe medne produktivnosti.Dr Nada Plav{a navela je u izlagawu osnov-ne kriti~ne ta~ke u proizvodwi meda kakobi se izbegla kontaminacija meda, a u skla-du sa intencijama za uvo|ewe HACCP siste-ma bezbednosti hrane. Neki od vrlo va`nihprograma u procesu proizvodwe moraju obu-hvatiti li~nu higijenu i zdravstvene zahte-ve prema zaposlenima, program ~i{}ewa iodràvawa p~elarskih prostorija i radwi,kontrolu zdravstvene ispravnosti vode,uzimawe uzoraka za ispitivawe radnih po-vr{ina, sirovina i uskla|enost sa propisa-nim normativima, obezbe|ewe DDD mera,redovno pode{avawe mernih ure|aja, godi-{wi plan obrazovawa u podru~ju osigurawabezbednosti namirnica, uspostavqawe si-stema dobre p~elarske prakse i dr. Na ovopredavawe nadovezao se kolega mr NedeqkoKarabasil koji je govorio o mikrobiolo-{kim rizicima u medu i naveo da se oni svo-de na prisustvo klostridija u wemu. Naime,prisustvo klostridija u medu moè da izazo-ve pojavu botulizma kod dece mla|e od godi-nu dana, ukoliko se med koristi u ishraniodoj~adi (detaqnije o ovome moète pro~i-tati u P~elaru za decembar 2002. godine nastrani 556 – primedba urednika). Oboqewenastaje kao posledica nedovoqno razvijenemikroflore digestivnog trakta kod dojen-~adi koja nije sposobna da spre~i koloniza-ciju klostridija, stvarawe toksina i razvojbolesti, te se deci mla|oj od jedne godine uSAD ne preporu~uje davawe meda u ishrani.Kvalitet meda bio je predmet istraìvawadr Nade Dugali} Vrndi} i saradnika u koji-ma je utvr|eno da od 150 uzoraka poreklom

sa pijaca i iz trgovina ~ak 65,3% odstupa odparametara propisanih Pravilnikom o kva-litetu meda i drugih p~eliwih proizvoda45/03. Me|utim, pravi med je „~udo prirode“(dr Branislav Zlatkovi}) i obzirom na veo-ma nisku aktivnost vode (oko 0,6), med je ve-oma pogodan za ~uvawe drugih slatkih na-mirnica poput jezgre oraha, badema i le-{nika, koji sa kristalisanim medom daju do-bru kombinaciju za dobijawe nutritivno bo-gatih proizvoda iz grupe „funkcionalnahrana“ i lak{e se plasiraju na trì{tu.Dr Jovanka Popov Raqi} i saradnici suupoznali prisutne sa najva`nijim segmenti-ma potrebnim za objektivno senzorno vred-novawe boje meda. Ova osobina koristi sepri oceni uzoraka meda na velikim festi-valima meda, me|unarodnim poqoprivred-nim sajmovima i sli~nim manifestacijama.Jedan od prvih uslova za objektivnu ocenuboje meda jeste prostor za pripremu uzora-ka, kao i prostor za wegovu ocenu. Veoma jebitno izbegavati direktnu sun~evu svetlosti da ona pada pod uglom od 45° u odnosu napovr{inu, a linija ocewiva~a mora bitivertikalna na povr{inu uzorka i sve uzprimenu odgovaraju}eg atlasa boja. Prisu-stvo azotnih materija u medqici bilo jepredmet istraìvawa dr \or|evi}a i sarad-nika, koji su u 8 uzoraka meda i {e}eru kaokontroli utvrdili sadràj suve materije,azota i mineralnih materija. Pove}an sadr-àj azota utvr|en je u svim uzorcima medqi-ke (od 0,49 g/kg do 3,17 g/kg), ne{to maweprisustvo u suncokretovom medu (0,31 g/kg),dok je najmawa koli~ina azota bila u uzor-cima bagremovog meda (od 0,21 g/kg do0,25 g/kg), a {e}eru 0,04 g/kg. Ovom metodomse dakle moè veoma pouzdano utvrditi kva-litet zaliha hrane i reagovati na vreme, ka-ko bi se spre~ili nepotrebni gubici p~ela.Detaqna biohemijska istraìvawa pokaza-


Dr Klaus Wallner

la su niz materija koje propolisu daju veomava`nu ulogu u apiterapiji. Tako je dr Miro-slava Stankovi} u svom izlagawu predstavi-la ~itav niz veoma sloènih jediwewa iwihovih strukturnih formula poput vani-lina, flavonhrizina, kvercetina i dr. Svata jediwewa razlog su ispitivawa o prime-ni u terapiji kardiovaskularnih bolesti,respiratornih organa, nege zuba i desni,dermatolo{kih oboqewa i drugo (JelenaGudeq Raki} i Sla|an Ra{i}). Nezaobila-zna tema bile su i p~eliwe bolesti, pri ~e-mu je dr Bosiqka \uri~i} izloìla pro-blematiku vezanu za infekcije p~ela iza-zvane bakterijama, virusima i gqivicama,kao i potrebu sprovo|ewa adekvatne kon-trole zdravqa p~ela, ali i uvo|ewa novihmetoda laboratorijske dijagnostike zasno-vane na molekularnim i drugim metodama.Analiza medonosnog potencijala Lisi~ine(Echium vulgare) bila je predmet istraìva-wa M. Ma~ukanovi} Joci} i sar. Rezultatiovog ispitivawa pokazuju da lisi~ina lu~inektar tokom celog dana, pri ~emu je ukupnadnevna koli~ina izlu~enog nektara po cve-tu iznosila 0,289 ml, a dnevna stopa nektar-ske sekrecije 0,024 ml/h. Sigurno da bi sli~-na ispitivawa trebalo sprovesti i na dru-gim biqkama interesantnim za medonosnup~elu, kako bi one na{le adekvatnu prime-nu u p~elarstvu. Veoma detaqne rezultate onektarnosti suncokreta predstavio je drVladimir Mikli~, pri ~emu smo ~uli da jeuticaj genotipa bio izraèniji od uticaja|ubrewa. Prema istraìvawima Mikli~a isaradnika najboqu nektarnost pokazali suhibridi Ba~a, NS-H-43, Pobednik, Olivkoi Rimi, a najmawe su medili NS-H-2038 iNS-H-1305. Slu{aoci su tako|e mogli ~utii podatke vezane za korisnost medonosnep~ele u opra{ivawu ratarskih kultura, pri~emu je mr Goran Jevti} rekao da su sa aspek-ta p~elarstva posebno va`ne facelija,esparzeta i perko. Ove vrste se pode{ava-wem termina setve i ko{ewa mogu iskori-stiti za popunu bespa{nog perioda. Pro-blem kooperantskih odnosa u p~elarstvubio je predmet izlagawa gospodina S. Vido-jevi}a koji je istakao da finansijski sektorobezbe|uje vrlo malo kreditnih sredstava ida ih plasira uglavnom kroz kratkoro~nekredite, {to je nepovoqno po proizvo|a~e.Me|utim, od 2004. godine Ministarstvo po-qoprivrede, vodoprivrede i {umarstva za-po~elo je program obezbe|ewa kratkoro~-nih i sredwero~nih kredita namewenih po-

qoprivrednicima i pravnim licima, sa ci-qem da se ubrza proces povezivawa bankar-skog sistema i unapredi proizvodwa krozobezbe|ewe jeftinih kredita (N. Terzi}).Ministarstvo je raspisalo Uredbu o raspo-deli i kori{}ewu podsticajnih sredstavaza unapre|ewe sela u 2006. godini i ovasredstva su namewena unapre|ewu proizvod-we i plasmana, obnove i ja~awa seoske in-frastrukture, razvoja i promocije rural-nih oblasti, za{titi ìvotne sredine i se-oskih predela i razvoju i promociji organ-ske proizvodwe.

Pored predavawa, p~elari su mogli daposete i prodajnu izlo`bu sitnog reproma-terijala i opreme i kupe i izvr{e neophod-nu kupovinu pred nastupaju}u sezonu.


VVAARROOAA SESE[[IIRRII AAFFRRIIKKOMOM

Prema ranijim podacima, u Africiju`no od Sahare nije registrovan slu~ajpojave varoe sve do 1997. godine. Smatra-lo se da }e agresivne afri~ke p~ele uspe-ti da se odupru napadu varoe. Me|utim,prema najnovijim vestima iz Ju`noa-fri~ke republike, varoa se i tamo sve vi-{e {iri i prema nekim procenama bi seza najvi{e pet godina mogla ra{iriti poceloj teritoriji dràve. Postepeno bizahvatila i celu Afriku ju`no od Saha-re. Pored gajenih p~ela, varoa napada iuni{tava i p~ele u divqini. Posebno jezabriwavaju}e {to varoa prenosi i mnogep~eliwe bolesti.

Tako i afri~ki kontinent postajepodru~je na kome se upotrebqavaju insek-ticidi za suzbijawe varoe, {to }e nemi-novno dovesti do zaga|ewa voska, pa }eAfrika biti izbrisana sa spiska terito-rija iz kojih se moè uvesti ~ist, nezaga-|eni vosak. Laslo Luka~, Be~ej

Za zvawe p~elara potrebna je samoiskrena qubav, kako prema p~eli tako i qu-dima. Qubav prema prirodi. Ostalo dolazisamo od sebe. Novcem se ipak ne kupuje sve.

ûjemo to od p~elara Steve Gali}a, kojitro{i petu deceniju p~e-larskog staà i devetu de-ceniju ìvota, krepkog ivedrog ~oveka, zaqubqeni-ka u p~elarstvo.

Jun je mesec i evo nas nap~eliwaku u Dowoj Saban-ti pored Kragujevca gdeSteva uz suprugu druguje sap~elama. Sada stacionarno,a nekada po celoj Jugosla-viji znanim i neznanim me-stima i krajevima. Kao da jebio predodre|en da celogìvota bude u pokretu.

Stiè na p~eliwaku go-tovo sve, ali sada sa mnogomawim brojem od nekada-{wih stodvadeset dru{ta-va. A p~elarska godina kako koja, bilo ih jesa medom i bez wega, dobrih i lo{ih, nekadsu p~ele uspevale da isprave gre{ke p~ela-ra, nekada ne. I kao uzgred re~e nam da je onve~iti u~enik i student.

A eto zapo~eo je davno pre ~etiri dece-nije sa dve ko{nice dobijene od oca, jer seranije zbog slu`be u vojsci i ~estog seqaka-wa nije mogao aktivnije baviti p~elar-stvom. Ipak napomiwe da po~eci bavqewap~elarstvom u familiji datiraju od preda-ka sa po~etka XVIII veka. I sva ta pri~a ideu hodu dok ve} pokazuje i demonstrira prin-cip rada pojilice sa mehanizmom vodoko-tli}a. Jednostavno, jevtino, a nadasve prak-ti~no. Pojilica u posudi uvek ima istu ko-li~inu vode, jer se dopuwuje u onoj koli~inikoju p~ele uzmu i koliko ispari. Rusi su ob-javili tu inovaciju u wihovom „P~elovod-

stvu“, a na Ta{majdanu je za tu inovacijuSteva dobio zlatnu medaqu 2004. godine.

I pored dobre organizacije posete p~e-liwaku, vreme odmi~e. Ipak za najva`nijustvar rezervisan je ve}i deo, a to je prikaz

tehnike i na~ina proizvod-we mati~ne mle~i.

Radio je sa svim tipovi-ma ko{nica, ali se na krajuzadrào na LR ko{niciuvi|aju}i da mu je ona naj-prakti~nija i najlak{a zarad pogotovu sada u ovim go-dinama.

Sa p~eliwaka ulazimo uprostoriju u kojoj na zido-vima visi pedesetak ura-mqenih priznawa, sva zadoprinos u razvoju p~elar-stva. U pri~i na tu temuprivla~i pa`wu i dvanaestmedaqa sa Ta{majdana kaoi kolekcionarska medaqasa prvog Kongresa i izlo-

`be p~elarstva Kraqevine Srbije ~iji jepokroviteq bila Draga Ma{in.

Nismo imali priliku da vidimo biblio-teku od preko 150 kwiga o p~elarstvu, kao ikomplete ~asopisa „P~elar“ od 1921. do2004. godine koje ~uva u stanu u Kragujevcu.Ima dosta stranih ~asopisa, ali i prve kwi-ge o p~elarstvu iz 1810, 1847, 1859, 1862 itako daqe.

Iako je u sobi prili~no tesno, nema ne-godovawa, makar stvaramo optimalnu vla-`nost vazduha potrebnu za presa|ivawelarvi. Beli mantil, maska za usta i nos, be-le rukavice uz prate}u aparaturu na stolu ive} stiè ram sa odabranim leglom za pre-sa|ivawe kao i ram sa osnovama mati~waka.Igle za presa|ivawe su li~ni proizvod kaoi kalup za proizvodwu mati~nih osnova unizu od dvadeset komada. Za kalup je od Ku-


VEVELLIIKI PKI P ^̂EELALAR R I VEI VEÎÎTTI UI U^̂EENNIIKK

Pi{e: Mom~ilo M. Milojevi}, Ko{utwa~ki vis br. 6, 34000 Kragujevac

lin~evi}a svojevremeno dobio priznawe ipohvalu. Bez obzira na godine ruke su mirnei precizne. Sve je trajalo nekoliko minuta,a potom slede}a letvica. Za one koji su è-leli i sami da poku{aju ~uju se uzdasi olak-{awa da i nije tako stra{no, i odmah je ~e-trdesetak mati~waka bilo spremno za doda-vawe dru{tvu, a potom iz ve} startovanihmati~waka od pre tri dana po~iwe va|ewemle~i. Dok radi pri~a nam Steva da je u jed-noj sezoni maksimalno sakupio 3,5 kg mle~i,a sada najvi{e do 1,5 kilograma.

Postupak dodavawa larvi odvija se uzprisustvo matice i prijem je gotovo stopro-centan.

U slede}oj prostoriji oprema za p~elar-stvo na jednom mestu. Tomsonova pakericakojom je Steva nekada pakovao godi{we i po~etrdeset tona meda i to sve plasirao „Za-stavi“ studentskim domovima, bolnicama isl. Imao je i svoju privatnu radwu. Imalose, ali se dosta i radilo. A danas? Mnogotoga se promenilo.

Em {to je kupovna mo} gra|ana opala, emje kod nas jo{ uvek nedovoqno shva}ena va-`nost meda u ishrani pa time i mala potro-{wa meda po glavi stanovnika.

Ne àli Steva za tim vremenima dobreprodaje i plasmana meda. Ve}a je àl za tim{to niko od naslednika ne èli da nastavitradiciju i {to nema kome sve to da ostaviu nasle|e, a on je po~iwao od nule. Kaè dase ulaskom u p~elarstvo oduùje precima, ida zaduùje potomke.

I zaista kompletan inventar na jednommestu, ali sada dosta toga van upotrebe, jergodine ~ine svoje. Veliku presu za vosak go-dinama nije upotrebio, jer skoro sav vosakpretopi u sun~anim topionicima. Pokazujeram za spajawe dru{tava preko {e}erne po-ga~e. Svaku svoju inovaciju je nesebi~no ob-

javqivao u P~elaru. I danas po ne{to obja-vi, istraùje, ~ita. Kaè da je nekada dràostru~na predavawa na popularizaciji p~e-larstva po osnovnim i sredwim {kolama,i{ao „Selu u pohode“ davao savete p~elari-ma preko radio Kragujevca, bio predsednikkragujeva~kog Dru{tva, organizator X Kon-gresa SPOJ-a odrànog u Kragujevcu 1987.godine sa prisutnih preko 800 delegata. Go-dinama je na listi predava~a SPOS-a, a uzadwe vreme ~esto gost na svim kragujeva~-kim televizijama.

Nagla{ava da je uz qubav prema p~elinadgradio i oplemenio svoju du{u ~estimboravcima u prirodi, druè}i se sa qudima,odlaze}i na izlo`be, predavawa, seminare.Izleti su bili mnogo ~e{}i. Upoznao je idrugovao sa mnogim na{im velikim p~ela-rima i poslenicima p~elarstva. Pomiwesamo neke, Reli}a, Jakovqevi}a, Ne{i}a,Popeskovi}a, Venera, Kolarevi}a, Kulin-~evi}a, Filipovi}a... Uspomena je mnogo ion ih s ponosom ~uva. A raduje ga i to {to mui danas u posete dolaze p~elari sa svih stra-na. Bilo je Rusa, Slovenaca, pro{le godinesu dolazili Bugari, a evo najavili se pono-vo.

Posle razgledawa sedamo u hladovinubreza i ~etinara za nastavak razgovora i za-po~ete pri~e. Nudi ~ika Steva pi}a svako-jake vrste, kaè da je doma}a rakija „svet-ska, a wegova“ i kao da tek tada kre}e preda-vawe i se}awe na zanimqivosti i doga|ajeiz p~elarskog ìvota. Kaè nam Steva daranije dok je bio mla|i nije vodio evidenci-ju na p~eliwaku i da je sve imao u glavi, a dasada bez obzira na mawi broj dru{tava uz{alu ni pisawe ne pomaè.

Na pitawe koliko poznaje p~elu ~usmokroz odgovor i lepu pri~u, da kada je Bogstvarao Zemqu pa joj je dao p~elu i ènu, ve-}u blagodet nije mogao dati, ali da niko dosada nije uspeo do kraja prou~iti ni p~eluni ènu.

I mo`da kroz ovu pri~u saznasmo za{tonam na po~etku ove pri~e Steva re~e da jeve~iti student i u~enik.



Listaju}i stare ~asopi-se od 2004. godine nai|em na~lanak „Medved simpati~nizlotvor“ i shvatim pred ka-kvim su se problemom na-{li p~elari Prijepoqa.Prisetih se moje poseteSloveniji. Boravio sam kodJaneza Pislaka u Apa~amakod Ptuja.

Obilaze}i p~eliwakedoma}ina kojih je on 1980.imao 11 sa oko 1 500 ko{ni-ca, primetim na jednom odwih da je ceo p~eliwakokruèn plehom. Niste mo-gli pri}i p~eliwaku, a dane stanete na wega. Bila suto stara ise~ena burad i ra-zni plehani otpad. Samaslika je bila jako neobi~na.Na jednoj strani ure|enip~eliwak, a oko wega otpad.Upitao sam ga o ~emu se ra-di, a on se prvo nasme{io iodgovorio mi: „U Sremu ne-ma medveda, pa nemate niprobleme sa wima. Ovde imamedveda i ovako se od wihbranimo“. Medved je nau~ioda hoda po zemqi, travi, ka-menu, granama, ali kad nai-|e na pleh koji puca pod no-gama i daje neprirodan zvuk,baca se na le|a i beì gla-vom bez obzira, zaboravqa-ju}i na slatku gozbu. Tadami je pokazao i fotografi-ju medveda koji leì na le-|ima.

Ako neko u Srbiji ovoprimeni, voleo bih da se ja-vi i kaè kakvi su rezulta-ti.

OOTTEERRAAJMOJMOMMEEDDVEVEDDEE

Hrenka Jankoul. Pinkijeva br. 11 22230 Erdevik

PPLALAÛÛ LLII PP ^̂EELLEE– Deda, pla~u li p~ele –Pita unuka moja mala. – Ponekad samo, draga moja! Tu`ne su kad ostanu bez matice mameili kad ih napadnu kradqivice,a nemaju snage da se odbrane. Kad je p~elar lakompa ih ostavi bez hrane. Zapla~u i kad nisu zdrave, a p~elari na wih zaborave! Ina~e, wima je tuga stranaa ko{nica bu~na i raspevana.

Nikola Mitrovi} iz Vlasotinca svojim unucima

Crte`: Aleksandar Stani{i}

Ve} po~etkom februarakalifornijski vo}ari uka-zivali su da je usled blagezime otpo~elo rano bubre-we pupoqaka pa i otvarawebademovih cvetova.

Neki vo}waci su gotovopotpuno ocvali preduhi-triv{i vo}are da uradezimsko tretirawe. Ako senastavi lepo vreme, cveta-we }e se zavr{iti ve} umartu, me|utim ki{no vre-me moè potpuno da ih uni-{ti, kaù na plantaì„Plavi dijamant“. Tako su uovu godinu u{li sa jo{ jed-nim problemom, pored oko260 miliona tona neproda-tih zaliha badema od pro-{le godine.

U severnijim krajevimaove dràve otpo~eli su sarazme{tawem ko{nica ra-di opra{ivawa. Re~ je o oko 1 200 000 ko-{nica od kojih polovinu obezbe|uju p~ela-ri Kalifornije dok su ostali sele}i, ma-hom sa isto~ne obale kontinenta.Posledwih par godina p~eliwem fondu i

cenama naknade posve}enaje velika pa`wa pa vo}arismatraju da }e bez proble-ma obezbediti dovoqne ko-li~ine p~eliwih dru{ta-va. Ina~e, ovogodi{wa ce-na se kre}e od 100 do 150ameri~kih dolara po ko-{nici.

Pro{logodi{wa cenaiznajmqivawa ko{nica jeiznosila prose~no 125 ame-ri~kih dolara po dru{tvu,ali je veliki broj dru{ta-va propao usled varoe. Zatosu vo}ari Federacije kali-fornijskog farmerskog bi-roa animirali stru~wakeDepartmana entomologijeUniverziteta Kaliforni-ja da nastave sa intenziv-nom selekcijom {to otpor-nijih p~ela.

Mo`da }e uz stru~nu imaterijalnu pomo} sa zapada na{im vo}ari-ma i p~elarima sti}i i ovakav na~in razmi-{qawa. Za sada ostaju suprotstavqene stra-ne izme|u kojih stoji opaka primena pesti-cida tokom cvetawa vo}aka.


PP ^̂EELA – BLA – BLALAGGOO MMUUDDRRII HH VOVO]A]ARRAADejan Krecuq, Kovin

Bademov cvetmeka za p~ele

FFOORRMMIIRRAANNEE NNOOVEVE KKOMOMIISSIIJEJE SPSPOS-aOS-aNa prvoj sednici novog Izvr{nog odbora SPOS-a, imenovani su potpredsednik SPOS-a i novi ~lanovi komisija SPOS-a: Za potpredsednika SPOS-a izabran je \oko Ze~evi} iz Nove Varo{i. Komisija za dodelu dru{tvenih priznawa SPOS-a: Dramli} Damqan, Ni}etin Stojan,Vujinovi} MiroslavKomisija za predava~e i edukaciju: Kulin~evi} Jovan, \uri~i} Branislav, Spasi} Vla-stimirKomisija za me|unarodnu saradwu: Stojanovi} @ivoslav, Mladenovi} Mi}a, ]irovi}MilanKomisija za medonosno biqe: Kon~ar Mom~ilo, Umeqi} Veroqub, Vojinovi} Miroslav Komisija za bolesti p~ela: ]irkovi} Dragan, Avramovi} Dragan, Agardi Joèf Komisija za marketing: Ze~evi} \oko, @ivadinovi} Rodoqub, Huwadi VladimirU pro{lom broju P~elara propustili smo da objavimo da je na Skup{tini SPOS-a zapredsednika Skup{tine u narednom mandatnom periodu izabran Mili} Vuki} iz Uì-ca. Ovom prilikom mu se izviwavamo.

Qudi… Dobra Glava, brdo dvanaestak kilometa-

ra severozapadno od Leskovca, u svom pod-no`ju ima vi{e sela. Sva sela su starosede-la~ka, jedino je Du{anovo novonaseqeno, odSrba iz p~iwskog kraja. Stanovnici ovogsela su 1903. godine beè}i od Turaka do-{li do Leskovca, a onda{we vlasti su imodredile lokaciju na kojoj se selo danas na-lazi. Doma}instva koja su se bavila p~elar-stvom u starom kraju nastavila su sa gajewemp~ela i na novom prostoru. P~elarilo seuglavnom vr{karama. Od tih prvih p~elaradanas u selu ostala su dva potomka koji sebave p~elarstvom u DB ko{nicama. Marin-kovi} Ivan ima 80 dru{tava, a brat mu Dra-goje 50. U selu ima jo{ ~etiri p~elara: Mi-ti} Milivoje sa 16, Jankovi} Ivan sa 16,Stanisavqevi} Qubi{a sa 10 i Cvetkovi}Radoje sa 57 dru{tava.

Prepro{le godine smo imali akciju sad-we evodija koje smo sami proizveli, uni-{tili smo {est velikih legala str{qeno-va, zasejali hektar facelije, ali i doìve-li veliko razo~arewe.

…i nequdi Na{e razo~arewe je u slede}em. Posedi

doma}instava su jako mali, tako da nemamomesta gde da posejemo faceliju. Do{li smona ideju da to uradimo na napu{tenom ima-wu zemqoradni~ke zadruge, koja vi{e od{est godina ne obra|uje preko 60 hektara

zemqe. Izorali smo jednu parcelu koja jebila najblià na{im p~eliwacima, naru-~ili seme facelije i zasejali. Ali, kako touvek biva kod nas, na{ao se neko da to pri-javi i zadruga je samo tu parcelu dala svomradniku da preore i zaseje kukuruz. Ne bi semi qutili da je zadruga obradila i ostalozemqi{te, ali nije, pa mislimo da se radi okapricu po onoj narodnoj „da kom{iji crknekrava“. Ove zime ponovo imamo u planu sad-wu medonosnog biqa, a za faceliju od drugeparcele koja je promakla o~ima zlobnikana}i }emo neko re{ewe.


QQUUDDII II NNEEQQUUDDII

Radoje Cvetkovi}Du{anovo(016) 73-55-66

Mlada facelija nap~eliwaku

Mom~ila Kon~ara uAleksandrovu

PRIÂ IZ @IVOTA

Facelija u cvatu 29. oktobra 2005. na imawuMom~ila Kon~ara u Aleksandrovu


SPOV, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Nau~ni institut za ratarstvo i povrtar-stvo Zavod za uqane kulture Rimski [an~evi organizuju

XXIV SAVETOVAWE PÊLARAna Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 4. marta 2006.

Pokroviteq: Sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo Izvr{nog ve}a AP Vojvodine

09.30 Prijem kod dekana Poqoprivrednog fakulteta prof. dr Milana Krajinovi}a10.00 Sve~ano otvarawe savetovawa. Pozdravna re~:

– Danijel Petrovi}, sekretar za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvoIzvr{nog ve}a AP Vojvodine

– Prof. dr Milan Krajinovi}, dekan Poqoprivrednog fakulteta– Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar, predsednik SPOV-a

10.15 Zna~aj suncokreta kao medonosne biqke– Dr Vladimir Mikli~, dr Nenad Du{ani}, akademik prof. dr Dragan [kori}

10.50 Suncokretova pa{a u 2005. godini– Dipl. ing. Mom~ilo Kon~ar

11.10 Novi pogledi za vrednovawe meda– Doc. ing. Jozef [imuth dr sci, Slova~ka akademija nauka

11.50 Sagledavawe nozemoze– Dr sci. Vladimir Mla|an

12.10 Varooza p~ela– Dr sci. Nada Plav{a

12.30 Pauza13.15 Razvojni pravci p~elarstva na primeru p~elarstva Nema~ke

– Mr Goran Mirjani} 13.35 Diskusija07.00–17.00 Prodajna izlo`ba

Organizacioni odbor

SPOS, Dru{tvo p~elara „Mlava“ Petrovac na Mlavi, Podru`nica Kamenovoo r g a n i z u j u

XV po redu manifestaciju

„DANI MLAVSKO–HOMOQSKIH PÊLARA“u Kamenovu 1. i 2. aprila 2006. godine

Program manifestacije:

Subota, 1. 4. 2006. godine10.00 Sve~ano otvarawe11.00 Predavawe iz p~elarstva14.00 Obilazak p~eliwaka20.00 Kulturno umetni~ki program, sa bo-gatom lutrijom

Nedeqa, 2. 4. 2006. godine10.00 Rezawe kola~a i osve}ewe p~elarskesezone ispred spomenika p~eli11.00 Obilazak verskih i kulturnih spo-menika (manastira u okolini i dr.)14.00 Ru~ak i dodela priznawa

Za vreme smotre traja}e prodajna izlo`bapribora i opreme za p~elarstvo.Sve informacije na www.petrovacnamla-vi.org.yu. Pokroviteq manifestacije jeOp{tina Petrovac na Mlavi. POZIVAMO SVE PÊLARE KAO IZAINTERESOVANE GRA\ANE DANAS POSETE.Svaki izlaga~ je duàn da obezbedi prodaj-ni {tand i da rezervi{e mesto na tel:012/333-128, 332-115.

Dobrodo{li u Kamenovo Selo p~elara


Udruèwe p~elara „Vladimirci“ U nedequ, 11. decembra 2005. godine, po-

sle dugogodi{weg sna, probu|eno je i umive-no Udruèwe p~elara „Vladimirci“ u Vla-dimircima. Prema kazivawu najstarijih~lanova, pretpostavqa se da Udruèwe po-stoji vi{e od 35 godina, a u obliku kakvo jesada od 1994. godine.

Prema gruboj proceni na teritoriji Op-{tine postoji preko sto aktivnih p~elararaspore|enih u 29 sela, ali je za sada uUdruèwe u~lawena tek oko jedna ~etvrti-na p~elara, me|u kojima su i tri profesio-nalna p~elara. Broj dru{tava je razli~it,od dve pa do preko dve stotine ko{nica. Naovoj teritoriji rade i dve firme za proiz-vodwu ko{nica i delova ko{nica.

Izabrano je rukovodstvo: predsednikôli} Rajko, potpredsednik Steki} Dra-gan, sekretar Pavlovi} Milan i blagajnikGaji} Mitar, koji uz kolege Vesi} Jordana iGligori} Stanka ~ine Izvr{ni odbor.

Pored osnovnih ciqeva i zadataka kojeima svako udruèwe, poseban akcenat je sta-vqen na redovnije okupqawe ~lanova i wi-hovu edukaciju u svim oblastima prakti~nogp~elarstva putem predavawa, iskustava, li-terature, filmova, prezentovawa tema sainterneta i diskusionih grupa, zajedni~kunabavku opreme, lekova…

Skup{tini je kao gost prisustvovao Mi-lan ]osi}, koordinator IRD-a, humanitar-ne organizacije koja se bavi pruàwem po-mo}i zajednici, koji je izneo podatke ipredloge na koji na~in bi Udruèwe mogloda obezbedi odgovaraju}u pomo} i podr{ku.

Steki} Dragan, Vladimirci

Sveti Trifun – slava DP „JOVAN@IVANOVI]“ Novi Sad

Na Svetog Trifuna DP „Jovan @ivano-vi}“ u Novom Sadu proslavilo je, prvi putod osnivawa, svoju p~elarsku slavu. Kao za-{titnik vo}a i vinove loze, Sveti Trifunje i za{titnik p~ela, jer u svakom vinogra-du ima po koja vo}ka, a ako tu nisu p~ele, ne-

}e biti ni oplodwe i zdravih i krupnihplodova.

U prisustvu kuma prof. dr Stevana Ma-{irevi}a sa Nau~nog instituta za ratar-stvo i povrtarstvo, predsednika Skup{tinegrada Novog Sada Zorana Vu~evi}a, pred-sednika SPOS-a @ivoslava Stojanovi}a,predsednika dru{tva Du{ana Vorgi}a, kaoi novosadskih i p~elara iz Kragujevca,[apca, Beo~ina, Rume i êlareva, sve{ten-stvo Srpske pravoslavne crkve je osvetiloprostorije Dru{tva i preseklo slavski ko-la~ i koqivo. Protojerej Boro Vidovi} je ubesedi rekao da su se na ovoj slavi okupiliqudi koji su radi da u~ine {to vi{e dobrarade}i plemeniti posao. I Gospod IsusHristos kada je si{ao sa neba hranio se me-dom. Sveti prorok Jovan, tako|e se hraniomedom. Zato p~elari treba da su svesni da sebave plemenitim poslom – rade sa bi}imakoja od svih ostalih bi}a, osim ~oveka, nekrepaju nego umiru.

Kum Stevan Ma{irevi} je izrazio zado-voqstvo {to Institut za ratartsvo i povr-tarstvo pomaè jednu takvu esnafsku orga-nizaciju, ali je istakao da p~ele zasluùjumnogo boqi tretman od qudi koji bi treba-lo da znaju koliko uzvi{eni posao p~elarirade. Seme se ne}e umnoìti i ne}e se oplo-diti ako ne do|u p~ele i zato hvala p~ela-rima {to umnoàvaju tako korisne insektekoji bi trebalo da imaju boqi tretman – re-


kao je na kraju profesor Ma{irevi}.Raduje me {to su za prvog kuma odabrani

qudi iz nau~ne institucije – naglasio jepredsednik SPOS-a @ivoslav Stojanovi} idodao da nije p~ela i wihovog reda i rada nebi bilo ni suncokretovog meda, a od ukupnihgodi{wih prinosa koji se ostvare, na prvommestu je suncokretov med.

Najva`nije je, kako je rekao predsednikSkup{tine Novog Sada Zoran Vu~evi}, {tose uz prisustvo predstavnika na{e saborne,svete i apostolske crkve ostvaruje duhovnojedinstvo a to jedinstvo treba da se iskaèi u radu kakvo je p~elarstvo koje doprinosio~uvawu zdrave ìvotne sredine.

Na zajedni~kom druèwu uru~ena su pri-znawa Po~asni ~lan dru{tva, p~elarimakoji su pre tri decenije osnovali dru{tvo„Jovan @ivanovi}“. Od deset potpisnikaosniva~kog akta, preostala ~etvorica suSvetozar Bata Stefanovi}, dr Luka Kola-rovi}, I{tvan Bor{o{ i Radovan AgaMarkov. Zahvaquju}i se u ime nagra|enih,Radovan Aga Markov je naglasio da }e se po-nositi pa`wom i na~inom na koji sada{wegeneracije neguju odnos prema onima koji supo ne{to uradili i pre wih.

Podse}aju}i p~elare na vreme kada jeDru{tvo osnivano, Radovan Aga Markov jerekao da kao ba{tinici onda{weg Cen-tralnog p~elarskog dru{tva Vojvodine kojeje jo{ pre Drugog svetskog rata formiranou Novom Sadu, nisu imali dileme da novomdru{tvu daju ime profesora Jovana @iva-novi}a. Nametnulo se samo po sebi i bili supo~astvovani {to organizaciju mogu da na-

zovu imenom oca savremenog p~elarstva.@eleli su da iskaù spremnost i odgovor-nost prema jednoj takvoj tradiciji kao i è-qu da koliko budu mogli na tu veliku ku}udodaju neku ciglicu koja }e ~initi kontinu-irani razvoj p~elarstva. Dru{tvo je biloprete~a jedne savremene p~elarske organi-zacije u Vojvodini i Srbiji, a sada{we ge-neracije to nastavqaju.

Milanka Vorgi}

Izabrano novo rukovodstvo BUP-a Beogradsko udruèwe p~elara uspe{no

je odràlo redovnu godi{wuskup{tinu 19. februara2006. godine. Tom prilikom,izabrani su novi upravniorgani BUP-a. Za novogpredsednika udruèwa iza-bran je Milenkovi} Neboj-{a iz Beograda. Na skup-{tini je usvojen i nov pro-gram rada. Shodno tom programu, BUP pozi-va sva udruèwa u Srbiji na saradwu u ciquostvarivawa obostranih interesa i unapre-|ewa p~elarstva. Novo rukovodstvo moli dasve inicijative za saradwu budu u pisanojformi, kako bi se unapredila komunikacijai izbegla mogu}nost da iste ne budu razmo-trene. Sve kontakte sa BUP-om moèteostvariti na adresi: BUP, Molerova 13,11000 Beograd, ili putem telefona (011)3444-624 i (063) 22-70-69. Kolegijalni po-zdrav svim p~elarima od novog rukovodstvai predsednika!

BUP, Beograd

IN MEMORIAM

Hranislav Pani} preminuo je 12. maja 2005. godine u 89. godini ìvota. Najstarijije ~lan BUP-a. P~elarstvom se bavio iz qubavi prema p~eli i prirodi. Bio je po{to-van me|u p~elarima koji su se koristili wegovim dugogodi{wim iskustvom koje im jenesebi~no prenosio. Divili smo se wegovoj vitalnosti. Uvek je govorio da su p~elaridugove~ni qudi. Wegova porodica nastavqa p~elarsku tradiciju, pa }e wegove p~elenastaviti da lete. Se}a}emo ga se sa du`nim po{tovawem. Neka mu je ve~na slava i hva-la.

Spasoje Rajevi}, BUP

U 69. godini preminuo je na{ ~lan Velizar Veqa Ili}. P~elarstvom se bavio odrane mladosti. Bio je jedan od vode}ih p~elara. Prou~avao je p~elarsku literaturu isam se oprobao kao pisac. Napisao je dve, od p~elara veoma prihva}ene kwige. 1966. na-pisao je „Dovitqivost ~oveka i p~ele u pro{losti“, a 2000. kwigu „Odgonetnuta miste-rija p~ele i ~oveka Lepenskog vira“. Dobitnik je diplome „profesor Jovan @ivano-vi}“. Nesebi~no je pomagao mlade p~elare. Wegov rad i celokupan ìvot osta}e namdugo u se}awu. Neka mu je ve~na slava i hvala.

DP „Jovan @ivanovi}“, Sremska Mitrovica, Ratko [avija


Posle duè bolesti preminuo je dugogodi{wi ~lan Udruèwa p~elara „Nukleus“ izVaqeva, Novakovi} Jovan (1939–2005). Bio je uzoran p~elar sa ve}im brojem dru{tava,spreman da svakom pomogne. Neka mu je ve~na slava i hvala za dugogodi{we druèwe.

Udruèwe p~elara „Nukleus“, Vaqevo

Milan Stani{i} (18. 6. 1941–19. 8. 2005), p~elar iz Vaqeva, ~lan Udruèwa p~elaraNukleus iz Vaqeva. Bio je aktivan od samog osnivawa udruèwa. Osta}e upam}en kaovredan i plemenit p~elar. Neka po~iva u miru i neka mu je ve~na slava.

Udruèwe p~elara „Nukleus“, Vaqevo

Preminuo je Vojin Pejanovi} (1963-2005), p~elar dru{tva p~elara „Mlava“ podru-`nica Kamenovo. Rodom iz sela Betaw, op{tina [ekovi}i, BiH. Do{ao u mlavski krajkao metalski radnik „Go{e“, oènio se u Kamenovu. On i supruga Jasmina imaju dve }er-ke, Marinu i Maju. P~elarstvom se bavio pored tasta Qubivoja, i imali su preko 200 ko-{nica.

Bio je jedan od prvih organizatora Dana mlavsko-homoqskih p~elara. Osta}e nam use}awima kao jako dobar, odgovoran, brz, ta~an, vredan i po{ten ~ovek. Ako qudski ì-vot ima smisao i vrednosti on je imao sve to u svom kratkom ìvotu. Vojine, hvala ti zasve…

P~elari Kamenova

Quba Anti} preminuo je u 60. godini ìvota. Oti{ao je prerano, u doba kada je do-stigao vrhunac u p~elarstvu. Bolest ga je istrgla iz na{ih redova. Wegova porodica na-stavqa p~elarsku tradiciju, i tako se oduùje Qubi i wegovim p~elama koje je mnogo vo-leo. Mi, wegove kolege i prijateqi, uvek }emo ga se se}ati kao dobrog i humanog ~oveka.Neka mu je ve~na slava i hvala.

Spasoje Rajevi}, BUP

NOSA^ KO[NICAPatent 883-MMP-22/97. ZZlatna mmedaqa SSPOS-aa/97

Obavezan pribor svakog p~elara kod:- seobe ko{nica na pa{u- svih radova na p~eliwaku

Jednostavan, pouzdan i veoma upotrebqiv!Prodaja direktno ili pouze}em.

Projektant i proizvo|a~, dipl. in`. ma{. Stevan Cvetkovi}, 11550 Lazarevac. tel. 011/8120-628

Prodajem mati~wake, neoplo|ene matice,oplo|ene matice, rojeve na LR i DB

ramovima u svojoj ambalaì iliambalaì kupca, paketne rojeve.

Po dogovoru, vr{im i prevoz do kupca.

Brana Risti}, Jagodina(035) 228-336, (064) 260-1113


APICENTAR d.o.o.APICENTAR d.o.o.11000 Beograd, Vojvode Stepe 57

Tel. 011/397-45-40

Obave{tavamo p~elare i p~elarske organizacije da i u 2006. god. vr{imoisporuku SELEKCIONISANIH MATICA, sa po~etkom prijava i uplataod 15.02.2006. god. i isporukama od 20.05. - 1.09.2006. god. Isporuke su poredosledu uplata. Svaki kavez sa maticom nosi serijski broj, pe~at i poreklomatice.

Selekcija se vr{i na mednu produktivnost, otpornost na kre~no leglo i drugeosobine.

Re{ewe za selekciju p~ela i reprodukciju matica izdato od Ministarstvapoqoprivrede br. 361-13-84/2005-4 od 27.06.2005.

Za sve dodatne informacije obratite se Mirku na gorwu adresu ili na tele-fone:011/397-45-40 od 8-14 ~asova za APICENTAR011/495-425 od 15-18 ~asova prof. dr. Jovan Kulin~evi}

Svim p~elarima `elimo sre}nu i beri}etnu 2006. godinu.

2006

138 P^ELAR, februar 2006.

P ^ E L A R S K A F A R M A J E V T I ] Rojevi, matice i ko{nice na prodaju.

1) Paketni rojevi 2) Rojevi na 5 LR ramova3) Rojevi na 5 DB ramova 4) Mlade oplo|ene matice5) Ko{nice LR 6) Med, bagrem, livada, {uma

Isporuka rojeva u na{oj ambala`i. Milan Jevti}, 35267 Opari}(035) 722-564, (063) 895-86-08

DIMNI TOP"FLURETO"

Provereno - godinama uupotrebi. Vrlo efikasan ure|aj, radi nabazi amitraza (mitaka) sa parafinskim i jestivim uqem i vodenom parom (aerosol)

Sveta Dini}011/2474-058, 064/275-59-26

P^ELAR, februar 2006. 139


11319 Krwevo, Bul. oslobo|ewa 16tel: 026/821-080, 821-280, 821-380, dir. 821-480

E-mail: [email protected]

Proizvodi, otkupquje, pakuje i plasira med i ostale p~eliwe proizvode preko trgovine {irom Srbije

NAJJEFTINIJI U ZEMQI !Specijalizovana stolarska radionica Dragoquba Aleksi}a Kupinovo (Srem) * ul. @ike Mari~i}a 57 tel. 022/88-246

Ima na lageru originalne, standarne (po JUS-u) deloveza LR ko{nicu, kao i delove za najsavremenije metodep~elarewa za visoke prinose (dvojna dru{tva, dvomati~neko{nice, Milerove hranilice sa zbegom i dr.), {to sesvaki posetilac mo`e uveriti na p~eliwaku (u Kupinovu)Dragoquba Aleksi}a. Posetite nas, uverite se da smo naj-jevtiniji u zemqi. Najavite telefonom svoju posetu.


Najsavremenije skupqa~e polena i hvataqkerojeva {aqem pouze}em. Jev|ovi}.

034/340-785, 063/717-9876

Proizvodwa i prodaja: KO[NICA LR, DB iFARAR, DELOVA KO[NICA (podwa~a, nas-tavaka, zbegova, krovova), RAMOVA svih tipo-va, KAVEZA za matice i ANTIVAROZNIH -@IÂNIH PODWAÂ. Jevti} Boban,Kru{evac. 037/887-471, 064/35-84-037

„EKOMED“ Ni{. Proizvodwa ko{nica zap~ele, kvalitetno, jeftino.

018/580-897, 064/163-8237

Prodajem med, rojeve, dru{tva, ko{nice,ramove cele godine.

026/221-255, 063/8458-705

Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a,Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42

Papiri}i za dimqewe protiv varoe – li~noili pouze}em. Filipovi} – Uìce. 031/513-687, 563-882, 524-172 (u prodavnici), 063/639-424

Prodajem seme facelije sorta Julija. Cena 200dinara. Branimir [o{i}. 011/87-50-688

Prodajem oplo|ene matice, paketne rojeve imed na veliko. Pavlovi} Miroslav i Neboj{a.Brzan. 034/861-137, 063/8926-030

Prodajem kamion sa p~elama + 10 ko{nica A@sa p~elama. 063/71-99-230

Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva, pre i poslebagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav,Lovci. 035/225-420

Prodajem p~elarsku prikolicu sa 12 LRko{nica, 8 LR dru{tava i ~etiri DB ko{nicesa dru{tvima. 011/3472-775, 062/314-302

Prodajem TAM 5000 sa 60 A@ ko{nica i 30A@ ko{nica sa p~elama. 25 nukleusa bezp~ela. 015/346-258

Seme facelije „Julija“. Povoqno. Dragan.023/837-363, 063/7821-145

Seme heqde, medonosne biqke ma|arske sorte„Hajnalka“, za redovnu i postrnu setvu.

024/712-135

Prodajem 80 dru{tava DB, LR pre bagrema, 100rojeva od 1. juna, matice. Pavlovi}.

015/510-241, 063/7561-513

Prodajem 80 LR dru{tava. Milo{ Jeli}.064/374-50-75

Prodajem kamion „Zastavu“ 4 tone, pogodan zap~elarstvo. Luka~. 021/813-249

PRODAJEM PVC MATI^NE RE[ETKE,HRANILICE 2,5 LITRA, BE@ALICE,BOKSESE, KAVEZE.

014/222-700, 064/65-11-500


Prodajemo 30 LR dru{tava do 20. aprila.014/61-555 Bora; 014/61-444 Rade

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve na LRokvirima. 011/770-904, 064/159-4534

Prodajem 20 LR ko{nica pre bagrema, rojevena ramovima. 025/20-061, 063/755-84-00

Prodajem kamion êpel sa 60 A@ ko{nica.Cena 2 800. 063/629-286

Prodajem u aprilu 20 LR dru{tava i rojeveposle bagremove pa{e. Vra{tanovi}.

026/31-77-88

Prodajem DB dru{tva na 7 i 10 ramova.064/138-63-56, 016/55-649

Veoma povoqno prodajem 50 specijalnih inekori{}enih polunastavaka sa boksesima zaproizvodwu meda u sa}u za LR ko{nice.

063/524-506, 021/523-833

Prodajem p~eliwa dru{tva i rojeve, cena podogovoru. 015/32-00-23, 063/81-566-00

Na prodaju LR ramovi za ko{nice. Povoqno!064/122-6798, 013/837-422

Prodajem dru{tva LR, DB, rojeve i matice.Dragi~evi} Boò. 014/85-327, 063/1711-301

Prodajem 20 dru{tava u Fararovim ko{nica-ma. 064/836-26-34, 063/84-39-690, 011/87-54-045

Kupujem 50 dru{tava u LR ko{nicama.063/7297-144

Prodajem 8 p~eliwih dru{tava. Nastavqa~emontirane na autoprikolici. [ifel.

013/66-11-88

Prodajem 20 desetoramnih DB dru{tava uaprilu. 011/812-9661

Kupujem vosak, voskovarinu (dro`dinu). Mija,Poàrevac. 012/213-532

Prodajem lipove kaveze za matice, matice2006, paketne rojeve 1,2 kg. Cvetkovi} Goran,Lapovo. 034/852-045, 064/14-22-767

Prodajem 20 DB desetoramnih dru{tava do 20.aprila. Dragica. 014/61-585, 014/61-940

Prodajem matice, paketne rojeve i rojeve na LRi DB ramovima. Jon~i} Zoran, Lapovo.

034/851-483, 063/88-71-402

Prodajem LR-8 dru{tava i 14 LR-8 praznihko{nica. 026/317-788, posle 20h

Prodajem bagremov i suncokretov med. Sa{a,Vla{ki Do. 012/276-073, 063/835-35-42

Prodajem autobus FAP sa ugra|enih 76 LRko{nica p~ela. 063/7059-166 od 18h 024/816-055

Prodajem matice pe{terske sorte, paketnerojeve, rojeve na 5 r. Milovan.

037/712-532, 063/858-45-43

TAM 5000 produèn 52 A@, vaga, vrcaqka,oprema. 022/555-836

Prodajem LR ko{nice sa p~elama u aprilu.023/841-035, 063/88-40-405

PROIZVODWA I PRODAJA: RAMOVAsvih tipova od lipovog drveta; KO[NICA,nastavaka, zbegova i krovova; ANTI-VAROZNIH @IÂNIH PODWAÂ sa ibez skupqa~a polena; URAMQENIHMATI^NIH RE[ETKI; mladih sparenihMATICA; zrelih MATI^WAKA; ROJEVA.Posebna pogodnost za p~elare po~etnike - ROJU NOVOJ KO[NICI! Jeverica Qubi{a,Zve~ka, Obrenovac.

011/87654-27, 063/8167-726

Matice za 2006. godinu. [o{i} Dragan iBiqana. Mala Mo{tanica.

011/875-00-34, 064/158-851-4

Prodajem p~ele na LR ramovima u aprilu.023/841-363

Prodajem 20 dru{tava na LR ramovima bezko{nice. 021/843-857

PRODAJEM med i propolis. Andrejevi}Borivoje – Bora, Bato~ina. 034/841-507

Prodajem A@ ko{nice i nukleuse standard na7 ramova. 015/322-155

Prodajem oplo|ene matice 440 dinara, paketnerojeve 1 700 dinara, od 27. 5. 2006. pa svakenaredne subote. Batajnica – Karlov~i},Dobri}. 011/848-21-60, 064/15-13-276

Od marta do juna prodajem dru{tva na LR i DBramovima. Moè sa ko{nicama. 014/415-289

Po~etkom aprila i kasnije prodajem LRdru{tva. Boìdar Vasi}, Ub.

014/411-877, 062/631-860


Prodajem 15 dru{tava u DB ko{nicama naOplencu. 011/3239-435, 063/87-57-952

Nukleusi A@ standard 7 i 6 ramova pre bagre-ma. Babi}. 011/2775-420, 063/7005-806

Prodajemo DB12 ko{nice sa jakim dru{tvima.Selo Debra. 011/369-2086, 064/2168-701

Prodajem p~ele. LR ko{nice. Moè p~ele saramovima. Mlinarevi} Novak, Zemun.

011/316-1926

Prodajem LR ko{nice sa p~elama i rojeve naDB i LR okvirima sa mladim maticama.Mileta Markovi}, Jabu~je.

014/74-581, 064/19-17-333

Otkupqujem vosak, dro`dinu (voskovarinu) isa}e. Pe|a, Leskovac. 016/281-674, 064/613-31-78

Prodajem kamionsku prikolicu sa 115dru{tava u 64 ko{nice i 18 dru{tava u 9polo{ki. Mustec. 023/827-267

Prodajem 20 LR dru{tava u aprilu, moè irojevi. 026/612-395

Prodajem rojeve na 5 LR okvira, isporukapolovinom aprila. Sava. 023/772-253

Prodajem med, rojeve, dru{tva. Moè i kom-penzacija. Dobrivoje.

017/473-724, 064/4470-235

Prodajem 25 ko{nica sa p~elama DB. Vidiko-va~ki venac 43/2. Radmilovi} Vladimir.

011/5333-709

Prodajem 10 LR i 20 DB dru{tava sa ko{nica-ma. 034/362-580

Prikolica dvoosovinka 15 ko{nica DadanBlatovih, nosivost 1 500 kg. 034/360-315

Prodajem seme facelije sorte Julija iAngelika. 027/59-824, 064/13-22-566

Prodajem 10 LR dru{tava i med. Nova Pazova.022/333-123

Prodajem deset A@ ko{nica sa p~elama.022/431-453, 064/1803-566

Sadnice medonosnog drve}a. Isporuka tokomcele godine. Simi} Aleksandar, Ub.

014/410-308, 064/614-75-23

Prodajem: bagremov i suncokretov med, ram zaseobu 12 LR ko{nica, u aprilu dru{tva na LRramovima, a posle bagrema rojeve. VojaRadovanovi}. 011/462-425, 064/204-7277

Prodajem TAM 6500 sa 60 ugra|enih ko{nicasa ili bez p~ela. 019/428-211

Prodajem seme facelije sorta „Julija“.063/363-454

Prodajem seme facelije sorta „Julija“, p~elena LR ramovima. 065/2407-237

Prodajem 40 DB, 20 LR rojeva pre i poslebagremove pa{e, rojeve u trmci. Branislav,Lovci. 035/275-205, 035/225-420

Prodajem u aprilu 25 LR ko{nica sa p~elama.011/513-683, 064/395-22-53

Prodajem u aprilu 20 LR ko{nica sa p~elama.011/514-590, 011/8258-818

Su{ionik polena, hvata~e polena, hvataqkerojeva. Pozovite! 034/340-785, 063/717-9876

Prodajem TAM 5000, 48 A@ bez p~ela. Moèkompenzacija. 026/435-067

Prodajem mercedes 12-13, cerada, pogodan zap~elarstvo. Moè kompenzacija. 026/435-067

Prodajem 30 LR kompletnih ko{nica sap~elama. Slobodan Mileti}, Svilajnac.

035/322-906

Prodajem oplo|ene matice i paketne rojeve.Marinkovi} Sre}ko, Brzan. 063/8895-320

Prodajem autoprikolicu sa ugra|enih 16 A@ko{nica, 10 nukleusa i izra|ujem A@ko{nice. 015/392-307

Prodajem sadnice bagremca (Amorpha fructi-cosa) i lipe. Dragan. 010/319-105

Prodajem ko{nice LR 45 komada. Milinkovi}Dragan. 015/325-499

Prodajem matice, paketne rojeve i med. Miti}Perica, Bato~ina. 064/3246-560, 034/842-658

Prodajem dru{tva na LR ramovima, isporukapred bagremovu pa{u. ôli}, Cer.

015/413-041, 064/2159-206

Prodajem autobus sa 92 ko{nice i p~elom ikamion sa 54 ko{nice i p~elom. 015/284-463

Kupujem polovne LR nastavke i prodajem 200rojeva na 5 LR ramova u aprilu mesecu, za svakiroj dajem kilogram facelije. Jarkovac.

023/857-017

Prodajem p~eliwa dru{tva u Dadan Blatovimko{nicama. 011/2831-067

Prodajem pro{logodi{wa dru{tva na LR iA@ grom ramovima. @ivko!

022/610-094, 063/7502-442

Prodajem autobus sa p~elama ili bez, kao iopremu. 011/3563-567, 063/648-337

Rojevi na LR i DB ramovima i paketni.011/8124-929, 064/258-2322

Prodajem p~eliwa dru{tva na ramovimako{nica LR, DB. 014/79-113, 063/8810-581

Prodajem p~eliwa dru{tva na LR i DBramovima, sa ko{nicama i bez ko{nica.Dru{tva o~i{}ena od varoe 99%. Sveta Ili}.

063/12-74-404

Prodajem p~eliwa dru{tva u LR ko{nicama.024/714-475

Prodajem p~ele na ramu LR i DB. 014/411-267, 063/8810-581

Eko-dekristalizator meda, najjeftiniji inajkvalitetniji. 022/553-753, 063/563-189

MEPOLIS MED. OTKUPQUJEM PÊLIWE PROIZVODE.

063/316-844, 011/2390-893

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

638.1

PÊLAR : ~asopis za p~elarstvo / glavni i odgovorni urednik Rodoqub @ivadinovi}. - God. 1, br. 1. (januar1898) - . - Beograd : Savez p~elarskih organizacija Srbije, 1898 - (Lapovo : Kolor pres). - 24 cmMese~noISSN 0350-431X = P~elarCOBISS.SR-ID 15913218

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!

PÊLE DONOSEZDRAVQE!

UZVRATIMO IMISTOM MEROM!- SUPERSTRIPS - VAROZAN

APIVET, NOVI SADProizvodni pogon Qukovo

Telefon/faks: 022/551-144, 551-784, 063/506-332

^asopis za p~elarstvo ^lanstvo u spos-u...

Documents