A A A |Strip koji su svi potkradaliSvetlana Slapšak | 14/08/2013

Aster Blistok, kozmičkelutalice

Glavni junak francuskog stripa kojise pojavio 1974. u saradnjiKristijana Godara (tekst) i HuliaRibere (crtež) zvao se AkslMunšajn: Aster Blistok je prevodkoji se pojavio u jugoslovenskomprevodu stripa 1977, prvo u EksAlmanahu, a zatim u Stripoteci.Kozmičke lutalice (Les vagabondsdes limbes) je približniji prevoddrugog dela naslova: ime junaka jelep primer potpuno slobodnog iuspelog prevoda. U svakomeslučaju, to je bio jedan od vrlopopularnih stripova podžanra kojise obično naziva space opera,svemirska opera, i koji uključujeavanturu, ljubavni zaplet, ipolitičko-ideološku pozadinu.

Naučno-fantastični strip je američkipredratni veteran, koji se brzopovezao sa stripovima o super-junacima, i ostao u toj niši sve do

dvadesetak godina posle Drugog svetskog rata. Već od pedesetih godina je imao sledbenikeu japanskim stripovima. Evropski stripovi, pre svega francusko-belgijski, pojavili su se – akoizuzmemo dugo trajajućeg i intelektualno ne baš mnogo zahtevnog Tentena – u doba kadaje misao postala važna, a svet mnogo zapleteniji od podele dobri momci – zli momci.Komplikovani naučno-fantastični strip ranog razdoblja nove orijentacije bio je Brodlomnicivremena, autora Pola Žijona i Žan-Klod Foresta, iz 1964. Uključivao je vremenske skokove,raspad civilizacije, apokaliptičke promene, junakinja je nosila kostime vrlo slične trenutnojmodi. Nije mi bio posebno privlačan, jer je glavni junak suviše ličio na Čarltona Hestona.Skoro deset godina posle Astera Blistoka, pojavio se verovatno najuticajniji strip u ovomežanru, The incal autora Alehandra Jodorovskog, sa Mebiusom (pseudonim za Žana Žirua),1981; crtanje je docnije preuzeo Zoran Janjetov. Jodorovski je za svoj strip izmislio iposeban jezik. Posle pojave filma Peti element režisera Lika Besona (1997), Jodorovsky iMebius su tužili režisera za plagijat, i izgubili proces.

Aster Blistok je tako ostao manje primećena, temeljna stripovska vrednost, koja je uticala namnogo širi krug popularne kulture. Strip je izlazio sve do 2003, dakle skoro tri decenije, i nijese bitno menjao. Svaka epizoda počinje nekom vrstom enciklopedijske jedinice – opisaodređene kulture, sa pojedinim ilustracijama. Specifičnost ove naučno-fantastične proze sutermini odnosno neologizmi kojima se opredeljuju vrste, pojave, mašine: skoro svi termini susastavljeni od grčkih i latinskih elemenata, dakle po modelu naučne terminologije svih naukai sve do danas. Epizode su povezane u priču, a čitalac je opomenut na razvoj radnjenapomenama o događajima u prethodnim epizodama. Glavni junak je nekada bio najvišipregovarač moćnog interplanetarnog saveza – Gilde, ali je izgubio položaj, i luta kaoizgnanik, tražeći, između misija koje dobija, ženu koja je izgubljena u drugome svetu: taj svetbi trebalo da je svet snova, ali ponajviše liči na savremenu depresivnu zemaljsku realnost.

Pescanik.netAutoriPrevodi

AUDIO – Tako je govorio Papović

Radio PeščanikTako je govorio Papović Download

1,709

6:59

Papović novi ministar prosvete?

Slušajte u posebnom prozoru

CORAX

Naslovi

RSENovi sukobi, žrtve i pozivi na proteste

BBC – In picturesDan besa u Egiptu

Zlatko PakovićMetamorfoze duha palanke

KlixOtvoren 19. Sarajevo Film Festival

Potrebni volonteriKikinda Short

Novi brojNovosti

Soliman GamilA Map of Egypt Before the Sands

Astronomska slika danaThe Lagoon Nebula

Tefter

Festival nove srpske umetnostiSerbinale | 15/08/2013

U Berlinu se održava festival savremeneumetnosti koju stvara gotovo nevidljiva generacijaumetnika.

RSS/Podcast

English SummaryAudio podcastiTunes

RSSSoundcloudVimeoFacebookTwitter

Home Emisija Autori Prevodi Prenosimo Tefter Teme Corax Video Knjige English Summary Index

Page 1 of 2Strip koji su svi potkradali | Peščanik

8/17/2013http://pescanik.net/2013/08/strip-koji-su-svi-potkradali/

Plovi na brodu koji je za njega sagradio njegov izgubljeni otac (još jedan cilj stalnogtraganja), i koji može sve, jer se prilagođava svom kapetanu. Na brodu je posada androida,koje je otac stvorio za sina još u njegovoj mladosti: na čelu im je genijalni naučnik-android.Posada je sposobna za sve i obnovljiva, ali ne mogu biti agresivni, što Blistoka stavlja umnoge dodatne opasnosti. Uz Blistoka je Maski (Muskie), docnije Maski (Musky), detemoćnog eternautskog princa, koje već stotinama godina živi u uzrastu od trinaest godina, iodlučuje se za konačni pol i smrtnost tek kada nađe osobu sa kojom želi da stari – s tim štonjen otac raspolaže većim brojem kopija, zaustavljenih u različitim uzrastima. Prva Maski seodlučila da postane žensko i da stari sa Blistokom, ali su je ugrabili posle prvih ljubavnih noćii odveli je u onaj drugi strašni svet, gde će dobiti dete koje će promeniti sudbinu sveta…Posle nje je eternautski princ dao Blistoku drugu u redu, koju očekuje ista odluka. Traženjeosobe, odnosno sećanja, a ne nekog predmeta ili cilja, daje stripu ogromne mogućnostitematske raznolikosti. Većina svetova koje Blistok posećuje su apokaliptični, ili zasnovani nalažnoj utopiji, prevarama, skrivenom užasu, patnjama većine: ukratko, različite varijanteterminalnog kapitalizma koji već uveliko živimo. Junak je hladan, pesimističan i zatvoren usebe, i njegove se emocije oslobađaju tek kada je u stanju indukovanog sna, kada tražisvoju voljenu. Odeven je kao stripovski heroj, uvek isto, u kombinaciji renesansni princ –Superman. Maski, koja postepeno postaje isto što i žena iz snova, Šimer, nosi odeću kojaizobličava i uništava svaki nagoveštaj ženskoga tela: ona naprosto mora biti gola da bi sevidelo da je žena. Erotika je važan deo stripa, uz dva druga ključna tematska elementa:melanholija i ironija. Kombinacija je možda jedini mogućni lek u suočavanju sa oblicimasveta sa kojim se dvoje junaka sreću: kompulzivna laž i maskiranje (svet u kojem ljudi gaježive maske koje im srastu sa licem), kocka, prevara, glad, izopštenost, bolesti, reklame kaoglavni oblik svake laži, svi oblici nasilja, ropstva i pokoravanja, eksploatacija slabih. U jednojod epizoda, oveća gusenica sa hipnotičkim moćima utiče na svet holivudskih studija: glumcise počinju ponašati kao likovi, i sledi krvavo nasilje u svim filmski zastupljenim istorijskimoblicima. Crtež Ribere jasno pravi razliku: Blistok, njegovi androidi i muški likovi su crtani utvrdim kontrastnim crno-belim oblicima, ženska tela su najčešće bez kontrasta, crtanatankim linijama, izrazito dvo-dimenzionalna. Što se neobičnih bića tiče, tu su stvaripomešane. A upravo ova bića, koja naseljavaju strip u sasvim neverovatnom broju iraznovrsnosti, su ono što je uticalo na druge stvaraoce. Ako prelistate neki od stripova oAsteru Blistoku i zatim pogledate Zvezdane ratove (prvi film je išao 1977), postaće vamjasno otkuda možda sva ona neobićna bića koja govore neobičnim jezicima: u stripuizmenjuju neobične znake, u filmu zvuke. Naravno da nije reč samo o ovome stripu, već i oglobalnom uticaju stripa na film. No ponovo, kada prelistamo Blistoka i zatim ponovopogledamo Mad Maxa i Blade Runner, ne možemo se oteti utisku koliko sličnosti ima izmeđustarijeg stripa i docnijih filmskih hitova.

Ono što izvesno nije moglo biti “ukradeno”, i zbog čega itekako ima smisla vratiti se AsteruBlistoku, jeste izuzetno retoričko i stilsko bogatstvo jezika ovoga stripa. Za razliku odstriktnije kalamburske tradicije stripa o Asteriksu, koja je uvek zasnovana na prepoznavanjukulturnih stereotipa, retorika stripa o Blistoku je zapleteno samo-referentna, inovativna, iistovremeno se poigrava sa starim jezičkim oblicima, sve tamo do filozofa osamnaestogveka. Poređenja radi, Jodino (prvi put u filmu Carstvo uzvraća udarac, 1980) prevrtanje redareči u engleskoj rečenici je prava dečija igra u poređenju sa retoričkim postupcima stripa oBlistoku. Sem vizualnog, glavni kontrast između glavnog junaka i Maski je u tome što ongovori malo, racionalno i egzistencijalistički žalosno, dok ona psuje kao kočijaš i daje jasnestrukturalističke analize.

Već zbog užasa doba koje je strip u velikoj meri pravilno predvideo, vredi se vratiti ovomlepom primeru stripovskog kvaliteta.

Peščanik.net, 14.08.2013.

Tweet 9 Like 198

Newsletter

Nedeljni izbor tekstova

Email Prijavi se

English Summary Email

Subscribe

© 2013 HOME | O NAMA / ABOUT US | INDEX | KONTAKT

Page 2 of 2Strip koji su svi potkradali | Peščanik

8/17/2013http://pescanik.net/2013/08/strip-koji-su-svi-potkradali/