astronomijanaseminarima za nastavnike u srbiji

Publ. Astron. Obs. Belgrade No. 56 (1997), 229 – 247 Invited paper

ASTRONOMIJA NA SEMINARIMAZA NASTAVNIKE U SRBIJI

JELENA MILOGRADOV-TURINKatedra za astronomiju, Matematiqki fakultet, Univerzitet u Beogradu,

Studentski trg 16, 11000 Beograd, JugoslavijaE–mail [email protected]

Iako va�na za nastavu astronomije, aktivnost na seminarima za nas-tavnike nije pra�ena u zadovoǉavaju�oj meri.

Kako je astronomija kao poseban predmet ukinuta od 1949. godine, i kakoje zastupǉenost astronomskih tema u xkolama bila mala, a kadar malo-brojan, za oqekivaǌe je da astronomija nije bila znaqajnije zastupǉena naseminarima za nastavnike sredǌih xkola kada su ih poqele organizovatidruge struke. Po se�aǌu savremenika, seminara iz astronomije nije bilopedesetih i poqetkom xezdesetih godina.

Uspeh letova astronauta pove�ava interes za astronomiju xto dovodi dopotrebe za xireǌem astronomskih znaǌa. Krupan korak je naqiǌen sredi-nom xezdesetih godina kada je Astronomsko druxtvo ,,Ru�er Boxkovi�“dobilo znatno ve�u bazu za rad – Narodnu opservatoriju i kada je me�uastronomima sazrela svest da moraju da se bore za ponovno uvo�eǌe as-tronomije u xkole.

1. SAMOSTALNI ASTRONOMSKI SEMINARI

Iz qasopisa ,,Vasiona“, br. 2 za 1965. godinu, se vidi da je Astronom-sko druxtvo ,,Ru�er Boxkovi�“ organizovalo od 28. juna do 3. jula 1965.godine seminar iz astronomije za profesore gimnazija – iz Beogradai unutraxǌosti (10 uqesnika). Tom prilikom im je podeǉen po jedan,,odliqan instrument“, koji su oni poneli sa sobom, ,,kako bi u mestimasvoga delovaǌa obrazovali podru�nice“ Astronomskog druxtva ,,Ru�erBoxkovi�“, u nadi da �e do�i do ,,znatnog proxireǌa delokruga radaDruxtva“. Taj seminar je podrobno opisan u Dnevniku rada Narodne opser-vatorije, sa nabrajaǌem tema i predavaqa. Posle tog prvog seminara se ugimnazijama u Sremskoj Mitrovici, Kraǉevu, Nixu i Kragujevcu krenulosa nastavom astronomije.

229

J. MILOGRADOV-TURIN

Aktivnost u borbi za astronomiju se posle toga pojaqava. Na Astronom-skoj opservatoriji u Beogradu je 23. maja 1966. godine odr�an sastanakprosvetnih rukovodilaca i predstavnika Astronomskog druxtva. Sazvanje na inicijativu Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“ i Druxtvamatematiqara, fiziqara i astronoma SR Srbije (DMFAS). Posle du�ediskusije doneti su zakǉuqci o ,,apsolutnoj potrebi“ uvo�eǌa astronomijeu xkole, i to:1. Obavezno je uvo�eǌe astronomije u oba smera.2. Potreban je stalni kontakt prosvetnih ustanova sa Astronomskom opser-

vatorijom, Katedrom za astronomiju i Astronomskim druxtvom ,,Ru�erBoxkovi�“.

3. Po�eǉna je texǌa saradǌa astronomije sa srodnim naukama (matem-atikom, fizikom i geografijom).

4. Potrebno je postupno uvesti astronomiju u xkole, i to poqev od xkolske1966/67. godine tamo gde postoje svi uslovi za ǌeno uvo�eǌe.U vezi sa ovim odluqeno je da se Druxtvu poveri organizacija drugog

seminara za nastavnike i profesore sredǌih xkola koji �e predavati ovajpredmet.

Kako se vidi iz Dnevnika rada Narodne opservatorije, Druxtvo je orga-nizovalo od 4. do 9. septembra 1967. godine seminar (kurs) iz astronomije,sa po sedam qasova na dan. Bilo je prisutno sedam sluxalaca. Program jebio sliqan onom iz 1965, a i ve�ina predavaqa je bila ista.

S obzirom da je Prosvetni savet SR Srbije na sednici od 20. maja 1969.godine odluqio da se astronomija ponovo uvede kao poseban predmet, odseptembra 1969. godine, sa jednim qasom nedeǉno, odr�ano je dva seminaraiz astronomije – od 16. do 20. juna (43 sluxaoca) i od 15. do 20. septem-bra (25 sluxalaca), za profesore fizike, matematike i geografije. Or-ganizovalo ih je Astronomsko druxtvo ,,Ru�er Boxkovi�“ u zajednici saKatedrom za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakulteta u Beogradui Zavodom za osnovno obrazovaǌe i obrazovaǌe nastavnika SR Srbije.Predavaqi su bili sa Katedre, Astronomske opservatorije u Beogradu iAstronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“. Sem predavaǌa ura�en je nizpraktiqnih ve�bi i demonstracija, najve�im delom na Astronomskoj opser-vatoriji, Narodnoj opservatoriji, Planetarijumu i Katedri. Za one kojisu �eleli organizovana je i poseta Prirodǌaqkom muzeju sa razgledaǌemmeteorita. U Dnevniku rada Narodne opservatorije detaǉa u vezi sa semi-narima 1969. godine ima veoma malo.

Zbog nekompletnosti podataka nije mogao biti ura�en tabelarni pregledpredavaǌa, predavaqa i tema na seminarima koje je od 1965. do 1969. godineorganizovalo Astronomsko druxtvo ,,Ru�er Boxkovi�“. Mo�e se samo re�ida je bilo bar 20 predavaqa (tada sa navedenim zvaǌima):

in�. Duxan Xaleti�1 (bar 8 puta dr�ao predavaǌa),

1 potpukovnik u Vojno-geografskom institutu i nauqni saradnik Astronomskeopservatorije, u Beogradu

230

ASTRONOMIJA NA SEMINARIMA ZA NASTAVNIKE U SRBIJI

Pero �urkovi�2 (bar 7 puta dr�ao predavaǌa),Sofija Saakov3 (bar 7 puta dr�ala predavaǌa),Aleksandar Kubiqela4 (bar 5 puta dr�ao predavaǌa),Milan Mijatov5 (bar 4 puta dr�ao predavaǌa),prof. dr Radovan Dani�6 (bar 3 puta dr�ao predavaǌa),Georgije Popovi�7 (bar 3 puta dr�ao predavaǌa),Jelisaveta Arsenijevi�8 (bar 2 puta dr�ala predavaǌa),in�. Kosta Sivqev9 (bar 2 puta dr�ao predavaǌa),prof. dr Branislav Xevarli�10 (bar 2 puta dr�ao predavaǌa),dr Vasilije Oskaǌan11 (bar dva puta dr�ao predavaǌa) iRadomir Gruji�12 (bar dva puta dr�ao predavaǌa).Bar po jednom su uzeli uqex�a: Milorad �oki�13, Dragutin �urovi�14,

Danilo Zulevi�15, Milenko Nikoli�16, Jelena Milogradov-Turin17 ko-ja je organizovala posetu Prirodǌaqkom muzeju, Milorad Proti�18 i dr�or�e Teleki19. Pouzdano se zna iz bibliografije Nenada Jankovi�a20 daje dr�ao u junu 1969. godine na kursu za nastavnike u Narodnoj opserva-toriji predavaǌe ,,Razne hipoteze o nastanku Sunqevog sistema“.

Program je bio smixǉen tako da pru�i uvid u osnovna astronom-ska znaǌa, ukǉuquju�i i rukovaǌe teleskopom. Teme su bile bar na dvaprva kursa slede�e: elementi nebeske sfere, koordinatni sistemi, os-

2 vixi nauqni saradnik Astronomske opservatorije i upravnik Narodne opserva-torije, u Beogradu3 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu4 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu5 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu6 predsednik Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“7 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu8 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu9 savetnik Vojno-tehniqkog instituta - �arkovo

10 redovni profesor i xef Katedre za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakul-teta u Beogradu11 docent na Katedri za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakulteta u Beogradui direktor Astronomske opservatorije u Beogradu12 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu13 saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu14 asistent na Katedri za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakulteta u Beo-gradu15 asistent Astronomske opservatorije u Beogradu16 Predsednik odbora pokreta ,,Nauku mladima“ i naqelnik za prosvetu i kulturu,SR Srbije17 asistent na Katedri za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakulteta u Beo-gradu18 vixi nauqni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu19 nauqni saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu20 odgovorni urednik ,,Vasione“

231

J. MILOGRADOV-TURIN

novna sazve��a i objekti u ǌima, prividno dnevno i godixǌe kretaǌeSunca, koordinate, vreme i ǌegovo mereǌe, refrakcija, instrumenti, as-trofotografija, Mesec i ǌegova kretaǌa, Sunce, Sunqev sistem, zvezde izvezdani sistemi, promenǉive zvezde, postanak i evolucija zvezda i zvez-danih sistema, osnovi astronautike i raketne tehnike, metodika nastaveastronomije i akcija ,,Nauku mladima“.

Posle ovog pionirskog perioda odr�ano je jox tri astronomska semi-nara: 1985.

(u organizaciji Druxtva astronoma Srbije (DAS)

), 1986. (u

organizaciji DASa i Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“) i 1993.(u organizaciji Ministarstva prosvete u saradǌi sa Institutom za as-tronomiju i Fiziqkim fakultetom). Ti seminari su obra�eni u narednimpoglavǉima, jer su dr�ani uz seminare za nastavnike fizike ili u orga-nizaciji prosvetnih ustanova.

2. ASTRONOMIJA NA REPUBLIQKIM SEMINARIMAZA NASTAVNIKE FIZIKE

Najve�i broj astronomskih tema obra�en je na seminarima koje je orga-nizovalo DMFAS za nastavnike za vreme zimskog raspusta. Astronomi suprixli seminarima DMFASa uglavnom zato jer je time bila obezbe�enaxira sluxanost astronomskih tema.

Jox su �ivi svedoci koji se se�aju da su seminari za nastavnike fizikei matematike odr�avani i xezdesetih godina ovog veka, ali kako se pre-davaǌa nisu u poqetku xtampala, a arhiva vezana za seminare nije quvana,qak i o tom nedavnom periodu ne znamo pouzdano da li je na ǌima biloastronomije.

Tek je 1976. godine, DMFAS izdalo prvu publikaciju vezanu za seminareza nastavnike Republiqki seminar 1976. godine. Astronoma, kao autora, u ǌojnema.

Astronomi se kao predavaqi pojavǉuju na seminaru 29. januara 1977.godine. Tada je dr Branislav Xevarli�21 na seminaru za nastavu matem-atike u osnovnoj i sredǌoj xkoli odr�ao predavaǌe ,,Matematika i as-tronomija“. Odxtampan je samo sa�etak iz koga se vidi da je predavaqna najva�nijim primerima u istoriji razvoja matematike i astronomije,od najstarijih vremena do danas, ilustrovao veliki uticaj matematike narazvoj astronomskih nauka, kao i reciproqni uticaj. U istom danu aliu delu koji se odnosi na nastavu fizike, Aleksandar Tomi�22 je odr�aopredavaǌe ,,Fizika i astronomija“. U ǌemu je, najve�im delom, govorio oastrofizici, kao oblasti astronomije najtexǌe povezanoj sa fizikom. Onaje svoj procvat do�ivela tek kada je fizika dostigla odre�eni nivo. Govo-rio je o vezi Opxte teorije relativnosti i posmatraqki utvr�enog xireǌa

21 tada upravnik Instituta za astronomiju Prirodno-matematiqkog fakulteta uBeogradu22 diplomirani astronom i diplomirani fiziqar, predavaq Narodne opservatorijei Planetarijuma u Beogradu

232


vasione, o vangalaktiqkim izvorima ogromnih energija i o napretku ost-varenom u kosmologiji.

Pod navedenim tipom naziva publikacije objavǉuju se programi i radovina republiqkim seminarima za nastavnike fizike, do 1982. godine. Formatje B5. Pri tome se od 1978. godine, kada se struqni seminari matematiqarai fiziqara razdvajaju i izdavaǌem posebnih svezaka, uz publikaciju vezanuza seminar iz fizike dodaje naziv nastava fizike. Astronomi ostaju uzfiziqare.

Svi republiqki seminari do 1996. godine su dr�ani u Beogradu.U 1978. i 1979. godini astronomija nije bila zastupǉena, dok 1980. pub-

likacija nije izaxla. Kako je objaxǌeno kasnije, moglo se rekonstruisatida su dva astronoma 1980. godine dr�ala predavaǌa.

Iz programa za 1981. godinu vidi se da je 4. februara te godinemr Jelena Milogradov-Turin23 dr�ala profesorima fizike predavaǌepod nazivom ,,Savremena radio-astronomija“, pred obele�avaǌe pola vekaǌenog postojaǌa. Kao struqǌak za tu oblast, dala je pregled razvoja istaǌa te grane astronomije.

Godina 1981. je posledǌa godina postojaǌa DMFAS; tada su se formi-rala odvojena struqna druxtva matematiqara, fiziqara i astronoma Sr-bije.

Zbog toga 1982. godine naziv publikacije sa seminara je dobio nov ob-lik Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike u osnovnojxkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa. Ta sveska je dobila br. 6, radikontinuiteta sa prethodnim publikacijama.

U ǌoj se mo�e na�i da je od astronoma predavaǌe dr�ao 29. januaradr Mike Kuzmanoski24 pod nazivom ,,Male planete“. Kao struqǌak qiji sedoktorat odnosio na male planete, on je dao pregled staǌa u ovoj oblasti,koja poqiǌe da do�ivǉava nov uspon.

Ninoslav Qabri�25 je na seminaru 30. januara 1982. godine odr�ao pre-davaǌe o planetarijumu kao savremenom nastavnom sredstvu, upoznao nas-tavnike sa mogu�nostima beogradskog planetarijuma i tokom posete Plan-etarijumu prikazao predavaǌe nameǌeno uqenicima sredǌih xkola.

Kako se vidi sa zadǌe stranice korica Pregleda 1982. godine, qlanstvoje pozvano da se pretplati na Zbornik seminarskih predavaǌa iz fizike,sa prethodnih seminara, u kome je od astronomskih tema trebalo da drDragutin �urovi�26 obradi neravnomernosti Zemǉine rotacije. Kako nijeskupǉeno dovoǉno pretplatnika, taj zbornik nije xtampan. D. �urovi�je predavaǌe odr�ao, verovatno 1980. Te godine je izgleda i dr MirjanaVuki�evi�-Karabin27 imala predavaǌe o me�uzvezdanoj materiji.

23 tada asistent na Institutu za astronomiju24 tada docent na Institutu za astronomiju25 diplomirani astrofiziqar sa Narodne opservatorije26 docent na Institutu za astronomiju27 vanredni profesor na Institutu za astronomiju

233

J. MILOGRADOV-TURIN

Naredne, 1983. godine, izaxla je sveska pod brojem 7. Predavaǌe izoblasti astronomije je dr�ala Ratomirka Miler28, 27. januara, podnazivom ,,Evolucija zvezda“. Ninoslav Qabri� je 28. januara izveo demon-straciju rada Planetarijuma u vezi sa pravim i prividnim kretaǌimanebeskih tela.

Slede�e, 1984. godine, na seminaru je bilo odr�ano qak qetiri pre-davaǌa vezanih za astronomiju.

Prvi je na programu bio dr Vladimir Qade�29, 30. januara, sa pre-davaǌem ,,Fizika Sunca“.

Slede�i je bio Boris Kham30, 1. februara, sa predavaǌem ,,Astronomijau osnovnoj xkoli“. Taj referat je, kako sam autor ka�e, nastao kao posled-ica iskustava koja je stekao organizuju�i i vode�i astronomsku sekciju uosnovnoj xkoli.

Dr Jelena Milogradov-Turin31 odr�ala je 1. februara predavavaǌe,,Savremena astronomija“. U sa�etku stoji da je bilo govora o najnovijimotkri�ima u vezi sa planetama Sunqevog sistema, Sunqevim oscilacijama,slo�enim vangalaktiqkim sistemima i anizotropiji pozadinskog zraqeǌa.Dat je i osvrt na Nobelove nagrade za fiziku 1983. godine, dodeǉene Sub-ramanijanu Qandrasekharu i Vilijemu Fauleru za dostignu�a u oblastiastrofizike.

Na tom seminaru je mr Stevo Xegan32 odr�ao predavaǌe ,,InstrumentiAstronomske opservatorije u Beogradu. Posmatraǌe vizuelno-dvojnih zve-zda i polarimetrijska mereǌa refraktorom Zeiss 65/1055 cm“. Posle pre-davaǌa sluxaoci su posetili Astronomsku opservatoriju u Beogradu.

Iako slede�e qetiri godine nije bilo xtampaǌa radova sa republiqkogseminara, sami seminari su dr�ani. Astronomi su qak dve godine organi-zovali seminare iz astronomije, a uz one za nastavu fizike. Pose�enost jebila srazmerno slaba xto se mo�e delom pripisati nedostacima u obavex-tavaǌu i preklapaǌa termina sa fiziqarima

Jednodnevni seminar iz astronomije 24. januara 1985. godine, organizo-valo je Druxtvo astronoma Srbije, na inicijativu dr Sofije Saakov33.Neposredni organizator sekcije je bio dr Slobodan Ninkovi�34. Pre-davaǌa su poqela izlagaǌem dr Milana Dimitrijevi�a35 pod nazivom,,Novo o starim planetama“, pra�eno prikazivaǌem 50 dijapozitiva.Slede�i govornik je bio Ninoslav Qabri�, koji je odr�ao predavaǌe

28 diplomirani astronom i profesor VI beogradske gimnazije29 nauqni saradnik Instituta za fiziku u Beogradu30 nastavnik osnovne xkole ,,Pre�ihov Voranc“ u ǈubǉani31 tada docent Instituta za astronomiju32 asistent Instituta za astronomiju33 vixi nauqni saradnik Astronomske opservatorije34 tada profesor Obrazovno-vaspitne radne organizacije prirodno-tehniqke struke,,Mihailo Pupin“ u Beogradu35 vixi nauqni saradnik Astronomske opservatorije

234


o odre�ivaǌu preqnika zvezda. Zatim je Zorica Stanqi�36 upoznalaprisutne sa najnovijim tendencijama u razvoju astronomskih instrume-nata. Slobodan Jankov37 odr�ao je predavaǌe o budu�em satelitskomteleskopu. Na kraju je dr �or�e Teleki38 odr�ao predavaǌe o znaqaju iciǉevima astrometrijskih istra�ivaǌa, i trenutnim staǌem velikog pro-jekta ,,Hiparhos“. Vixe o ovom seminaru se mo�e na�i u qlanku dr MilanaDimitrijevi�a (1985).

Slede�i jednodnevni seminar iz astronomije je odr�an 30. januara 1986.godine, u organizaciji DASa i Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“,a na inicijativu dr Jelene Milogradov-Turin. Prvi izlagaq je bila mrVojislava Proti�-Benixek39 koja je govorila o tada veoma aktuelnoj temi– Halejevoj kometi. Rezultate novijih istra�ivaǌa malih planeta izneoje mr Zoran Kne�evi�40. Dr Milan Dimitrijevi�, koji je predsedavaoskupom, govorio je o spektroskopiji, osvrnuvxi se na doprinos jugosloven-skih nauqnika na tom poǉu. Dr Jelena Milogradov-Turin je odr�ala pre-davaǌe o gravitacionim soqivima. O astronomskim oblastima rada u or-ganizaciji ,,Mladi istra�ivaqi“ govorio je Aleksandar Tomi�. Vixe oovom seminaru se mo�e na�i u qlanku Milana Jeliqi�a (1986).

Godine 1987. bilo je ukupno tri predavaǌa na Republiqkom seminaru zanastavnike fizike: dr Jelene Milogradov-Turin, 29. januara ,,Nevidǉivaastronomija“, dr Slobodana Ninkovi�a41 30. januara ,,Brzine i kretaǌazvezda u naxoj Galaksiji“ i 31. januara dr Sofije Saakov ,,Fundamentalnaastronomija proxlosti, sadaxǌosti i budu�nosti“.

I na seminaru 1988. godine, tri astronoma su odr�ala predavaǌa.Prvi je govorio Dr S. Ninkovi�, 27. januara, na temu ,,Tamna materijau svemiru“. Drugi je bio 28. januara Bora Jovanovi�42 koji je odr�aopredavaǌe ,,Mereǌe vremena – vremenske skale“, preliminarno nazvano,,Zemǉina rotacija i vreme u astronomiji“. Tre�i predavaq, istog dana,je bio Jovan Skuǉan43 sa temom ,,Koordinatni sistemi u astronomiji izvezdane karte“. Dr �ura Krmpoti�44 je 27. januara 1988. godine govorioo zagonetki solarnih neutrina.

Od 1989. godine, izdavaqka delatnost se normalizuje. Izabran je noviOrganizacioni odbor. U ǌemu, kao astronom, od 1990. godine, uqestvujedr Jelena Milogradov-Turin45. Kako je Jelena Milogradov-Turin koopti-

36 saradnik Astronomske opservatorije37 saradnik Astronomske opservatorije38 nauqni savetnik Astronomske opservatorije39 istra�ivaq saradnik Astronomske opservatorije40 istra�ivaq saradnik Astronomske opservatorije41 nauqni saradnik Astronomske opservatorije42 saradnik Astronomske opservatorije u Beogradu43 asistent pripravnik na Institutu za astronomiju44 vanredni profesor na Institutu za fiziku Prirodno-matematiqkog fakulteta uBeogradu45 vanredni profesor na Institutu za astronomiju

235

J. MILOGRADOV-TURIN

rana 1990. godine u predsednixtvo Druxtva astronoma Srbije, uqex�e as-tronoma na Seminarima za nastavnike fizike postaje institucionalno reg-ulisano. Odbor je uspeo da ustali mnoge oblike aktivnosti, kao i da uvedeneke nove. Program predavaǌa i radovi izlaze u publikaciji pod nazivomZbornik predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom jan-uara 1990. godine u Beogradu, u izdaǌu Druxtva fiziqara Srbije. Takavnaziv, s tim xto se u ǌemu meǌa godina i mesto odr�avaǌa, zadr�ao se i dodanaxǌeg dana. Prvi broj te serije iz 1989. godine je imao veliki format– A4, slede�i, iz 1990. je imao maǌi format – A5, dok su svi ostali for-mata – B5. Prva dva izdao je Fiziqki fakultet ,,Prirodnomatematiqkihfakulteta u Beogradu“, dok je ostale izdalo Druxtvo fiziqara Srbije.Numeracije svezaka vixe nema.

Iz Zbornika predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�a-nom januara 1989. godine se vidi da je Aleksandar Tomi�46 prikazao prak-tiqne ve�be iz astronomije primerene xkoli.

U Zborniku predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�a-nom januara 1990. godine izaxao je jedan rad iz oblasti astronomije –,,Osnovne odlike Sunca i ǌegova aktivnost“ Ratomirke Miler.

Kako je 1990. godine Oktobarsku nagradu grada Beograda dobilo dvojesaradnika Astronomske opservatorije koji su radili na ,,Beogradskom kat-alogu dvojnih zvezda“: dr Sofija Saakov47 i mr Miodrag Daqi�48, oni supozvani da odr�e predavaǌe, u okviru zajedniqke sekcije Republiqkog sem-inara u januaru 1991. godine. Ono je xtampano pod nazivom ,,Astrometrijadanas i sutra“, a napisali su ga dr Sofija Saakov i Zorica Cvetkovi�(ranije Stanqi�).

Dr Vladimir Qade� je na Republiqkom seminaru januara 1991. godineodr�ao predavaǌe o nekim procesima u astrofiziqkoj plazmi.

Na Republiqkom seminaru januara 1991. godine, predavaǌe je dr�alai dr Jelena Milogradov-Turin pod nazivom ,,Neka metodiqka uputstva unastavi astronomije“. To je trebalo da pomogne, donekle, nastavnicimafizike da se lakxe uklope u zadatak koji im je dodelio Prosvetni savet, iz-glasavxi 1990. godine, da se astronomija ubudu�e predaje u okviru fizike(Milogradov-Turin, 1992b).

Na Republiqkom seminaru 11. januara 1992. godine, od astronoma jeuqestvovala dr Jelena Milogradov-Turin sa predavaǌem u zajedniqkoj sek-ciji ,,ǋutnov zakon, Keplerovi zakoni i sudbina vasione“. Osnovne temetog predavaǌa su iznete na Gradskom seminaru za nastavnike fizike okto-bra 1991. godine, prema �eǉi nastavnika fizike I beogradske gimnazije daim se ti zakoni prika�u sa astronomske taqke gledixta. Razrada te temeje izvedena na originalan naqin i proxirena tako da zahvati i najsavre-menije probleme. Tek nekoliko godina kasnije, sliqan pristup je korix�en

46 tada profesor xkole ,,Beogradski skojevci“47 nauqni savetnik Astronomske Opservatorije48 istra�ivaq saradnik Astronomske opservatorije

236


na stranicama poznatog ameriqkog qasopisa ,,Sky and Telescope“, i to maǌeobuhvatno.

Kako je Organizacioni odbor seminara zauzeo stav da se prate najznaqa-jnija otkri�a prethodne godine, i izla�u u zajedniqkoj sekciji, Jelena Mi-logradov-Turin je izabrala da odr�i, 15. januara 1993. godine, predavaǌe,,Planete oko drugih zvezda“, jer je, januara 1992. godine, objavǉeno dugooqekivano otkri�e prvih planeta izvan Sunqevog sistema.

Kao pomo� nastavnicima fizike je zamixǉeno i predavaǌe dr JeleneMilogradov-Turin, na seminaru 16. januara 1993. godine, o vanxkolskimastronomskim uqilima i ǌihovoj primeni u nastavi. Navedeno je teku�estaǌe ove aktivnosti u Srbiji. Dati su podaci o postoje�im opservatori-jama, planetarijumima, astronomskim druxtvima, muzejima, izlo�bama,javnim predavaǌima, Istra�ivaqkoj stanici Petnica i takmiqeǌima izoblasti astronomije. Odr�ano je u okviru sekcije za sredǌe xkole, delomu beogradskom Planetarijumu.

Kako je Organizacioni odbor seminara, 1991. godine, zauzeo stav da seprvo predavaǌe u zajedniqkoj sekciji posveti Nobelovoj nagradi za fizikudodeǉenoj prethodne godine, 1994. godine ta qast je pripala astronomima.Predavaǌe je na seminaru 20. januara 1994. godine odr�ala i napisaladr Jelena Milogradov-Turin, pod naslovom ,,Dvojni pulsar – test opxteteorije relativnosti, Nobelova nagrada za fiziku 1993“.

Na seminaru 20. januara 1994. godine, u okviru sekcije za sredǌe xkole,predavaǌa su odr�ala dva istaknuta gimnazijska profesora: Aleksan-dar Tomi�49 ,,Jedan pristup nastavi astronomije u okviru fizike“ iRatomirka Miler ,,Neki tipiqni zadaci iz astronomije“. Ove teme su iz-abrane kako bi pribli�ili nastavnicima fizike ǌima malo poznat za-datak – nastavu astronomije, i na taj naqin smaǌili texko�e u radu sauqenicima.

Radi poboǉxaǌa nastave astronomije, dr Jelena Milogradov-Turin jepripremila predavaǌe o xkolskim astronomskim uqilima, na seminaru11. januara 1995. godine. Zbog velikog interesovaǌa, ono je stavǉeno uzajedniqku sekciju. U salu su bila doneta mnoga uqila, a pred ǌom su seprodavale vrte�e karte neba i pojedini brojevi qasopisa Vasiona.

Kako je Organizacioni odbor seminara odluqio da poqev od 1994. go-dine u okviru seminara vrxi promociju novih kǌiga iz fizike, to je 1995.godine astronomima pala u deo promocija novog sredǌoxkolskog ubenikaAstronomija za IV razred gimnazije prirodno-matematiqkog smera koji sunapisali dr Milan S. Dimitrijevi�50 i Aleksandar Tomi�. Na promo-ciji, 12. januara, su govorili recenzenti ubenika: dr Ixtvan Vince51 idr Bo�idar D. Jovanovi�52. Autori su bili prisutni da bi nastavnicimogli da im postave pitaǌa.49 tada profesor VI beogradske gimnazije50 nauqni savetnik Astronomske opservatorije51 tada vixi nauqni saradnik Astronomske opservatorije52 redovni profesor na Univerzitetu u Novom Sadu

237

J. MILOGRADOV-TURIN

Kako su fiziqari Novog Sada pokazali �eǉu da se Republiqki seminarodr�i u ǌihovom gradu, ǌima je poverena organizacija seminara 1996. Naǌemu je, 17. januara, o perspektivama astronomije govorio dr Milan S.Dimitrijevi�53 u predavaǌu pod nazivom ,,Horizont 2000. i iza“. On jepreneo staǌe kako je bilo izlo�eno na Konferenciji astronoma Evrope, ujesen 1995. godine.

Iako zamixǉeno kao promocija nove kǌige ,,Pomraqeǌa Sunca i Meseca“Ru�era Boxkovi�a koju je prepevao Nenad �. Jankovi�, predavaǌe dr LukePopovi�a54, jednog od recenzenata kǌige, na seminaru 17. januara 1996.godine plasirano je kao xire izlagaǌe o pomraqeǌima Sunca i Meseca, oRu�eru Boxkovi�u, dubrovqaninu srpskog porekla po ocu, ǌegovom spevuo pomraqeǌima i o Astronomskom druxtvu ,,Ru�er Boxkovi�“. Dr LukaPopovi� je na istom seminaru, 18. januara, prikazao i qasopis Vasiona,ovog Druxtva.

Organizaciju Republiqkog seminara januara 1997. godine prihvatilisu fiziqari u Nixu. Kako je broj prijavǉenih radova bio izuzetno ve-liki, po prvi put je na seminarima o nastavi fizike bila uvedena postersekcija. Od astronoma su postere imali dr J. Milogradov-Turin i A.Tomi�. Radom dr J. Milogradov-Turin je obele�ena dvadesetogodixǌicaizla�eǌa publikacija vezanih za seminar o nastavi fizike, dok se A.Tomi� radom o Teslinoj analizi rotacije Meseca uklopio u proslavu140. godixǌice Teslinog ro�eǌa. Kako je 1996. godina bila, s astronomsketaqke gledixta, va�na zbog prolaska tri sjajne komete, od kojih se jednaoqekivala da dostigne najve�i sjaj 1997. godine, uvodno predavaǌe iz as-tronomije bilo je posve�eno kometama a odr�ao ga je, 9. januara, dr LukaPopovi�, jedan od naxih astronoma koji se bavi kometama.

3. SEMINARI U ORGANIZACIJI PROSVETNIH USTANOVA

Krajem letǌeg raspusta 1993. godine, na inicijativu Ministarstvaprosvete, organizovan je dvodnevni seminar za nastavnike fizike. Pr-vog dana, 26. avgusta, su po dva predavaǌa odr�ali Ratomirka Miler:,,Nebeska sfera i sferni koordinatni sistemi“ i ,,Prividno godixǌe idnevno kretaǌe Sunca“, i Aleksandar Tomi�55: ,,Vreme u astronomiji“i ,,Sazve��a“. Drugog dana, 27. avgusta je dr Jelena Milogradov-Turingovorila o temama iz astrofizike koje su profesorima fizike maǌe poz-nate. Nazivi predavaǌa su bili: ,,Paralaksa zvezda“, ,,Kretaǌe zvezda“,,,Prividne i apsolutne zvezdane veliqine“ i ,,Spektralne klase zvezda iH-R dijagram“. Predavaǌa je pose�ivalo 48 uqesnika.

Pored republiqkih seminara astronomi su uqestvovali i na nekimregionalnim seminarima, o qemu postoji mnogo maǌe pisanih dokume-nata. Tako je, na primer, na seminaru za nastavnike fizike Kragujevaqke

53 direktor Astronomske opservatorije u Beogradu54 nauqni saradnik Astronomske opservatorije55 profesor XI beogradske gimnazije

238


oblasti, januara 1991. godine, dr Jelena Milogradov-Turin odr�ala pre-davaǌe ,,Elementi astrofiziqkih istra�ivaǌa“, a u oktobru te godine naseminaru nastavnika fizike u Beogradu predavaǌe o znaqaju ǋutnovogzakona u vasioni, xto je opisano u prethodnom poglavǉu.

Astronomi su uqestvovali i u dva seminara drugih struka. Na semi-naru za nastavnike geografije i savetnike u Istra�ivaqkoj stanici Pet-nica, maja 1989. godine dr Jelena Milogradov-Turin je odr�ala pre-davaǌe ,,Nove qiǌenice o vasioni“. Aprila 30. 1996. godine dr SlobodanNinkovi�56 je odr�ao predavaǌe na VIII seminaru za nastavnike hemijeosnovnih i sredǌih xkola pod naslovom ,,Od qega su sastavǉena nebeskatela“. To su i jedina predavaǌa sa astronomskom tematikom odr�ana naseminarima geografa odnosno hemiqara.

4. PREGLED PREDAVAǋA OD 1976. DO 1997. GODINE

Ukupno je 25 predavaqa odr�alo 61 predavaǌe iz astronomije, od qegaje 32 izlo�eno samo usmeno, a 29 napisano (od toga sedam samo u vidusa�etka). Samo jedan rad je koautorski. Oni koji su tipa qlanaka napisanisu na ukupno 122 strane. Koautorski rad uziman je pri sabiraǌu samojedanput. Podroban prikaz uqex�a predavaqa, za period 1976 – 1996. go-dina, dat je u Tablici 1. Autori su u Tablici 1. pore�ani prema brojuodr�anih predavaǌa, a tamo gde je broj predavaǌa isti, prednost je datapisanim referatima i ǌihovoj du�ini, a ako je sve bilo isto, poxtovan jeazbuqni redosled.

Analiza zastupǉenosti tema na seminarima 1976-1997. je data u Tablici2.

Najvixe su bile zastupǉene teme iz sveta zvezda i me�uzvezdane ma-terije, metodike nastave astronomije, opxtih pregleda staǌa u pojedinimoblastima astronomije, kosmoloxkih problema, instrumenata i mereǌa uastronomiji, Sunqevog sistema, orijentacije na nebu, Sunca i korix�eǌaplanetarijuma. Astronomi su bili vredni i u prikazivaǌu svojih pub-likacija.

Vidi se da su astronomi iz svih astronomskih institucija u Srbiji, iponeki van ǌih, od najvixih do najni�ih po rangu, pomagali da astronom-ska znaǌa budu xto boǉe preneta u xkole. Od 22 republiqka januarskaseminara o nastavi fizike samo na tri astronomija nije bila zastupǉena.

Zastupǉenost izlagaǌa, qlanaka i sa�etaka je predstavǉena histogra-mom na slici 1.

Vidi se da su najboǉi rezultati postignuti u periodu posle 1989. go-dine, kada preovla�uju xtampana predavaǌa, xto je za nastavnike najkoris-nije. Pove�aǌe broja qlanaka je posledica zahteva Druxtva fiziqara Sr-bije da se po pravilu prihvataju samo ona predavaǌa qiji se tekst nalaziu Zborniku, a koji se deli pre poqetka seminara.

56 nauqni savetnik Astronomske opservatorije

239

J. MILOGRADOV-TURIN

240


241

J. MILOGRADOV-TURIN

Slika 1. Raspodela broja predavaǌa od 1976. do 1997. godine. Usmenaizlagaǌa su data praznim pravougaonicima, qlanci punim a sa�etci is-crtkanim.

Ve�ina predavaǌa iz astronomije je pra�ena sa velikom pa�ǌom i in-teresovaǌem, ponajvixe zbog lepote astronomije kao nauke, ali delom izbog kvaliteta predavaǌa i nadahnutosti predavaqa.

Sa takvim zalagaǌem na dobrobit astronomije svakako treba nastaviti.

Reference

Arhiva Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�“Arhiva Astronomske opservatorije u BeograduVince, I.: 1995, ,,Prikaz ubenika astronomije za IV razred gimnazije prirodnog

smera“, Zbornik predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anomjanuara 1995. godine u Beogradu, 135 – 137.

Vuki�evi�-Karabin, M.: 1980, ,,Me�uzvezdana materija“, prema liqnoj izjavi pre-davaǌe odr�ano na Republiqkom seminaru o nastavi fizike 1980. godine uBeogradu.

Dani�, R.: 1965, ,,Iz rada Narodne opservatorije“, Vasiona br. 2, 38.Dani�, R.: 1968, ,,Narodna opservatorija u 1967.“, Vasiona br. 2, 38.Dimitrijevi�, M.: 1985, ,,Sa Republiqkog seminara o nastavi fizike“, Vasiona br.

1 – 2, 39.Dimitrijevi�, M.: 1986, ,,Spektroskopija – jezik Vasione“, program Republiqkog

seminara o nastavi fizike januara 1986. godine.Dimitrijevi�, M.: 1996, ,,Horizont 2000. i iza“, Zbornik predavaǌa sa Republiqkog

seminara o nastavi fizike odr�anog januara 1996. godine u Novom Sadu.�urovi�, D.: 1982, ,,Neravnomernosti Zemǉine rotacije“, Pregled predavaǌa na Re-

publiqkom seminaru o nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenogobrazovaǌa, sveska br. 6, zadǌa stranica korica.

Jankovi�, N.: 1967, ,,Skupxtina Astronomskog druxtva ,,Ru�er Boxkovi�““, Va-siona br. 2, 40.

242


Jankovi�, N.: 1997, liqna bibliografijaJeliqi�, M.: 1986, ,,Seminar o nastavi astronomije“, Vasiona br. 5, 107.Jovanovi�, B.: 1988, ,,Zemǉina rotacija i vreme u astronomiji“, program Re-

publiqkog seminara o nastavi fizike januara 1988. godine.Jovanovi�, B. D.: 1995, ,,Prikaz ubenika Astronomija za IV razred gimnazije

od Milana Dimitrijevi�a i Aleksandra Tomi�a“, Zbornik predavaǌa na Re-publiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1995. godine u Beogradu,133 – 134.

Kne�evi�, Z.: 1986, ,,Male planete – nova istra�ivaǌa“, program Republiqkog sem-inara o nastavi fizike januara 1986. godine.

Krmpoti�, �.: 1988, ,,Zagonetka solarnih neutrina“, program Republiqkog semi-nara o nastavi fizike januara 1988.

Kuzmanoski, M.: 1982, ,,Male planete“, Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaruo nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveskabr. 6, 15 – 16.

Kham, B.: 1984, ,,Astronomija u osnovnoj xkoli“, Pregled predavaǌa na Republiqkomseminaru o nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obra-zovaǌa, sveska 8, 21 –28.

Miler, R.: 1983, ,,Evolucija zvezda“, Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaruo nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveska7, u programu seminara, 2.

Miler, R.: 1990, ,,Osnovne odlike Sunca i ǌegova aktivnost“, Zbornik predavaǌana Republiqkom se-minaru o nastavi fizike odr�anom januara 1990. godine uBeogradu, 55 – 59.

Miler, R.: 1994, ,,Neki tipiqni zadaci iz astronomije“, Zbornik predavaǌa na Re-publiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1994. godine u Beogradu,32 – 34.

Milogradov-Turin, J.: liqna arhiva.Milogradov-Turin, J.: 1969, ,,Seminar iz astronomije za nastavnike sredǌih

xkola“, Vasiona, br. 3-4, 64.Milogradov-Turin, J.: 1981, ,,Savremena radio-astronomija“, Republiqki seminar

1981. godine, nastava fizike, 1.Milogradov-Turin, J.: 1981, ,,Savremena astronomija“, Pregled predavaǌa na Repu-

bliqkom seminaru o nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenogobrazovaǌa, sveska 8, 141.

Milogradov-Turin, J.: 1986, ,,Gravitaciono soqivo“, program Republiqkog semi-nara o nastavi fizike januara 1988. godine.

Milogradov-Turin, J.: 1987, ,,Nevidǉiva astronomija“, program Republiqkog sem-inara o nastavi fizike januara 1987. godine.

Milogradov-Turin, J.: 1991, ,,Neka metodiqka uputstva u nastavi astronomije“,Zbornik predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara1991. godine u Beogradu, 89.

Milogradov-Turin, J.: 1992, ,,ǋutnov zakon, Keplerovi zakoni i sudbina vasione“,Zbornik predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara1992. godine u Beogradu, 17 – 24.

Milogradov-Turin, J.: 1992, ,, Prelom u nastavi astronomije u sredǌim xkolamaSrbije 1990. godine“, Vasiona, 70 – 74.

Milogradov-Turin, J.: 1993, ,, Planete oko drugih zvezda“, Zbornik predavaǌa na Re-publiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1993. godine u Beogradu,11 - 20.

Milogradov-Turin, J.: 1993, ,,Vanxkolska astronomska uqila“, Zbornik predavaǌana Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1993. godine uBeogradu, 111 – 116.

Milogradov-Turin, J.: 1994, ,,Dvojni pulsar – test opxte teorije relativnosti,Nobelova nagrada za fiziku 1993“, Zbornik predavaǌa na Republiqkom seminaruo nastavi fizike odr�anom januara 1994. godine u Beogradu, 5 – 10.

243

J. MILOGRADOV-TURIN

Milogradov-Turin, J.: 1995, ,,Xkolska astronomska uqila“, Zbornik predavaǌana Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1995. godine uBeogradu, 20 – 37.

Milogradov-Turin, J.: 1997, ,,Astronomija na seminarima za nastavu fizike 1976– 1996“, Zbornik predavaǌa sa Republiqkog seminara o nastavi fizike, Nix, 99 –102.

Ninkovi�, S: 1988, ,,Tamna materija u svemiru“, program Republiqkog seminara onastavi fizike januara 1988.

Ninkovi�, S: 1987, ,,Brzine i kretaǌa zvezda u naxoj Galaksiji“, program Re-publiqkog seminara o nastavi fizike januara 1987.

Ninkovi�, S: 1996, ,,Od qega su sastavǉena nebeska tela“, Aprilski dani prosvet-nih radnika Srbije – VIII seminar za nastavnike hemije, 10.

Popovi�, L. Q.: 1996, ,,Pomraqeǌa Sunca i Meseca, Ru�er Boxkovi�“, Zbornik pre-davaǌa sa Republiqkog seminara o nastavi fizike odr�anog januara 1996. godineu Novom Sadu, 65 – 66.

Popovi�, L. Q.: 1996, ,,Qasopis ,,Vasiona““, Zbornik predavaǌa sa Republiqkog sem-inara o nastavi fizike odr�anog januara 1996. godine u Novom Sadu, 137 – 138.

Popovi�, L. Q.: 1996, ,,Komete – juqe, danas, sutra“, Zbornik predavaǌa sa Re-publiqkog seminara o nastavi fizike, Nix, 38 – 41.

Proti�-Benixek, V.: 1986, ,,Halejeva kometa“, program Republiqkog seminara onastavi fizike januara 1986. godine.

Saakov, S.: 1966, ,,Astronomija u sredǌim xkolama“, Vasiona, br. 3, 67.Saakov, S.: 1987, ,,Fundamentalna astronomija proxlosti, sadaxǌosti i budu�no-

sti“, program Republiqkog seminara o nastavi fizike januara 1987. godine.Saakov, S. i Cvetkovi�, Z.: 1991, ,,Astrometrija danas i sutra“, Zbornik pre-

davaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1991. godineu Beogradu, 1 – 7.

Skuǉan, J.: 1988, ,,Koordinatni sistemi u astronomiji i zvezdane karte“, programRepubliqkog seminara o nastavi fizike januara 1988. godine.

Tomi�, A.: 1977, ,,Fizika i astronomija“, Republiqki seminar 1977., 83 – 86.Tomi�, A.: 1986, ,,Programi iz astronomije u aktivnosti ,,Mladih istra�ivaqa““,

program Republiqkog seminara o nastavi fizike januara 1988. godine.Tomi�, A.: 1989, ,,Ve�be u nastavi astrofizike“, Zbornik predavaǌa na Republiqkom

seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1989. godine u Beogradu, 43 – 45.Tomi�, A.: 1994, ,,Jedan pristup nastavi astronomije u okviru fizike“, Zbornik

predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1994.godine u Beogradu, 27 – 31.

Tomi�, A.: 1997, ,,Nikola Tesla: Iluzija o rotaciji Meseca“, Zbornik predavaǌasa Republiqkog seminara o nastavi fizike, Nix, 103 – 110.

Qabri�, N.: 1982, ,,Planetarijum – savremeno nastavno sredstvo“, Pregled pre-davaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkolisredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveska br. 6, 64.

Qabri�, N.: 1983, ,,Prava i prividna kretaǌa nebeskih tela – demonstracija uPlanetarijumu“, Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike uosnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveska br. 7, predlist.

Qade�, V.: 1984, ,,Fizika Sunca“, Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaru onastavi fizike u osnovnoj xkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveska 8,56 – 59.

Qade�, V.: 1991, ,,Neki procesi u astrofiziqkoj plazmi“, Zbornik predavaǌa na Re-publiqkom seminaru o nastavi fizike odr�anom januara 1991. godine u Beogradu,29 – 36.

Xevarli�, B. M.: 1977, ,,Matematika i astronomija“, Republiqki seminar 1977.godine, 30.

Xegan, S.: 1984, ,,Instrumenti Astronomske opservatorije u Beogradu. Posmatraǌevizuelno-dvojnih zvezda i polarimetrijska mereǌa refraktorom Zeiss 65/1050cm“, Pregled predavaǌa na Republiqkom seminaru o nastavi fizike u osnovnojxkoli i xkoli sredǌeg usmerenog obrazovaǌa, sveska 8, 142.

244


ASTRONOMY IN SEMINARS FOR TEACHERS IN SERBIA

JELENA MILOGRADOV-TURIN

Department of Astronomy, Faculty of Mathematics, University of Beograd,Studentski trg 16, 11000 Belgrade, Yugoslavia

E–mail [email protected]

Abstract. The participation of astronomers in seminars for teachers in Serbia, isdescribed. The first seminar organized by astronomers was held in 1965, then in 1967and two in 1969. Since 1976, astronomy became part of seminars for the physicsteachers. As many as 61 times, various astronomy subjects were presented by 25lecturers in the period 1976-1997. The relevant 22 written articles contain 122 pages inall. Seven lectures contain only summaries. The papers written by co-authors (labeledby asterisk) were counted once.

Table 1. gives the review of lecturers at meetings of teachers, while Table 2. presentsthe analysis of seminars according to subjects, both within the period 1976 to 1997.The ranking of lecturers was made according to the number of contributions. Thewritten ones were ranked higher. In case the numbers of contributions were equal, thealphabetical order was kept. The contributions were divided into oral, fully written(and oral) and those with written summaries only (and oral). The hystogram inFigure 1. represents the number of lectures (empty columns), lectures accompaniedby articles (full columns) and lectures accompanied by summaries (dashed columns).

245

J. MILOGRADOV-TURIN

246


247

astronomijanaseminarima za nastavnike u srbiji

Documents