Dragiša Milovanović

ATLAS LEKOVITOG BILJA

Beograd, 2005.

Biblioteka: „Atlasi"

Knjiga 2.

ATLAS LEKOVITOG BILJA Dragiša Milovanović

Izdavač IP „Velarta" Beograd, Dečanska 14/VII sprat Tel./faks: 011/3035-954; 011/3242-

Direktor

Mr Vela Kovačević

Suizdavač

Feniks Libris Beograd-Zemun, Gajeva 14 Tel./faks: 011/307-6828

Direktor

Verica Jeremijević

Glavni i odgovorni urednik

Marija Vaci-Petrović

Idejno rešenje korica Zlatko Urošević

ISBN 86-7138-138-2 ISBN 86-7844-008-2

Tiraž 2 000 primeraka

Štampa „Budućnost", Novi Sad

U V O D

Od davnina je čovek koristio biljke za ishranu saznajući o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.

Uočavao je da li su dobre za ishranu, nekada možda i kao lek. Naj­zad mnoge od njih pokazale su svoje negativno dejstvo, pa su tako bile svrstane u štetne, odnosno otrovne biljke. Međutim, njihova upotreba time nije bila isključena. Naprotiv. Većina tih otrovnjača dragocena su sirovina za spravljanje važnih lekova.

Dakle, bilje koje nas na svakom koraku okružuje uslovljava u ve­likoj meri naš život i zdravlje svojim mnogostrukim dejstvom. Naravno, bili su potrebni vekovi da bi se sa sigurnošću izdvojile i klasificirale različite biljke. Jedan mali doprnos upoznavanju sa lekovitiošću i upo­trebom onih biljki koje najčešće srećemo biće i ovaj ATLAS LEKOVI­TOG BILJA.

Namera naša bila je da saznate o svakoj biljci ono najvažnije: njen izgled, gde se može naći, čemu služi.

I dok je ova knjiga nastajala u svetu je svakako već veliki broj biljki svrstan u spisak onih koje će biti od velike koristi za medicinu, odnosno za čovekovo zdravlje.

Priroda nudi neiscrpno bogatstvo i neprestano će biti novih saznanja i doprinosa nauci koja brine o očuvanju i produženju života. Za sada, zna se da se u farmaceutskoj industriji za oko 40"/o lekova koriste sirovine biljnog porekla.

Naša zemlja poznata je u svetu po raznovrsnosti lekovitog bilja. Naši travari cenjeni su i danas kada je medicina prihvatila mnoge biljke za koje se dugo smatralo da nisu od izuzetne koristi, jer nisu bile dovoljno ispitane.

Zelja nam je da upoznate bar jedan skroman deo blaga koji se nalazi u biljkama i koji nam često bude spasilac života ili povratnik zdravlja, a da ga mi prethodno nismo ni upoznali.

Možda ćemo biti bogatiji za jedno saznanje, a to je već dovoljno da se knjiga nade i u vašem domu.

Prijatna mi je dužnost da se na ovom mestu toplo zahvalim Mr. ph. Dragoljubu J. Granžanu koji mi je rukopis pregledao i čije su pri-medbe doprinele da II izdanje atlas lekovitog bilja lakše prilagodi po­trebama onih kojima je namenjeno.

Autor

CIP - Каталогизација у публикацији _

Народна библиотека Србије, Београд

615.32:582(084.4)

МИЛОВАНОВИЋ, Драгиша

Atlas lekovitog bilja : [priroda i zdravlje]

/ Dragiša Milovanović. - Beograd : Velarta : Feniks libris, 2005 (Novi Sad : Budućnost). -184 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Biblioteka: „Atlasi" ;kn j .2)

Tiraž 2.000. - Bibliografija: str. 184.

ISBN 86-7138-138-2 (Velarta) ISBN 86-7844-008-2 (FL)

a) Лековите биљке - Атласи

COBISS.SR-ID 125920524

Preštampavanje i fotokopiranje nije dozvoljeno. Sva prava zadržava Izdavač.

5

LEKOVITO BILJE U PRIRODI

Kada se nađemo na livadi već prvih prolećnih dana bićemo kao opijeni mirisom poljskog cveća...

Krenemo li u šetnju šumskom stazom, putem pored reke ili kraj zidina starog manastira srešćemo mnogo novih biljki. Na svakom koraku priroda nesebično nudi lepotu, ali i veliku korist od bilja kome se takoreći ne može broj znati jer je priroda neiscrpni rudnik tog zelenog blaga.

Ono što nas posebno interesuje jeste da saznamo što više o lekovitosti pojedinih biljaka i tome kako ih treba najkorisnije upotrebiti.

Najčešće ćemo se sresti sa onim rastinjem koje nam je na dohvat ruke, raste kraj kuća, u blizini naselja. To su kamilica, nana, bokvica, hajdučka trava, krasuljak, jagorčevina, mrazovac, srčenjak, podbel, steža, kokotac, mas­lačak, zečji trn.. .

Na livadama i pašnjacima raste još i tatula, čičak, crni slez, kopriva, pelen, detelina.. .

Na suvim, sunčanim kamenitim mestima uspeva očajnica, divizma, jag­lac, gorocvet...

Na ruševinama i kraj starih zidina srećemo rusomaču, hajdučicu, tatulu, podubicu, vranilovku, troskok, vodopiju, oman, vratić, repušina, žalfija. . . Po barama, ritovima, kraj reka i na podvodnim mestima nalazimo vrbu, maslačak, gavez, detelinu, beli slez, odoljen, krušinu...

U šumi je đurđevak, matičnjak, kupina, kičica, kantarion, jagorčevina, ljubičica, borovnica, šumske jagode.. .

Na visokim planinama uspeva čemerika, maslinica, mrazovac, šipak. . . Gde ćemo koju biljku naći — zavisi od podneblja, klime, zemljišta na

kome uspeva. Uz to, mnoge biljke uspevaju samo u pojedinim krajevima sveta, dok druge nalazimo svuda. Najviše lekovitog bilja nalazimo u prirodi, ali s obzirom na lekovitost pojedine se sve više gaje i na velikim plantažama.

BERBA, SUŠENJE I ČUVANJE BILJA

Da bi se sačuvala lekovita svojstva biljke treba strogo voditi računa o njihovom branju, sušenju i čuvanju.

Osim toga potrebno je znati koji se deo biljke koristi pa ga tako i sakupljati. Najbolji primerci ostavljaju se za seme.

Posebnu pažnju svakako treba obratiti pri grupisanju neotrovnog i otrovnog bilja.

Branje se obavlja po lepom, suvom vremenu. U kišne ili kada je bilje pod rosom ne bere se. Pegavo, sparušeno i ozleđeno bilje nikako ne uzimati. Takve biljke se brzo ukvare i nisu za upotrebu.

Bilje se uvek suši rastreseno u tankom sloju, u hladovini, na tamnom mestu. Treba ga češće prevrtati i izdvajati na vreme one primerke koji se upleshivi ili ne suše kako treba.

Najbolje se sušenje obavlja na promaji da bi se brzo obavilo. U selu su za to pogodni tavani, čardaci ili specijalne sušare. Osušeno bilje čuvati na suvorn mestu, nikada duže nego do sledeće berbe. Ako toliko preostane, baciti ga i pripremati novo bilje za sušenje.

Oprezno sa otrovnim biljkama!

Sakupljanje otrovnog bilja mora se vršiti oprezno i stručno. Ne dozvo­ljava se da to rade trudnice, deca, starije osobe, dojilje. Dok se branje ne završi nikako ne treba jesti ni pušiti, niti rukama dodirivati lice. Za poje­dine biljke neophodno je staviti zaštite naočari, pa čak i masku.

Po završenom poslu dobro oprati ruke, lice i sve otkrivene delove tela, zatim naočari ili masku, možda maramicu koju ste takođe koristili.

Otrovno lekovito bilje obavezno se suši odvojeno od ostalog bilja, sa upadljivom opomenom da se zabranjuje ulaz u tu prostoriju.

vitamina u biljnim proizvodima. Dakle, pitanje je podstaklo i naučnika Ka­zimira Funka, koji je 1912. godine izneo teoriju o tome da postoje 4 vitamina i to: antiberi-vitamin, antiskorbutični vitamin, antipelagra vitamin i vero-vatno i antirahitični vitamin. Funk je tada pokušao da izdvoji vitamin B. Misleći da je u tome uspeo a pošto je smatrao da supstancija koju je on izolovao pripada grupi amina, on je nazvao antiberi-beri vitamin (»vit« znači vitalan, živahan). Ovo ime ostalo je kao zajedničko cele grupe vitamina. Na­pomenuli smo da se skoro svi vitamini nalaze u biljnim proizvodima i mi smo pokušali da ovde prikažemo u kojim se biljkama nalazi vitamini i u kojoj količini izraženo u internacionalnim jedinicama.

Izvori vitamina su životne namirnice, biljnog i životinjskog porekla. Voće i povrće posebno su bogati vitaminima. Sveza hrana je uglavnom bo­gatija nego konzervisana ili kuvana, jer pri konzervisanju, odnosno kuvanju hrane, jedan deo vitamina, osetljivih na temperaturu, biva uništen. Najzad, sveže voće sadrži više vitamina nego suvo.

Pored vitamina iz životnih namirnica, danas postoje i vitamini koji se proizvode sintetski, te se po upustvu lekara nabavljaju u apoteci. Mada se tehnološki dobij a vitamin istog hemijskog sastava kao i onaj koji se nalazi slobodan u prirodi, ipak uvek dajemo prvenstveno vitaminima iz životnih namirnica.

Danas je poznato oko 30 vitamina, ali treba očekivati da će se taj broj i dalje povećavati.

VITAMIN » A «

Sadržina vitamina A odnosno provitamina A ili karotina u pojedinim biljnim proizvodima. Broj internacionalnih jedinica u 100. grama proizvoda:

Kaj si ja — — — 3000. i. j. Kupus — — — — — — — — — — — 900. i. j. Paprika zelena do — — — — — — — — 1000. i. j. Paprika crvena — — — — — — — — — 3500—35.000 i. j. Paradajz pulpa — — — — — — — — — 14.000—35.000 i. j. Paradajz sok — — — — — — — — — 300— 600 i. j. Repa bela lišće kuvano — — — — — — — 6.000 i. j. Salata ločika — — — — — — — — — 1.500— 3.000 i. j. Spanać — — — — — — — — — — — 2.500— 6.500 i. j. Šargarepa (mrkva) — — — — — — — — 2.000—10.000 i. j.

Od biljnih proizvoda naročito bogat izvor karotina predstavljaju ulja dobijena od raznih vrsta palmi od kojih pojedina mogu da sadrže i do 300.000 internacionalnih jedinica u 100 grama

VITAMIN » B «

Sadržine vitamina B u pojedinim biiljnim proizvodima, broj mikrograma u 100 grama proizvoda.

CERE ALIJE: i proizvodi od cerealija: Ječam 500. Kukuruz 135—18(1 Klice kukuruza 1380, Pirinač 60—270, Polirani pirinač 30, Pšenica 540—1022, Belo brašno 60 —90, Mekinje 1080, Raž 300—500, Heljda 450, Hleb kukuruzni 240, Hleb ražani 240—500, Hleb pšenični beli 45—90, Hleb polubeli 150, crni 225 450

POVRĆE: Grašak 450—800, Karfiol 150—190, Krompir 90—180, Kupus--kuvan 180, Paradajz 240, Pasulj 150—400, Paškanat kuvan 150, Pečurke 110, Soja 520—1200, Sočivo 120—630, Spanać 50—100, Spargla 180.

VOĆE: Badem 240, Banana 50—160, Jabuke 30—120, Kesten 270, Kikiriki 300—960, Lešnik 400—600, Orah 450, Suve šljive 125.

8

VITAMIN »B2«

Sadržina vitamina B-> u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikrograma u 100 grama proizvoda.

Cerealije i proizvodi od cerealija: Ječam 120—250, Ovas 100, Pšenica 180—250, Pšenica klice 480—1500, Mekinje 600, Belo brašno 85, Beli hleb 50.

Povrće: Grašak 150—200, Karfiol 150—130, Kelj 400, Pasulj. 110—175, Pečurke 330, Repa-lišće 350, Salata 100—200, Soja 280—750 Sočivo osuše­no 315.

VOĆE: Badem 300, Kikiriki 500.

VITAMIN »B6«

Sadržina vitamina B« u pojedinim biljnim proizvodima, broj mikro­grama na 100 grama proizvoda: Grašak svež 80—190, Grašak osušen 300, Krompir 220—320, Kupus 120. Pasulj 550, Pšenica belo brašno 180, Pšenica crno brašno 310, Pšenične klice 600—1750, Repa 110, Šargarepa 120.

Nikotinska kiselina. Sadržina nikotinske kiseline, odnosno amida niko-tinske kiseline u pojedinim biljnm proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda.

Cerealija: Pirinač 4,4—6,6, Pšenica 2,8—8. Belo brašno 06—09, Pšenične klice 3,4—7 Pšenične mekinje 30—35, Beli hleb 066—1, Grašak 07—1,80, Krompir 1,18.

VOĆE: Jabuka 0,09—05, Banana 03—061, Urma 008—2,18, Smokve 063, Grožđe 084.

BIOTIN: Sadržina biotina u biljnim proizvodima, broj mikrograma na 100 grama proizvoda: Grašak-osušen 18, Karfiol 17, Kikiriki-pečeni 34, Ku­kuruz 5,8, Pasulj 9,8, Pečurke 16, Pšenica 5,2—7, Belo pšenično brašno 7.

PANTOTENSKA KISELINA: Sadržina pantotenske kiseline u poje­dinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda: Grašak svež 0,38, Grašak osušen 2,1, Ječam 1, Karfiol 0,92, Kikiriki-pečeni 2,5, Krom­pir 0,32—0,62, Ovas 1,1, Pasulj 0,83, Pečurke 1,7, Pšenica 0,51, Pšenične klice 0,85, Soja 1,8.

VITAMIN » C «

Sadržina vitamina »C« u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proizvoda.

VOĆE: Ananas 25—60, Jagode 46—234, Liimun-kora 100—205, Limun--pulpa 16—47, Limun-sok 30—78, Orah-nazreo 400—3000, Pomarandža-kora 75,8—210, Pomorandža-pulpa 16—47, Pomorandža sok 22—89, Ribizle crne 108—419, Šipak 67—4800.

POVRĆE: Karfiol 87—170, Keleraba 60—117, Kelj 126, Krompir svež 11—36, Krompir stari 5—10, Krompir pečen 7,01, oljušten pa kuvan 5,3, Krom­pir oljušten-isečen-kuvan 4, Krompir kuvan-neoljušten 7,3. Pire krompir 4,6, Kupus 62—105, Luk crni 119, Paprika zelena 125—180, Paprika crvena 150, Peršun lišće 154—209, Repa liišće 50, Rotkvice 105—136, Soja osušena 17—75, Spanać 50—80, Špargla 12—71,5.

VITAMIN » D «

Sadržinia vitamina D u pojedinim biljnim proizvodima, broj interna­cionalnih jedinica vtamina D, verovatno Ds, na 100 grama proizvoda: kakao--buter 30.000 — u obliku vitamina Ds, Pečurke 83—125 u obliku vitamina Jh.

g

VITAMIN »E«

Sadržina vitamina E u pojedinim biljnim proizvodima, broj miligrama na 100 grama proiizvoda: Kukuruz 10, Pšenica celo zrno 1,2—3,4, Pšenica klice 27, Pšenica brašno 1,7—2,7.

ULJA U MASTI: Ulje od kakao 12,5. Ulje od kikirikija 26—36, Ulje od kukuruza 250, Ulje od palme 110, Ulje od pšeničniih klica 150—420, Ulje od Soje 92—120.

POVRĆE: Kelj 8, Grašak 5,4—8, Peršun 5,5, Beli pasulj 4.

Sadržina vitamina F u procentima u pojedinim uljima, odnosno mas­tima biljnog porekla.

BILJNE MASTI: Ulje od kikirikija 13—27, Ulje od klica ječma 63, Ulje od kukuruznih klica 42, Ulje od klica ovsa 31, Ulje od pšeničnih klica 44—52, Ulje od klice raži 48, Ulje od lanenog semena 72—83, Ulje od se-menke suncokreta 52—64, Ulje od soje 56—63.

Sadržina vitamina K u pojedinim biljnim proizvodima, broj Dam-ovih jedinica na 100. grama proizvoda: Alge 13.000—17.000, Grašak 3.500, Jagode 2.250, Karfiol 40.000. Kesten divlji-lišće 80.000. Kopriva lišće 40.000, Krompir 1000, Kupus lišće 40.000, Paradajz zelen 10.000, Paradajz zreo 5000, Spanać lišće 55.000, Šargarepa 1000, Šipurak 2800.

Sadržina vitamina P u pojedinim biljnim proizvodima, broj proizvodnih jedinica na 100 grama proizvoda: Kupus 60—100, Limun kora 500, Limun-sok 450, Orah 100, Oskoruša 300, Peršun-lišće 130, Pomorandža 490, Ribizle crne 500, Salata zelena 80—100, Spanać 130, Šipak 240—680.

VOĆNI SOKOVI

Voćni sokovi sadrže određene kiseline kao: jabučnu, limunsku, vinsku, i dr. Ove kiseline su vrlo prijatnog ukusa, pa se zato sokovi rado upotreb­ljavaju kao napici.

Biljni sokovi sadrže između ostalog i vitamin »C«, a koji se u kiseloj sredini brže i duže čuva. Ovo je neophodno potrebno znati zbog pripreme zimnice, konzerviranja hrane i dr. Da ne bi došlo do previranja soka doda se obično 1 gram na 1000 grama soka konzervans (Natrium-benzoat).

SASTAV VAŽNIJIH VRSTA VOĆNIH SOKOVA U PROCENTIMA

VITAMIN »F«

VITAMIN »K«

VITAMIN »P«

Vrsta voća Ugljeni hidrati Belančevine Masti Voda 81 79 82 83 84 85 85 84 92

Kalorija Šljive Grožđe Trešnje Kruške Jabuke Kaj sije Jagode Maline Dinje

17,0 18,0 16,0 14,0 12,0 12,0 9,0 8,0 6,5

08 07 08 04 04 04 01 1,0 08

05 05 05 04 04 07 07 06 05

73 76 69 58 59 53 48 38 35

10

KOZMETIKA Kupanje

Kleka, ružmarin, kamiliica, nana, limun, lipov cvet, sasa, pelen, trešnja, kesten, hrastova mahovina, sapunjača, kantarion, orah, bosiljak, mandarina, đurđevak, pšenične mekinje.

Čajevi 1. Kamilica 25.00, lipov cvet 25.00, kantarion 25.00, pelen 25.00. Skuvati čaj i dodati pri kupanju u kadi. Obično jedno kupanje u kadi treba da ima oko 20 litara vode. 2. list od kestena 25.00, nana 25.00, sapunjača 25.00, sok od jednog limuna.

Ova kupanja osvežavaju telo, postajete živahan, čio i svež. Običavajte jednom nedeljno takvo kupanje. Pšenične mekinje su izvanredna za nečistu kožu i upale. Posle kupanje u njima, ne smemo se tuširati. Samo ne zabora­vite da mekinje prokuvate pre kupanja u vodi. Limun takođe služi lepoti tela. Isecite ga na komade, podržite malo u vodi, a onda tu vodu saspite u kadu za kupanje. Iznenadićete se za efekat ovog načina kupanja, bela putena koža tela.

Saune

Sauna je finsko toplo kupatilo u kome se kupa svako ko želi da dugo ostane zdrav i otporan prema bolestima. Zdravstvena vrednost saune sastoji se pre svgea u pomoći kod reume, cirkulacije krvotoka, nečiste kože tela, a takođe potpomaže u očvršćavanju organizma kod prehlade. Razume se da nije preporučljivo srčanim bolesnicima, kao i onim sa drugim tegobama. Zbog toga je potrebno uvek da se obratite lekaru za savet. Ovde se prepo­ručuju etarska ulja kao što je eukaliptisovo, od limuna, narandže, lavandule i druga poznata.

Nega lica Parenje lica

Ako ste jednom parili liice u životu, nepotrebno je da vas ubeđujemo šta ovaj jednostavan način znači za kožu lica. Parenje lica se obično vrši čajem od kamilice, nane, lavande, žalfije, majčine dušice i dr.

Bubuljice

Poremećen rad lojnih žlezda doprinosi njihovoj nepopularnoj pojavi. Smatra se da bubuljice nije moguće izlečiti, već jedino da ih uklonimo. Napravite sami ovu tinkturu. Uzmite 10 grama kamilice i potopite u raz-blažen alkohol i tako držite 8 dana u tamnom prostoru. Posle toga odvojite kamilicu i bacite, a losionom nekoliko puta dnevno mazite lice. Dobre su maske od kvasca, banane, meda, krompira, pasulja.

Miteseri

I miteseri su pojava masne kože. Pojavljuju se najčešće na čelu, nosu, bradi, vratu, leđima. Uzmite losion od peršuna, tako što ćete potopiti 10 grama suvog lista od peršuna u 150 grama 60% alkohola i ovaj rastvor držite 6 dana na tamnom mestu, zatim procedite i dobićete zelenu tečnost. Sa dobi-jenim losionom, losinirajte lice češće u toku dana. Preporučuje se parenje lica, mekinje od badema, pravilna ishrana, šetnje, uredna probava t sport­ske vežbe.

Pege i fleke

Sitne pegice pojavljuju se kod male devojčice u pubertetu kao pegice. U nekih istočnih naroda moderna je šminka u vidu pega, dakle i vi sa

11

pegama možete da budete lepi i privlačni. Ali evo i nekoliko saveta: važna je ishrana bogata u vitaminu B, C, D. Kao dopunu upotrebite maske od šargarepe, tako što ćete istrugati šargarepu i držite je na lice 10 minuta, zatim skinite losionom od peršuna. Tu je i maska od peršuna koja se pravi tako što sitno iseckani peršun pomešate sa jednom kafenom kašikom kiselog mleka, pomešate i držite na licu 20 minuta. Skinite losionom od kamilice ili toplim nekuvanim mlekom.

Bradavice i mladeži

Mladeži su mali bezopasni otoci koji nastaju nagomilavanjem pigmenata. Njihova veličina i oblici su različiti. Nekad su obrasle maljama, a to deluje neprivlačno. Lako bezopasni mladeži mogu da se pretvore u opake čireve koji krvare, golicaju i svrbe. Ne treba ih dirati prstima. Najbolje je da se javite lekaru za savet.

Crvenilo nosa

U prohladne dane ova pojava mnoge osobe baca u očajanje. Rumen nos je posledica slabe cirkulacije krvi prilikom promené temperature. Savet je da uzmete naizmenične kupke-obloge čaja od kamilice. Uzmite dva tanjira u jedan da vam je hladna kamilica i drugi sud topla kamilica. I sada naizme-nično topla pa hladna kupka po 5 minuta. Tako radite 20—35 minuta, neko­liko puta dnevno.

Bore na licu

To je pojava koja se mora očekivati kad-tad, ali što kasnije to bolje. Njihovu preranu pojavu uslovljava neuredan život, alkohol, kure mršavljenja, nenegovana koža lica. Žene najviše interesuje dali mogu bore ukloniti sa lica, vrata, čela a naš je odgovor-samo delimično. Zato upotrebite jedno i to čim su se bore pojavile na vratu, da spavate na okruglim jastucima, zatim masaža uljem od ricinusa ili kikirikija. Svakodnevna masaža da bude samo kružnim pokretima. Od kremova uzimajte antirida na bazi lekovitih bilja kao što su: hipericin, ricinusovo ulje i dr

Tetoviranje kože

Tetoviranje je naročiti način stvaranja ožiljaka na koži, mnogobrojnim sitnim ubodima i utrljavanje boja u njih. Tetovirani crteži su u obliku slova, slike, šare, znakova i doživotnog su trajanja. Teško se brišu, ali nekad mogu da pomognu razne baze i kiseline kao što je limunska kiselina. Ali, kao jedina mogućnost potpunog uklanjanja tetoviranih znakova jeste — plastična operacija.

Negovanje grudi

Grci su o ženskoj lepoti često razmišljali, ženska bedra, noge i grudi nisu imali ništa manju cenu od lepe kose, očiju i tena. Zato su brodovi iz Egipta uvozili raznovrsna kozmetička sredstva od kojih su razna etarska ulja, mirisne vodice, bila namenjena nezi grudi. Grčke tunike sa puno slo­bodnih nabora, zahtevale su čvrste, visoke i oble grudi. Zato su im Grkinje posvetile toliko pažnje.

Napravite alkoholni rastvor od bršljena: Uzmite 10 grama bršljena i potopite u alkoholni rastvor, ostavite da stoji 10 dana, zatim procedite i odvojite bršljen od rastvora. Takvim rastvorom masirajte svakog dana grudi, kako bi mogle da dobiju svoju čvrstinu. Pored toga dobro će vam doći i

12

svakodnevna masaža sa hladnom vodom. Masirajte samo od srca ka vratu ili prskajte grudi vodom, tako podstičete na bolju cirkulaciju krvnih sudova i na osveženje tela.

K o s a

Na čovekovom telu su sledeće zone obrasle dlakom: kosa na glavi, dlake na bradi, brkovi, pod pazuhom, i u predelu polnih organa. Kratka dlaka izrasta u vidu obrva, trepavica, u nosnim šupljinama, usnoj školjci a kod žena na naušnicama, bradi i dojci. Celo telo osim tabana, dlanova, pokrivaju takozvane laguno dlačice.

Opadanje kose

Uzrok opadanja kose i obolenja kose često je u vezi sa oboljenjima nervnog sistema. Dermatolozi smatraju da česta uzbuđenja, sekiracije, oseća-nje nesigurnosti i neurastenične smetnje prouzrokuju opadanje kose. Posle pretrpljenog straha nervnog šoka, mogući su slučajevi pojačane seboreje.

Lekovito bilje: list i koren od koprive, kamilica, beli luk, breze, divlji kesten, limun, lavandula, ulje od maslinki, ulje od ricinusa. Ako je suva kosa uvek dodajte pri kupanje ulje od ricinusa ili namažite glavu sa ovim uljem. Izbegavajte sušenje pored nekog jakog toplotnog izvora kao što su razne peći, grejalice već upotrebite suv peškir i dobro osušite kosu na glavi.

LEKOVITO BILJE U KOZMETICI

Za upotrebu bilja u kozmetici znalo se još u drevnim vremenima. Poz-znato je da se žena cara Kaligule kupala u vodi u kojoj je bilo raznih trava, jer je verovala da će uticajem ovih trava njena koža biti lepa i nežna. Lice je umivala vodom u koju je prethodno potopljeno velebilje. — Jedan podatak iz 1504. godine govori, da su se lepe žene iz okoline Venecije služile koz­metičkim sredstvom pripravljenim od bobica velebilja. Otuda se velebilje zove i »Bella donna«, što znači »lepa gospa«. Sve ovo nam govori da se bilje i ranije upotrebljavalo kao kozmetičko sredstvo za održavanje lepote ženskog tela. Naša narodna medicina obiluje podacima i primerima koji pokazuju da su biljke sredstva koja mnogo znače za održavanje lepote. Kupanja u vodi sa biljem bilo da je u pitanju koren, list ili plod, dovoljno deluju na kožu ženskog tela i kosu.

Ekstrakcijom lekovitih biljaka danas su dobijene materije bez kojih se savremena kozmetika ne može ni zamisliti. Mnoge biljke su danas priznate u kozmetici kao sredstvo za održavanje lepote, osveženje, za kupanje tela, sredstvo protiv znojenja, zadaha iz usta, raznih kožnih oboljenja nogu i raz­nih zapaljivih procesa na koži. Navešćemo neke od biljki koje rastu kod nas, ili se mogu nabaviti u našim apotekama:

Pomenućemo najpre kamilicu, čije je delovanje danas poznato širom sveta. Nalazimo je na livadi, gde se kao ogroman tepih prostire u nedogled. Miris etarskog ulja se odmah oseti; zbog azulena, etarsko ulje je zatvoreno-plave boje. Danas se obično upotrebljava kao dezinficijens i vrlo je prijatnog mirisa. Mnogim pastama za zube dodaje se ekstrakt kamilice. Kamilicom možemo prati kosu, umivati lice, a i pijemo je rado. Kao čaj pre jela po­voljno utiče na varenje hrane a time i na ten lica. Koža vremenom dobij a lep sjaj, postaje belja i svežija. Naše bake su rado pile kamilicu i zato su imale lepu i zdravu kožu na licu. Ako kamilicu potopimo u vodi pa njome peremo glavu, kosa će nam biti svetlije boje — crna kosa dobija kestenjastu boju, a smeđa svetliju nijansu. Uz to, kamilica jača koren kose, sprečava opadanje vlasi, perutanje i svrab na glavi, to jest, sprečava ćelavost kod žena.

13

Kamilica služi i za ispiranje usta, jer vrši dezinfekciju desni, za obloge kao i dodatak mnogih kremova i losiona. Dakle, ona se može smatrati za univerzalno sredstvo u kozmetici, stoga smo prvenstveno govorili o njoj.

Druga biljka od značaja u kozmetici jeste kantarion. Poznaje se po lepom žutom cvetu. Ekstrakcijom cveta kantariona dobij a se hipericin, danas poznat kao nezamenljiva supstancija mnogih sredstava u kozmetici. Ako na 90 grama ulja od ricinusa dodamo 10 grama suve droge i ostavimo da postoji osam dana, dobićemo vrelo dobro ulje za jačanje korena kose. Kantarion se ne upotrebljava samo za jačanje kose već i za negovanje lica, a u narodnoj medicini i za viđanje rana.

Pomenućemo i biljke iz porodice Euforbiacaeje koje se danas upotreb­ljavaju za skidanje bradavica u manjem stepenu, na primer, mlečika. Mlečni sok biljke rusa-trava koristi se za skidanje pega na licu. Naravno, to treba činiti samo po savetu stručnjaka. U toku zimske sezone ne mogu se stavljati maske od voća, pa ih moramo zameniti drugim maskama. Dobru zamenu za voćne maske dobićemo od peršuna. — Protiv otvorenih pora na licu stavlja se maska od peršuna sa kiselim mlekom. Ukoliko pore nisu raširene peršun ćemo umesto s kiselim mlekom pomešati s medom, mlekom, voćnim sokom ili žumancetom, a začas lice će biti sveže, lepo i nežno.

Mnoge biljke su danas priznate u kozmetici kao sredstvo za održavanje lepote.

Islanska mahovina stavlja se u vodu za kupanje. Protiv znojenja nogu upotrebljava se cerova kora, tj. od nje se spravlja

čaj kojim se operu noge. Čaj od orahovog lista je sredstvo za jačanje korena kose. Kosa koja se

pere ovim čajem dobija sjaj i lepu boju mahagonija. Ulje od ružmarina je sredstvo za pranje kose vrlo omiljeno na Istoku. Laneno seme sprečava crvenilo na nogama. Majčina dušica se daje za čišćenje kože. U lečenju nekih oboljenja koje

majčinom dušicom postignuti su dobri rezultati.

Način upotrebe voća i povrća

"Voće i povrće treba koristiti uglavnom sirovo. U takvom obliku ono sadrži najviše vitamina i drugih potrebnih sirovina u aktivnom stanju, neop­hodnih za ten kože. Ukoliko je potrebno pri spravljanju nekog jela da voće i povrće budu kuvani, onda treba nastojati da se minimalno kuva, da bi se sačuvali vitamini koji se kuvanjem gube. Treba obratiti pažnju da voće i povrće budu svezi i ne ostavljati ih za sutra ili neki drugi dan. Preduslov da jedna maska za lice uspe i da pruži onaj efekat koji se od nje traži jeste da voće, odnosno povrće, bude sveže.

U kom obliku i kako se upotrebljava sirovo voće ili povrće kao izvor vitamina za negu kože lica? Voće i povrće, kao što je poznato, može da se upotrebi u najrazličitijem obliku, ali je uvek potrebno, zavisno od namene i efekta koji se želi postići, izabrati najprikladniji oblik. Obično su to razne vrste maski, voćne, zatim kombinovane, sa medom, kvascem, kiselim mlekom, mlađim mesom, raznim hormonima (placentil), žumancetom i dr. Sve su to elementi neophodni za takozvane kombinovane maske za lice. Pored ovih primenjuju se maske od sitno seckanog voća, tankih režnjeva, gnječenog, pasiranog, pulpe i dr. Zajednički cilj svih njih je da se na najbolji mogući način očuvaju hranljivi sastojci voća i povrća da bi se postigao željeni cilj.

— Sargarepa se upotrebljava u kozmetici za osetljivu kožu, jer ubla­žava crvenilo kože, osim toga, bogata je provitaminom A. Upotrebljava se kao maska, sečena u tanke režnjeve ili sitno iseckana. Drži se na licu do 15 min. Koža postaje baršunasta i nežna.

14

— Kisele jabuke jako osvežavaju masnu kožu lica. Upotrebljavaju se za masku sirove, pečene ili kuvane. Kada se upotrebljavaju pečene, potrebno je dodati bademovo ulje za suvu kožu, a za masnu kožu jedno ulupano belance. Maska od sirove jabuke upotrebljava se za normalnu kožu, koja nije masna ni suva.

— Slatka trešnja je veoma dobra za jačanje suve normalne kože. Ona daje koži mekoću i baršunasti izgled. Od nje se može koristiti sok i pulpa. Može se kombinovati sa parafinskim uljem, ali koristi se i kao maska za lice.

— Kisela trešnja daje koži elastičnost, jača tkivo i steže pore na licu. Posebno se preporučuje za uvelu kožu. Osobama sa otvorenim porama na koži maska od kiselih trešnja sa kiselim mlekom.

— Kisele višnje upotrebljavaju se za mlitavu izboranu kožu lica, čije su pore proširene. Sok od višanja je odličan losion, dakle, sredstvo protiv mlitave, uvele izborane kože lica.

— Kajsija sadrži provitamin A, uz to i dosta glikoze, šećera, što je važno za ishranu kože, kao i druge mineralne soli koje joj daju vlažnost. Sok od kajsija ublažava iritaciju kože izazvanu suncem. Kajsija je pogodna i za normalnu i za masnu kožu. Najbolje je stavljati sveže komade kajsija na površinu kože.

— Breskva je bogata ugljenim hidratima, i to je jedno od najblago-tvornijih voća, jer daje koži baršunast sjaj i čini je mekom. Pored toga, breskva sadrži kiseline koje stežu otvorene pore na površini lica. Najbolje odgovara normalnoj koži kojoj nedostaje vlažnost. Sok od breskve upotreb­ljava se kao losion sa jednim delom konzervansa (natrium-benzoicum) koji sprečava hemijsku promenu soka Pulupa ili sveza breskva koristi se za »pa-kovanje lica.« Breskve se mogu samleti na vodenici za meso i koristiti kao maska za lice.

— Dunja se upotrebljava kao sredstvo za skupljanje pora na koži lica, i to samo u sirovom stanju. Prethodno se istruže i takva drži na licu do 10 min. Njena uloga u nezi kože lica sa otvorenim porama nepobitno je do­kazana; pored toga, sprečava i mlitavost kože.

— Limun je voće sa univerzalnom primenom, a ima ga i kod nas tokom cele godine, pa je potrebno da se i češće koristi za negovanje tena. Upotreb­ljava se kao losion, krem, pasta, a služi i za uklanjanje crvenila, beljenje kože, protiv gnojnica, bubuljica i mitesera. Stručnjaci prvenstveno preporu­čuju sok od limuna za masnu kožu i otvorene pore. Kao sredstvo za skidanje dnevne šminke upotrebljava se sok od limuna sa slatkim mlekom, a sa dodatkom pavlake, kiselog mleka i drugih sredstava koristi se za negovanje lica i kose. Limunov sok daje kosi čvrstinu i jača koren kose.

— Maline i jagode najčešće se koriste u vidu sokova. Sokovi se mešaju sa raznim sredstvima, a upotrebljavaju se za normalnu i masnu kožu. Losioni ovih sokova osvežavaju kožu i čine je mekom i nežnom. Kozmetičari ih preporučuju za jutarnje časove, jer osvežavaju kožu.

— Banana je veoma bogata vitaminima (B, H, C) i zbog sastava pred­stavlja veoma dobru komponentu za podmlađivanje kože lica. Najefikasniji je krem napravljen od pulpe banane, koji je pripremljen na bazi amonijum--stearata. Naravno, potrebno je dodati konzervans da bi se pulpa banane zaštitila od raznih bakterija.

— Tikvica se upotrebljava u kozmetici u vidu soka za suvu kožu lica. Ona se sitno iseče i tako drži na licu najmanje 20 min. Potom se skida toplim nekuvanim mlekom, kamilicom ili toplom vodom.

— Crveni paradajz skuplja pore na licu i maska od njega upotrebljava se u vidu tankih režnjeva stavljenih na lice. Ova maska odlično čisti kožu. Sok od paradajza, kad se upotrebljava kao losion, uvek mešati sa istom količinom vode.

15

Treba znati da sve neutrošene kremove, losione ili maske od voća i povrća, treba čuvati na hladnom mestu, kao što je frižider, eventualno bunar ili podrum. To je najbolji način da se pripremljena maska očuva od kva­renja. Potrebno je još naglasiti da sve vrste maski od voća ili povrća treba skidati s lica toplim nekuvanim mlekom ili čajem od kamilice. Poznavanje mesta i uloga voća i povrća u kulturi svake žene predstavlja jedan od bitnih preduslova za održavanje i negu lepote lica.

BILJARSKI KALENDAR

Lekovito bilje treba brati kada mu je vreme, jer svaka biljka ima svoje vreme branja, kada je najlekovitija. U svakom slučaju to treba da znaju biljari, ljudi koji beru bilje.

Ima biljaka koje različito cvetaju u raznim krajevima zemlje, a to zavisi od raznih klimatskih uslova. Nije svejedno da li je branje jedne određene biljke u Vojvodini i iste biljke u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. Imao sam prilike da vidim voće i povrće koje je zrelo u Dalmaciji a to isto voće i povrće nije ni počelo u Šumadiji da zri. U ovom slučaju se radi o tome da razvoj biljaka može negde početi pre a negde kasnije, za mesec dana. Mi ćemo pokušati da navemedemo početak berbe, trajanje berbe i deo biljke koji se bere tj. koji je lekovit, po Francuskim stručnjacima Roleu i Bureu.

POČETAK BERBE-TRAJANJE BERBE, NAZIV BILJKE I DEO KOJI SE BERE:

Januar do aprila:

Februar — april: Do kraja marta-mart i april: Do maja: Do kraja aprila: Do kraja aprila: Aprila: Do juna:

U aprilu:

U aprilu do kraja maja:

April do kraja septem­bra:

Do kraja maja: Do kraja juna: Do kraja juna: April do kraja juna:

Do kraja jula:

Do kraja jula:

Do kraja maja:

Do kraja jula:

Do kraja maja:

Do kraja juna:

Maj do kraja maja:

Kukurek (Hellebokus niger) — cvet, a koren preko cele godine •— otrov,

Brest (Ulmus campestris) — cvet, Bor (Pinus silvestris) — pupoljci, Sasa (Anemona pulsatilla) — biljka u cvetu, Imela (Viscum album) — cvet, lišće Breskva (Runus pérsica) — cvet, Topola (Populus nigra) — pupoljci pre nego što se razviju, Kostrika (Ruscus aculeatus) — list

Zimzelen (Vinca minor) — list. Ružmarin (Rosmarinus officinalis) — list, cvetni vrhovi Bljušt (Tamus communis) — list, a koren preko cele godine. Podbel (Tussilago fárfara) — cvet, a list u maju-junu, Ljubičica (Viola odorata) — cvet, Gorocvet (Adonis ver-nalis) — cela biljka, sitna bela rada (Matricaria chamo-milla) — cvet, Rusa (Chelidonium majus) — cela biljka.

Zuti bagren (Cytisus laburnum) — cvet.

Jagoda (Fragaria vesca) — list, rod i koren. Leptirica(Globularia vulgaris) — cela biljka. Tisa (Taxus baccata) — plod, Borovnica (Vaccinium

murtollus) cvet i plod, Mrtva kopriva (Lamium album) — cvet, biljka u cvetu.

Božur(Paonia) — listići cvetova.

Trn (Prunus spinosa) — cvet.

Plućnjak (Pulmonaria officinalis; — list.

Crvena ruža (Rosa serbica) — cvet.

Pokosnica (Polygonatum officinale) — koren.

Bela vrba (Salix alba) — cvet.

16

Do oktobra:

Maj :

Do avgusta:

Do juna: Do kraja juna:

Do septembra:

Maj do kraja juna:

Do kraja jula: Do Septembra: Do kraja juna:

Do kraja jula:

Do kraja juna:

Celo leto:

Do u oktobru: Do u avgustu: Do kraja juna:

Do u oktobru:

Do u julu:

Do u oktobru:

Do u novembru: Celo leto: Do u septembru:

Maj do u oktobru:

Do jeseni:

Do kraja juna:

Celo leto:

Do u zimu:

Do u junu:

Do kraja juna:

Jun do kraja avgusta:

Do kraja jula:

Do kraja juna:

Do kraja avgusta:

Do kraja jula:

Do kraja avgusta:

Do kraja jula:

Do kraja septembra:

Do kraja avgusta:

Jun do kraja ula:

Ljoskovac (Physalis alkekengi) — rod, plod.

Glog (Crataegus oxyacantha) — cveće nerascvetano u grozdovima, rod u septembru-oktobru. Srčenjak (Polygonum bistorta) — koren.

Mečje grožđe (Arctostaphylos uva ursi) — list.

Kesten (Castanea sativa) cvet, list. Mrazovac, krtola zrna, rod. Otrov! Divlja tikvica (Ecballium elaterium) — seme. Gavez (Symphytum officinale) — cvet.

Ugas (Nasturtium officinale) — cela biljka.

Mišinac (Cynoglossum officinale) cvet. Simširika (Ber-beris vulgaris) — kora. Vidac (Euphrasia officinalis) — cela biljka. Dimnjača (Fumaria officinalis) — biljka u cvetu, cvet. Žuti zečiji trn (Sarothamnus scoparius) — cvet. Zelenika (Ilex aquifolium) — cvet. Bunika (Hyoscyamus niger) — lišće ubrano u momentu cvetanja, najbolje u drugoj godini biljke. Otrov! Dobričica (Glechome hederaceum) — cela biljka. Grčica (Menyanthes trifoliata ) lišće brano za vreme cvetanja. Prosinac (Mercurialis annua) — biljka u cvetu. Kantarion (Hypericum perforatum) — cela biljka u cvetu. Đurđevak (Convallaria majalis) — cela biljka, brana u početku cvetanja. Otrov! Kopriva (Urtica) — cela biljka. Daninoć (Viola tricolor) — cela biljka u cvetu.

Srcopuc (Antennaria dioica) — cvet.

Maslačak (Taraxacum officinale) — cela biljka računajući tu i koren, pre cvetanja. Cvet se bere posebno. Zelovlak (Plantago major) — list cela biljka. Momčić (Polygala vulgaris) — koren. Slatka paprat (Polypodium vulgare) — koren žile. Rastavića Quisetum arvense) — cela biljka. Ren (Cochleria armoracia) — list, koren. Somina, gluva smreka (Juniperus sabina) — mlade grane Otrov! Jelenak (Scolopendrium vulgare) — list. Zabija trava (Senecio vulgaris) — cela biljka. Smrdijikovina (Sorbus aucuparia) — cvet. Podbel (Tussilago farfara) — list. Odoljen (Valeriana officinalis) — list. Jedić (Acontium napellus) — list bran pre cvetanja Otrov! Oman ( Inula helenium) — koren. Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) — delovi nad zem­ljom. Opasno! Komonika (Artemisia vulgaris) — cela biljka i list. Čičak (Arctium lappa) — list, grane cvet. Pačje gnezdo (Anchusa officinalis) — cela rascvetana biljka. Zečiji trn (Ononis spinosa) •— koren. Ivanjsko cveće (Galium verum) •— cela biljka u doba cvetanja. Bela Rada (Anthemis nobilis) — samo cvet. Crna ribizla (Ribes nigrum) — list. Potplotuša (Nepeta cataria) •— cvetne grane.

Ocat (Cnicus benedictus) list i cvetne grane. Vodopija (Cichorium intybus) —• list, koren. Kukuta (Conium maculatum) — list i plod. Otrov! Bulka (Papaver rhoeas) — listići cveta.

17

Do kraja avgusta:

Do septembra:

Do septembra:

Do kraja jula:

Do u avgustu:

Do u julu: Do u avgustu:

Do u julu:

Do u julu: Do u avgustu:

Do u oktobru: Do u septembru: Do u avgustu:

Do u septembru:

Do u julu: Do u avgustu:

Do u oktobru: Do u septembru:

Do septembra:

Do u julu:

Do u oktobru:

Do kraja jula: Do u avgustu: Do kraja jula:

Do kraja juna: Do kraja jula: Do u septembru: Jun do kraja jula:

Do u septembru:

Do u avgustu:

Do kraja jula:

Do u oktobru:

Jul do kraja avgusta:

Vilina kosa (Custa epithymum) — rascvetana biljka, na detelini, na konoplji.

Naprstak (Digitalis purpurea) — brati list sa divlje biljke koja ima već dve godine. Otrov! Divlja paprika (Vince-toxicum officinale) — cela biljka, koren je.

Razvodnik (Solanum dulcamara) — grane očišćene od lišća.

Vučje mleko, mlečac (Euphorbia helioscopia) — cela biljka. Ivanjsko cveće (Galium verum) — cela biljka. Kanadski čaj, labradorski čaj, »zimzeleno lišće« (Gault-heria procumbens) — cela biljka, gajena. Trava od žutice (Genista tinctoria) — cvet. Gavranov kuk (Teucrium scordium) — biljka u cvetu. Proljevak (Gratiola officinalis) cela biljka. Beli slez (Althaea officinalis) — list pre cvetanja. Čeme-rika (Veratrum album) — podzemni delovi-koren i žile. Otrov!

Apta (Sambucus ebulus) — cvet.

Jakobljeva trava (Senecio jacobaea slična žabljoj travi) — cela biljka u cvetu. Ladolež (Convolvulus sepium) — cvet. Sitna bela rada (Matricaria chamomilla) — cvet. Crne slez (Malva silvestris) — list, cvet. Matičnjak (Me­lissa officinalis) list pre cvetanja. Hajdučka trava (Achi­llea millefolium) — biljka u cvetu. Pomoćnica (Solanum nigrum) — cela biljka u početku cvetanja. Otrov! Slačica bela (Sinapis alba) — zrna. Slačica crna (Sinapis nigra) — seme. Mak (Papaver somniferum) list. Caure brane nešto pre nego što sasvim uzru. Otrov!

Vijošnica (Parietaria officinalis) — cela biljka. Peršun (Petroselinum sativum) — seme, koren još prve godine u jesen. Dubčac (Teucrium chamaedrys) — cela biljka. Zimsko zelje (Piróla umbellata, umiflora, secunda i me­dia) — cela biljka, list. Slatko drvce (Glycyrrhiza glabra) — cvet. Kupina (Rubus frutisosus) — list.

Sedef (Ruta graveolens) — stabljika i list pre razvića Milogled (Sanicula europaea) — list, cela biljka. Žalfija (Salvia officinalis) — list. Trava od šapa (Scrop-hularia aquatica) — cela biljka. Trava od šapa (Scrop-hularia nodosa) — list, koren. Zova (Sambucus nigra) — cvet.

Majkina dušica (Thymus serpyllum) — biljka u cvetu. Trava od srdobolje (Potentilla tormentilla) — koren. Medunika (Filipéndula ulmaria) — cvet, grane rascve-tane.

Strižuša (Chamaeplium officinale) — list, biljka u cve-tanju.

Čelebi — grana (Solidago virga aurea) — biljka u cvetu.

Trava od uši jame (Veronica officinalis) cela biljka, list.

Divlja vrbena (Verbena officinalis) — list.

Petrovac (Agrimonia eupatoria) — u buketima, u kitama (cvet, list i koren). Veprina (Arnica montana) — cvet, list.

18

Do u septembru: Do kraja avgusta:

Do septembra: Do u avgustu:

Do kraja septembra:

Do kraja avgusta:

Jul do u oktobru:

Do kraja avgusta:

Do kraja avgusta:

Celog leta:

Do u oktobru:

Do u septembru:

Do u avgustu:

Do septembra:

Do u avgustu:

Do u septembru:

Do u oktobru:

Do septembra:

Jul Do u avgustu:

Do septembra:

Do kraja avgusta:

Avgust do septembra:

Do u oktobru:

Do septembra:

Do novembra:

Steža (Potentina anserina) — cela biljka.

Pelen (Artemisia absinthium) — list, cvetni vrhovi grana. Steža (Potentina anserina) — biljka u cvetu, rod. Despik (Lavandula vera) — cvet, cvetni vrhovi.

Bosiljak (Ocimum basilicum) — list.

Šafranjika (Carthamus tinctorius) — cvet. Kičica (Erythaea centaurium) — biljka u cvetu. Okoločep (Centaurea calcitrapa). Kotrljan (Eryngium campestre) — koren.

Mrazovac (Colchicum autumnale) — glavica ispod zem­lje, pre cvetanja. Otrov!

Kukuta (Conium maculatum) — list. Otrov!

Tikva, bundeva (Cocurbita pepo) — seme.

Rosulja (Drosera rotundifolia) — cela biljka. Mirodija (Anethum graveolens) — plod.

Crni jasen (Fraxinus ornus) — list.

Ždravljevina (Galega officinalis) — biljka u cvetu.

Lincura (Gentiana lutae) — cvet. Beli slez (Althaea officinalis) — cvet. Blagovanj (Hyssopus officinalis) — cvet, cvetni vrhovi. Čuvarkuća (Sempervivum tectorum) — list, cela biljka. Zeleniće (Prunus laurocerasus) — list. Selen (Levisticum officinale) — rod.

Prečica (Lycopodium clavatum) — organi plođenja, ča-ure sa praškom.

Kukuruz (Zea mays) — svila.

Očajnica (Marrubium vulgare) — bilja u cvetu.

Vranilova trava (Origanum vulgare) — vrhovi, cvetnih grana, rascvetana biljka.

Kokotac (Melilotus officinalis) — biljka u cvetu. Nana (Mentha piperita) — biljka u cvetu.

Divizma (Verbascum thapsiforme) — cvet, list. Crni dud (Morus nigra) — dudinje rod. Karanfil (Carcophylus aromaticus) — cvet.

Engleski spanać (Rumex patientia) — list. Lisac (Polygonum persicaria) — list.

Vodena paprika (Polygonum hydropiper) — biljka u cvetu.

Potočnjak (Lythrum salicaria) — grana u doba cvetanja biljke.

Belonoga (Saponaria officinalis) — list, koren sve do jeseni.

Majkina dušica (Thymus serpulium) — rascvetalo granje

Povratič (Tanacetum vulgare). Lipa (Tilia) — cvet sa priperkom. Odoljen (Valeriana officinalis) — seme.

Borovnica (Vaccinium myrtillus) — rod, bobice. Steža (Potentina anserina) — cela biljka.

Velebilje (Atropa belladonna) — bobice. Otrov!

Krušina (Rhamnus frangula) — kora. Hrast (Quearcus) — kora, rod, žir Mrazovac (Colchicum autumnale) — cvet. Otrov!

Imela (Viscum album) — rod.

19

Do septembra:

Do u oktobru:

Avgust do u Oktobru:

Do u septembru:

Septembar do kraja

septembra:

Jesen:

Do u oktobru:

U jesen i zimi:

Do novembra:

Z i m i :

Do u oktobru:

J e s e n :

O k t o b r a :

J e s e n :

Oktobar:

J e s e n :

Oktobar jesen i zima:

Do u decembru:

J e s e n : Do u decembru:

Hmelj (Humulus lupulus) — šišarke. Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) — rod. Nana (Mentha), druge vrste nane, ako nema »ljute« nane — list, biljka u cvetu, u početku cvetanja. Prava nana, ljuta nana (Mentha piperita) — list, cela biljka. Gaji se. Beli lokvanj (Nymphaea alba) •— koren. Žuti lokvanj (Nymphaea lutea) — koren. Domaći rabarb (Rheum rhaponticum) — koren, žile ispod zemlje.

Piskavac (Succisa pratensis) — cela biljka, koren.

Primorski luk (Scilla maritima) — delovi koji se nalaze pod zemljom, glavica. Otrov!

Neven (Calendula officinalis) — cvet. Tatula (Datura stramonium) — list. Otrov!

Uopšte uzev — upravo od septembra počinje berba onog

korenja koje se upotrebljava za lečenje, i za mnoge od njih ta berba traje u toku cele jeseni pa čak i zimi.

Velebilje (Atropa belladonna) — koren. Otrov! Idirot (Acorus calamus) — koren. Gavez (Symphytum officinale) — koren.

Divlja ruža (Rosa canina) — rod, šipak.

Navala, paprat (Aspidium filix mas) — delovi pod zem­ljom.

Kleka (Juniperus communis) — rod.

Kozlac (Arum maculatum) — koren. Beli slez (Althaea officinalis) — korren.

Bršljan (Hedera helix) — cvet. Felandrijum (Phellandrium aquaticum) — plod. Božur (Paenia officinalis) — koren.

Jedić (Aconitum napellus) — koren. Otrov!

Otrovnica (Actaea spicata) — koren, delovi ispod zemlje.

Primorski pelen (Artemisia maritima) — cela biljka.

Čičak (Arctium lappa) — koren.

Dunja (Cydonia oblonga) — rod.

Mišinac (Cynoglossum officinale) — koren.

Morač (Foeniculum vulgare) — koren. Trud (Polyporus fomentarius). Beli agarik, beli trud (Polyporus officinalis) — gliva sa drveta (Agaricus albus) — ariševina.

Odoljen (Valeriana officinalis) — koren.

Celer (Apium graveolens) — koren. Angelika (Angelica archangelica) — koren. Vučja jabuka (Aristolochia clematitis) — koren. Otrov! Jagoda (Fragaria vesca) — koren. Ren (Cochlearia armoracia) — koren.

22

SMREKA Picea excelsa link. — Abietaceae)

Narodna imena: čam, omara, omorika, smrča, smreka. Opis biljke: raste u visinu do 6 metara, stablo može biti preko 1 metra

u prečniku. Stablo je pravo, a krošnja u obliku piramida. Grane su horizontalne ili vise. S obzirom da se koren proteže u širinu smreka raste i na plitkoj zemlji.

Iglice su 1 milimetar široke sa špicastim vrhom. Ženski cvetovi su purpurno crveni, iz njih se razvijaju šišarke. Muški

cvetovi su crveno žute boje. Izrastu koso nadóle pa se uspravljaju. Droga: koriste se mladi izdanci i iglice (Gemmae Piceae, Turiones Piceae). Hemiski sastav: smola, etarsko ulje, gorka materija, tanin.. . Upotreba: u narodu, za lečenje reume i gihta, a kuvane iglice sa šećerom

kao čaj protiv kašlja. Upotrebljava se i za lečenje: mokraćnih organa, reumatizma (kupke) katara organa za disanje, za jačanje želuca...

HRAST (Quercus robur L. — Fagaceae)

Narodna imena: rast, beljik, dub, gorun, lužnjak. Opis biljke: spada među najviše drveće. Zivi i preko hiljadu godina. Listovi

su sa kratkim drškama, sužavaju se prema osnovi, po obodu su usečeni. Cvetovi su kao rese (muški) i do pet na jednoj drški (ženski). Iz ženskog cveta razvija se plod, u narodu zvan žir. Droga: koristi se kora sa mladih stabljika i semenke (Crtex et Semen Quercus)

Kora se skida u proleće. Hemijski sastav: tanin, elegna i galna kiselina, floroglucinol, taninsko crve­

nilo, guma, smola, pektinske, slatke i gorke materije. Upotreba: u narodu služi za lčeenje proliva i krvarenja. Hrastova kora

je adstringens. Služi kao antiseptik i kao antidot pri trovanju alkaloidima i teškim metalima.

CESTOSLAVICA (Veronika officinalis L. — Scrophulariaceae)

Narodna imena: ranilist, verunika, razgon. Opis biljke: trajna, zeljasta, dlakava biljka. Visoka 10 do 20 santimetara.

Raste poleglo a grane i cvetovi su uspravni. Listovi su elipsasti, naspramni, pepe-ljavo zeleni, po obodu nazubljeni. Cvetovi grozdasti, ljubičasti. Plod je čaura. Raste na visini do 1000 metara, na vlažnim mestima.

Droga: koristi se biljka u cvetu. (Veronicae Herba) Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, vosak, šećer, smola, gorka materija. Upotreba: narodni lek za iskašl javan je sluzi, protiv zatvora. Koristi se i

protiv bolesti pluća, protiv katara i drugo.

KUKUTA (otrovna) Conium maculatum L. — Ummbelliferae)

Narodna imena: beleglav, bucuniš, mišje zelje, trbulja. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka sa otužnim mirisom. Stabljika je

visoka do 2,5 metara, snažna, razgranata, zelena, uzduž prugasta, pegava. Lišće iscrpano i zupčasto, dugo je 12 santimetara. Cvetovi su u štitastoj kruni beli, sitni. Cveta preko celog leta. Raste na

svakom mestu, zemljištu, podneblju. Droga: koriste se zeljasti delovi (Herba Conii) i zeleni plodovi (Fructus Conii)

Svezu biljku treba odmah preraditi. Cela biljka je veoma otrovna. Hemijski sastav: otrovni alkaloid konin, konhidrin, pseudokonhidrin, metil -

konin, i izuzetno je otrovan — koniccin. Upotreba u medicini: konin deluje sedativno i analgetično. Zbog otrovnosti

se malo koristi. On je prvi sintetski biljni alkaloid. U novije vreme koristi se kao lek protiv dermatoza.

DOBRlClCA (Glechoma heđeraceum L. — Labiatea).

Narodna imena: brštan trava, grošić, dobričavica, samobajka, mesečnjak. Opis biljke: trajna biljka, prijatnog mirisa, stablo je visoko do 40 santimetara.

U početku se penje, pa se puže po zemlji. Listovi naspramni, bubrežastog oblika. Cvetovi su pazuhu lista, plavo-ljubičaste boje sa purpurnim tačkama, nalik

na sitne zevalice.

23

Raste oko drveća, šiblja, ograde. Droga: sabira se cela biljka u cvetu (Herba Hederae terrestris i Herba Gle-

chomae) ili pojedinačno listovi i cvetovi. Suši u tankom sloju na promaji. Hemijski sastav: etersko ulje, tanin, guma, kaučuk, organske kiseline smola,

šećer, vitamin C. Ima mnogo kalij umovih soli. Upotreba u medicini: lečenje katara, oboljenja sluznice disajnih puteva,

protiv neurastenije. U novije vreme koristi se za lečenje hipoaciditeta.

B R E Z A (Betula verrucosa Ehrh. — Betulaceae)

Narodna imena: bela breza, metlika, jadika, crepuša. Opis biljke: stablo do visine 18 metara. Bele kore, vitkih grančica. Listovi

na dugim drškama, srcasti, jasno zeleni. Cvetovi razdvojenih polova, ali na istoj biljci. Sakupljeni u rese. Plod orašica, sa krilima koje vetar lako raznese.

Droga: listovi (Folium Betulae) pupoljci (Gemmae Betulae) sok i kora (Succus Cortex Betulae)

Hemijski sastav: listovi breze sadrže saponin, etarsko ulje, tanin, vitamin C, smole. Pupoljci sadrže visoko-vredno eterično ulje. Kora sadrži ulje, betulinsku ki­selinu. Iz drveta breza dobija se katran. (Oleum Rusci)

Upotreba u medicini: diuretik i antiseptik urogenitalnih puteva. Ne nanose štetu bubrezima. Sok od breze koristi se i za lečenje i negu kose.

KRUŠKA (Pirus communis L. — Rosaceae

Narodna imena: s obzirom da je poznato preko 1500 vrsta krušaka isto toliko ima i imena.

Opis: biljke: raste kao drvo, listovi su sa drškom naizmenično raspoređeni. Cvetovi su u pazuhu lista. Plod sa tačkama.

Droga: koristi se plod, mladi pupoljci i listovi. Najčešće se koristi plod, zreo svež ili pečen.

Hemijski sastav: najvažniji je sastojak pored šećera kalcijum i kalij um. Upotreba u medicini: za lečenje probavnog trakta, poremećaja krvotoka, kao

dijetalna hrana, kod bolesti bubrega. Kao kompot kod pojave nadutosti stomaka.

N A N A (Mentha piperita L. — Labiatae)

Narodna imnea: ljuta nana, pitoma nana, metvica, metva. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka sa uspravno razgranatim stabljikom.

Listovi naspramnl s peteljkom, elipsasti, goli ili sa malo dlačica. Dugi su 3 do 9 santimetara. Cvetovi su sakupljeni u klas; ljubičasto-crvene boje.

Droga: koriste se listovi, a u narodu i cvetni izdanci. Listovi (Folium Menthae piperitae) sadrže etarsko ulje. Osušeni listovi se koriste za lečenje stomačnih sme­tnji. Ulje za paste za zube.

Mentol — deluje za nervne završetke. Hemijski sastav: mentol, tanin, gorki sastojci. Upotreba u medicini: kao čaj za smirenje, smanjuje stomačne tegobe (bo­

love, grčeve). Kao ulje koristi se protiv gađenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu koristi se kod lečenja nazeba.

PA VIT (otrovan) (Clematis vitalba L. — Ranunculaceae)

Narodna imena: bela loza, viljuga, škrobut, kristuševa brdaa. Opis biljke: dugovečna biljka, snažnog stabla debelog i do 5 santimetara,

dugačko, razgranato. Penje se po drveću. Lišće perasto, neparno, elipsasto. Cvetovi sitni, beli, pokriveni dlakama. Plodovi kao beličaste, dlakave izrasline.

Raste svuda, naročito pored v o d e v

Droga: koristi se kora, pupoljak i list (Laricis cortea, Gemmacet folium) a Hemijski sastav: sadrži otrovan sastojak protoanemonin. Upotreba u medicini: protoanemanin ima veliku antibakterijsku moć i anti-

mikrobski spektar ali nažalost izaziva plikove i rane.

KRASTAVAC (Cucumis sativus L. — Cucuobitaxeae)

Narodna imena: Krastavica, kukumar, ugorak, kumor. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka sa dugim, poleglim stablom. Listovi

su sa drškom, petorežnjasti, po obodu zupčasti i dlakavi. Muški cvetovi su gru-pisani, zlatno žuti. Ženski su u pazuhu listova iste boje.

NANA PAVIT

KLEKA

25

SLATKA PAPRAT

•̂ 4i k,> // l i

26

Plod je valjkast, zelen a kasnije žut. Miris prijatan, ukus takođe. Droga: plodovi, seme i sok. Plod (Fructus Cucumis) se ubira kad je žut. Hemijski sastav: belančevine, šećer, voda, celuloza, vitamin A, B i C, mi­

neralne soli. Upotreba u medicini: sok deluje protiv grozničavog stanja i za izlučivanje

otrovnih sastojaka iz mokraće. Sok ili salata smanjuje količinu šećera, korisno za dijabetičare. Kožne bolesti leci: rane, pege, opekotine...

A R I Š (Larix decidua Mili. — Abietaceae)

Narodna imena: listvenica, tis, macesen, ariž. Opis biljke: stablo visoko do 50 metara. Uspravno sa mrkom korom. Vesnik

je proleća, teži da se probije između ostalog drveća. Gubi svake godine iglice, iako je četinar. Iglice su bledo zelene, nežne. Grupisane kao svežanj, duge 2 do 3 santimetara.

Ženski cvetovi su čepasti i razvijaju se u male šišarke. Muški cvetovi su žute boje. Ariš raste mnogo u Alpima. Droga: koristi se kora, pupoljak i list (Laricis cortea,' Gemmacet folium) a

najčešće iz smole prerađen terpentin ( Terebinthina veneta) to jest »venecijanski terpentin«.

Hemijski sastav: u terpentinu ima etarskog ulja, a ostatak čini smola, bojene i gorke materije i tragovi mravlje i ćilibarske kiseline. Glavni sastojak etarskog ulja je pinen i borneol. U kori ima tanina.

Upotreba u medicini: terpentin se najčešće koristi za spravljanje složenih flastera. Etarsko ulje za osvežavanje, kao aerosol. Dobro je za inhalaciju.

S A S A (Anemone Pulsatilla L. — Rannuculaceae)

Narodna imena: čukunded, dremnidedo, zaspanka, kučika. Opis biljke: trajna biljka visoka do 40 santimetara, sa čvrstom stabljikom.

Listovi su rozetasti i razviju se posle cvetanja. Stablo nosi jedan cvet. Cvetna čašica je razbijena u bičaste latice obrasle belim dlačicama i udaljena je od cveta 1—2 santimetara.

Cvet je zvonast, svetio ljubičaste boje. Raste na sunčanim mestima. Droga: koristi se sveza biljka (Herba Pulsatillae) dok je u cvetu. Sušenjem

bi izgubila lekovitost. Hemijski sastav: sadrži ranunkulin koji se raspada na protoanemonin i gli-

kozu. Ima saponina, tanina i smole. Upotreba u medicini: u narodu protiv kašlja, ospi i nervoze. Anemonol može

da izazove trovanje, pa se o tome strogo vodi računa. Jači lekovi od ove biljke prave se samo pod nadzorom lekara. Prašak od suve sase stavlja se na rane, a takođe razara divlje meso i ubrzava ozdravljenje.

KLEKA (Juniperus communis L. — Oupsessaceae) Narodna imena: venja, borovica, smreka, smrekina. Opis biljke: zimzeleni uspravan grm. Ima igličaste listove, po tri u pršljenu.

Dugi su 8 do 10 milimetara. U pazuhu listova javi se u proleće sitni cvetovi koji se pretvaraju u plod bobice, tamno modre boje, skoro crne Plod sazri tek sledeće godine i tek tada potamni.

Droga: zreo osušen plod (Juniperi fructus) Plod je mesnat, veličine graška. Od tri kilograma svežih bobica dobije se 1 kilogram sušenih. Svaka bobica ima 3 semenke. Miris prijatan, ukus sladunjav, a zatim gorči.

Hemijski sastav: najviše etarskog ulja, šećera, smole, tanina. Upotreba u medicini: mnogostrano; za lečenje reume, gihta i mokraćnih or­

gana. Deluje i antiseptično. Zatim, koristi se za lečenje plućnih bolesti, katara creva i želuca.

SLATKA PAPRAT (Polypodium vulgare L. — Polj/pođiaceae) Narodna imena: sladić, oslad, lezibaba. Opis biljke: raste na osenčenim obroncima, stenama. Stabljika je položena

ispod površine zemlje, pokrivena mrkim ljuspama. Na gornjoj strani se obrazuju listovi, duboko perasto usečeni, mesnati. Dugi su 20 do 40 santimetara.

Droga: koristi se rizom (Rhizoma Polypodii). Dolazi u promet u komadima dugim 4—12 santimetara, debljine 3—8 milimetara. Koristi se svež ili sitno sečen, osušen. Treba ga držati u tamno staklenim posudama, dobro zatvorenim.

Hemijski sastav: sadrži tanin, glikorizin, smole, šećera, mast škrob, belan-čveine, sluzi.

Upotreba u medicini: u narodu kao lek obolelih organa za disanje. Čaj se koristi za čišćenje rana.

2?

B O R (Pinus silvestris L. — Pinaceae) Narodna imena: beli bor, čam, lučevina. Opis biljke: raste u visinu do 45 metara. Kruna je najčešće loptasta. Listovi su igličasti, obično po dve iglice polaze sa istog mesta. Plavičaste su

pa je i celo drvo svetio. Iglice su duge 4—5 santimetara. Cvetovi su jednopolni. Iz ženskog cveta se oblikuju male šišarke, prvo crvenkaste, a kasnije smeđe i drvenaste.

Droga: koriste se mladi izdanci ( Turones Pini) to jest pupoljci smolasto slepljeni. Droga je aromatičnog, smolastog i balsamičnog mirisa. Gorkog ukusa. Suši se do 2 meseca na običnoj temperaturi.

Hemijski sastav: sadrži smole, gorke materije, etarsko ulje, škrob, u iglicama i vitamin C. Takođe ima mineralnih soli.

Upotreba u medicini: u narodu kao lek protiv gihta, reume, protiv plućnog katara. U medicini priznat kao narodni lek i koristi se u razne svrhe, naročito, protiv kožnih bolesti.

DESPIK (Lavandula vera DC — Labiatae) Narodna imena: lavanda, marijanac, ženski đešpik, trma. Opis biljke: raste kao žbun, visok 60 santimetara, razgranat. Listovi su sivi,

dlakavi, na uspravnim izdancima. Cvetovi su sitni, plavičasti u klasju. Raste divlje na suvim toplim padinama Mediterana. Kod nas najviše na Hvaru.

Droga: koriste se cvetovi (Flos Lavandulae). Prijatnog aromatičnog mirisa, nagorkog ukusa. Hemijski sastav: etarsko ulje i tanin, zatim linaloe, linalieacetat, gorki sastojci.

Upotreba u medicin: uglavnom se upotrebljava u parfimeriji. Zatim, kao lek protiv migrene, nesvestice. Smiruje stomak i mučninu. Koristi se za ispiranje rana.

ROSOPAS OBIČNI (otrovan) (Chelidonium majus L. — Papaveraceae) Narodna imena: zmijsko mleko, rusa, trava od žutice, cindola. Opis biljke: dugovečna zeljasta biljka visoka do 80 santimetara. Stabljika

tanka, listovi su na donjem delu stabljike s dugom drškom, a na gornjem sedeći. Cvetovi su žuti, na vrhu grančica. Plod je sličan mahuni. Čim se biljka oz-

leđi iz nje curi žuti sok, ljut, gorak i neprijatnog, mirisa. Raste na zapuštenim mestima.

Droga: koristi se zeljasti delovi u cvetu (Herba Chelidoni) i koren (Radix Chelidonii).

Brzo se suši u hladu, nanizan i obešen. Hemijski sastav: u mlečnom soku ima mnogo alkaloida. Upotreba u medicini: nekada u narodu lečen giht, reumatizam, bubrežne bo­

lesti, hemoroidi i protiv bradavica. Isključivo narodni lek.

I Z O P (Hyssopus officinalis L. — Labitae) Narodna imena: miloduh, blagovan, osipant. Opis biljke: višegodišnja biljka, grm as ta, sa uspravnim grančicama do 60

santimetara visine. Listovi goli, duguljasti, sa obe strane pokriveni sitnim žlezdama s etarskim uljem.

Cvetovi su u klasastoj cvasti, živo plave, ljubičaste ili ružičaste boje. Ponekad sasvim beli.

Raste na suvim i toplim mestima, na krečnjaku. Droga: koriste se cvetovi i listovi (Folium et Flos Hyssopi ili Herba Hyssopi).

Oprezno se suši u hladu i ne dodiruje. Hemijski sastav: etarsko ulje, guma, smola, šećer, tanin. Upotreba u medicini: u narodu sa njim je lečen katar i astma a upotreb­

ljava se protiv svih bolesti pluća i noćnog znojenja. Ulje (Oleum Hyssopi) služi kao lek protiv katara i astme.

CRNA GORUŠICA (Brassica nigra (L.) Koch (Sinapis nigra) — Cruciferae Narodna imena: crna slačica, gorčica, senf, muštarda. Opis biljke: jednogodišnja biljka. Stablo visoko do 1 metra. Listovi na dršci

pri vrhu elipsasti. Cvetovi na vrhu stabla i grana. Žuti su i grozdasti. Plod je ljuska, uspravno stoji. Semenke tamno crvene, biljka raste na vlažnom zemljištu i na peskovitom terenu.

Droga: koristi se seme (Semen sinapis). Suši se u tankom sloju i prevrće. Seme je okruglo, sitno, prečnika do 1,6 milimetra.

Hemijski sastav: u semenu ima sinigrozida, masnog ulja, belančevina, sluzi, enzima, mirozina i tragova sinalbozida.

Upotreba u medicini: povećava apetit, a koristi se i protiv poremećaja varenja. Pospešuje izlučivanje mokraće, utiče na pravilan rad krvotoka.

28

PASOPAS OBIČNI (RUSA) IZOP CRNA GORUŠICA

Č I Č A K

30

MILOGLED (Sanicula europaea L. — Umbelliferae)

Narodna imena: miliče, ličarka, zdravčica, omilen. Opis biljke: zeljasta biljka, višegodišnja, visoka do 50 santimetara lišće

testerasto, sjajno, izdeljeno duboko, boje tamnozelene. Cvetovi beličasti ili crveni skupljeni u male štitove na vrhu biljke. Raste u hladovini, po šumama.

Droga: koristi se cela biljka, list i koren (Saniculae folium, herba et radix) Hemijski sastav: nije dovoljno ispitan. Osnovni sastojak saponozid. Upotreba u medicini: u narodu kao lek za zaustavljanje krvarenja i lečenje

rana. U medicini kao tinktura, za ispiranje rana, ali se prethodno mora razblažiti.

MATIČNJAK (Melissa officinalis L. — Labiatae)

Narodna imena: pčelina trava, medenka, čeljna ljubica, limunka. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka sa mirisom nalik na limun. Stablo uspravno do 80 santimetara visine. Lišće elipsasto, po obodu teste­

rasto. Cvetovi se javljaju u pazuhu lista. Krunica plavičaste boje, ljubičasta ili žuta, levkasta. Medonosna. Služi i kao začin. Raste u području Mediterana.

Droga: list (Folium Melissae) ili cvet (Herba Melissae). Sušenje se mora obaviti u hladu, ne dirati biljku. Ne sme se čuvati u limenoj posudi. Ima miriS limuna. Ukus gorak.

Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, mineralne soli, gorke sastojke. Upotreba u medicini: koristi se kao blago umirujuće sredstvo, smiruje tegobe

pri varenju. Poboljšava apetit.

ClCAK (Arctium Lappa L. — Compositae)

Narodna imena: repuh, komodiljka. Opis biljke: raste u visinu od 1,5 metra. Višegodišnja zeljasta biljka. Stab­

ljika uspravna i snažna. Listovi krupni, elipsasti, srcasto urezani, delimično zup­časti, maljavi a sa gornje strane zeleni.

Cvetne glavice su ružičaste, kao grozdovi na vrhovima grana. Obavijeni su listovima koji se završavaju kukicama, pa se lako »uhvate« za predmete i odeću. Koren je debeo.

Čičak raste uz naselja i po ivicama šuma.

Droga: koristi se koren (Bardanae radix) dvogodišnje biljke. Očišćen koren se raseče i suži. Suv je kada se lako lomi. Od 4 kilograma svežeg dobije se 1 kilo­gram suvog korena. Boje je sivoluke, opornog ukusa.

Hemijska sastav: inulin, masne kiseline, fosforne kiseline, tanin i etarsko ulje. Upotreba u medicini: kao čaj za dijabetičare i kod poremećaja mokrenja. U

narodu lece rane i čireve.

CUVARKUCA (Sempervivum tectorum L. — Cassulaceae)

Narodna imena: pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak.

Opis biljke: višegodišnja biljka, visoka do 60 santimetara. Listovi su rozetasti, u redu, crepasti, pri vrhu crveni, sočni, debeli, mesnati.

Na vrhu stabljike su crveni cvetovi zvezdastog oblika. Raste na stenama, krovovima, na zidovima.

Droga: upotrebljava se sok isceđen iz cele sveže biljke (Sempervivi tectori succus) ili samo list (Sempervivi tectori folium).

Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, kalcijev malat, masno ulje, mravlja i jabučka kiselina.

Upotreba u medicini: u narodu kod čireva želuca, herpesa, hemoroida i glista. Sok se upotrebljava protiv opekotina. U novije vreme koristi se sok od sveže biljke kao tinktura ili kao homeopatski preparat protiv gnojnih zapaljenja zuba i upala grla.

31

TRNJINA (Prunus spinosa L. — Rosaceae)

Narodna imena: crni trn, drač, divlja šljiva, oparnica. Opis biljke: nizak, razgranat grm. Grane su sa trnovima. Listovi elipsasti, po

obodu testerasti. Cvetovi čisto beli sa pet latica. Plod koštunica. Trnjina raste na sunčanim mestima, u retkoj šumi, na brežuljcima. Droga: koristi se cvet, zreo plod, rede kora. (Pruni spinosae flos, fructus et

cortex). Cvet se suši na promaji, a čuva na hladnom mestu. Plod treba brati dok je čvrst. Kora se skida u jesen. Hemijski sastav: u cvetu semenkama ima cijanogenetskih heterozida, a u pulpi

ploda vitamina C, pektin i organske kiseline. Upotreba u medicini: kao laksans i diuretik. Kora i plod deluju povoljno za

lečenje organa za varenje. Plod trnjine dobar je u obliku kompota, pekmeza.

BULKA (Papaver rhoeas L. — Papaueraceae)

Narodna imena: divlji mak, boliglava, žitni mak, turčinak. Opis biljke: jednogodišnja biljka, visoka do 1 metra. Raste svuda kao korov,

uspravnog stabla, obraslog dugim dlakama. Lišće je veliko, perasto, sedeće. Cvetovi su usamljeni na vrhu stabla, jarko

crvene boje, sa 4 krunična listića. Ako se biljka zaseče, poteći će mleko. Plod je čaura.

Droga: koriste se cvetovi (Flores) koji su nežni, kadifasti, dok su svezi veoma su oporog mirisa. Suše se na toplom suncu. Beru po suvom vremenu, suše brzo u što tanjem sloju. Čuvaju na tamnom mestu gde nema vlage.

Hemijski sastav: alkaloid readin, readinska kiselina, masno ulje, smola, sluz, guma, šećer.

Upotreba u medicini: u narodu koristi se kao lek protiv kašlja jer sadrži dosta sluzi. To je jedan od priznatih čajeva protiv kašlja i prehlade.

2UTI BAGREM (otrovan) (Colutea arborescens L. — Papilionaceae)

Narodna imena: zvečak, pucalina, žuta bagra, žuti bagrem. Opis biljke: šumsko drvo, visoko do 8 metara. Lišće jajasto, naspramno, zeleno. Cvetovi jarko žuti nalik na zevalicu, groz­

dasti. Plod je mahuna. Droga: koristi se list i cvet (Folium et flos Coluteae) Hemijski sastav: etarsko ulje, koluteinska kiselina. Upotreba u medicini: u narodu lek protiv zatvora. Pije se kao čaj.

MASLINA (Olea europeaea L. — Oleaceae)

Narodna imena: oljika, maslica, uljenika, maslinka. Opis biljke: drvo visoko do 10 metara, a nekad izraste i više. Listovi nas­

pramno raspoređeni, eliptični, sa kratkim drškama. Sa gornje strane tamnozeleni, sa donje svetlije boje.

Cvetovi su dvopolni, u grozdastoj cvasti, smešteni u pazuhu listova. < Plod je koštunica, loptastog oblika. Mesnati deo ploda prvo je zelen, zatim

lagano crveni, da na kraju postane tamno plav, skoro crn. Raste u Mediteranskoj oblasti.

Droga: koristi se list, plod i ulje. (Olivea folium, fructus et oleum).

Najbolje ulje je od zelenih maslina. Listovi se beru u proleće. Hemijski sastav: u listu ima heterozida, saponizida, pirogalnog tanina, šećera,

smole. Ulje (Oleum Olivarum) iz plodova sadrži enzim oleazu, emulzin, oleuropein, vosak, vitamin A i E, ima hlorofila i ksantofila.

Upotreba u medicini: ulje, koje inače omekšava i blaži, upotrebljava se kod bolesti želuca i creva, protiv hemoroida, bolesti žuči, kod nefritičnih kolika. Naj­više korišćeno ulje za pravljenje lekovitih masti u farmaciji. Od lista se spravlja čaj protiv visokog pritiska.

33

BORAC BUNIKA

(otrovno)

34

PAPRENA METVICA Mentha pulegium L. Labiate

Metvica raste u velikim količinama po vodoplavnom zemljištu, pored reka i potoka. Cveta od druge polovine leta do duboke jeseni. Metvica ima etarskog ulja, tanina, koje je čini lekovitim, Droga se poznaje po tome što ima ljubičaste cvetove i prijatan miris. Upotrebljava se za destilaciju sapuna i u kozmetičke svrhe. U narodnoj medicini je jako omiljeno za lečenje organa za disanje, varenje pa se daje i u čajevima kod gripoznih oboljenja.

JOVA CRNA (Alnus glutinosa, Gaertn. — Betulaceae)

Narodna imena: jahovina, jeja, jova, jaha, jašika.

Opis biljke: raste kao drvo ili šib, na vlažnim mestima, najčešće na obalama reka. Lišće joj je zatupasto, po ivici testerasto. Opadne još u jesen dok je zeleno. Pupoljci su na kratkim drškama. Do jeseni se na drvetu razvija ženske i muške rese.

Droga: koriste se listovi i kora (Folium et Cortex Alni). Hemijski sastav: tanin, emodin, masno ulje, ima i galne kiseline. Uoptreba u medicini: u narodu se lece čirevi, želudačne bolesti, kolike. Zbog

velike količine tanina kora deluje kao jak adstrnigens. Zna se da deluje i protiv groznice, što je mnogo korišćeno za vreme rata.

BORAC (Borago officinalis L. — Boraginaceae)

Narodna imena: baražina, lisičina, poreč, volovski jezik, kozmelj.

Opis biljke: jednogodišnja biljka čije je stablo visoko do 60 santimetara, sočno i obraslo dlakama. Listovi naizmenično raspoređeni, donji sakupljeni u rozetu. Po obliku jajasti, talasasto nabrani. Cvet plav ili beo. Raste divlje, na đubrištima, livadama, obalama jezera.

Droga: list, cvet i cela biljka. (Boraginis folium, flos et herba).

Hemijski sastav: tanin, saponin, etarsko ulje, masne i smolne kiseline, kal-cijum-malat i kalijum-nitrat. U mladoj biljci ima alantoina.

Upotreba u medicini: u narodu kao čaj protiv otvrdnute jetre, a toplim oblozima lece zapaljenja očiju. Kalijum-nitrat izaziva pojačano znojenje i mokrenje. Cvetni čaj olakšava iskašljavanje. Svež sok utiče na brzo izbacivanje hlorida.

BUNIKA (otrovna) (Hyoscyamus niger L. — Solanaceae)

Narodna imena: trava od bunila, zubljača, zubna trava, balam, bun.

Opis biljke: dvogodišnja biljka. Prve godine izrastu listovi koji su sivo-zelene boje, lepljivi, perasto razdeljeni. U drugoj godini izraste stabljika do 50 santimetara visine, prljavozelena, dlakava. Lišće grubo nabrano, cvetovi sedeći, žuti sa ljubi­častim prugama.

Plod je čaura. Raste na zapuštenim mestima.

Droga: upotrebljava se nadzemni izdanak (Folium s. Herba Hyoscyami) i semenke (Seme Hyoscyami). Svi delovi biljke su otrovni, ali i lekoviti.

Hemijski sastav: otrovni alkaloidi, hiosciamin i skopolamin, etarsko ulje, kalij ev-nitrat.

Upotreba u medicini: u narodu za smirenje kašlja. S obzirom na veliku otrovnost, ali i veliku lekovitost u medecini se mnogo koristi. Leci astmu, bron­hijalne smetnje, reumatizam, a daje se i kao sedativ.

35

PETROVAC (Agrimonia eupatoria L. — Rosaceae)

Narodna imena: turica, repnik, mali čičak, ranjenik. Opis biljke: višegodišnja biljka sa rizomom, sa dugom cvetnom drškom, raste

do 1 metra visine. Listovi su perasto deljeni, po obodu zupčasti. Dlake sa obe strane lista, sa gornje strane su tamnije zelene boje.

Cvetovi mali, sedeći, žuti, na gornjem delu stabljike. Raste na sunčanim li­vadama, na obodima šuma.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba) i listovi (Folium Agrimoniae). Suše se za čaj ili isitne u prah.

Hemijski sastav: tanin, gorki sastojci, etarsko ulje, kremenska kiselina. Upotreba u medicini: uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Veoma po­

voljno deluje na bolesti bubrega, jetre, slezine, žuči. Pomaže kod lečenja katara želuca i creva, i nekih kožnih bolesti.

LAVANDA (Lavandula vera DC — Labiatae)

Narodna imena: lavanda, marijanac, ženski dešpik, trma. Opis biljke: raste kao žbun, visok 60 santimetara, razgranat. Listovi su sivi,

dlakavi, na uspravnim izdancima. Cvetovi su sitni, plavičasti u klasju. Raste divlje na suvim toplim padinama Mediterana. Kod nas najviše na Hvaru.

Droga: koriste se cvetovi (Flos Lavandulae). Prijatnog aromatičnog mirisa, nagorkog ukusa. Hemijski sastav: etarsko ulje i tanin, zatim linaloe, linalieacetat, gorki sastojci.

Upotreba u medicini: uglavnom se upotrebljava u parfimeriji. Zatim, kao lek protiv migrene, nesvestioe. Smiruje stomak i mučninu. Koristi se za ispiranje rana.

ZLATICA (Ranunculus ficaria L. — Ranunculaceae)

Narodna imena: pšeničica, zlatausta, ledinjak, maslačnica. Opis biljke: višegodišnja biljka, do 20 santimetra visine. Rizom je sa bočnim

krtolastim korenima. Listovi rasta iz rizoma, imaju duge drške. Po ivici su nepra­vilno nabrani. Cvetovi su usamljeni, na vrhu, zlatno žute boje. Plod je orašica sa jednom semenkom.

Droga: koristi se koren (Ficariae radix), zeljasti deo biljke, cvetovi i plodovi.

Hemijski sastav: fenolski heterozid, etarsko ulje i saponin.

Upotreba u medicini: u narodu poznat kao lek protiv hemoroida, kao i za lečenje pluća. Otrovni sastojak anemonom iz cveta i ploda pri sušenju biljke se raspada i postaje neotrovan. Kao takav se i koristi za lečenje.

HAJDUČKA TRAVA (Achilea millefolium L. — Cgmpositae)

Narodna imena: hajdučica, stolist, ajdučica, petrovsko cveće sporiš.

Opis biljke: višegodišnja biljka, do 80 santimetara visoka, aromatična. Rizom je vodoravan. Stablo uspravno obraslo dlakama. Lišće je perasto, cepano, cvetovi u štitu, beli. Miris prijatan, ukus gorak.

Raste svuda, na livadama, sunčanim obroncima, kraj puteva, veoma otporna biljka.

Droga: koriste se cvetovi i cela biljka (Flos Millefolii et Herba Millefolii). Biljka se suši.

Hemijski sastav: osnovni sastojak je gorka materija ahilein, zatim ima etarsko ulje, smole, gume, inulina i dr.

Upotreba u medicini: poznata od davnina kao lek za dobar apetit (čaj) kod bolesti jetre i bubrega kao i raznih krvarenja. Takođe se koristi za lečenje svih stomačnih poremećaja, oboljenja jetre i žuči. Ubrzava krvotok, pomaže kod nekih poremećaja rada srca.

ZLATICA HAJDUČKA TRAVA

38

VINOVA LOZA (Vitis Vinifera L. — Vitaceae) Narodna imena: čokot, loza, vinika, trs. Opis biljke: višegodišnji grm, dostiže visinu i do 15 metara. Obrezivanjem se drži na željenoj visini. Ima duge i kratke izdanke. Listovi izrastu na dugoj dršci, raspoređeni su i nazubljeni. Cvetovi su groz­

dasti, žute boje, prijatnog mirisa. Najčešće se samooprašuju. Plod je bobica sa nekoliko semenki. Sočan je, kiselo-sladak, zelene ili crveno

plavičast do crnog. Gaji se u ćelom svetu. Droga: najviše se koristi plod, ali i cvetovi, lišće i vitice. List (Folium Vitis viniferae cvet (Flos Vitis viniferae) i plod (Fructur Vitis

viniferae). Hemijski sastav: mnogo šećera, kiseline, tanin, voda, ulje, belančevine, kali-

jumove soli. Upotreba u medicini: grožđe je lako svarljivo i blagotvorno deluje na regu-

lisanje mokrenja i rad creva. Preporučuje se rekovalenscentima za brz oporavak s obzirom na visok procenat šećera i brzog prelaska u krv. Kad se loza zaseče, sok koji poteče dobar je protiv peska i kamena u bubregu. Caj od listova i cvetova koristi se kao lek protiv povraćanja.

GLADIŠ — ZEČIJI TRN (Ononis spinosa L. — Papilionaceae) Narodna imena: bodež, grmotrn, rabuž, lipnica. Opis biljke: višegodišnja biljka, trnovita, raste kao grm do 50 santimetara

visine. Stablo uspravno, razgranato. Donji listovi su od 3 mala lista, a gornji samo po jedan. U pazuhu lista su ružičasti cvetovi nalik na leptire. Koren ide duboko u zemlju. Plod mahuna. Raste svuda, po pašnjacima, livadama, njivama.

Droga: koristi se koren (Ononidis radix). Opran koren se saseče i suši u tankom sloju na suncu. Osušen se lako lomi.

Hemijski sastav: glikozid, saponin, etarsko ulje, masno ulje, belančevine, smola, kiseline.

Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za lečenje mokraćnih puteva kod zapaljenja bubrega i kod smetnji organa za varenje. Dobro se pokazao u lečenju suvih i vlažnih ekcema i to naročito onih koji izazivaju svrab. Pomaže da se smanje otoci kada se nakupi voda u nekom delu tela. Upotrebljava se i protiv gihta i reumatizma zglobova.

OBIČNA PAPRAT (Aspidium filix mas Swartz — Polypodiaceae) Narodna imena: bujatka, glistovnica, divlja preprut, navala. Opis biljke: raste položeno po zemlji, u hladu, a listovi se uzdižu do 140

santimetara na dugim stabljikama, pokrivenim mrkim ljuskama. Na rizomu su gusti ostaci drški mrke boje, nalik na ljuspe. Listovi su pre­

rasti i svaki listić je opet perast, usečen po obodu. Miris biljke neprijatan, ukus sladunjavo gorak. Paprat raste u šumama, u kamenjarima, na planinama.

Droga: upotrebljava se dobro osušen rizom (Rhizoma Filicis maris). Suši se dok ne dobije žutu boju i lako se lomi. Hemijski sastav: filicin, filmaron, aspidinol, florastin, albaspidin. Ima i mas­

nog i eterskog ulja, gorkih materija i škroba. Upotreba u medicini: u narodu protiv pantljičare. Za lečenje zarazne meti-

ljavosti, reumatizma i kod proširenih vena.

PELEN (Artemisia absinthium L. — Compositae)

Narodna imena: pelin, akmenec, gorčika, vermut. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, do 1 metra visoka. Raste kao manji

grm. Stabljika uspravna, dlakava. Listovi perasti, celi obrasli dlakama. Cvetovi zelenožuti ili boje starog zlata. Skupljeni su u metličastu cvast. Raste na zapuš­tenom zemljištu, ali se sadi i u baštama.

Najviše ga ima na sunčanim mestima. Droga: koristi se list (Absinthii folium) i nadzemni deo (Absinthii herba).

List se suši u tankom sloju na promaji, a čuva se na suvom mestu. Nadzemni deo se isto čuva kao i list. Hemijski sastav: gorke materije, etarsko ulje. U većim količinama je otrovan. Upotreba u medicini: najčešće kao čaj za poboljšanje apetita i bolje varenje.

Utiče na lučenje žuči, na smanjeno lučenje kiseline u želucu. Povoljno deluje i leci poremećaje kod mokrenja, ali treba piti u umerenoj

količini, inače postaje škodljiv: obustavlja izlučivanje mokraće.

3S

TRAVA OD SRDOBOLJE (Pantentilla torrnentilla Neck. — Rosaceae)

Narodna imena: trava od srca, steža, srčenjak, petoprtnik. Opis biljke: višegodišnja biljka sa jakim rizomom od 1—3 santimetra deb­

ljine. Stablo skoro uvek uspravno. Listovi uglavnom tročlani, sedeći sa kratkom dlakom. Cvetovi su žute boje, sa tri do šest latica. Biljka raste svuda, naročito na vlažnim mestima.

Droga: upotrebljava se rizom (Rhizoma Tormentillae), sakupljaju se oni stariji, u vreme cvetanja. Opere se, suši na suncu. Čuva se na suvom mestu.

Hemijski sastav: glavni sastojak je tanin, glikozid, tarmentilin, smola, guma. Upotreba u medicini: u narodu, davno, kada je harala kuga i kolera sma­

tralo se da je izuzetno lekovita biljka. Kao izrazito taninska droga koristi se za lečenje svih bolesti stomaka (katara, paratiiusa, žutice, tuberkuloze creva). Za čišćenje krvi, protiv reumatizma, za lečenje čireva, lišajeva i escema. Kod dijareja i hroničnog kolitisa.

PODUBICA (Teucrium chamaedrys L. — Laaeatea)

Narodna imena: dubac, dubačac, žuljevka, vrdnica, mravak. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka. Nalik na omanji grm, do 30 san-

timetara visine. Stablo razgranate Listovi ovalni, zupčasti. Cvetovi ružičasti, na vrhu grančica. Plod orašica. Raste uglavnom na sunčanim mestima, svuda.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Chamaedryos herba). Odseče se nožem, suši u hladu. Karakterističnog mirisa, gorkog ukusa.

Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin i gorke materije. Upotreba u medicini: kod poremećaja u varenju, kao tonikum, kao protiv otrov

kod ujeda zmije, za lečenje jetre, gihta, kod konjuktivitisa, protiv čireva.

PISKAVAC (Succisa pratensis Moench L. — Dipsacaceae)

Narodna imena: zakusak, vražji ugriz, trava od vrata. Opis biljke: višegodišnja biljka, visoka do 20 santimetara. Rizom snažan, sa

dugim korenima. Stablo uspravno. Listovi debeli, sjajni.

Cvetovi u glavicama na vrhu. Cvet plave, ljubičaste ili bele boje.

Raste na vlažnim mestima.

Droga: koristi se koren (Radix Morsus Diaboli), a ponekad i izdanak (Herba Succisae)

Hemijski sastav: tanin, gorke materije, glikozid, skablozid, saponin soli. Upotreba u medicini: u narodu se koristi kao lek protiv kašlja i raznih

katara.

RIBIZLA CRNA (Ribes nigrum L. — Saxifrajaceae)

Narodna imena: svib, samorodina, grozdić, ribiz crni. Opis biljke: šib koja raste i do 2 metra visine. Listovi su tanki, sa režnje-

vima, testerasti po obodu. Sa donje strane su dlakavi i žuti. Cvetovi su sakupljeni u grozdove, zeleni su na donjoj strani, crvenkasti. Plod je crna bobica. Raste samoniklo, ali se i gaji.

Droga: koriste se listovi (Folium Ribis nigri) i plod (Fructus Ribis nigri). Pažljivo birati listove koje nije napala rđa (Cronartium ribicola Fisch) što je česta pojava, a takav list je bezvredan.

Hemijski sastav: u plodu ima vitamina C, tanina, šećera, jabučne i limunske kiseline.

Upotreba u medicini: čaj od lišća upotrebljava se za znojenje i regulisanje mokrenja. Koristan je za poboljšanje varenja i rada želuca. Sok iz ploda pomaže iskašlja van ju i izlučenju zapaljenja pluća.

MIŠINAC B O R O V I C A T U R I C A

42

ŽABLJAK (otrovan) (Ranunculus sceleratus L . •— Ranunculaceae)

Narodna imena :ljutić, samoj ed, žabljak otrovni, slanovrat.

Opis biljke: raste na vlažnoj podlozi do visine 1 metra. Najviše ga nalazimo kraj muljevitih obala i na vlažnim livadama. Stabljika je veoma razgranata, sa mnogo cvetova jarko žute boje. Biljka je veoma otrovna kad je sveza, dok je u osušenom stanju manje škodljiva.

Upotreba u medicini: više se ne koristi kao lek iako sadrži i neke korisne sastojke.

TURICA — Agrimonie eupotorija — L.

Narodna imena: turica, repnik, mali čičak, ranjenik.

Opis biljke: višegodišnja biljka sa rizomom, sa dugom cvetnom drškom, raste do 1 metra visine. Listovi su perasto deljeni, po obodu zupčasti. Dlake sa obe strane lista, sa gornje strane su tamnije zelene boje.

Cvetovi mali, sedeći, žuti, na gornjem delu stabljike. Raste na sunčanim li­vadama na obodima šuma.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvetu (Agrimoniae herba) i listovi (Folium Agrimoniae). Suše se za čaj ili isitne u prah.

Hemijski sastav: tanin, gorki sastojci, etarsko ulje, kremenska kiselina. Upotreba u medicini: uglavnom se koristi u narodnoj medicini. Veoma po­

voljno deluje na bolesti bubrega, jetre, slezine, žuči. Pomaže kod lečenja katara želuca i creva, i nekih kožnih bolesti.

MIŠINAC (Cynoglossum officinale L. — Boraginaceae)

Narodna imena: mišjak, pasji jezik, trpunjac, mali gavez.

Opis biljke: dvogodišnja biljka visoka do 80 santimetara sa korenom dugim 30 santimetara. Stablo je dlakavo, na njemu su gusto raspoređeni listovi, izduženi i elipsasti. Cvetovi su sakupljeni u metličaste cvasti, tamno crvene boje.

Biljka raste na suvim i sunčanim mestima.

Droga: koristi se koren (Radix Cynoglossi) a rede i list (Folium Cynoglossi) Hemijski sastav: tanin, alkanin, cinoglosin, smola, mast, inulin, etarsko ulje. Upotreba u medicini: koren se upotrebljava kao adstringens protiv hemoroida.

Ugnječeno lišće stavlja se na rane. Zbog neprijatnog mirisa lišće rastureno po kući »tera« miševe i pacove, pa je biljka po tome dobila ime.

BOROVNICA (Vaccinium mytillus L. — Ericaceae)

Narodna imena: borovnjak, crna jagoda, brusnica, divlja mrča.

Opis biljke: nizak, razgranat grm, visok i preko 30 santimetara. Lstići su jajasti, sitno nazubljeni. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova, zvonasti su svetlo-ružičaste boje. Plod je modro-crna okrugla, sočna bobica sa više semenki. Bobice su prijatnog mirisa, oporog ukusa. Sok je skoro crn. Biljka raste po planinama i brdima.

Droga: koriste se plodovi (Fructus Myrtilli) i listovi (Folium Myrtilli). Listovi se sakupljaju pre nego što sazri plod, najbolje dok biljka cveta. Plod se suši i čuva na suvom mestu.

Hemijski sastav: borovnica je izrazito bogata taninom, ima šećera, organskih kiselina, vitamina C, pektina i arbutina.

Upotreba u medicini: čaj od lišća dobro deluje protiv kašlja i šećerne bolesti. List i plod su dobri u lečenju diaree i zapaljenja sluzokože usta. Svež plod je koristan kao hrana a sok za poboljšanje krvi i lečenje zapaljenja grla i protiv crevnih parazita.

43

KUPINA (Rubus fruticosus L. — Rosaceae)

Narodna imena: ježina, kupinjaš, ostruga, crna kupina, robidnica. Opis biljke: višegodišnji grm, razgranat, obrastao trnjem. Listovi su perasto

deljeni, do 5 listića u grupi, po obodu testerasti. Na veličinu lista mnogo utiče pod­neblje. Cvetovi su sakupljeni u grozdaste cvasti, beli, a ponekad ružičasti. Plod je složen. Kad sazri potpuno pocrni. Raste kao živa ograda, samonikla je i ima je svuda.

Droga: upotrebljava se list (Folium Rubi fruticosi) i plod (fructus Rubi fruticosi).

Hemijski sastav: mnogo tanina, vitamina C, jabučna i oksalna kiselina kao i inozita.

Upotreba u medicini: list je dobar kao čaj protiv diareje, hemoroida, za ispi­ranje usta, protiv nazeba. Svež plod i sok su od davnina poznati kao izvanredno dobri za jačanje organizma i poboljšanje krvi. Daje se naročito deci.

KRASULJAK — TRATINČICA (Bellis perennis L. — Compositae)

Narodna imena: bela rada, gusja ružica, belka, margetica, petrovčić. Opis biljke: višegodišnja niska biljka, sa kratkim stablom. Lišće skoro polo­

ženo po zemlji. Cvetovi sakupljeni u cvasti na dugim drškama, u sredini žuti, a okolo su bele boje. Raste svuda, po livadama i pašnjacima.

Droga: sakupljaju se cvetovi (Flos Bellidis) i lišće (Folium Bellidis). Hemijski sastav: saponin, smola, etarsko ulje, šećer, belančevine. sluz, gorke

materije. Upotreba u medicini: u narodu se upotrebljava kao sredstvo protiv kašlja i

groznice. Smiruje bolove i grčeve, čisti krv. Sok iz biljke blagotvoran je za te­čenje rana.

VODOPIJA (Cichorium intybus L. — Compositae)

Narodna imena: cikorija, sunčevo cveće, cigura, vodoplav. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka do 1,5 metara visine. Sadrži mlečni

sok. Stabljika uspravna, razgranata, pokrivena dlakama. Donji listovi su u obliku rozete, gornji su kraći, manje zeleni. Cvetovi su plavi, sastavljeni do jezičastih latica, smešteni u pazuhu listova ili na vrhu.

Vodopija raste svuda, kraj puteva, na livadama, u šumama. Droga: koristi se koren (Radice Cichorii) a ponekad i biljka, dok cveta

(Herba Cichorii). Koren se raseče, suši i čuva na hladnom mestu. Hemijski sastav: cikorietol, inulin, voćni šećer, pektin, azotne materije, masti,

gorke materije. Upotreba u medicini: u narodu se oduvek smatralo da jača stomak, leci

katar želuca i skorbut. To je izvrsna biljka za tečenje jetre i slezine, čisti krv i ubrzava izlučivanje mokraće.

POLJSKA PRESLICA (EqMisetum arvense L. — Equisetaceae)

Narodna imena: običan rastavić, konjorep, veoma rasprostranjen korov. Rizom je postavljen bočno, sa njega polaze dvojaki izdanci. Podseća na mali bor, ima igličaste listove, načičkane oko stabla. Listovi su gore okrenuti. Stabljika je šuplja. Raste naročito na vlažnim mestima.

Droga: koriste se nadzemni izdanci (Herba Equiseti) i to samo oni zelene boje. Biljku treba dobro osušiti da se ne ubuđa. I potpuno osušena, poljska preslica je zelene boje.

Hemijski sastav: kremena kiselina, saponin, akonitna, oksalna i jabučna kiselina. Smola, tanin, pektin, vitamin C.

Upotreba u medicini: u narodu se upotrebljava kao diuretik u obliku čajeva. Tako je priznat i u medicini. Lekovita biljka i kod plućnih i kod vodenih bolesti. Nije još dovoljno ispitano kakva još korisna svojstva ima.

44

POLJSKA PRESLICA

45

KADULJA - Ž A L F I J A

BRŠLJAN TUŠT

A M E R I Č K I KLEK (otrovno)

46

AMERIČKI KLEK (otrovan) (Thuja occidentalis L. — Cupressaceae)

Narodna imena: američki klek, grbava tuja, vita jela, žerav, tuja.

Opis biljke: zimzeleno drvo visoko od 15 metara. Grane su položene pod pravim uglom prema stablu. Iglice su pravilno poredane, imaju uljne žljezde. Biljka je poreklom. iz Amerike, a kod nas se sadi kao ukrasno drvo u parkovima i vrtovima.

Droga: koriste se mladi izdanci (Sumitates Thujae, Herba Thujae) čiji je miris vrlo prijatan.

Hemijski sastav: otrovni glikozid, etarsko ulje, taninska kiselina.

Upotreba u medicini: od izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume. S obzirom da je tuja jako otrovna biljka ne preporučuje se upotreba kao leka.

ŽALFIJA — KADULJA (Salvia officinalis L. — Labiatae)

Narodna imena: kadulja, kaloper, pitomi pelin, lekovita kadulja.

Opis biljke: mali višegodišnji grm, sivo zelene boje. Listovi elipsasto pokri­veni gustom dlakom. Cvetovi ljubičaste, ponekad bele boje, okupljeni u klas. Žal­fija raste duž našeg primorja i poznato je da je to najbolja vrsta na svetu. Gaji se i po vrtovima i baštama. Sadi se zbog lekovitosti.

Droga: koriste se listovi (Folium Salviae) koji se beru dok biljka cveta. Lišće se suši i čuva na hladnom, suvom mestu.

Hemijski sastav: tanin, smola, etarsko ulje, gorke materije.

Upotreba u medicini: žalfija je od davnina poznata po lekovitosti. U narodu je to mnogo cenjen lek protiv zapaljenja grla, deluje antiseptično i jača sluzokožu. Jača i organizam, jer sadrži gorke materije koje povoljno utiču na apetit.

BRŠLJAN (otrovan) (Hedera Helix L. — Araliaceae)

Narodna imena: zelengora, zimzelen, bestran, barsijan.

Opis biljke: raste kao lijana, penje se uz drveće i kuće, zimzelena biljka. Može imati stabljiku i do 50 metara dugu. Lišće je zeleno i kožasto najčešće zrcasto oblika. Cvetovi su u poluloptastom štitu, a gornji su u grozdastoj cvasti. Plod je bobica, plave boje.

Droga: koriste se listovi (Folium Hederae helicis)

Hemijski sastav: sadrži glikozid hederin, mast, holesterin, mravlju i jabučnu kiselinu, pektin i otrovne saponozidne materije.

Upotreba u medicini: povoljno deluje kod izlečenja hroničnog katara. Izaziva jako znojenje, leci rane i opekotine.

T U S T

(Portulaca oleracea L. •— Partulacaceae)

Narodna imena: portulak. Opis biljke: jednogodišnja biljka, raste do 30 santimetara u visinu.

Veoma je sočna. Stablo je položeno, razgranato, crvene boje. Lišće naizme-nično raspoređeno, sočno, jajasto. Cvetovi su žuti, usamljeni ili po 2—3 zajedno. Raste svuda.

Droga: upotrebljava se zeljasti deo biljke (Herba Portulacae)

Upotreba u medicini: svež zeljasti deo biljke koristi se kao salata. Nekad se koristio za lečenje zapaljenja bešike, bubrega i protiv krvarenja.

47

KORUANDAR (Coriandrum sativum L. — Umbelliferae)

Narodna imena: korion, živica, paprica, koriandula. Opis biljke: raste divlje kao korov, ali se i gaji zbog lekovitosti. To je jednogodišnja zeljasta biljka, visine do 70 santimetara. Stablo ima

golo, tek gore razgranato. Donji listovi su krupni, a prema vrhu su sve sitniji. Cvetovi su beli. Plod loptast, žućkaste boje.

Droga: koristi se plod (Fructus Coriandri). Hemijski sastav: azotne materije, etarsko ulje, šećer, škrob, mast, belančevine. Hemijska upotreba: u narodu se koristi kao lek za jačanje stomaka. Koristi

se i u prehrambenoj industriji kao zamena za biber.

KONOPLJA (Cannabis sativa L. — Cannabinaceae)

Narodna imena: konop, kudelja, poskon, alja. Opis biljke: jednogodišnja biljka, može da dostigne 3 metra visine, stablo

uspravno i razgranato. Muška biljka manja sa redim listovima, elipsastim, teste-rastim po obodu. Muški cvetovi su na vrhu u cvasti metlice, dok su ženski cve­tovi neugledni i iz njih rastu dva dugačka dlakava žiga. Plod je orašića.

Droga: koriste se plodovi i cvetovi (Fructus Cannabis i Folium Cannabis). Hemijski sastav: belančevine, smola, glikoze. Upotreba u medicini: isitnjeni plodovi lece organe za varenje, zatim mokraćne

puteve.

LIKOVAC (otrovan) (Daphne mezereum L. •— Thymeleaceae)

Narodna imena: vučija lika, ajdučka oputa, maslinica, zmijska trava. Opis biljke: višegodišnji grm, visok 1 metra, sa granama kao pruće. Raste

na vlažnim mestima. Listovi uski, obli, a cvetovi na vrhovima grančica ružičasti i prijatnog mirisa. Plod bobica kad sazri postane jarko crvene boje.

Droga: koristi se koren (Cortex Mezerei). Oguljenu koru treba svezu isitniti. Hemijski sastav: glavni sastojak je ljuta i gorka smola mezerein, ima i neot-

rovnog glikozida dafnina, kao i izomer eskuletina. Upotreba u medicini: u narodu poznat kao lek protiv reumatizma i kožnih

bolesti. S obzirom da je biljka veoma otrovna, sve manje se koristi.

L A N (Linum usitatissimum L. •— Linaceae)

Narodna imena: kučina, prediva živica, pitomi lan. Opis biljke: jednogodišnja gajena biljka sa uspravnom glatkom stabljikom,

visoka do 70 santimetara. Listovi uski, naizmenično raspoređeni. Cvetovi plavi. Seme duguljasto, spljošteno i sjajno.

Droga: koristi se seme (Lini semen) iz koga se dobij a lanena sluz (Mucilago seminis lini), laneno ulje (Oleum Lini) i laneno brašno (Farina seminis lini). Seme čuvati na tamnom i hladnom mestu.

Hemijski sastav: ulje, sluz, belančevina, linolna kiselina, enzimi, lecitin i dr.

Upotreba u medicini: lanena sluz upotrebljava se kao blago sredstvo za čišćenje i regulisanje varenja, uopšte, za lečenje zapaljenja kože i sluzokože. La­neno ulje je izuzetno cenjeno u lečenju opekotina.

ULJANA REPICA (Brassica napus L. — Ci'uciferae)

Veoma korisna biljka koja se gaji za dobijanje visokokvalitetnog ulja koje se

48

KONOPLJA LAN ULJANA REPICA

50

PLAVI PATLIDŽAN ((Solanum melangena L. — Solanaceae)

Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, koren raste u dubinu i do jednog metra. Stablo uspravno, razgranalo, visoko do 1,5 metra, ljubičaste boje. Listovi izduženi, takođe u ljubičastoj nijansi. Cvetovi dvopolni belo-ljubičasti. Plod bobica, duguljast, teška do 2 kilograma. Seme sitno i mrke boje. Gaji se u vrtovima. Koristi se plod biljke. Nema izuzetnu hranljivu vrednost.

ROTKVICA {Raphanus sativus L. — Cruciferae)

Narodna imena: povrtnica, trup, rodakva, vrtna rotkva.

Opis biljke: smatra se da je rotkva postala od divlje rotkve koja je rasla kao korov. Koren joj je mesnat, različitog oblika. Boja korena je bela, siva ili crvena. Stabljika je šuplja. Listovi su različiti kod svake vrste. Cvetovi beli Ili bledo ljubičasti. Sada se uzgaja, ne raste više divlje.

Droga: koristi se koren (Radin Raphani recens).

Hemijski sastav: sumporno ulje, mineralni sastojci, vitamini, magnezijum. Upotreba u medicini: u narodu cenjena kao lek kod oboljenja žuči (kod

kamenca, peska i dr.). Ne treba je unositi u organizam kod katara želuca i creva.

PREČICA — CRVOTOCINA (Lycopodium clavatum L. — Lvcopodiaceae)

Narodna imena: crvotočina, zmijina mahovina, vučja noga, lisičji rep.

Opis biljke: višegodišnja biljka. Stablo dugo do 1 metra, razgranato, položeno po zemlji. Sa stabla se granaju uspravno račvaste grane. Listovi su igličasti, spo-rofilni. Biljka nema cvet. Oplodi se pomoću žutog praha u sporama koji se nalazi u sporangijama.

Droga: korisne su upravo spore ove biljke (Sporae Lvcopodii) od kojih se dobija tečnost (Emulsio Lvcopodii).

Hemijski sastav: razne kiseline, protein, šećer, masno ulje.

Upotreba u medicini: kao puder za rane i za nadraženu kožu, protiv grčeva u mokraćnim putevima kao i za lečenje reumatizma.

MEDVEĐE GROŽĐE (Arcotostaphylos uva ursi L. — Ericaceae)

Narodna imena; medveđe uvo, planika, vučja jabuka.

Opis biljke: višegodišnja biljka, raste kao žbun do 1 metra visine.

Listovi kožasti, debeli, goli, sitni, nalik na lopatice. Cvetovi su zvonasti, ru­žičasti ili beli, u grozdastoj cvasti. Plod je loptasta crvena bobica. Raste na sun­čanim obroncima krečnjačkih planina.

Droga: koristi se list (Uvae ursi folium). Listovi se suše na grančicama u hladu.

Hemijski sastav: tanin, fenolni glikozid, arbutin, urson, galna kiselina.

Upotreba u medicini: koristi se kao sredstvo protiv diereje i krvarenja, olak­šava izlučivanje mokraće i dezinfikuje mokraćne organe. Primena u medinicini vrlo široka.

5.'

RESNIK (Eupatorium cannabium L. — Compositae)

Narodna imena: konjska griva, divljika, konopljuša, grozničnica. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka do 1,5 metra visoka, rizom valjkast

stablo uspravno, pokriveno kratkim dlakama. Listovi naspramni, grubo testerasti. Cvetovi su na krajevima izdanaka, sakupljeni u glavice, grozdasti. Crvene ili bele boje.

Droga: koristi se cela biljka sa korenom (Radix et herba Eupatorii Cannabin) Hemijski sastav: važan sastojak je glikozid eupatorin. Upotreba u medicini: u malim količinama biljka deluje kao dobar lek za zno-

jenje, mokrenje i čišćenje. Ne upotrebljava se mnogo.

POKOSNICA (Polugonatum officinale Ali. — Liliaceae)

Narodna imena: Solomonov pečat, divlji đurđevak, zaliz, zglobača. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, do 50 santimetra visoka. Stablo je golo, uspravno, a listovi izduženi, jajasti. Duž stabljike su bledo

žuti, nežni cvetovi. Plod je mrka bobica. Raste na brežuljcima, obroncima, kraj puteva u svetlim šumama.

Droga: koristi se rizom (Rhizoma Polvgonati). Hemijski sastav: šećer, sluz, asparagin, organske kiseline, škrob, alkaloid,

vitamin C. Upotreba u medicini: za lečenje zapaljenja zglobova. Kao melem za rane i

čireve. Čisti i reguliše protok mokraće. Smatrea se da je dobar lek protiv šuge.

TREŠNJA (Prunus avinum L. — Rosaceae)

Narodna imena: crešnja, ptičarica, sitnica, kriša. Opis biljke: raste kao samoniklo drvo ali se i sadi. Visoka obično do 15

metara. Kora glatka. Grane u krošnji, listovi po obodu nazubljeni. Cvetovi beli, plod loptast, crvene boje, sa jednom semenkom. Raste svuda.

Droga: koristi se plod biljke (Fnzctus) i peteljke (Stipites cerasorum) a po­nekad i smola iz kore.

Hemijski sastav: voda, šećer, jabučna i limunova kiselina, pektin, enzimi. U kori ima floricina, a u semenkama amagdalina.

Upotreba u medicini: preporučuje se kao dijeta, naročito kod oboljenja srca i bubrega. Povoljno deluje pri lečenju reumatizma i poremećaja korvotoka. Daje se kao hrana za šećeraše jer u malim količinama ne deluje štetno. Smola iz kore u mešavini pije se kao čaj protiv kašlja. Koštica istucana daje se protiv stva­ranja kamenca.

PŠENICA (Triticum vulgare (Voli.) Host — Gramineae)

Narodna imena: žito, šenica, meka pšenica, pšeno. Opis biljke: jednogodišnja biljka, dragocena žitarica. Pripada porodici trava.

Iz zrna razvije biljka do 1,5 metara visoka. To je vlat na čijem se vrhu nalazi klas. Klas se sastoji od zrna u pljevici.

Zrno u ljusci sa dlakavim vrhom kad sazri opadne. Tada je klas zlatnožute boje. Pšenica raste kao ozima ili jara.

Droga: kao droga koristi se škrob (Amvlum Tritici), prašak za posipanje kože. Inače zrno je osnovna hrana čoveka.

Hemijski sastav: škrob i belančevina. Upotreba u medicini: pšenični škrob u obliku brašna leci nadraženu kožu, a

sluz od škrobi lece diareu. Pšenične klice — sadrži vrlo korisne biološke sastojke šećer, belančevine, mineralne materije, vitamine A i B, kao i C i D vitamin. Time poseduju izuzetnu vrednost u normalnom funkcionisanju organizma. Pšenična kaša — korisna u lečenju poremećaja varenja, jačanju želuca, kao i kod nervne napetosti.

53

JAVOR

V I D A C

SRCANIK SRČENJAK

54

JAVOR (Acer pseudoplatanus L. — Асетасеае)

Drvo koje se često sreće i u našim šumama. Koristi se isključivo u industriji za preradu drveta.

S R C A N I K

(Gentiana lutea L. — Gentianaceae)

Narodna imena: Lincura, srčanik, lecijan, košutina brada. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka. Prvih godina raste sasvim pri

zemlji, dok bi se tek pete-šeste godine uspravila i razgraiala. Naraste do 7 metra visine. Listove ima sedeće, naspramno. Žuti cvetovi se nalaze u pazuhu listova. Lincura ima dugačak račvast rizom iz koga se grana korenje. Raste svuda, po brdskim i planinskim pašnjacima i livadama.

Droga: koristi se koren starije biljke (Gentianae radix). Opere se, raseče, suši i čuva na suvom mestu.

Hemijski sastav: gorke materije koje su veoma lekovite.

Upotreba u medicini: priznata i poznata kao narodni lek u naučnoj medicini. Cenjena kao sredstvo za jačanje, za poboljšanje apetita, protiv groznice, za dobar rad organa za varenje, i često se koristi kao sastojak za spremanje raznih tonika.

SRČENJAK (Polygonum Blstorta L. — Polygonaceae)

Narodna imena: želudnjak, srčanica, voljusko zelje, trava od srca.

Opis biljke: dugovečna zeljasta biljka. Ima debeo kosi rizom iz koga izbija kopljasto lišće i stabljika do 90 santimetara visoka. Ima malo sitnih listova, a na vrhu je klas od ružičastih cvetova. Raste svuda naročito gde je vlažno zem­ljište.

Droga: rizom se koristi kao lekoviti deo biljke (Rhizoma Bistortae). Hemijski sastav: tanin, škrob, glikoza, galna kiselina, vitamin C, oksalat. Upotreba u medicini: kao adstringens spolja i iznutra. Za ispiranje grla i

usta, za očvršćenje desni. Protiv diarea i nevoljnog mokrenja. Takođe se koristi i za lečenje rana, hemoroida i kožnih bolesti.

VIDAC (Euphrasia officinalis Hagne — Scrophulariaceae)

Narodna imena: vidova trava, smetlika, zobnica, videvac. Opis biljke: jednogodišnja biljka visoka do 40 santimetara. Stablo uspravno,

listovi na dugoj dršci. List čine po tri liske pokrivene dlačicama po ivici grubo testeraste. Na vrhu su cvetovi beli u pravilnoj cvasti. Plod je čaura crvene boje. Sočan je i mek. Raste svuda, po livada i šumama.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Euphrasiae herba).

Hemijski sastav: tanin, gorke materije, smola, etarsko i masno ulje, vosak.

Upotreba u medicini: za lečenje žutice, želuca, kašlja, bolesti očiju. U novije vreme ispitivanja su pokazala da vidac povoljno utiče i na rad srca.

55

VroOVClCA (AnalgaUis arvensis L. •— Primulaceae)

Narodna imena: vidova travica, vidac, zelenika, česnica. Opis biljke: jednogodišnja biljka do 30 santimetara visoka, stablo položeno.

Mlada biljka pokrivena gustim dlačicama. Listovi naspramni, unazad raspoređeni, elipsasti, sedeći. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova na donjoj dršci, crvene boje. Plod okrugla čaura. Kad sazri poklopac čaure otpadne. Raste svuda.

Droga: nadzemni deo biljke u cvatu (Anagallidis herba). Hemijski sastav: enzimi, saponini, tanini, gorke materije. Upotreba u medicini: nije dovoljno proučena. U narodu korišćena za lečenje

čula vida.

U R M A (Phoenix đactUifera L. — Palmae)

Urma je vrsta palme koja raste u pustinjskim oazama. Plod se koristi za ishranu. Veoma je bogat šećerom.

M R K V A

(Daucus earota L. — Vmbelliferae)

Narodna imena: šargarepa, žuta repa, mrkvica, stidak. Opis biljke: jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Koren vretenast, crveno-

-žute boje. Stablo uspravno, razgranato. Listovi su naizmenično raspoređeni, sitno perast l Na vrhu stabla su štitovi, plod lako puca.

Droga: upotrebljava se koren biljke (Radix Dauci). Hemijski sastav: izuzetno bogata karotinom iz koga nastaje vitamin A šećer,

vitamini iz grupe B, vitamin H, i vitamin E, pantotenska kiselina, etarsko ulje, pektin, glutalin, lecitin, asparagin, celuloza, sluz i škrob.

Upotreba u medicini: sok iz korena osim hranljivosti koristi se za olakšavanje mokrenja. Leci čireve i rane. Dobar je kod katara organa za disanje. Takođe se preporučuju kod malokrvnosti. Karoten se veoma mnogo vadi iz mrkve i koristi u farmaceutskoj industriji.

LADOLEŽ (Convolvulus sepium L. — Convolvulaceae)

Narodna imena: poponac, hladolež, šatorče, slatkovina. Opis biljke: višegodišnja visoka biljka do 5 metara. Listovi krupni, do 6

santimetara dugački, goli i sjajni. Stablo je položeno ili raste uz ogradu. Cvetovi su levkasti, beli i ružičaste boje, u pazuhu listova usamljeni. Plod je sitna čaura sa mnogo semena.

Droga: koristi se koren i list (Radix et Folium Convolvuli). Hemijski sastav: smola, tanin, flavonoidi. Smola deluje kao laksans.

L I P A (Tilia europaea L. — Tiliaceae)

Opis biljke: drvo visoko do 20 metara, sa lepom razgranatom krošnjom. Listovi nepravilnog oblika, nazubljeni. Cvetovi su u cvasti zvanoj gronja. Cvetićl su bledo-žute boje. Prijatnog je mirisa. Plod je orašica.

Droga: koriste se cevtovi (Flores Tiliae). Hemijski sastav: glikozid, etarsko ulje, tanin, sluz, guma, vosak, manitol. Upotreba u medicini: cvet kao čaj deluje povoljno protiv kašlja, reguliše

znojenje i mokrenje. Ugljen lipovog cveta (Carbo ligni Tiliae) služi kao prašak za čišćenje zuba.

56

LADOLEŽ LIPA

57

BRĐANKA — VEPRtNA

58

DRAGUŠAC (Nasturtium officinale R. Br. — Crucijerae)

Narodna imena: vodeni kres, dragušić, bobavnjak, drezga. Opis biljke: višegodišnja vodena biljka visoka do 90 santimetara. Stablo poleglo pri osnovi, inače raste uspravno. Listovi perasti, sočni. Cvetovi beli, grozdasti. Plod je komuška. Raste na vlažnom zemljištu, pored

reka, izvora i potoka. Droga: koristi se svezi nadzemni izdanci (Herba Nasturtii aquatici). Hemijski sastav: glikozid gorušičnog ulja, azotne materije, drvena vlakna,

vitamine A, C i D. kalijum nitrat, gvožđe, tanin, šećer. Upotreba u medicini: kao dodatak povrću ili salati. Korisna naročito kod

avitaminoze. Ubrzava telesne funkcije, leci plućna zapaljenja i poboljšava izlu­čivanje mokraće. Nije poželjna dugotrajna upotreba kao ni upotreba u velikim količinama.

T R O S K O T

(Polygonum aviculare L. — Polygonaceae)

Narodna imena: troska, niska ptičja trava. Neugledna, jednogodišnja biljka, laste kao korov svuda. Stabljika je puzava, grane pokrivene lišćem raznih oblika.

Cvetovi beli ili ružičasti, smešteni u pazuhu listova. Droga: upotrebljava se nadzemni izdanak (Herba Polygoni). Hemijski sastav: etarsko ulje, sluz, tanin, silicijumova kiselina. Upotreba u medicini: koristi se za lečenje bešike i bubrega. U narodu se

veruje da pomaže izbacivanje kamena. Lekovita je kod šećernih bolesti, diareje, čira u želucu i na dudenumu.

VANILA {Vanilla planifolia Andrews — Orchidaceae)

Meksikanska biljka koja se kao penjačica gaji po četinarskim šumama, uspeva i u sličnom podneblju ostalih delova sveta. Gaji se radi mirisnog ploda koji se upotrebljava kao začin, miris potiče od vanilina.

BRĐANKA — VEPRINA (Arnica montana L. — Compositae)

Narodna imena: arnika, morkva, veprina, vučji zub. Opis biljke: dugovečna, aromatična biljka, visoka do 60 santimetara. Stablo uspravno, malo razgranato, sa jednom cvetnom glavicom. Listovi slo­

ženi u rozetu pri dnu stabla. Sitni su, naspramni i malo nazubljeni. Cvetovi su tamno žuti sa dlačicama. Raste na humusu i peščanoj zemlji. Droga: koristi se cvet (Flos Arnicae) koren, odnosno rizom (Radix s Rhizoma

Arnicae), kao i listovi (Folium Arnicae). Hemijski sastav: cvetovi sadrže etarsko ulje, gorku materiju arnicin, tanin. Upotreba u medicin: za rane, za ubrzan rad krvotoka, protiv neurotičnih

bolova, kod bubrežnih i bronhitičnih krvarenja. Uzima se samo po preporuci lekara.

59

CRNI BOR (Pinus nigra L. — Piriaceae)

Nema veliku primenu kako u narodnoj tako i u humanoj medicini. Upotreb­ljava se list u raznim čajevima kod bronhitisa, gripa, ali bez saveta lekara ne treba da ga upotrebljavate.

D I N J A (Cucumis Melo L. — Cucurbitaceae)

Narodna imena: vreža, melon, pupun, dumlek. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo dugo i poleglo. Raste u vreži, kako se to kaže. Lišće veliko, deljeno u režnjeve, srcasto,

dlakavo. Cvetovi su jednopolni. Plod je bobica, ali velika. U sredini mnogo sitnog semena. Dinja se gaji zbog ukusnog ploda.

Droga: koristi se plod, seme i koren (Fructus, semen et radix Cucumeris). Hemijski sastav: voda, belančevine, šećer, masti, mineralne materije, soli

bakra, grožđa i cinka, karoten, vitamin C. Upotreba u medicin: zdrava, letnja poslastica. Osvežava i povoljno deluje na

zapaljenu sluzokožu organa za varenje. Sitno tucano seme stavlja se na opekotine.

RANILIST (Betonica officinalis L. — Labiatae)

Narodna imena: betonika, bukvica, ranjenik, čistac, crna bokvica. Opis biljke: iz kosog višegodišnjeg rizoma izraste do 60 santimetara duga

gruba i dlakava stabljika. Listovi naspramni sa dugom drškom. Ivica zupčasta. Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike, crvene su boje.

Biljka raste svuda, po šumama, brdima, livadama. Droga: koriste se listovi (Folium Betonicae) i biljka u cvetu (Herba Betonicae). Hemijski sastav: tanin, etarsko ulje, gorke materije, holin. Sadrži vrlo malo

alkaloida. Upotreba u medicini: biljka se ne koristi više kao nekada. Inače, smatralo

se da pomaže popravljanju organizma kada uzrok mršavosti nije bolest. Korišćen i kao lekovit sastojak za kupanje.

K E L J (Brassica oleraceae var. sabanda L. — Cruciferae)

Biljka slična kupusu, razlikuje se po nabranom lišću i mekoj glavici. Koristi se sveza biljka za kuvanje, kao povrće. Po sadržaju vitamina i azotnih materija kelj je bogatiji od glavičastog kupusa.

KARFIOL (Brassica oleracea var. botytis L. — Cruciferae)

Dvogodišnja biljka. Ima krupnu, čvrsto zbijenu belu glavicu koju čini mnogo malih »ruža«. Hranijivo i ukusno povrće koje treba češće unositi u organizam. Najbolje je sveže kuvano. Odlična hrana za dijetaloe, bolesnike i decu.

60

82

PISKAVICA (Trigonella Foenum graecum L. — Papilionaceae)

Narodna imena: koziji rog, božja travica, grčko sijeno, triplat. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, visoka do 50 santimetara. Ima dug, vretenast koren. Stablo jako, uspravno, razgranate. Listovi su tro­

člani, ispod pazuha su smešteni cvetovi žute ili ljubičaste boje. Plod mahuna sa spljoštenim, smeđim semenkama. Raste divlje, ali se gaji i

u baštama. Droga: koristi se seme (Semen Foenugraeci). Hemijski sastav: sluz, masno ulje, belančevine, saponin, etarsko ulje, protein­

ska materija, nikotinske kiselina, fosfor, gvožđe. Upotreba u medicini: čaj od semena pomaže kod izbacivanja sluzi iz pluća,

kod grozničavog stanja i bolova jetre. Spolja se koristi za lečenje rana, čireva i za ispiranje grla.

LUBENICA (Citrullus vulgaris Schrad L. — Oucurbitaceae)

Jednogodišnja zeljasta biljka, gaji se u baštama ili na njivama. Stablo dugo, puzavo, razgranato, poleglo po zemlji. To je takozvana vreža.

Cvetovi krupni, žuto-zelene boje. Plod je bobica, nekad i do 20 kilograma. Seme spljošteno, crne boje.

Lubenica zauzima veoma značajno mesto u ishrani. Za jelo se koristi zreo plod, koji je veoma sladak, osvežavajući. Odličan je diuretik. Plod sadrži mnogo šećera.

BOKVICA (Plantago major L. — Plantaginaccae)

Narodna imena: žilovlak, vučac, trputac, potnjak. Opis biljke: ima preko dvadeset vrsta bokvice, koje rastu svuda. Nisu otrovne.

To je višegodišnja zeljasta biljka, listovi su joj u rozeti, po obodu celi. Cvetne drške nose na vrhu klas ružičastih cvetova. Bokvice se među sobom razlikuju po obliku listova. Postoji velika bokvica (Plantago major) sa širokim listovima na dužoj dršci. Zatim srednja bokvica (Plantago media L.) ima sitnije lišće. Bokvica sa najužim lišćem (Plantago laucedata L.) je najrasprostranjenija.

Droga: koristi se list (Plantaginis folium) i nadzemni deo (Plantaginis herba). Hemijski sastav: tanin, glikozid, gorke materije i vitamin C. Upotreba u medicini: narod koristi list za lečenje rana. Čaj se preporučuje

protiv krvarenja. Sirup od lišća dobar je protiv kašlja.

MASLAČAK (Тагахасит officinale Web. — Compositae)

Narodna imena: mleč, mlekača, gorko zelje, radič, popina pogačica, žućanik. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka sa rizomom dugim samo 1 santimetar.

Od njega se pruža koren i ulazi duboko u zemlju. Listovi su u rozeti, polegli po zemlji, po obodu perasti. Na dugoj stabljici je jedan cvet u glavici, jarko žute boje. Cvet je sastavljen od sitnih jezičaka, a pri osnovi cveta su bele dlačice. Kada maslačak »procveta« ostaje glavica od belih dlačica, nalik na pahuljicu. Biljka raste svuda, kraj puteva, na livadama, proplancima, travnjacima.

Droga: koristi se koren (Radix Taraxaci). Hemijski sastav: belančevine, gorke materije, smola, inulin, taraksacerin. Upotreba u medicini: pokazao je dobre rezultate kod lečenja jetre i žuči kao

i za poboljšavanje apetita i lučenja mokraće. Svezi listovi se upotrebljavaju za salatu. Cenjen je i kao lek protiv dispersije.

63

A P T A

(Sambucus abulus L. — Caprifoliaceae)

Narodna imena: burjan, aftika, bazdika, zovina. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 2 metra. Listovi su pe-

rasti, po ivici testerasti. Cvetovi skupljeni u račvice, nalik na štit. Krunica bela ili crvena. Plod bobica. Biljka raste na njivama, kraj puteva, u šumi.

Droga: koristi se koren, list i. plod. (Ebuli radix, folium ех fructus). Hemijski sastav: tanin, etarsko ulje, jabučna, vinska i valerijanska kiselina,

gorke materije, pektin. Uoptreba u medicin: koren leci reumatizam, a svi delovi biljke deluju pur-

gativno i diuretično, a uz to izaziva znojenje. Plod je veoma dobar za znojenje i čišćenje. Neuka upotreba je opasna, prvi znak rđavog delovanja je glavobolja.

V O D E N A T K B U L J A (otrovna) (Oenanthe aquatica L. — Vmbelliferae)

Narodna imena: konjski morač, bedreničak, konjski kumen, kropilo. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoko do 1,5 metra. Stablo razgra-

nato, šuplje, golo. Lišće sitno izdeljeno. Listovi pod vodom su nalik na konce. Cvetovi su sakupljeni u štit, sitni i beli. Biljka raste u močvarama, barama,, stajaćoj vodi.

Droga: koristi se zreo plod (Phellandrii fructus). Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, masno ulje, vosak, škrob, smola. Upotreba u medicini: za lečenje zapaljenja na bronhijima, pomaže kod bron­

hijalne astme, protiv nadimanja stomaka. S obzirom da je otrovna biljka t reba biti izuzetno obazriv.

Š A F R A N

(Crocus sativus L. — Iridaceae)

Narodna imena: caforan, crveni žufran, krok, brnduša. Opis biljke: višegodišnja biljka do 30 santimetara visine. Iz krtole izbija

prvo nekoliko listova a zatim nekoliko ljubičastih cvetova. Listovi uspravni uz stabljiku, uski i trepljasti. Ima oštar miris. Raste na Orijentu i u nekoliko zemalja Evrope, gde se i gaji. Droga: koristi se žigovi (Croci stigmata) koje treba brzo osušiti. Hemijski sastav: glikozidna bojena materija (pikrokrocin), smola, etarsko

ulje, glikoza. Upotreba u medicini: povoljno utiče na rad želuca, umiruje san. U novije

vreme ne koristi se mnogo u medicini. U većoj količini je otrovan. Koristi se i kao začin.

J E Ž E V I C A

(Dactilis glomerata L. — Gramineae)

Krhka biljka sa dugoj stabljici i do 80 santimetara visoka, raste svuda: po-livadama, poljima, kraj naselja. Na vrhu grančica su sitni žuti cvetovi, u cvasti metlice. Stočna hrana.

L U C E R K A

(Medicago sativa L. — РарШопасеае)

Narodna imena: detelina, usevna vija, pitoma detelina, plava detelina. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, velike hranljive vrednosti. Droga: koristi se list (Folium Medicago). Hemijski sastav: kalcium, gvožđe, enzimi, saponozid, limunska i jabučna kise­

lina, amino kiseline, belančevine, hlorofif, ksantofil, provitamin A i D, vitamin B, C i K.

Upotreba u medicini: sok iz mladog lišća dobar je protiv reumatizma i skorbuta.

SS

^ , „ л „ , MOMČIĆ OMAN

66

M I R O D I J A — K O P A R

(Anethum graveolens L. — UmbelUferae)

Narodna imena: anita, kopar, slatki janež. Opis biljke: jednogodišnja biljka, visoka do 1 metra. Stabljika je dugačka,

glatka, nežna i plavičasta. Lišće zeleno, dvostruko perasto, tanko, kao končići. Cvetni štit je zeleno-žućkast.

Plodovi su sitni, jajoliki. Raste divlje, a kod nas se gaji. Droga: koristi se zreo plod (Fructus Anethi) i manje cvet i zeljasti deo (Flores

et Herba Anethi). Hemijski sastav: belančevine, etarsko ulje, azotna jedinjenja, masno ulje. Upotreba u medicini: čaj od semenki upotrebljava se protiv bolova, koristi

se kod regulisanja stolice i izlučivanja mokraće. Deluje na izlučivanje mleka kod dojilja. Podstiče znojenje. Dobar je za apetit.

J A R I C

(Sedum arce L. — Crassulaceae)

Narodna imena: žednjak, zebrica, kopniče, kukuruščić. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, visoka od 15 santimetara. Stabljika polegla i vrlo razgranata. Listovi sočni, kratki, bez drške, sitni,

naizmenični. Cvetovi su na vrhu stabljike, zlatno žute boje. Raste na sunčanim mestima.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Sedi acris herba). Hemijski sastav: alkaloid sedamin, šećer, rutm, sluz, guma, smola, tanin,

flavonski heterozoidi. Upotreba u medicini: ne treba upotrebljavati biljku bez saveta lekara. Inače,

ima antibakterijsku moć, daje se protiv hemoroida, leci čireve, dizinteriju, ope­kotine.

O M A N

(Inula Helenium L. — Compositae)

Narodna imena: aman, devesilj, kravski koren, smanika. Opis biljke: višegodišnja biljka do 2 metra visoka. Rizom granat i krtolast.

Stablo uspravno, gore razgranalo. Lišće je srcasto, sa dlačicama, po ivici testerasto. Cvetovi u cvasti glavica žute boje. Cveta druge godine. Raste svuda u nizini, kao korov kraj puteva, na livadama, po ivici šuma.

Droga: koristi se rizom i koren (Rhizoma odnosno Radix Inulae). Hemijski sastav: inulin, etarsko ulje, pektinske matrije, alantolna kiselina,

kamfor, azulen, vosak, smole. Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za čišćenje i jačanje, daje se kod

zapaljenja bronhija, protiv nadimanja, pospešuje izlučivanje mokraće. Poznat je kod raznih naroda od davnina. .

M O M Č I Ć

(Polygala vulgaris L. Polygalaceae)

Narodna imena: krestušac. Opis biljke: višegodišnja biljka kratkog korena. Stablo pri dnu drvenasto, raz-

granato. Lišće elipsasto-duguljasto. Cvetovi svetloplavi ili crvene boje, u grozdastoj

cvasti. Raste svuda gde je suvo i sunčano. Droga: zeljasti deo biljke u cvetu (Herba Polygalae). Hemijski sastav: saponini, gorke materije. Upotreba u medicini: smatra se da je dobar lek za iskašljavanje i kod malo-

krvnosti.

67

ZEČIJA STOPA (Geum Vrbanum L. — Rosaceae)

Narodna imena: blaženak, zečja noga, benedičica, mitrovica. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoka do 90 santimetra. Rizom kratak,

obrastao snažnim korenovima. Stablo grubo i dlakavo. Donji listovi su rozetasti, perasto podeljeni. Gornji su tročlani. Svi su po ivici testerasti. Raste svuda, najviše kraj ograda i šuma. Droga: rizom i koren (Rhizom Gei urbani)

Hemijski sastav: tanin, flavonski heterozid, guma, škrob, etarsko ulje, eugenol, glikozidi.

Upotreba u medicini: kod crevnih poremećaja, zapaljenja desni, bronhitisa, malarije, hemoroida.

ZVEZĐAN (Lotus comiculatus L. Papilonaceae)

Ova biljka je slična detelini. Ima duge, tanke, stabljike na čijem vrhu su lepi jarkožuti cvetovi. Deluje povoljno protiv neuroze i nesanice.

TATULA (otrovna) (Datula stramonium L. — Solanaceae)

Narodna imena: kravljača, smrdljik, bikov list, bunjak, kožujak. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stablo je snažno,

golo, razgranato. Lišće je tamnozelene boje na dugoj dršci, krupno, po obodu duboko urezano. Cvetovi su trubasti, krupni, bele boje. Plod je bodljikava zelena čaura, kad sazri požuti. Unutra je crno seme. Uspeva na đubrištu, raste kao dosadni korov.

Droga: koristi se list i seme tatule (Stramonii folium et Stramonii semen). Hemijski sastav: otrovnost a i lekovitost potiče od alkaloida koji se nalaze

u celoj biljci. List se upotrebljava kod astme. S obzirom na opasnost od trovanja treba i prilikom skupljanja strogo voditi računa.

4

ODOLJEN (Valeriana officinalis L. — Valerianaceae)

Narodna imena: macina trava, valerijana. Opis biljke: višegodišnja biljka, visoka do 1 metra. Rizom kratak, stablo us­

pravno, brazdasto. Lišće neparno, testerasto. Donji listovi su sa drškom, a oni pri vrhu sedeći. Cvetovi su sakupljeni u štitastoj cvasti, sastavljeni od sitnih cvetića, ružičaste boje. Plod je na vrhu perjast, rasejava ga vetar. Raste po livadama, pokraj reka i na sunčanim obroncima.

Droga: listovi (Folium Fraxmi), kora (Cortex Fraxini i seme (Semen Fraxini). Hemijski sastav: etarsko ulje, alkaloid valerin i hatinin, razne kiseline,

škrob, šećer, smola, guma i razne soli. Upotreba u medicini: protiv nervnih smetnji i iscrpljenosti. Protiv glavo­

bolje i migrene, za umirenje srca, astme, grčeva u stomaku.

T A T U L A ODOLJEN

70

J A S E N (Fraxinus exelsior L. — Oleaceae)

Narodna imena: beli jasen, poljski jasen, obični jasen, liski jasen. Opis biljke: drvo koje dostiže visine i do 40 metara, razgranate krošnje,

listovi su naspramni, perasti. Cvetovi sakupljeni u metlice crvene boje, dvopolni su. Plod je orašica, leptirasta, visi kao grozd. Raste u šumama, sadi se u parkovima i pored puteva.

Droga: listovi (Folium Fraxini), kora (Cortex Fraxini) i seme (Semen Fraxini). Hemijski sastav: inozit, manit, dekstorza, jabučna kiselina, guma, etarsko

ulje, tanin. Upotreba u medicini: samo u narodnoj medicini. Daje se kod reumatizma, po­

remećaja mokrenja i za lečenje gihta.

OGROZD (Ribes grossularia L. — Scurifragaceae)

Narodna imena: agras, bodočak, greš, kosmača, morsko groze. Opis biljke: samonikli grm, ali se i gaji. Visina biljke zavisi od podneblja i

zemljišta. Listovi su najčešće petočlani, grubo testerasti. Cvetovi su u grozdastoj cvasti, žute boje. Plod je bobica. U mesu ploda su

duguljaste semenke. Raste svuda. Droga: koristi se zreo plod. (Fructus Ribis grossulasiae) Hemijski sastav: kalium, vitamin C, organske kiseline, pektin, heksoze, in-

vertin. Upotreba u medicini: protiv skorbutnih oboljenja, ubrzava izlučivanje mo­

kraće.

KESTEN (Castanea sativa МШ. — Fagaceae)

Narodna imena: koštan, maron, kesten pitomi, goraš. Opis biljke: pitomi kesten je visoko drvo do 20 metara, a nekad i više. Kora

mu je maslinaste boje sa mnogo kvržica. Listovi su naizmenično raspoređeni, elip-sasti, dugi do 30 santimetara. Po ivici su nazubljeni i završavaju se mekom bodljom. Kožasti su, tamno zelene boje, pri osnovi imaju zaliske. Cvetovi su odvojenih polova. Muški cvetovi su kao loptice na dugom vretenu, a ženski pri osnovi vre­tena u čupavoj cvasti (zvana maca). Plod je lopta obrastao bodljama. Raste na blagoj klimi.

Droga: koristi se list, kora i seme (Folium, Cortex et semen Castaneae). Hemijski sastav: škrob, sluz, ulje, šećer, soli. Upotreba u medicini: protiv kašlja, za lečenje diareje, seme pitomog kestena

odnosno plod služi kao hrana.

LJOSKAVAC (Physalis Alkekengi L. — Solanaceae)

Narodna imena: zmijino grožđe, bebičnjak, vučja jagoda, divlja paprika. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, do 60 santimetara visoka. Rizom je vodoravan, razgranat. Stablo uspravno, razgranato. Lišće jajasto, na

dugačkim drškama. Cvetovi su pojedinačni beli. Plod je narandžasta bobica umo­tana u papirnatu mrežastu okruglu čašicu, vrlo lepo izgleda Raste po svetlim šumama, uz ograde.

Droga: zreo plod (Alekekendi fructus et herba) i ponekad cela biljka. Hemijski sastav: karotenoid, organska kiselina, šećer, malo alkaloida, vitamin

C. Isključivo narodni lek — kao diuretik (za lučenje mokraće i kod oboljenja bubrega).

71

CRNI DUD (Moriš nigra L. i M. alba L. — Moraceae)

Narodna imena: murgav dud, crnica, šandud, šamdud. Opis biljke: drvo visoko do 15 metara sa gustom krošnjom. Listovi su ne­

pravilnog oblika po ivici testerasti, obrasli dlakama. Cvetovi su sa odvojenim plo­dovima, sakupljeni u cvasti zvanoj maca. Plod postaje od cele cvasti, tako da ga čine sitne, sočne loptice mrko-crvene ili crne boje.

Droga: koristi se plod i list (Fructus et folium Mori). Hemijski sastav: invertni šećer, jabučna i limunska kiselina, pektini, vitamin

C, sluz. Upotreba u medicini: u narodu list se daje za lečenje šećerne bolesti i or­

gana za mokrenje. Plod je, zbog šećera i vitamina C veoma hranljiv.

POVRATIC (otrovan) (Tanacetum vulgare L. — Compositae)

Narodna imena: bratić, vratiželja, grliček, konopljika. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka do 1 metra visoka. Stabljika prava,

malo razgranata, ponekad crvene boje. Lišće krupno, prosto ili kitnjasto deljeno. Cvetovi su na vrhu stabljike, sakupljeni u štitove, žute boje, cevastog oblika. Raste na vlažnim mestima.

Droga: cvast bez drške (Tanaceti flos) a ponekad vrhovi stabljike sa cveto-vima (Tanaceti herba).

Hemijski sastav: tanacetin, smole, etarsko ulje. Upotreba u medicini: protiv crevnih parazita, kao i za poboljšanje apetita.

Opasno je upotrebiti ga u većoj dozi, jer je otrovan. Sve manje se koristi.

BELA CEMERIKA (otrovna) (Veratrum album L. — Liliaceae)

Narodna imena: beli kukurek, božičnjak, planinska čemerika, kihavac. Opis biljke: višegodišnja biljka sa razvijenom podzemnom stabljikom — ri-

zomom. Listovi su elipsasti, mekano dlakavi, naizmenični, obavijeni oko stabljike. Gornji deo razgranat, nakićen belim sitnim cvetovima, bele ili zelenkaste boje. Plod čaura.

Droga: koristi se osušeni rizom (Rhizoma Veratri albi). Hemijski sastav: sadrži alkaloide (jervin, pseudojervin, veratralbin) škrob,

smola, šećer. Upotreba u medicini, tinktura protiv lišajeva i kožnih oboljenja. Međutim,

zbog otrovnosti nije dozvoljena upotreba bez lekarskog saveta.

BOZUR (otrovan) (Paeoma officinalis L. Gonan — Ranungulaceae)

Narodna imena božurak, arapce, turkarica. Opis biljke: raste divlje, ali se gaji i kao ukrasna biljka, višegodišnja, ze­

ljasta, visoka do 60 santimetara. Listovi krupni, razdeljeni u režnjeve. Cvetovi sas­tavljeni od mnogo crvenih latica. Ponekad je božur žute ili bledo ružičaste boje. Raste na stenovitim obroncima.

Droga: koristi se koren (Radix Paeoniae) i cvet (Flos Paeoniae), nekad i seme. Hemijski sastav: saharoza, organske kiseline, škrob, glikoza, kalcijum oksalat,

alkaloid peregrinin, sluz. Upotreba u medicini: narodni lek protiv gihta, migrene i grčeva. Protiv žutice

i bolesti bubrega.

V U Č J A STOPA (otrovno)

CRNA S L A Č I C A

BELI JASEN ČEMPRES

74

Č E M P R E S

(Cupressus sempervirens L. — Cupressaceae)

Narodna imena: selvija, kiparis, cipres drvo, kupres. Opis biljke: zimzeleno drvo sa primorija, visoko do 20 metara. Stablo uspravno, krošnja elipsasta, prema vrhu se sužava. Ovo mediteransko

drvo pravi je ukras i radi toga se sadi u parkovima. Plod šišarka. Droga: cela biljka (Herba Cupressi). Hemijski sastav: tanin, etarski ulja. Upotreba u medicini: u medicini za lečenje proširenih vena i hemoroida.

B E L I J A S E N

Fraxinus excelsior L. — Oleaceae

Drvo je visoko do 40 m. Cvetovi su skupljeni u metlici a plod je krilata orašica. Raste svuda i to najviše po vlažnim mestima.

Sastav: U listu ima glikoze, tanina, jabučne kiseline i dr. Na zapadu se upotrebljava za lečenje reumatizma, išijasa i dr. Deluje i kao sredstvo za čišćenje. Upotrebljava se u raznim čajevima. Narodna imena: veliki jasen, poljski jasen i dr.

V U Č J A S T O P A (otrovna) (Aristolochia clomatitis L. — Aristolochiacaea)

Narodna imena: vučja jabuka, kokotinja, zečeva lubenica, vučja stopa. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stabljika us­

pravna, žuto zelene boje. Lišće jajasto, a pri dnu srcoliko savijeno. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova jarko žute boje. Raste na neobrađenim sunčanim obron­cima, mnogo u vinogradima kao korov.

Droga: koristi se rizom (Rhizom Aristolochiae). Hemijski sastav: alkaloid aristolohin, etarsko ulje, jabučna i taninska kise­

lina, gorke materije, smola. Upotreba u medicini: ranije je korišćen za lečenje čireva i rana. Zbog otrov-

jiosti ne srne se upotrebljavati, i ako je narod zove »narodni jod«.

C R N A S L A C I C A

(Brassica nigra (L.) Koch — Cruciferae)

Naraodna imena: gorušica, muštarda, senf, slačica. Opis biljke: jednogodišnja biljka visoka do 1 metra. Stablo okruglo, pri dnu

obraslo dlakom. Gore golo i jako razgranate. Listovi izdeljeni u režnjeve, perastL Ivice testeraste. Cvetovi su u cvastima na vrhu grane, jarko žute boje. Plod ljuska, semenke tamno crvene boje.

Raste na vlažnim mestima, a mnogo ga ima gde raste detelina. Droga: upotrebljava se semenka (Semen sinapis). Seme se u tankom sloju suši. Hemijski sastav: gorušičino ulje (Oleum Sinapis), etarsko ulje, glikozid i

sinapin. Upotreba u medicini: smatra se da povoljno deluje kod oboljenja pluća, bron-

hialne astme, reumatizma, nervnih poremećaja, ima antiseptično dejstvo, pomaže kod oboljenja bubrega.

75

HRASTOVA MAHOVINA (Evernia prunastri L. — Usneaceae)

Narodna imena: hrastov lišaj. Opis biljke: ova biljka je vrsta lišaja, a pogrešno nazvana mahovina. Raste

na kori hrasta i drugog drveća. Nalik je na grmić, visok nekoliko santimetara. Gore je sivo zelen, a sa donje strane ružičaste boje.

Droga: lišaj ili mahovina. Mora biti dobro očišćen (Lichen Quercus). Hemijski sastav: etarsko ulje. Upotreba u medicini: isključivo se koristi u parfimerijskoj industriji.

DIVLJA VRBENA (Verbena officinalis L. — Verbenaceae)

Narodna imena: Ijutovnica, brstica, čvrstac. Opis biljke: jednogodišnja ili višegodišnja biljka visoka 80 santimetara. Stablo

čvrsto, uspravno, gore razgranate Listovi naspramni, grubo dlakavi, okrenutim na dole, zašiljeni. Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu grančica, ljubičasta. Raste svuda, na livadama, kraj puteva.

Droga: koristi se gornji deo biljke u cvetu (Herba Verbenae). Hemijski sastav: verbenozid, tanin, sluz, emulzin, etarsko ulje, gorke materije. Upotreba u medicini: narodni lek za jetru i žuč, rane i otoke, nesanicu i ne­

uroze. Protiv groznice, kašlja, grčeva, migrene.

RAZLIČAK (Centaurea cyanus L. — Compositae)

Narodna imena: plavica, plavka, modar cvet, metlica. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, razgranata stabljika visoka do 70

santimetara. Gornji listovi su linearno lancetasti a donji perasto deljeni. Na vrho­vima su pojedinačne ljubičaste cvasti. Raste kao žitni korov, ima ga mnogo na napuštenim mestima.

Droga: koristi se cvet sa čašicom (Cyaniflos cum calycibus) ili bez čašice (Cyani flos sine calycibus). Skupljaju se tek procvetale cvasti i vodi računa da na promaji sušenjem sačuvaju boju.

Hemijski sastav: modra boja, tanin, pektin, vosak. Upotreba u medicini: u narodu kao sredstvo koje pospešuje mokrenje, kod

zapaljen ja i katara očiju.

GOROVEZ (Usnea barbata Ft. — Vsneaceae)

Jedna vrsta lišaja. Čini je jedna gljiva i jedna alga u zajednici zvanoj sim­bioza. Alga spravlja hranu, a gljiva snabdeva vodom i mineralnim solima. Ponegde se koristi za lakše iskašlja van je, za obloge kod čireva.

K O M O N I K A

78

P A M U K (Gossypium herbaceum L. — Malvaeeae)

Narodna imena: bolebaževac, bubać, bumbak, pambuk. Opis biljke: stablo uspravno sa naspramnim listovima, grubo usečenim. Na

gornjem delu stabljika bela perjasta cvast. Kora biljke je žilava tanka, 1 milimetar debela.

Droga: koristi se kora (Cortex Gossypii) koja je opora i l juta Hemijski sastav: smola, tanin, etarsko ulje, trimetilamin, amini. Upotreba u medicini: smatra se da je lekovita biljka, ali se kod nas retko

upotrebljava.

K l J A (Polygala атата L. — Polygalaceae)

Narodna imena: gomoljica, gorka, modra, gorski krstušac. Opis biljke: višegodišnja biljka sa vretenastim korenom žute boje. Stablo

visoko do 20 santimetara, nerazgranato. Listovi pri dnu rozetasti, jajasti. Oni na stablu su duguljasti. Cvetovi su grozdastoj cvasti, plave boje, nekada crveni ili beli. Raste svuda, na livadama i pašnjacima.

Droga: koristi se cela biljka sa korenom (Herba Połygalae cum radice) a skuplja se u vreme cvetanja.

Hemijski sastav: etarsko ulje, neutralni saponizid, poligalska kiselina, gorke materije, senegin, šećer, sluz, g u m a

Upotreba u medicini: protiv bolesti organa za disanje, astme, bolova u želucu, protiv diareje i za poboljšanje varenja.

KOMONIKA (Artemisia vulgaris L. — Compositae)

Narodna imena: crni pelin, trlomet, divlji pelin, komotljika. Opis biljke: višegodišnja biljka sa glavičastim rizomom cvene boje. Stablo

uspravno, visoko do 2 metra. Donji listovi rozetasti, gornji perasti, režljevasti. Cve­tovi u glavicama u cvasti metlica, žute ili crvene mrke boje. Raste na peščanoj, glinovitoj i vlažnoj podlozi.

Droga: koristi se grančica u cvetu (Artemisae Herba). Suši se brzo, na promaji Hemijski sastav: etarsko ulje, cineol, sluz, smola, masno ulje, tujon. Upotreba u medicini: u narodu se daje protiv nazeba, reumatizma i epilepsije

DUVAN (otrovan) (Nicitiana Tabacum L. — Solanaceae)

Narodna imena: tobak, amerikanski duvan, tutun, virdžinija duvan. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, stablo uspravno, malo razgranate.

Listovi naizmenični, izduženi, po obodu celi. Cvetovi sakupljeni u cvasti metlica Plod je čaura. Cvet je crvene boje. a postoji i duvan sa žuto zelenim cvetom. Kod nas se gaji u Hercegovini, Makedoniji.

Droga: koriste se listovi duvana (Folium Nicotianae). Hemijski sastav: alkaloid nikotin, smola, etarsko ulje, soli fosfata, mast, vosak,

nitrat, kalcij um i kalij um. Upotreba u medicini: u narodu se daje kod opstipacije, teškog mokrenja,

vodene bolesti. Još se veruje da čisti stomak od glista, to jest da je antiparazitikum.

79

POLJSKA GRAHORICA (Lathyrs sativus L. — UmbelUferae)

Raste kao korovska vrsta na obradivim površinama. Gaji se kao krmno bilje u sastavu leptirnjača — nema značenja u medicini.

IRVASOV LIŠAJ — Carragen

Karagen je mešavina talusa dveju mladih crvenih alga koje se skupljaju po stenovitim obalama Severnog Atlantika a naročito u Irskoj, Bretanji po mnogim ostrvima po Atlantiku kao što je grupa kanarskih ostrva i druga. Ima oko 80% membranske sluzi (karagin), a koji dalje hidrolizom daje ga-laktozu, glikozu, i soli sumporne kiseline. Ima i tragova joda. Membrana jako nabubri u vodi a stari stanovnici Irske upotrebljavali su karagen kao lek i to u dijetalnoj ishrani. Danas je skoro izbačen iz nardne i humane medicine već se samo upotrebljava kao sredstvo za emulgiranje. U Norveškoj se danas karagen upotrebljava u industrijske svrhe kao za pravljenje ženskih dugmadi, pravljene razne vrste hartije i dr.

Narodni naziv: Irvasov lišaj, irski lišaj, karagen i dr.

MEDUNIKA (Filipendula ulmaria Maxim — Rosaceae)

Narodna imena: suručica, svinjurak, blaga jabuka, oslad, medunika. Opis biljke: višegodišnja biljka, visoka do 1,5 metra. Stabljika u gornjem delu

razgranata, sa perastim, dlakavim, lišćem. Cvetovi su skupljeni u cvasti žuto bele boje. Raste na vlažnim mestima, uz reke i potoke.

Droga: koriste se cvetovi (Flos Spireae) i biljka u cvetu (Herba Spireae). Upo­trebljava se i koren (Radix Spireae).

Hemijski sastav: etarsko ulje sa salicilnom kiselinom. U etarskom ulju su heliotropin i vanilin. Biljka sadrži i organska kiselina, glikozid, gaulterin.

Upotreba u medicini: za lečenje gihta i reumatizma, za čišćenje krvi, protiv vode u stomaku, groznice, povišene temperature.

PIRINAC (Oryza sativa L. — Gramineae)

Narodna imena: oriz, riža, pilav. Opis biljke: jednogodišnja biljka sa uspravnim i razgranatim stablom. Listovi

su dugački, kao tanka pera. Cvetovi su sakupljeni u cvasti metlica plevica obrasla sitnim dlakama. Plod je zatvoren plevicama. Gaji se na vlažnim mestima u Aziji. Gaji se i kod nas u Makedoniji.

Droga: zrno pirinča koristi se za jelo, vrlo omiljeno širom sveta. Uz to, pirinčasto brašno (Amylum Oryzae) upotrebljava se kao prašak. Pirinčana voda se takođe koristi.

Hemijski sastav: škrob je glavni sastojak. Upotreba u medicini: kao hrana, kao lek, pirinčana voda protiv stomačnih

poremećaja, u kozmetici kao puder.

81

82

KISELJAK (Китех acetosa L. — Polygonaceae)

Narodna imena: kiselica, kiseljača, kiselj. Opis biljke: višegodišnja biljka visoka do 1 metra, Rizom veoma razgranat.

Stablo uspravno. Listovi pri osnovi srcasti, a gore kopljassti. Na vrhu biljke je granata cvast crvene ili žute boje. Rasste na vlažnoj zemlji, kraj potoka i na livadama.

Droga: koristi se cela biljka (Herba Rumicis acetosae). Hemijski sastav: kalcijum oksalat, vitamin C, oksalna kiselina mast, šećer. Upotreba u medicini: smatra se da čisti krv, poboljšava varenje, obogaćuje or­

ganizam neophodnim vitaminom C, leci srdobolju i skorbut.

IMELA Viscum album L. — Loranthaceae)

Narodna imena: mela, bela imela, omelje, lijepak. Opis biljke: imela je mali okrugli, zimzeleni grm. Kao poluparazit raste na

voćkama i drugom drveću. Grane su razdeljene na člankove, sa naspramnim, sede-ćim listovima. Lišće je kožasto, duguljasto i golo. Cvetovi su dvopolni, zeleni, neu­gledni. Plod je bela bobica, kao grašak, puna lepljivog soka.

Droga: koristi se grančica sa lišćem (Visci albi herba), kao i sam list (Visci albi folium).

Hemijski sastav: alkaloid, sluz, tanin, smola. Upotreba u medicini: za sniženje krvnog pritiska, protiv zakrečavanja krvnih

sudova, leci vrtoglavicu, grčeve.

N A R (Punica granatum L. — Punicaceae)

Narodna imena: pitomi šipak, kalinka, zrnasta jabuka, sladun mogranj. Opis biljke: raste kao nizak grm, ili malo drvo. Grane su uglaste i trnovite.

Lišće naspramno, na kratkim drškama, čvrsto na vrhu zašiljeno. Cvetovi su lev-kasti, crvene boje sa malo prašnika. Plod je veličine jabuke sa mnogo semenki, purpurne boje. Semenke sočne nakisele, prijatnog ukusa. Kod nas raste u Primorju.

Droga: koristi se kora (Cortex Granati), kora ploda (Cortex Granati fructum) i cvetovi (Flos Granati).

Hemijski sastav: alkaloidi, tanin. Upotreba u medicini: veoma cenjen lek protiv pantljičare, diareje, grčeve u

stomaku.

83

LOVOR (Laurus nobilis L. — Louraceae)

Narodna imena: lorber, lovorika, zelenika, javorika. Opis biljke: zimzeleni grm ili nisko drvo, do nekoliko metara visine. Ima

crnu koru. Listovi naizmenično raspoređeni, elipsasti, malo nabrani, kožasti. U pa­zuhu listova smešteni su cvetovi svetio zelene boje. Plod je koštunica. Raste u primorju.

Droga: koristi se list (Lauri folium) i plod lovora (Lauri fructus). Hemijsski sastav: etarsko ulje, masne materije. Upotreba u medicini: kao omiljen začin koristi se osušen list (lorber). U

industriji parfema takođe veoma cenjen. Rede se daje kao lek za jačanje želuca 1 pojačavanje mokrenja, protiv hemoroida i dr.,

SAPUNJACA (Saponaria officinalis L. — Ctryoplyllaceae)

Narodna imena: sapun trava, milnica, sapunika, penavac. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka sa dugačkim podzemnim vrežama.

Ukrasno je, kitnjasta, visoka do 80 santimetara. Listovi su naspramni i goli. Cvetovi su ružičasto bele boje, na gornjem delu stabljike. Plod je čaura. Raste na vlažnim mestima, pored reka u šikarama, kraj potoka. Droga: koristi se koren biljke (Saponariae rubrae radix), a ponekada nadzemni deo biljke (Saponariae herba).

Hemijski sastav: saponizid, smola, guma. Upotreba u medicini: sa vodom prokuvan koren peni i upotrebljava se u

narodu za pranje rublja. Kao lek daje se protiv prehlade za iskašljavanje, kao i za brže izlučivanje mokraće. Za bolji rad želuca, izaziva znojenje.

S A P U N J A Ć A

85

88

MAJČINA DUŠICA (Thymus serpyllum L. — Labiatae)

Narodna imena: bakina dušica, materinka, dušička, divlji bosiljak. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoka do 20 santimetara. Stabljina tanka, razgranata, kao mali grm. Lišće je sitno, naspramno, smeš-

teno na stabljici i grančicama. Cvetovi su ljubičasti, sakupljeni u cvasti, vrlo prijatnog mirisa. Raste svuda, na livadama, u kamenjaru, u šumi.

Droga: koristi se gorenji deo biljke u cvetu (Serpylli herba). Osušena biljka mora sačuvati prirodnu boju.

Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, timol, karvakol. Upotreba u medicini: mnogo korišćena biljka i u narodnoj i u naučnoj

medicini. Omiljena je kao čaj u svakom domaćinstvu zbog lekovitosti i prijatnog mirisa. Deluje povoljno na organe za varenje i disanje. Spravlja se lek protiv velikog kašlja, a biljka se koristi i kao izvrstan konzervans. Ima antiseptično dej-stvo, sprečava razvoj patogenih klica. Etarsko ulje je dobra zaštita od zaraznih bolesti.

SlMŠIRnCA (Berheris vulgaris L. — Berberidaceae)

Narodna imena: žuti šipak, žuto trn, kiseli trn, žutokora. Opis biljke: raste kao šib, do 3 metra visoko. Kora je crvenkaste boje. Lis­

tovi su obični ili se delimično pretvaraju u trnje. Cvetovi su u grozdastoj cvasti, žute boje. Plod je bobica, crvene boje. Raste kao divlji grm, ali se često sadi kao živa ograda.

Droga: koristi se plod (Fructus Berberidis), kora (Cortex Berberidls radicis). Ponekad se upotrebljava i koren (Radix Berberidis).

Hemijski sastav: voćna kiselina, pektoza, guma, berberamin, šećer, i još neki alkaloidi.

Upotreba u medicini: za zaustavljanje krvarenja, protiv diareje i povraćanja. U narodu se daje kod bolesti bubrega i jetre.

IĐIROT (Acorus calamus L. — Araceae)

Narodna imena: vođena sabljica, kolmež, mirisava trska, temišvarska šaša. Opis biljke: višegodišnja biljka sa razgranatim rizomom obraslim žiličastim

korenjem. Na gore izbijaju listovi na stabljikama crvenkaste boje. Listovi su raspoređeni u dva reda. Na vrhu stabljike je cvet u cvasti nalik na klip. Cvetovi su dvopolni. Plod je crvena, duguljasta bobica. Raste na vlažnim mestima, kraj bara, jezera, potoka.

Droga: koristi se rizom (Rhizom Galami) koji je mek kao sunđer, dug oko 20 santimetara, a debeo oko 4 santimetara, valjkastog oblika civkaste boje.

Hemijski sastav: etarsko ulje, smola, akorin, škrob, tanin. Upotreba u medicini: jedno od najboljih sredstava za kželudačno-crevne

poremećaje. Daje se kao čaj i kod poremećaja mokrenja, ali i za bolje varenje. Dejstvo mnogostruko kako u narodnoj tako i u naučnoj medicini.

LANILIST (Linaria vulgaris Miller — Scrophulariaceae)

Narodna imena: žuta zevalica, divlji lan, mala mačića, žabor. Opis biljke: višegodišnja biljka do 50 santimetara visoka. Stabljika pri dnu

razgranata. Listovi uski, kao perca, sabljasti, sedeći. Na vrhu su cvetovi u groz­dastoj cvasti. Cvet ima po dve na ždrelu, poznat kao cvet zevalica, boje žute do narandžasste. Plod je čaura. Raste na peskovitom i šljunkovitom zemljištu, kraj puteva, uz zidove.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke. (Herba Linariae) Hemijski sastav: tanin, žuta bojena materija, linarin, sluz belančevine, šećer,

soli.

87

Upotreba u medicini: za lečenje žutice, kamena u bešici, kao diuretik za brže izlučivanje mokraće, za lečenje hemoroida. Osnovna namena je izbacivanje toksina iz organizma.

SUNCOKRET (Helianthus annuus L. — Compositae)

Narodna imena: sunčanik, džirasol, sončogled, sunčani cvet. Opis biljke: jednogodišnja biljka visoka do 2,5 metara. Stablo snažno, šuplje,

obraslodlakom. Uspravno je, a na vrhu ima jednu ili više grupnih glavica — cve-tova. Listovi krupni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi dvopolni, mrke boje. Spoljni deo cvasti čine krupne jezičaste latice, jarko žute boje. Cvast se okreće prema suncu Semenke duguljaste i mrke. Gaji se na njivama i u baštama.

Droga: koristi se plod iz koga se vadi masno jestivo ulje (Oleum HeUanthi). Hemijski sastav: ulje se sastoji glicerida, nezasićenih masnih kiselina. Upotreba u medicini: za spravljanje dijetalne hrane, naročito važne za obolele

od šećerne bolesti. U narodu se tucane semenke upotrebljavaju za lečenje reu­matizma.

PACIJE GNEZDO (Anchusa officinalis L. — Boraginaceae)

Narodna imena: runjava trava, volujski jezik, volu jak, volnjak. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 80 santimetara. Listovi dugi, perasti, obrasli dlačicama, naizmenično raspoređeni. Cvetovi

smešteni na gornjem delu biljke, sitni, plavi ili ružičasto-crvene boje. Droga: koristi se list i cvet (Folium et flos Anchusae). Hemijski sastav: alkaloid, kalijum nitrat, tanin. Upotreba u medicini: kao čaj daje se za brže izlučivanje mokraće, za zno­

jenje i lakše iskašljavanje kod nazeba.

VLASACA (Bromus inermis L. — Gramineae)

Narodna imena: klasača, šišulja, bezosac, vlasen bezosni. Opis biljke: Trava visoke 30—140 cm. Stabljika uspravna, glatka ili u gor­

njem delu malo rapave, obrasla lišćem. Raste na rečnim obalama, na suvim bre­žuljcima, uz obode šuma i na livadama. Nema medicinskih značenja.

KLEKA SA PLODOM (Juniperus comminis L. — Oupressineae)

Droga: zrele bobice — juniperi fructus su velike kao zrno graška, okru­gle i jako mesnate. Imaju tri šava i tri kvržice a pri dnu po dva pršljena od kojih svaki ima tri trouglasta priperka mrke boje. Sastav najviše se upotrebljava za dobijanje etarskog ulja, kao i za pripremanje rakije tako­zvane klekovače a koja se najviše proizvodi u okolini Uzica, Bajine bašte, Kremne.

U narodno medicini se upotrebljava najviše kod kašlja, nazeba, kao i u obliku spiritusa za lečenje reume i sličnih bolesti.

Narodna imena: borovac, brinje, klekovina, venja, kleka, borovica.

88

PAČJE GNEZDO K L E K A SA PLODOM

89.

MUŠMULA

M A Ž U R A N A

TRUBELJIKA OTROVNA (otrovno) JAGORČIKA

90

MUŠMULA (Mespilus germanica L. — Rosaceae)

Narodna imena: nevestica, bestula, mušmula, čupca. Opis biljke: omanje drvo, nalik na šib, visoko do 4 metara. Divlja mušmula

ima trnje, pitoma nema. Listovi, su izduženi, na kratkim drškama, gore tamno zeleni, a sa donje strane obrasli dlačicama. Cvetovi su usamljeni, beli na vrhu Plod, kad sazri bude mrke boje.

Droga: koristi se plod i list (Fructus et folium Mespili). Hemijski sastav: plod sadrži vodu, celulozu, jabučnu kiselinu, bornu kiselinu,

tanin, pektin, vitamin C, saharozu i glikozu, smolu. Upotreba u medicini: veoma povoljno deluje na rad želuca i jetre, smanjuje

krvarenje, koristan je protiv diareje. Ima tonično i adstringentno dejstvo.

MAŽURANA (Majorana hortensis Moench — Labiatae)

Narodna imena: majoran, babina duša, mirišljavak, majuran. Opis biljke: jednogodišnja ili dvogodišnja biljka. Stablo je pri osnovi poleglo

a onda se uspravi i razgrana. Listovi su maljavi, na kratkim drškama. Cvetovi su sedeći, bele, ružičaste

ili ljubičaste boje. Raste divlje, ali se i gaji. Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Herba Majoranae) i cvetovi (Flos

Majoranae). Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije, soli, kamfor. Upotreba u medicini: kao začin i lek, daje se protiv glavobolje, neuralgije,

zapaljenja očiju, kod teškog disanja, kod oboljenja želuca. Spolja se upotrebljava u mastima protiv zapaljenja kože, a stavlja se i na rane.

TRUBELJIKA (otrovna) (Cicuta virosa L. — Vmbelliferae)

Narodna imena: glavobolja zelje, kukuta otrovna, guguta, trobelika. Opis biljke: višegodišnja biljka sa uspravnim stablom do 1,5 metra visine.

Lišće veliko, dva do tri puta perasto, usečeno. Po ivici testerasto. Cvetovi su na vrhu biljke skupljeni u štitastu cvast bele boje. Raste na vlažnim mestima.

Droga: koristi se cela biljka u cvetu (Herba Cicutae). Hemijski sastav: cikutoksin je jak otrov u biljci, zatim, cikutin, etarsko

ulje, smola, šećer. Upotreba u medicini: samo po lekarskom savetu se koristi. Pomaže samo u

malim količinama u raznim lekovima, protiv reumatizma i natečenih žljezda, a u narodu upotreba se strogo zabranjuje. Česti su slučajevi trovanja.

JAGORCBSA (Primula officinalis L. — Primulaceae)

Narodna imena: jagorčevina jaglika, jaglac, jaglič. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, vesnik proleća. Već pri zemlji obra­

zuje grmić od lišća i istera nekoliko cvetnih drški. Cvetovi su sakupljeni u cvast, bledo žute boje. Listovi su dugi, gusto zbijeni, često su povijeni, nabrani. Rizom biljke gusto obrastao žilama bele boje. Raste na livadama, pašnjacima, sunčanim obroncima.

Droga: koristi se cvet sa čašicom (Primulae flos cum calycibus) cvet bez čašice (Primulae flos sine calycibus) i koren biljke (Radix Primulae).

Hemijski sastav: lekovitost biljke čine saponizidi. Upotreba u medicini: koristi se kao čaj ili sirup protiv nazeba, za lakše iskaš-

Ijavanje, kod jakih zapaljenja disajnih organa.

91

MALINA (Rubus idaeus L.— Rosaceae)

Narodna Imena: crvena kupina, planinska malina, jagodnjak, sunica. Opis biljke: višegodišnja biljka visoka do 2 metra. Raste kao grm, grana

se i nosi sitne bodlje. Lišće je neparno perasto, srcoliko, dvostruko testerasto. Na vrhu grančice su beli cvetovi. Plod je crvena, složena koštunica. Raste po šumama, gaji se i u baštama.

Droga: koristi se list (Rubi idaei folium) i plod biljke (Rubi idaei fructus). Upotreba u medicini: svež plod je zdrava hrana. List se suši i upotrebljava

kao čaj. Dobar je protiv diareje. Od ploda se spravljaju sirupi, sokovi i džemovi. Koristi se u ishrani tokom cele godine.

MRTVA KOPRIVA (Lamium album L. — Labiatae)

Narodna imena: bela kopriva, žibrat. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, istraste do 50 santimetara visine.

Stablo uspravno, listovi naspramni, jajasti, po ivici testerasti. Cvetovi su sakup­ljeni u pršljenove bele boje. Raste svuda, najviše na napuštenim mestima.

Droga: upotrebljava se cvet (Lamii albi flos). Hemijski sastav: saponidid, tanin, etarsko ulje, sluz. Upotreba u medicini: za lečenje poremećaja lučenja mokraće i protiv kožnih

bolesti.

KUKOLJ (otrovan) (Agrostemma Githago L. — Caryophyllaceae)

Narodna imena: grahor, ćurek, crnim kulim, gopa, urodica. Opis biljke: jedngodišnja biljka, izraste do 1 metra visine. Stablo uspravno,

račvasto. Listovi linearni, dlakavi. Cvetovi dvopolni, zvonastog oblika, purpurne boje. Plod čaura. Raste u žitnim poljima.

Droga: seme kukolja i koren (Semen Agrostemmae, Radix Agrostemmae). Hemijski sastav: otrovni saponin. Upotreba u medicini: u narodu se koren daje protiv hemoroida i kožnih

bolesti. Semenke su otrovne i žito treba dobro čistiti od kukolja. S obzirom da izaziva trovanje kukolj se u naučnoj medicini ne upotrebljava kao lek.

ZEČJI TRN SA KORENOM (Ononis spinosa L. — РарШотгасеае)

Narodna imena: bodež, grmotrn, rabuž, lipnica. Opis biljke: višegodišnja biljka, trnovita, raste kao grm do 50 santimetara

visine. Stablo uspravno, razgranate. Donji listovi su od 3 mala lista, a gornji samo po jedan. U pazuhu lista su ružičasti cvetovi nalik na leptire. Koren ide duboko u zemlju. Plod mahua. Raste svuda, po pašnjacima, livadama, njivama.

Droga; koristi se koren (Ononidis radix). Opran koren se saseče i suši u tankom sloju na suncu. Osušen se lako lomi.

Hemijski sastav: glikozid, saponin, etarsko ulje, masno ulje, belančevine, smola kiseline.

Upotreba u medicini: koren se upotrebljava za lečenje mokraćnih puteva kod zapaljenja bubrega i kod smetnji organa za varenje. Dobro se pokazao u lečenju suvih i vlažnih ekcema i to naročito onih koji izazivaju svrab. Pomaže da se smanje otoci kada se nakupi voda u nekom delu tela. Upotrebljava se i protiv gihta i reumatizma zglobova.

92

KUKOLJ

Z E Č J I T R N SA KORENOM

33

DIVLJA TIKV/s (otrovno)

94

BREST (Vlmus campestris L. — Ulmaceae)

Narodna imena: poljski brest, crni brest, bezovina, brist. Opis biljke: snažno drvo. Nekad raste kao šib. Kora mladog drveta je glatka,

a kasnije prska i postaje rapava. Lišće elipsasto, dvojno testerasto. Cvetovi su skupljeni u loptice, a plod je orašica. Raste u šumama, retko usamljeno.

Droga: koristi se kora (Cortex Ulmi). Hemijski sastav: tanin, sluz, smola, razne soli. Upotreba u medicini: poznato sredstvo protiv katara sluzokože, krvarenja i

reumatizma. Dobro sredstvo koje pojačava znojenje i lučenje mokraće. U narodu se daje protiv opekotina kao obloga.

K A F A (Coffea orobica L. — Rubiaceae)

Opis biljke: raste divlje kao zimzeleno drvo visoko oko 5 metara. Prvu berbu, daje tek posle 3—4 godine. Plod se na drvetu osuši u ljusci. Biljka poreklom iz Arabije, ali se danas gaji u mnogim krajevima sveta. Sada najviše u Brazilu.

Droga: zrelo seme biljke (Coffese semen). Hemijski sastav: kofein, mast, celuloza, šećer, tanin. Upotreba u medicini: to je poznata kofeinska droga. Deluje na centralni

nervni sistem, protiv diareje, kao srčani analeptik. Dobar napitak protiv zamora, migrene, izvrstan stimulans kod slabog srca.

A N I S (Pimpinella Anisum L. — Umbelliferoe)

Narodna imena: anis, janež, slatki kopar, anason. Opis biljke: jednogodišnja biljka visoka do 50 santimetara. Stabljika uspravna

sa listovima krpasto razdeljenim. Cvetovi su beli, sastavljeni u štitastoj cvasti. Plod iz sitnog loptastog semena. Raste na peskovitom zemljištu, gde je toplo 1 vlažno. Ne podnosi jaku hladnoću.

Droga: koristi se zreo plod (Fructus Anisi). Hemijski sastav: etarsko ulje, belančevine, šećer, mast, celuloza. Upotreba u medicini: dobro sredstvo protiv grčeva u stomaku, jača želudac,

poboljšava varenje. Pospešuje izlučivanje mokraće.

DIVLJA TIKVA (otrovna) (Bryonia alba L. — Ctieurbitaceae)

Narodna imena: bljuštac, luđa tikva, kukovina, divlji rep. Opis biljke: višegodišnja biljka, raste do 3 metara visine. Ima debeo koren,

nalik na repu, žute boje, sa otrovnim mlečnim sokom. Stablo je razgranato, puza pomoću rašljika, obraslo je grubim dlakama. Lišće slično vinovoj lozi, duboko usečeno, na kratkim drškama. Cvetovi su jednopolni. Muški su sakupljeni u grozdastoj cvasti, zelenkaste boje. Ženski cvetovi su nalik na štit. Plod je bobica, crna. Raste u šipražiju i uz ograde.

Droga: koristi se koren biljke (Radix Bryoniae). Hemijski sastav: glikozid brionin, smola, mravlja kiselina, invertni šećer,

tanin. Upotreba u medicini: davno su ovom biljkom lečili čireve. Ne preporučuje

se upotreba, jer je divlja tikva veoma otrovna. U slučaju trovanja odmah se obratiti lekaru.

95

R E N (Cochlearia armoracia L. — Cruciferae)

Narodna imena: hren, ljuti ren, torman, hrelj. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka sa debelim korenom žućkaste boje.

Stablo uspravno, gore razgranato. Listovi su veliki, elipsasti, na dugim drškama. Cvast je metlica od grozdastih belih cvetova. Raste u vrtovima ili kao divlja biljka kraj potoka, na vlažnoj podlozi.

Droga: svež koren (Radix Cochleariae) i sveza biljka sa cvetovima (Herba Cochleariae)

Hemijski sastav: sumporni glikozid, enzimi, mineralne soli. Upotreba u medicni: daje se za poboljšanje varenja, za iskašl javan je, kod

skorbuta, reumatizma, ubrzava cirkulaciju krvi i mokrenja, izaziva znojenje. Koren se rado koristi u ishrani kao salata koja izaziva apetit. Nije dobro jesti ren u većim količinama.

POTPLOTUSA (Nepeta cataria L. — Lablatae)

Narodna imena: macina metvica, mačje zelje. Opis biljke: stablo biljke visoko do 1,5 metra. Lišće snaaiko, cvetovi u pazuhu

listova, u cvasti bele ili crvene boje. Raste svuda po poljima. Sadrži etarsko ulje. Mačke je rado jedu (otuda ime) zbog lekovitog dejstva. Smiruje bolove u stomaku, smiruje nerve.

KANTARION (Hypericum perforatum L. — Guttiferae)

Narodna imena: marina ručica, tantur, gospina trava, zvončac. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoka do 1 metra. Stablo uspravno,

razgranato. Listovi naspramni, duguljasti, sitni. Na vrhu stabla cvast od cvetova zlatno žute boje. Plod čaura. Rasute svuda, po livadama, na kamenjaru, kraj puteva.

Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Hyperici herba). Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije, ugljeni hidrati. belan-

čevine, smola, kiseline. Upotreba u medicini: kantarionov zejtin se koristi u narodu za lečenje rana.

Tim uljem se leci i stomak, čir, diareja. Kantarion deluje antiseptično, a koristi se i u kozmetičkoj industriji.

ANANAS (Ananas sativa)

Gaji se i uspeva samo utropskom pojasu. Veoma hranijivo voće čiji sočan i veliki plod sadrži mnogo vitamina. Najcenjeniji među voćnim sokovima je upravo-sok od ananasa. Izuzetno deluje osvežavajuće.

96

KRUŠINA SA PLODOM BANANA

88

LOKVANJ (Nymphaea alba L. — Nymphaeaceae)

Narodna imena: beli lokvanj, plutnjak, lopač, bijeli lopuh. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka koju nalazimo u barama, na jeze­

rima. Srcasti, dlakavi, veliki listovi plivaju po površini vode. Na glatkoj dršci su lepi, ukrasni, beli cvetovi. Rizom je zavučen u mulj.

Droga: lekovit je rizom, list i cvet (Radix, folium et flos Nymphaeae albaeł. Hemijski sastav: tanin, smola, škrob, vitamin C, alkaloid, heterozid. Upotreba u medicini: čaj od cveta uzima se protiv neuroze i nesanice, a zbog

prisustva tanina upotrebljava se i protiv diareje.

KRUŠINA (Rhamnus Frangula L. — Rhamnaceae)

Narodna imena: pasja leska, žestika, krhlika, pasjakovina, krkovina. Opis biljke: raste kao grm ili drvo visoko do 5 metara. Lišće je tanko pri

vrhu zašiljeno, naizmenično raspoređeno. Cvetovi su smešteni u pazuhu listova, bele su boje. Plod je koštunica, kad sazri bude mrkoljubičaste boje. Raste na vlažnim mestima, pored reka i potoka.

Droga: koristi se kora biljke (Frangulae cortex). Hemijski sastav: škrob, emodin, izoemodin, mineralne soli frangulin. Upotreba u medicini: dobra lek protiv opstipacije, glista, hemoroida, za lečenje

žuči i jetre.

KUPUS

(Brassca oleracea capitata L. — Cruciferae)

Narodna imena: zelje, zelka, kapusta. Opis biljke: dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Prve godine obrazuje se gla­

vica koja je ustvari lisni pupoljak, iz koga će se sledeće godine razviti stablo i cvetovi. Stablo naraste skoro do 1 metra. Donji listovi su široki i plavičasti, gornji su duguljasti i nabrani. Cvetovi su žuti Plod je ljuska.

Droga: upotrebljava se biljka iz prve godine. Hemijski sastav: kupus je bogat šećerima, azotnim materijama, mineralnim

solima i vitaminima. Upotreba u medicini: biljka se jede u sirovom stanju ili se kiseli. Narod

listove previja na rane i čireve. Za kiseo kupus smatra se da je dobar lek za stomak, da stvara krv i daje zdravu boju.

KAJSIJA (Prunus armeniaca L. — Rosaceae)

Raste kao drvo, veoma razgranato, bogato plodom. Plod sočan, sladak, sadrži mnogo hranijivih materija i vitamina. Voće velike vrednosti u našoj ishrani, u svežem stanju ili prerađena u sok ili marmeladu. Treba je koristi preko cele godine.

BANANA (Musa sapienttum L. — Musaceae)

Uspeva u tropskom pojasu. Plod ima prijatan ukus i miris. Sadrži mnogo ugljenih lidrata. Plodovi se beru zeleni. Brzo sazru i postaju žuti. Plod veoma hranljiv, uz to preporučuje se za regulisanje pravilnog rada organa za varenje.

B E L I L U K (Allium sativum L. — Liliaceae)

Narodna imena: češnjak, lukac, česan-luk, saraisak. Opis biljke: poznata gajena zeljasta biljka sa lukovicom koja se sastoji iz

desetak ili više čena. Listovi perasti. Cvetovi u dvogodišnje biljke na vrhu su sakupljeni i obmotani listom. Kad se razviju bele su boje, a mogu biti i crvenkasti.

Droga: koristi se sveza lukovica i mlad beli luk (Bulbus Allii sativi). Hemijski sastav: najvažniji sastojak je etarsko ulje sa sumporom. Upotreba u medicini: i u narodnoj i u naučnoj medicini mnogo cenjena i ko-

rišćena biljka. Dobar zaštitnik organizma od raznih zaraznih bolesti, leci hronične crevne poremećaje, smanjuje krvni pritisak. Stavlja se na čireve, leci kožne bolesti. U kozmetici izuzetno cenjen za lečenje bolesti kose i kože na glavi.

B E L A D E T E L I N A (Trifolium repens L. — Papilionaceae)

Narodna imena: bijela djetelina, puzača, bela detelina, puzeća detelina. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka. Raste uglavnom u niziji. Na korenu

je razvijen sistem za sakupljanje azota koji se zatim pretvara u nitrat. Upotreba u medicini: u narodu se daje protiv gihta i reumatizma. Čaj se

upotrebljava za čišćenje krvi.

STRI2USA (Sisymbrium officinale L. — Cruciferae)

Narodna imena: ognica, strižica, oranj. Opis biljke jednogodišnja zeljasta biljka, obrasla dlakom. Stablo razgranato,

visoko do 80 santimetara. Listovi perasto usečeni. Cvetovi sakupljeni u žutu cvast na vrhu grančice. Raste svuda, na napuštenim mestima, kraj puteva i nasipa.

Droga: koristi se svež list i sveza biljka u cvetu. Hemijski sastav: sumporni heterozid, vitamin C. Upotreba u medicini: protiv zapaljenja grla, izaziva lučenje želudačnog soka

tako da se apetit poboljšava Olakšava iskašljavanje, ublažava bolove kod napada kamena u žuči ili bubrezima.

S A L E P

(Orchis Morio L. — Orchidaceae)

Narodna imena: kaćun, vrani luk, kukovec, gorocvet. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 35 santimetara. Stablo uspravno. Listovi sočni, sabljasti. Cvetovi sakupljeni u cvast klast,

beli ili ružičasti. Ima dve krtole. Raste na vlažnim mestima, kraj potoka, u pla­ninama, na vodoplavnim livadama.

Droga: koristi se krtola biljke (Tuber Salep). Hemijski sastav: mnogo sluzi, škroba, belančevina, šećera, masne materije,

celuloza. Upotreba u medicini: od davnina se salep smatrao afrodizijakom (za polnu

nemoć). Postoji čitav ritual pripremanja i uzimanja napitka od ove biljke u tu svrhu. Cenjen je kao lek protiv katara i dečjih proliva. Koristi se za spra vi janje mnogih slatkiša koji su veoma hranljivi.

STRIŽUŠA SALEP

102

ŽABLJA TRAVA (Senectio vulgaris L. — Compositae)

Jednogodišnja biljka visine do 60 cm. Stabljika je uspravna i obrasla duguljastim listovima. Plod je jako sitan a raste kao korov po zapuštenim mestima, starim manastirskim zidinama, i sličnim mestima. Upotrebljava se list kao i cela biljka u cvetu. Ima voska, tanina i sluzi. Kao narodni lek se preporučuje kod neuredne menstruacije i to u obliku čaja. U Engleskoj kao i u drugim zapadnim zemljama daje se domaćim životinjama kod crevnih pa­razita.

Narodni nazivi: žablja trava, dragušica, dragušac, goluždravka.

TRAVA OD USLJAME (Veronika officinalis L. — Scr.ophulariaceae)

Narodna imena: ranilist, verunika, razgon). Opis biljke: trajna, zeljasta, dlakava biljka. Visoka 10 do 20 santimetara.

Raste poleglo a grane i cvetovi su uspravni. Listovi su elipsasti, naspramni, pepe-ljavo zeleni, po obodu nazubljeni. Cvetovi grozdasti, ljubičasti. Plod je čaura. Raste na visini do 1000 metara, na vlažnim mestima.

Droga: koristi se biljka u cvetu. (Veronicae Herba) Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, vosak, šećer, smola, gorka materija. Upotreba: narodni lek za iskašljavanje sluzi, protiv zatvora. Koristi se i

protiv bolesti pluća, protiv katara i drugo.

BESNIK (otrovan) (Digitalis lanata Ehrh — Scrophulariaceae)

Narodna imena: maljava zubačica, ponjavica, pustikara, digitalis vunasti. Opis biljke visoka do 1 metra. Stabljika prava, na gornjem delu vunasta,

pokrivena gustim, sitnim dlačicama. Lišće duguljasto, golo. Cvetovi su u klasu, sakupljeni svuda oko biljke. Plod je čaura sa sitnim semenom. Raste svuda, naj­više na krečnjaku.

Droga: koristi se list ove biljke (folium Digitalis lanatae). Hemijski sastav: kardiotonični heterozidi i saponizidi. Upotreba u medicini: jedan je od najpoznatijih lekova za srce. Jača rad sr­

čanih mišića, reguliše ritam otkucaja. Upotrebljava se samo po savetu lekara, jer je veoma otrovan.

ŠEĆERNA REPA (Beta vulgaris L. — var. saccharijera-Chenopodiaceae)

Opis biljke: dvogodišnja zeljasta biljka. Prve godine razvije se debeo koren i lišće. Druge godine izraste stablo. Prve godine repa je već zrela za branje. Tada se koristi za preradu. Od nje se dobija šećer neophodan u ljudskoj ishrani.

LIVADSKA VLASULJA (Festuca sp. — Gramineae)

Livadska vlasulja ima vijuk. Raste kao trava svuda, na livadama gradi prave zelene busene. Biljka je korisna za sprečavanje erozija.

103

GRČICA

(Menyanthes trifoliata L. — Gentianaceae)

Narodna imena: gorki trolist, gorka detelina, vodena bokvica, grenka de-teljica.

Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka visoka do 30 santimetara. Ima dug i jak rizom. Listovi su na dugim drškama sastavljeni od tri liske koje su sedeće, gole, dugačke, elipsastog oblika. Cvetovi su ružičasti, sakupljeni u grozdastu cvast. Biljka raste na visokim planninama, na tresavama.

Droga: koristi se list (Folium Trifolii fibrini). Hemijski sastav: gorki heterozid, još nedovoljno ispitan. Upotreba u medicini: koristi se kao gorak tonik, protiv raznih vrsta groznice.

Jača želudac, smiruje grčeve, lečl žuč.

Z O V A (Sambucus nigra L. — Caprifoliaceae)

Narodna imena: pazgovina, crni bazag, zoha, zovika, bazga. Opis biljke: raste kao grm do 8 metara, višegodišnja biljka. Kora na donjem

delu smeđa, gore sivo bela, izrazdana. Grane ispunjene belom srži. Listovi nas­pramni, nepravilno perasti, tamnozeleni, po vici testerasti. Cvetovi su u cvasti štita, žućkasto-beli. Plod je tamno ljubičasta bobica. Mnogo bobica je u štitu. Raste na sunčanim mestima.

Droga: koristi se cvet (Sambuci flos), listovi (Follium Sambuci), kora (Cortex Sambuci) i plod (Fructus Sambuci).

Hemijski sastav: gorke materije, tanin, jabučna, vinska i sićetna kiselina, etarsko ulje, smola, saponin, vitamin A, B, Bi, Ba i C.

Upotreba u medicini: čaj od cveta dobar je lek kod jakih prehlada, gripa bronhitisa, zapaljenja pluća, kod reumatizma gde se znojenje poboljšava stanje.

DIVLJA SALATA (Otrovna) (Lactuca virosa L. — Compositae)

Narodna imena: loćika. Opis biljke: dvogodišnja zeljasta biljka do 1 metra visine. Stablo uspravno

gore razgranalo. Listovi su pri osnovi rozetasti, na donjoj strani imaju bodlju. Cvast slična maslačku, sakuplnjena u metlicu. Kad se zaseče kora izlazi mlečni sok laktukarijum.

Droga: mlečni sok se koristi kao narkotik (Lactucarium). Hemijski sastav: laktukon, laktucerin, gorki laktucin, laktopikrin, smola, be-

lančevine, oksalna kiselina, guma, vitamin C. Upotreba u medicini: danas se retko upotrebljava.

104

G R Č I C A

D I V L J A S A L A T A (otrovno)

Z O V A

105

O R A H

P O M O Ć N I C A (otrovno)

Š T A V E LJ

106

O R A H {Juglans regia L. — Juglandaceae)

Narodna imena: ora, laški orah, orak, bijeli orah. Opis biljke: drvo visoko do 35 metra, veoma razgranate krošnje. Kora je

mrke boje. Listovi su neparni, perasti, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su sa odvo;enim polovima. Muški cvetovi su u cvasti rese, a ženski su u peharima. Plod je koštunica u ljusci koja kod oraha kad sazri prsne.

Droga: listovi (Folium Juglandis), zeleni omotač ploda (Cortex Juglandis fructus) i zreo plod, mladi oraščić (Juglandis immaturi fructus).

Hemijski sastav: belančevine, masti, ugljeni hidrati, mineralne soli, gorke materije.

Upotreba u medicini: u narodnoj medicini daje se za čišćenje krvi, protiv gihta, glista, protiv opstipacije. U kozmetičkoj industriji koristi se za spravljanje ulja za kosu (Oleum Juglandis).

POMOĆNICA (otrovna) {Solanum nigrum L. — Solanaceae)

Narodna imena: crna pomoćnica, pasje zelje, kokošije grožđe, torica. Opis biljke: jednogodišnja biljka sa uspravnim stablom visokim do 50 santi-

metara. Listovi su trouglasti, po ivici testerasti. Cvetovi su sakupljeni u grozdastoj •cvasti, nalik, na venčić. Plod bobica, crne boje.

Droga: cela biljka (Herba solani nigri). Hemijski sastav: alkaloid, solanin. Upotreba u medicini: protiv grčeva u stomaku, za lečenje reume, hemoroida.

S obzirom na otrovnost biljke nije dobro da se upotrebljava u narodnoj medicini.

ŠTAVELJ (Rumex obtusijolius L. — Polygonaceae)

Narodna imena: kiseljak, konjsko zelje, konjštak, štavalj. Opis biljke: zeljasta biljka, krupnog lišća. Droga: koristi se koren, seme i list (Radix, semen et folium Rumicis). Hemijski sastav: antrahinonski derivati, tanin, štavske materije, gorke ma­

terije. Upotreba u medicini: kao laksans, za lečenje malokrvnosti, regulisanje pra­

vilnog rada organa za varenje.

107

B U K V A

(Fagus silvatica L. — Fagaceae)

Narodna imena: buk, buka. Opis biljke: drvo visoko do 30 metara, sa velikom, razgranatom krošnjom.

Kora glatka, sive boje. Listovi jajasti, po ivici testerasti, obrasli dlakama. Cvetovi su sa odvojenim polovima. Muški cvetovi su u cvasti glavica, ženski cvetovi iznad muških na kratkim drškama. Plod je orašica.

Droga: seme bukve i masno ulje koji se dobija iz semena. Hemijski sastav: plod sadrži škrob, šećer, i ulje. Ugljen dobijen od drveta

(Carbo ligni pulveratus) mnogo se koristi za lečenje poremećaja rad carevnog trakta, kod dizenterije i protiv trovanja fosfatima.

BOSILJAK (Ocimum basilicum L. — Labiatae)

Narodna imena: bužulek, mislođin, faslidžan, murtela. Opis biljke: jednogodišnja biljka, raste kao grm do 50 santimetara. Lišće ja­

jasto, sa dugim drškama. Cvetovi beli ili ružičasti, na gornjem delu stabljike ili grma. Cvetni venac je mirisan. Raste na sunčanom plodnom zemljištu.

Droga: koristi se biljka u cvatu (Herba Ocimi basilici). Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, saponin, gorke materije. U etarskom

ulju ima antiseptičnih sastojaka. Upotreba u medicini: uzima se kod katara želuca i creva, za jačanje istih,

zatim kod grčeva, trovanja, povraćanja, nadusti, opstipacije.

PERSUN (Petroselimum hortense Hoffm. — UmbeUiferae)

Narodna imena: ak, majdonos, petrosimul, pršun. Opis biljke: dvogodišnja biljka prijatnog mirisa. Koren vretenast, stablo iz-

raste tek druge godine. Na njemu su naspramno raspoređene grane. Na vrhu je štitasta cvast, zeleno žute boje. Cvetovi su dvopolni. Raste divlje, a gaji se mnogo u baštama.

Droga: koren (Radix Petroselini), biljka u cvatu (Herba Petroselini) seme (Semen Petroselini) i listovi (Folium Petroselini).

Hemijski sastav: voda, azotne materije, šećer, mast, celuloza, glikozid apih-genik, sluz, apnin, etarsko ulje u kome ima apiola (Oleum Petroselini).

Upotreba u medicini: koren i plodovi su dobar diuretik. List peršuna pojačava apetit, poboljšava varenje. Ulje otklanja smetnje kao što su grčevi groznica. Kod mokrenja krvi može se upotrebiti samo pod nazorom lekara.

PATLIDŽAN (Solanum Lycopersicum L.. — Solanaceae)

Narodna imena: crvena jabučica, paradajz, toleat, rajčica. Opis biljke Jednogodišnja, povrtarska biljka. Obrasla dlakama. Visoka do

1,5 metara. Listovi su rascepljeni, duguljasti, sa donje strane sivozelene boje. Cve­tovi su sakupljeni u grozdove, žute boje. Plod je veličine jabuke, jarko crvene boje.

Droga: plod se koristi kad sazri (Fructus). Hemijski sastav: voda, azotne materije, ugljeni hidrati, limunska kiselina,

masti, nerastvorljive organske materije, vitamina A, C i E. Upotreba u medicini: Zreli plodovi su vrlo zdrava hrana, a sok treba koristiti

preko cele godine zbog visoke hranljivosti.

108

109

V E L E B I L J E (otrovno) PERUNIKA BOGIŠA

GRAŠAK PASU U

Š A F R A N

110

GRAŠAK (Pisum sativum L. — Leguminosae)

Opis biljke: jednogodišnja, mahunaste biljka, sa korenom do 1 metra u zemlji. Stablo je tanko, slabo razgranato. Biljka može biti polegla. List parno perast sa nekoliko liski i rašljom na vrhu. Cvetovi su beli leptirasti, smešteni u pazuhu listova. Plod mahuna, sa 4—10 zrna. Gaji se u baštama kao povrće za ishranu.

Hemijski sastav: belančevine, ugljeni hidrati, galaktan, fruktoze, škrob, mast, lecitin. Vitamin C se javlja u proklijalom plodu. Plod u suvom stanju bogat je vitaminom Bi.

Š A F R A N

(Crocus sativus L. — Iridaceae) Narodna imena: caforan, crevni žufran, krok, brnduša. Opis biljke; višegodišnja biljka do 30 santimetara visine. Iz krtole izbija

prvo nekoliko listova a zatim nekoliko ljubičastih cvetova. Listovi uspravni uz stabljiku, uski i trepljasti. Ima oštar miris. Raste na Orijentu i u nekoliko zemalja Evrope, gde se igaji. Droga: koristi se žigovi (Croci stigmata) koje treba brzo osušiti. Hemijski sastav: glikozidna bojena materija (pikrokrocin), smola, etarsko

ulje, glikoza. Upotreba u medicini: povoljno utiče na rad želuca, umiruje san. U novije

vreme ne koristi se mnogo u medicini. U većoj količini je otrovan. Koristi se i kao začin. PASULJ (Phaseolus vulgaris L. — Papillionaceae)

Narodna imena: fažol, tačkaš, pletenac, grah rogačić. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka, dužina stabla zavisi od vrste (ima

ih oko 500). Listovi sastavljeni od 3 jajasta listića. Cvast zvonasta, žuta, bela ili ljubičasta. Plod mahuna, sa 3 do 8 semenkL

Upotrebljava se sveza mahuna (boranija) i seme iz zrele mahune (pasulj). Hemijski sastav: belančevina, celuloza, mast, škrob. Upotreba u medicini: suva mahuna dobro je sredstvo protiv šećerne bolesti

(Fructus Phaseoli sine semene).

VELEBILJE (otrovno) (Atropa belladonna L. Solanaeeae)

Narodna imena: devesinje, luda trava, kozjak, volovček, bun. Opis biljke: višegodišnja biljka, raste kao grm sa jako razvijenim belim,

debelim korenom i razgranatim korenjem. Stablo je snažno, visoko do 1,5 metra, račvasto. Lišće je krupno, u parovima, lepljivo. Iz svakog para po jedan list je upola manji. Cvetovi su zvonasti, smeđe boje, smešteni u pazuhu listova. Plod je bobica, crne boje, nalik na trešnju, u zelenoj čašici. Plod je pun soka ljubičaste boje. Raste na proplancima, planinskim obroncima.

Droga: koristi se list (Folium Belladonnae), i stabljika sa listovima (Herba Belladonnae), posebno je vredan koren (Radix Belladonnae).

Hemijski sastav: otrovni alkaloidi (atropin i hioscijamin). Upotreba u medicini: atropin širi ženice, protiv astme, neurologije, želu-

dačnih grčeva, protiv bolova zbog kamena u žuči i bubrezima. Ne sme se upotreb­ljavati bez saveta lekara, jer je veoma otrovna.

PERUNIKA (Iris germanica L. — Iridaceae)

Narodna imena: baštenska perunika, modri ljiljan, nebeski cvet, perunika bogiša.

Opis biljke: višegodišnja biljka sa razgranatim rizomom po kome se određuju godine starosti. Listovi sabljasti, dugi, uspravni. Iz pazuha listova izlaze stabljike sa lepim, krupnim cvetom, ljubičaste ili žute boje. Plod perunike je čaura. Raste na sunčanim mestima, sadi se i kao ukrasna biljka.

Droga: koristi se rizom (Rhizoma iridis). Hemijski sastav: etarsko ulje, smola, sastojci nalik na tanin, glikozid iridin. Upotreba u medicini: rizom u obliku praha koristi se u kozmetici. Smatra

se da čisti krv i rastvara sluz.

111

IVANJSKO CVEČE (Galium vernum L. — Rubiaceae)

Narodna imena: broćac, divlji lan, ivanova trava, sirište. Opis biljke: višegodišnja biljka visoka do 1 metra. Stablo je najčešće pri

osnovi položeno, pokriveno sitnim maljama. Listovi su prstenasto raspoređeni, špi-časti. Cvetovi su sakupljeni u cvast metlica, žute boje i jakog mirisa. Raste na livadama, kraj puteva, na suvim mestima.

Droga: koristi se cela biljka u cvatu (Herba Galii veri). Hemijski sastav: glikozid, organske kiseline, mineralni sastojci. Upotreba u medicini: smatra se da je lek za bubrežne bolesti, protiv epi­

lepsije, neuroza i bolova u želucu.

ŠLJIVA

(Prunus domestica L. — Rosaceae) Narodna imena: madžarka, požegača, bistrica, cepika. Opis biljke: drvo do 10 metara, razgranato u grane i grančice sa ovalnim,

testerastim listovima i belim, sitnim cvetovima. Cvetovi su na kratkim drškama, obično po dva zajedno. Plod je sočan, dugulast, žute, crvene ili tamno plave boje što zavisi od vrste. U plodu je šiljasta koštica. Raste u voćnjacima, ima mnogo sorti.

Hemijski sastav: plod je veoma hranljiv jer sadrži belančevine, ugljene hi-drate, mineralne sastojke.

Upotreba u medicini: šljive su veoma značajne u ishrani, a lekovite kod oboljenja bubrega, gihta, bolesti jetre i pojave reumatizma. Povoljno deluju na organe za varenje, regulišu rad creva.

BUKVICA (Betonica officinalis L. — Labiotae)

Narodna imena: betonika, bukvica, ranjenih, čistac, crna bokvica. Opis biljke: iz kosog višegodišnjeg rizoma izraste do 60 santimetara duga

gruba i dlakava stabljika. Listovi naspramni sa dugom drškom. Ivica zupčasta. Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike, crvene su boje.

Biljka raste svuda, po šumama, brdima, livadama.

DAN I NOĆ (Viola tricolor L. — Violaceae)

Narodna imena: dikino oko, milovanka, maćuhica. Opis biljke: zeljasta biljka visoka do 25 santimetara. Stablo krhko, razgra­

nato. Listovi raznih oblika. Donji su krupniji, a gornji su sa kraćom drškom i sitni. Cvetovi su ljubičasti, žuti i modre boje. Trobojni cvetovi smešteni su u pazuhu listova. Pojedinačni su. Plod je sa više semenki.

Droga: koristi se cvet (Violae tricoloris flos) i nadzemni deo biljke (Herba Violae tricoloris).

Hemijski sastav: saponizid, sluz, vitamin C, etarsko ulje, guma, silicijumova kiselina.

Upotreba u medicini: dobar je čaj za iskašljavanje. Leci neke kožne bolesti. Dobar je diuretik. Čisti krv. Pomaže protiv groznice, čisti bubrege.

LJULJ (otrovan) (Lolium temulentum L. — Gramineae)

Narodna imena: ljuta trava, misiji kukolj, vrtoglavica, luda trava. Opis biljke: jednogodišnja biljka, trava visoka do 1 metra. Stablo kruto i

uspravno. Listovi su tanki, uvijeni duž stabljike. Cvetovi u klasu, obavijeni plevom i oštrim osjem. Seme sitno, jajasto, veoma otrovno. Raste u žitu kao najotrovniji korov.

Droga: seme biljke se sakuplja (Semen Lolii temulenti). Hemijski sastav: velika otrovnost potiče od alkaloida temulina. Na semenu

živi i jedna otrovna gljiva, zatim sadrži tanin, mast, gorki glikozid, vosak. Upotreba u medicini: biljku treba odbaciti zbog otrovnosti. U narodu mnogo

korišćena ranije, a sada samo u naučnoj medicini za spravljanje lekova. Smatra se da leci kožne bolesti, lišajeve i čireve.

112

I V A N J S K O C V E Ć E

Š L J I V A

B U K V I C A U U L J

(otrovno)

M A Ć U H I C A - D A N I NOĆ

1 1 3

PRAZILUK

RUŽMARIN

KOZLAC

114

KOZLAC (otrovan) (Arum maculatum L. — Araceae)

Narodna imena: bula, zmijin češalj, lisinjak, kalendar. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka. Ima snažne krtole, krupno lišće i

uspravne stabljike. Plod je crvena bobica u klipu. Droga: upotrebljava se krtola biljke (Tuber Ari). Hemijski sastav: nije još dokazano odakle potiče otrovnost kozlaca. Biljka

sadrži mnogo škroba. Upotreba u medicini: koristi se samo kao narodni lek, ali se time treba

prestati, jer su česti slučajevi trovanja.

PRAZILUK (Allium porrum L. — Liliaceae)

Narodna imena: porjak, perasti luk, purić. praz. Opis biljke: dvogodišnja biljka, visoka do 80 santimetara listovi dugi, sivo

zelene boje Cvetovi u štitastoj cvasti, beličasti. Droga: koristi se lukovice, nadzemni zeljasti izdanci i semenke. Hemijski sastav: vitamini A, B i C, etarsko ulje sa sumporom. Upotreba u medicini: koristi se u ishrani, deluje povoljno na varenje i izlu­

čivanje mokraće. Pojačava apetit. Zgnječene listove narod stavlja na mesto ubode pčela ili osa. Njime lece čireve, kostobolju, koriste ga za specijalne dijete kod obo­ljenja bubrega.

U velikim količinama praziluk postaje škodljiv.

RUŽMARIN (Rosmarinus offi&nalis L. — Labiatae)

Narodna imena: rozmarija, zimorad, sahor, ruzman. Opis biljke: raste kao zelen, razgranat grm do 2 metra visok Iglice-listovi

su veoma prijatnog mirisa, a preko cele godine cvetaju sićušni plavi cvetićL Naj­više se gaji u Primorju. Ima je i u baštama, kao ukrasna biljka.

Droga: koristi se (Rosmarini folium). To su iglice duge do 4 santimetara, široke 2 milimitera.

Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, holin, heteroid, gorke materije, sapo-nizid, cineol i kamfor.

Upotreba u medicini: kao čaj daje se za rast kose, dražen je kože. Ulje se koristi u pravljenju kozmetičkih preparata. U većoj dozi ružmarin postaje otrovan.

115

PANCICEVA OMORIKA (Picea omorika Purk, Willk. — Abietaceae)

Raste samo u našoj zemlji, pored reke Drine. Zimzeleno drvo sa plodom ši-šarke. Stablo je usko, nalik na piramidu. Ime je dobila po našem poznatom bota­ničaru Josipa Pančića.

PALAMIDA (Cirsium arvense Scop. — Cornpositae)

Dosadan korov, vrlo čest na livadama. I kada se istrebljuje najmanji deo biljke ponovo buja. Takoreći neuništiv busen.

S T I R (Amarathus retroflexus L. — Amaranthaceae)

Biljka je običan korov. Raste oko naselja, kraj ograda. Dobar je za ishranu stoke. Koristi se stablo i listovi pre cvetanja biljke.

SRCOPUC (Antennaria dioica Gaertner — Cornpositae)

Narodna imena: smilje, bubka, zečja nožica, mačje tace. Opis biljke: višegodišnja zeljasta biljka, visoka svega do 20 santimetara

sva obrasla sivim dlačicama. Iz razgranatog rizoma izbijaju ružičasti listovi. Na vrhu su cvetovi crvenkaste boje skupljeni u glavice. Cvetovi su dvopolni. Raste po pašnjacima i livadama.

Droga: koristi se cvet (Antennariae flos) i nadzemni deo biljke u cvetu (Antennariae herba).

Hemijski sastav: alkaloidi, tanin, karoten, etarsko ulje, vitamin C, smola. Upotreba u medicini: poznat lek u narodu za lečenje svih bolesti žuči. Kao

čaj pije se za iskašljavanje.

SRCOPUC ŠTIR

P A N Č I Ć E V A O M O R I K A

P A L A M I DA

116

Z E Č J A SOCA D I M N J A Č A

117

O Č A J N I C A

M E Č J A ŠAPA

118

O Č A J N I C A

(Marrubium vulgare L. — Labiatae)

Narodna imena: pepeljuga, gorčika, crna meta, sumrak. Opis biljke: višegodišnja, zeljasta biljka. Stablo čvrsto, visoko do 50 cm.

Riazgranato je, ima široke, testeraste listove obrasle dlakama. Cvetovi su beli, u pršljenastoj cvasti.

Raste na vlažnim mestima, ima je mnogo i u šumama. Droga: koristi se nadzemni deo biljke (Marrubii albi herba). Hemijski sastav: etarsko ulje, tanin, gorke materije. Upotreba u medicini: lečenje hemoroida, za lakše iskašljavanje i u industriji

aromatičnih napitaka.

Z E Č J A S O C A

(Oxalis acetosella L. — Oxolidaceae)

Narodno ime: kisela detelina Opis biljke: višegodišnja polegla biljka, visoka do 20 cm. Listovi su tročlani,

sa dugim drškama. Cvetovi beli sa ljubičastim prugama, usamljeni. Plod čaura. Raste na vlažnim mestima, a ima je mnogo i u šumama. Droga: korsti se nadzemni izdanak (Herba Acetosellae) Hemijski sastav: oksalna kiselina, kalcijum. Upotreba: koristi se za stomak, protiv arterioskleroze, kao antiskorbutikum,

i kao osvežavajući aapitak. U većim količinama biljka je škodljiva.

D I M N J A Č A

(Furnaria officinalis L. — Papaveraceae)

Narodna imena: rosopast, dimica, rusnica, rosno zelje. Opis biljke: jednogodišnja zeljasta biljka. Stablo poleglo, razranato, visoko

do 50 cm. Listovi perasto deljeni, cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti ljubi­časte boje.

Raste svuda. Droga: koristi se nadzemni deo biljke u cvatu (Fumariae herba). Hemijski sastav: alkaloid fumarin, tanin, smola, gorke materije, šećer. Upotreba: dimnjača je diuretik, ubrzava izlučivanje mokraće, poboljšava va­

renje, izaziva apetit.

M E Č I J A S A P A

(Heracleum Sphondylium L. — Umbelliferae)

Narodna imena: medveđi dlan, paonjak, šapica, blatarica. Opis biljke: dvogodišnja ili višegodišnja snažna biljka, neprijatnog mirisa.

Podzemno stablo debelo i vretenasto, u njemu je žuti sok. Stablo visoko do 1,5 metra, uspravno, sa oštrim dlakama. Listovi njednaki, različitog oblika. Na vrhu stabla i grana nalaze se štitašti cvasti bele ili žute boje. Raste svuda, u šumama i u ravnicama.

Droga: koristi se cela biljka (Herba Brancae ursinae) Hemijski sastav: etarsko ulje, heterozid, sterol, holin i dr. Upotreba u medicini: koren važi kao lek protiv dizenterije. U narodu se

veruje da leci katar creva i poboljšava apetit.

119

SUMARICA OBIČNA (otrovna)

(Anemone pratensls L. — Ranunculaceae) Narodna mena: čukunded, sasa, zaspanka, mali lesjak. Opis biljke: višegodišnja, niska biljka iz čijeg korena izrastu po dve do tri

cvetne stabljike. Cvetovi su ljubičaste boje nalik na zvončiće. Listovi izrastu posle cvetanja, perasti su i dvostruko deljeni. Plod je orašica.

Raste na sunčanim mestima, po livadama i pašnjacima. Droga: sakuplja se biljka u cvetu (Herba Pulsatillae). Hemijski sastav: anemonal, belančevine srednje otrovnosti i još nedovoljno

ispitan sastojak koji ubija klice. Upotreba: od davnina korišćen kao lek protiv bolesti očiju, smatra se i da

je dobar antidepresivni lek. Treba biti obazriv prilikom branja biljke jer može da izazove ospice na koži.

МЕС1Л JEZIK (Scomopendrium vulgare Sm. — Polypodiaceae)

Narodna imena: jelenak, jezičac, jelenjak, jelenski jezik. Opis biljke: to je veoma rasprostranjena paprat. Listovi su grupisani, us­

pravni i veoma dugački, čak do 60 cm. Raste u vlažnim, mračnim šumama. Droga: koristi se list biljke (Folium Scolopendrii). Hemijski sastav: vitamin C, tanin, holin. Upotreba: kao čaj za brže izlučivanje mokraće, dobar je adstringens, leci rane.

TRESETNICA (Sphagnum — Sphagnaceae)

Svi predstavnici ove familije žive na vlažnim, nakvašenim mestima, i od njih postaje treset. Iz godine u godinu raste biljka nad biljkom. Donje izumiru i talože se, tako redom dok se ne stvore naslage. Biljke se u narodu koristi za lečenje gnojnih rana, ima antiseptično dejstvo.

POLJSKI RASTA VIC (Equisetum arvense L. — Equisetaceae)

Narodna imena: barska metlica, konjski rep, rastavić, njivska preslica. Opis biljke: veoma rasprostranjen korov. Rizom je u bočnom položaju. Iz

njega polaze nerazgranate stabljike sa pršljenastim listovima. Na vrhu je klas sa sporama. Zatim se pojavljuju neplodne stabljike visoke do 25 cm. čiji pršljenasti listovi podsećaju na malu jelu. Raste svuda, naročito na vlažnoj podlozi.

Droga: koriste se neplodne stabljike (Herba Equiseti). Hemijski sastav: kremena kiselina, saponin, jabučna i oksalna kiselina,

hloridi. Upotreba: smanjuje krvarenja, umiruje kašalj, koristi se kod svih plućnih

bolesti, poboljšava krvnu sliku, jača želudac, leci čireve i rane, dobar je diuretik.

BUJ A D

(Pteridium aquiUnum Kuhn — Polypodiaceae)

Narodna imena: paprat, poprat, stelja. Opis biljke: razgranata paprat visoka i preko 1 m. Lišće je dvostruko ili

trostruko perasto deljeno sa dugačkim žućkastim drškama. Pokriva često velike površine i gusto raste po suvim kamenitim proplancima, u svetlim šumama, na­ročito na peskovitom zemljištu. Na takvim mestima ima dugačak horizontalan rizom, koji se ponegde vadi i upotrebljava kao dodatak stočnoj hrani, naročito svinjama.

Droga: koristi se rizom (Rhizoma Pteridii aquilini) Hemijski sastav: škrob, tanin, sluz, gorki sastojci, masno i etarsko ulje,

mineralne materije. Upotreba u medicini: ponekad kod katara želuca i creva. Ne može da zameni

pravu paprat kao sredstvo protiv crevnih parazita.

Š U M A R I C A O B I Č N A (otrovno)

T R E S E T N I C A

V L A S A K

POLJSKI R A S T A V I Ć BUJAD

K O P I T N J A K (otrovno) K I Č I C A

M A L I N A

C E L E R

122

C E L E R {Apium graveolens L. — Umbelliferae)

N a r o d n a i m e n a červiz, šelin, đereviz. Opis b i l jke : dvogodišnja bil jka, p o r a s t e do 1 m e t r a visine. I m a vre tenas t ,

g r a n a t k o r e n , j a k o g mir i sa . S t a b l o u s p r a v n o , šuplje, r a z g r a n a t o . Lis tovi s u n a d u ­g i m d r š k a m a , n a s p r a m n i , usečeni u t r i režnja. Cvetov i sakupl jen i u š t i tas to j cvasti, be le boje. R a s t e divlje, ali se gaji m n o g o i u b a š t a m a k a o k o r i s n o p o v r ć e za i s h r a n u .

D r o g a : kor is t i se k o r e n , zel jast i i z d a n a k i p lod (Radix, Herba, F r u c t u s Apii). Hemi j sk i s a s t a v : šećer, be lančevine, m i n e r a l n e soli i m a l o e t a r s k o g ul ja

<01eum Apii). U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b a r d iuret ik , u b r z a v a iz lučivanje m o k r a ć e , leci g iht

i r e u m a t i z a m , zapal jen je pluća.

KOPITNJAK (otrovan) (Asarum europaeum L. — Aristolochiaceae)

N a r o d n a i m e n a : kopi tnik, ver ih, kopitnica, v i rh. Opis b i l jke : višegodišnja zel jasta bil jka. Rizom se p r u ž a vodoravno, iz njega

izbija t a n k a stabl j ika, sa t r i do čet ir i l ista. Listovi su srcast i , kožast i i s jajni. C v e t o v i su s m e š t e n i i zmeđu d v a lista, l jučisti. P l o d je kapsu la . R a s t e u š u m a m a , na v l a ž n i m m e s t i m a , k r a j potoka.

D r o g a : n a d z e m n i deo bi l jke sa r i z o m o m (Asari h e r b a c u m rh izoma) i s a m r izom (Asari rh izoma) .

Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ulje, t a n i n , sluz, škrob, smola, azaron, g o r k e m a ­teri je.

U p o t r e b a u m e d i c i n i : r a n i j e se d a v a o za povraćan je , znojenje i u r e d n o m o k r e n j e . Zbog š te tnog de j s tva azorona bi l jka j e o t rovna, p a s e n e p r e p o r u č u j e u p o t r e b a u n a r o d n o j medic ini .

MALINA (Rubus idaeus L. — Rosaceae)

N a r o d n a i m e n a : c r v e n a k u p i n a , mal in jak, h i m p e r , m a l i n a p l a n i n s k a . Opis b i l jke : v išegodišnja bil jka, raste, k a o g r m . U prvo j godini razvi je d v e

v i s o k e mladice . D r u g e godine se r a z g r a n a , cve ta i d o n e s e plod. Obras la j e ček in jas t im bodl jama. Listovi s u n e p a r n o peras t i , n a d u g i m p e t ­

l jama. Po ivici su tes teras t i , odozdo obras l i d l a k a m a . Cvetov i su b e l e boje, s lo-i e n i . P l o d j e sočan, složen, s l ičan kupin i . R a s t e p o š u m a m a , n a s u n č a n i m o b r o n ­cima. Sve se više gaji.

D r o g a : kor i s te se plodovi ( F r u c t u s R u b i idaei) i l istovi (Fol ium R u b i idaei). Hemi j sk i sa s tav : sok, šećer, t a n i n , pekt in , v i t a m i n A i C. U p o t r e b a u m e d c i n i : čaj od lišća d o b a r j e p r o t i v kašl ja, leci kožne ospe.

Uzima se p r o t i v s k o r b u t a . P l o d je i zvrsna h r a n a u svežem stanju, a m n o g o se i p r e r a đ u j e , t a k o d a m a l i n u t r e b a koris t i t i p r e k o cele godine zbog v i t a m i n s k e v r e d -nost i i hranl j ivost i .

KICICA (Erythracea centaurium P e r s . — Gentianaceae)

N a r o d n a i m e n a : grozničava t r a v a , k a n t a r i o n , z la tna žuč, z la tn i g r m e k . Opis b i l jke : j ednogodišn ja ili dvogodišnja zel jasta bi l jka. S t a b l i k a u s p r a v n a ,

v i s o k a do 60 s a n t i m e t a r a . P r i z e m n i l is tovi rozetast i , a gorn i n a s p r a m n i , dugul jas t i cvetovi . R a s t e po b r d i m a i p lan inama, , na s u n č a n i m m e s t i m a .

D r o g a : kor is t i se n a d z e m n i deo bil jke ( C e n t a u r u h e r b a ) . Hemi j sk i s a s t a v : gork i glikozid, sluz, e t a r s k o ul je, šećer, g u m a , vosak. U p o t r e b a u m e d i c i n i : p o z n a t a i cen jena kao lek za že ludac. Regul i še p r a v i l a n

r a d o r g a n a za varen je , o tk lan ja s m e t n j e kod obolele žuči, poprav l j a apet i t , k r v n u sl iku. I kod n a s u n a r o d u , a i m n o g i d r u g i n a r o d i zovu je b i l jkom »hil jadu z la tnika«, zbog ve l ike lekovitost i .

123

TISA (otrovna) (Taxus baccata L. — Тахасеае)

Narodna men a : t isovina, tis, t i sen j . Opis b i l jke : zeleni šib, a n e k a d a r a s t e k a o d r v o do 15 m e t a r a vis ine. K o r a

je v r lo crvena, a kasni je p o s t a n e m r k a . K r o š n j a je k a o p i r a m i d a . G r a n e su polo­žene ili vise. Igl ice su zelene boje, zaši l jene. Bi l jka je dvopolna. M u š k i cvetovi su k a o glavice, a ženski su k a o lisni, pupol jci . S e m e n k a je sočna i crvena, n a l i k na m a l u š i šarku.

D r o g a : cela bi l jka j e o t r o v n a . H e m i j s k i sa s tav : o t rovnos t pot iče od jednog a lka lo ida koji se zove taks in . U p o t r e b a u m e d i c i n i : b i l jka se ne u p o t r e b l j a v a i t r e b a se dobro č u v a t i t r o ­

vanja . K o d z n a k o v a t r o v a n j a h i t n o t r a ž i t e l e k a r s k u pomoć.

NEVEN (Calendula officinalis L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : ognjac, z imorad, žutel j , bileć. Opis b i l jke : j ednogodišn ja r a z g r a n a t a bil jka, s tablo u s p r a v n o , v isoko oko 50

s a n t i m e t a r a . Cela bi l jka obras la s i tn im d lač icama. Listovi su n a s p r a m n i , sedeći. C v e t n a glavica n a r a n d ž a s t e boje sas tav l jena od jezička. Gaj i se k a o u k r a s n a bil jka, ali i zbog lekovitost i .

D r o g a : kor is t i se c v e t n a glavica (Flos Calendulae) i l istovi (Fol ium C a l e n -dulae) .

Hemi j sk i s a s t a v : bi l jka ni je dovol jno i spi tana. Sadrž i e t a r s k o ulje, t a n i n , saponine, g u m u , sluz, gorke mater i je , be lančevine .

U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b r o deluje na c i rkulaci ju krvi, leci r a n e i č ireve. D o b r a je kod kol i t i sa i d iare je . Koris t i se kao d iuret ik . J a č a očni vid, sk ida bradav ice .

TRPUTAC (Plantago lancealata L. — Plantaginaceae)

N a r o d n a i m e n a : konj sko r e b r o , m a l a bokvica, t r p u t a c , ženska bokvica. Opis b i l jke : v išegodišnja b i l jka sa p r i z e m n i m l i s tovima od koj ih se n e k i

u s p r a v e . S tab l j ika nosi s a m o cvet u cvast i klas. R a s t e na l i vadama, k r a j p u t e v a , u detel ini .

D r o g a : l istovi i cela bi l jka (Plantag in i s folium, h e r b a et radix) . Hemi j sk i sa s tav : glikozid, e t a r s k o ulje, gorke mater i je , šećer, hlorofil, sluz,

v i t a m i n A, C i K, gvožđe, kalci j um, sir išni enzim. U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b a r lek kod p l u ć n i h bolesti, kašl ja, zapal jenja pluća,

za lečenje ž e l u d a č n i h oboljenja, čišćenja krvi , kožnih oboljenja. O b l o g a m a se leci glavobolja.

PLUCNJAK ( P u l m o n a r i a officinalis L. — Вотадгпасеае)

Narodna imnea : medun ica , ve l ikdanče, lisac, m e d u n j a k . Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bil jka, g r u b o d lakava, v i soka do 30 s a n t i ­

m e t a r a . S tab lo u s p r a v n o , obras lo oš t r im zvezdas t im d l a k a m a . P r i d n u listovi ja jasti , gornj i su manj i , sedeći. Cvetovi levkast i , na v r h u s tabl j ika p lavol jubičas te boje. R a s t e po š u m a m a , k r a j potoka, u grml ju.

D r o g a : list P u l m o n a r i a e folium) i n a d z e m n i deo bi l jke ( P u l m o n a r i a e h e r b a ) . H e m i j s k i s a s t a v : sluz, t a n i n , saponin, guma, smola, s i l ikati . U p o t r e b a u m e d i c i n i : n a r o d n i lek za iz lučivanje m o k r a ć e , lečenje p r e h l a d e ,

kašl ja i p l u ć n i h oboljenja.

124

NEVEN TISA (otrovno)

TRPUTAC PLUĆNJAK

125

HMELJ

\" TIMIJAN

KOMORAČ - MORAČ SRDAČICA

126

HMELJ (Humulus Lupulus L. — СапплМпасеае)

Narodna imena : blust, kuke , mel ika, hmel j ev ina . Opis b i l jke : v išegodišnja b i l jka v i soka do 6 m e t r a . S t a b l o se povija, p o k r i ­

v e n o je oš t r im d l a k a m a koje se savi jaju i o b m o t a v a j u uz drvo, ogradu, plot. Lis­tovi k r u p n i , po o b o d u grubo tes teras t i . Cvetovi su sa r a z d v o j e n i m polovima. M u š k a b i l jka i m a cvast met l ice na v r h u s tabla, o e n s k a b i l jka je u zbi jenoj cvast i k a o š išarica.

R r o g a : kor i s t i se ženske p lodove cvas t i (Strobil i Lupul i) i h m e l j n o b r a š n o ( G l a n d u l a e Lupul i ) .

Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ulje, gorke mater i j e , smola, t a n i n , holin, a lka lo id hopein .

U p o t r e b a u m e d i c i n i : g o r k a mater i j a , h m e l j a k o r i s t i se u p i v a r s k o j industr i j i . H m e l j n i p r a h d o b a r je lek p r o t i v bolova u s t o m a k u i bešici, k a o i s reds tvo za s m i r e n j e n e r a v a .

TIMIJAN (Thymus vulgaris L. — Labiate)

N a r o d n a i m e n a : bosil jak, m a j č i n a dušica, m a ž u r a n a , t a m a s . Opis b i l jke: v išegodišnja bil jka, m a n j i g r m , s l ičan majč inoj dušici, visok do

505 s a n t i m e t a r a . Stab l j ika u s p r a v n a , četvorouglas ta , o b r a s l a k r a t k i m d l a k a m a . Listovi n a s p r a m n i , dugul ja s to ja jast i , na k r a t k o j dršci . Cvetovi su s m e š t e n i u p a z u h u listova, svet io c r v e n e boje. R a s t e k a o divl ja bi l jka, aU se i gaji u v r t o v i m a .

D r o g a : cela bi l jka u c v a t u (Herba T h y m i ) . Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ul je s a t imolom, b a r n e o l , m e n t e n , saponin, t a n i n ,

smola, glikozidi. U p o t r e b a u m e d i c i n i : u laz i u s a s t a v u p r e p a r a t a p r o t i v ve l ikog kašl ja, za t im

u indust r i j i kozmet ike, d o b a r je lek p r o t i v s t o m a č n i h poremeća ja , za i sp i ran je r a n a .

KOMORAČ (Foeniculum vulgare МШег — Umbelliferae)

Narodna imena : divl ja mirodi ja, k r u pn a m o r a č a , s la tk i janež, anason, m o r a č . Opis b i l jke : dvogodišnja bi l jka v i soka do 2 m e t r a . Stab l j ika r a z g r a n a t a ,

s i tno p r u g a s t a . Listovi plavičast i , v i š e s t r u k o p e r a s t i . List ići pločast i , t a n k i k a o k o n a c . Cvetovi žućkast i , sakupl jen i u š t i t a s t u cvast . P l o d o v i dugul jas t i , spl jošteni. R a s t e u Sredozemlju, gaji se k a o povrće i u k r a s n a bi l jka.

D r o g a : k o r e n i zel jast i deo bi l jke (Radix et H e r b a Foenicul i) i plodovi ( F r u c t u s Foenicul i) .

Hemi j sk i s a s t a v : voda, a z o t n e mater i je , m a s t , šećer, celuloza, e t a r s k o ul je. U o p t r e b a u m e d i c i n i : za bolest i bubrega , p o m a ž e kod teškog m o k r e n j a , deluje

povol jno n a r a d o r g a n a z a varen je .

SRDAČICA (Leonurus cardaca L. Labiatae)

N a r o d n a i m e n a : k o p r i v a o d srca, s rčanik, t r a v a o d k r a k n i c a , s rčanica . Opis b i l jke : v išegodišnja bi l jka sa čijeg k o r e n a iz ras te nekol iko šupl j ih s t a b ­

ljika, c r v e n k a s t e boje. Listovi srcoliki k r p a s t o nazubl jen i . Cvetovi ružičast i , sitni, u p a z u h u listova. R a s t e svuda, na n e o b r a đ e n o m zeml j i š tu .

R r o g a : skupl ja se bi l jka u c v e t u (Herba Leonur i ) . Hemi j sk i s a s t a v : j a b u č n a , v i n s k a i l i m u n s k a kisel ina, g o r k a mater i j a , leonur in,

kal i jum, smola, t a n i n . U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b a r lek kod s labost i srca, l u p a n j a srca, p o r e m e ć a j a

u želucu, kod teškog disanja. K o d tešk ih n e u r o z a m n o g o pomaže, p r o t i v s t r a h a , n e ­m i r a , nesanice .

127

SMOKVA (Ficws carica L. — Moraceae)

N a r o d n a i m e n a : smokvenica, smokovnica, figovnik, smoka. Opis b i l jke : onisko drvo, s a r a z g r a n a t o m krošn jom. G r a n e s u m r k o zelene

boje. Listovi na izmenični , veliki, izdel jeni n e p r a v i l n o . N a m l a d i m g r a n a m a p r i d n u list su zalisci. Cvetovi su z a t v o r e n i u o m o t a č k r u š k a s t o g oblika. T a k a v je kasni je i plod. Oplođenje v r š i i n s e k t u u n u t r a š n j o s t i ovog o m o t a č a u k o m e su cvetovi . S m o k v a r a s t e u Sredozeml ju .

D r o g a : kor i s t i se p lod ( F r u c t u s Caricae). Hemi j sk i sa s tav : šećer, o r g a n s k a kisel ina, pekt in, m a s n a ulja, prote in . U p o t r e b a u m e d i c i n i : regul i še varen je , a k a o čaj kor is t i se k o d j a k i h nazeba .

DIVIZMA (Verbascum thapisforme Schrader — Scropulariaceae)

N a r o d n a i m e n a : be loperka, v u n a v k a , divlji t a b a k , žutocvi jet . Opis b i l jke : dvogodišnja b i l jka v isoka do 2 m e t r a , s tabl j ika u s p r a v n a p o k r i ­

v e n a v u n a s t i m d l a k a m a . P r v e godine razvi ja p r i z e m n e listove, a d r u g e i s tabl j iku. Listovi dugul jas t i , debel i k r u p n i . P r e m a v r h u lšće se smanju je . Cvetovi su na g o r n j e m d e l u bi l jke ž u t e boje. R a s t e n a s u v o m i k a m e n i t o m t e r e n u , k r a j r e k a i potoka . P l o d č a u r a .

D r o g a : sakupl ja ju se cvetovi bez čašica (Flos verbasci) i l i s tovi (Fol ium V e r -basci).

H e m i j s k i s a s t a v : šećer, sluz, saponin, e t a r s k o ulje, gorke mater i j e , m i n e r a l n i sastojci.

U p o t r e b a u m e d i c i n i : svezi l istovi za lečenje r a n a . Delu je k a o lek p r o t i v h e m o r o i d a , d o b a r j e p r o t i v diere je . Leci m n o g e kožne bolesti .

ZELENIKA (Иех aquifolium L. — Aquifoliaceae)

Opis b i l jke : r a s t e kao šip, n e k a d k a o d r v o do 10 m e t a r a visine. Listovi i g r a n e goli. Lišće kožaste, s jajno, g r u b o tes teras to . Cvetovi polaze iz p a z u h a listova, bel i ili c r v e n k a s t e boje. P l o d je c r v e n a koš tunica . R a s t e u š u m a m a .

D r o g a : kor i s te se listovi, plod i k o r a k o r e n a (Folium, f r u c t u s ех cor tex Ilicis)

Hemi j sk i sa s tav : go rka mater i j a , ilicin, voska, guma, i leksova kise l ina

Ne upot reb l j ava se u na rodno j medicini , bobice su ot rovne .

POMORANDŽA (Citrus aurantium L. — Rutaceae)

Opis b i l jke : d r v o koje r a s t e u top lom podnebl ju . Listovi su ja jast i , r a š i r e n i k a o kr i la . Cvetovi su beli, dvopolni . P l o d je ž u t e boje, ve l ič ine j a b u k e , razvi ja se k a o bobica.

D r o g a : k o r a p loda (Crtex f ructus Aurant i i ) e t a r s k o ul je iz kore, nezrel i p lo­dovi, cvetovi (Flos Aurant i i ) , e t a r s k o ul je iz cvetova.

Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, hesper id in, ka l i jum, gorki glikozid, k r i s t a l n i glikozid, v i t a m i n C, g o r k a kisel ina, t a n i n , l i m u n s k a i j a b u č n a kisel ina.

U p o t r e b a u m e d i c i n i : osim što je v e o m a k o r i s n a u i shrani , z n a se da je đobn> s reds tvo za p o p r a v l j a n j e krv i , r a z m e n e m a t e r i j e i za regul i sanje varen je .

128

DiVIZMA ZELENIKA

NARANDŽA SMOKVA

129

KUKURUZ OSKORUŠA

DIVLJI KESTEN BRUSNICA

130

KUKURUZ (Zea mays L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : k u r u z a , p r e m a n t u r , carevka, č e n k a . Opis b i l jke : j ednogodišn ja bi l jka v isoka do 2,5 m e t r a . Stabl j ika snažna, sa

š i rok im l is tovima. M u š k cvetovi k a o metl ica, na v r h u s tabl j ike a ženski su u p a z u h u donj ih l istova. Iz l i sn ih o m o t a č a za v r e m e c v e t a n j a izbijaju ženski cvetovi u p a r o v i m a i zovu se » k u k u r u z n a svila«. P l o d je kl ip, sa zbi jenim s e m e n k a m a --zrnima.

D r o g a : k u k u r u z n a svi la (St igmata Maydiis) plod i k u k u r u z n e klice. Hemi j sk i s a s t a v : m a s n o e t a r s k o ulje, smola, guma, m i n e r a l n i sastojci, l i-

n o l n a kiselina, f i tosterin, v i t a m i n E. U p o t r e b a u m e d i c i n i : svi la se daje k a o d i u r e t i k i s reds tvo za mršavl jen je . K o d

e d e m a i s t v a r a n j a k a m e n c a , cistitisa, s r č a n i h bolest i i g i h t a i r e u m e d o b a r lek.

OSKORUŠA (Sorbus domestica L. — Rosaceae)

N a r o d n a m e n a : kudi ja, oskorušnjak, b r e k a n i c a , kudi ja . Opis b i l jke : d r v o v i soko do 15 m e t a r a . Listovi peras t i , složeni p a r n o na

dugoj dršci. Cvetovi sakupl jen i u grozdastoj cvasti, bel i ili ružičast i . P l o d ž u t e boje. R a s t e u š u m a m a , na zemlj i š tu sa dosta v lage i k reča .

D r o g a : kor i s t i se plod oskoruše ( F r u c t u s Sorbi). Hemi j sk i s a s t a v : šećer, sorbit, sarboza, dekstroza, t a n i n , e t a r s k o ulje, vosak,

j a b u č n a kisel ina, sorb inska i p a r a s o r b i n s k a kisel ina. U p o t r e b a u m e d i c i n i : sasušen plodovi u n a r o d n o j medic in i k o r i s t e se p r o t i v

diareje, za čišćenje m o k r a ć n i h organa, regul i san je r a d a s t o m a k a . Bi l jka je d o b r a i za lečenje kašl ja, skorbuta , k a m e n c a , čišćenje krv i .

DIVLJI KESTEN (Aesculus Hippocastanum L. — H i p p o c a s t a n a c e a e )

N a r o d n a i m e n a : gorki kesten, divlj i k o s t a n j , bel i kesten, konjsk i k o s t a n j . Opis b i l jke : d r v o visoko do 20 m e t a r a , r a z g r a n a t e krošnje . Listovi sakupl jeni

u g r u p u od 7 l ist ića e l ipsasto zašil jenih. Cvetovi grozdast i , be le boje. P l o d č a u r a sa bodl jama. R a s t e divlje, sadi se i u p a r k o v i m a . Doživi d u b o k u s t a r o s t i p r e k o 200 godina.

D r o g a : i cvetovi bi l jke (Flos Hippocastani) , k o r a (Cortex Hippocas tani ) k a o i zrelo seme.

Hemi j sk i s a s t a v : glikozid eskul in, t a n i n , saponin, škrob, m a s t , smola, g o r k e mater i je .

U p o t r e b a u m e d i c i n i : p r o t i v neuralg i je , c r e v n i h oboljenja, l išajeva, p r o š i r e n i h vena, r e u m a t i z m a , hemoroida , k a t a r a d i sa jn ih o r g a n a .

BRUSNICA (Vaccinium Vitis — idaea L. — Ericaceae)

N a r o d n a i m e n a : b o r o v k a , brašn jača, m e d v e đ e grožđe, rdeča, borovnica. Opis b i l jke : m a l i z imzeleni žbun, visok svega 30 s a n t i m e t a r a . Iz p a z u š n i h

p u p o l j a k a pr i zemlji izlaze l i snat i i c v e t n i izdanci . Listovi u d v a r e d a , n a i z m e n i č n i . Cvetovi sakupl jen i u g rozdas te cvast i bele ili c r v e n e boje. P lod je c r v e n a bobica, gorkog u k u s a . R a s t e u š u m a m a i na peščanoj podlozi.

D r o g a : kor i s te se l istovi (Fol ium Vitis idaeae). Hemi j sk i s a s t a v : a r b u t i n , t a n i n , f l a v o n o l , h i d r o h t n o n . U p o t r e b a u m e d i c i n i : u n a r o d u se u z i m a p r o t i v groznice, k a m e n c a u b u b r e g u ,

bolesti želuca, r e u m e i g ihta . Bobice se j e d u sveže ili se od n j ih p r a v i k o m p o t .

131

OPUTINA

(Polygonum aviculare L. — Polbgonaceae) N a r o d n a i m e n a : t roska, n i s k a pt ič ja t r a v a , o p u t i n a neug ledna, jednogodišnja

biljka, r a s t e k a o k o r o v o svuda. Stab l j ika j e puzava, g r a n e p o k r i v e n e l išćem r a z n i h obl ika.

Cvetovi beli ili ružičast i , s m e š t e n i u p a z u h u listova. D r o g a : u p o t r e b l j a v a se n a d z e m n i i z d a n a k (Herba Polygoni). Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, sluz, t a n i n , s i l ici jumova kisel ina. U p o t r e b a u m e d i c i n i : kor is t i se za lečenje beš ike i b u b r e g a . U n a r o d u se

v e r u j e da p o m a ž e izbacivanje k a m e n a . Lekovi ta j e kod šećernih bolesti, diareje, čira u želucu i na d u o d e n n u m u .

B A D E M (Prunus Amygdalus Stockes — Rosoceoe)

N a r o d n a i m e n a : a m e n d u l a , p i tomi b a d e m , ba jan, m e n d a l j . Opis b i l jke: d r v o visoko do 5 m e t r a . Listovi dugul jast i , po ivici tes terast i .

Cvetovi b ledoružičast i . Plod koštunica. R a s t e u P r i m o r j u , u topl i j im kra jev ima. D r o g a : s e m e gorkog b a d e m a (Amygdalae a m a r a e semen), s e m e s latkog

b a d e m a (Semen A m y g d a l a e dulcis). Hemi j sk i sa s tav : m a s n o ulje, gorke mater i je , guma, ci janogenetski heterozid,

belančevine, sluz. U p o t r e b a u m e d i c i n i : u p o t r e b l j a v a se m n o g o u kozmetičkoj industr i j i . S la tk i

b a d e m v e o m a je kor i s ta u i shrani . G o r k i b a d e m je sedat ivum, prot iv bolova i g rčeva k o d zapal jen ja o r g a n a za d i sanje i dr .

MANDARINA (Cirtus n o b i t e L. — Rutaceae)

J u ž n o voće sa loptas t im p l o d o m bobice. Veoma pr i ja tnog u k u s a i mir isa, sa m n o g o v i t a m i n a C i šećera.

LINCURA (Gentiana lutea L. — Gentianaceae)

N a r o d n a i m e n a : raven, košut ina, b r a d a , sviš, s rčanik . Opis b i l jke : višegodišnja zel jasta bil jka, v i soka do 1,5 m e t r a . K o r e n snažan,

debeo. S t a b l o u s p r a v n o , izras te posle nekol iko godina. Listovi sedeći, elipsasti, p la-vičasti. U p a z u h u l i s tova smeš teni žut i cvetovi na d u g i m d r š k a m a . P l o d čaura . R a s t e n a p l a n i n a m a , obroncima.

D r o g a : korist i se k o r e n bi l jke (Radix G e n t i a n a e ) . Hemi j sk i sa s tav : gorč ina potiče od t r i glikozida, sadrži još šećer, pekt in . U p o t r e b a u m e d i c i n i : odl ičan lek za j a č a n j e s t o m a k a . Ulazi u sas tav mnogih

čajeva za apet i t . Troši se m n o g o u indust r i j i g o r k i h pića.

BOROVICA OBIČNA (Juniperus communis L. — Cupsessaceae)

N a r o d n a i m e n a : venja, borovnica, s m r e k a , s m r e k i n a . Opis b i l jke : z imzeleni u s p r a v a n g r m . igl ičaste listove, po t r i u prš l jenu.

Dugi su 8 do 10 m i l i m e t a r a . P a z u h u l istova jav i se u pro leće s i tni cvetovi koji se p r e t v a r a j u u plod bobice, t a m n o m o d r e boje, skoro c rne . Plod sazri t e k s ledeće godine, i t e k t a d a p o t a m n i .

D r o g a : zreo osušen plod ( J u n i p e r i fructus) P l o d je m e s n a t , vel ičine graška. Od t r i k i l o g r a m a svežih bobica dobi je se 1 k i logram sušenih. S v a k a bobica i m a 3 s e m e n k e . Miris pr i j a tan, u k u s s ladunjav, a z a t i m gorči.

Hemi j sk i sa s tav : najviše e t a r s k o g ulja, šećera, smole, t a n i n a . U p o t r e b a u m e d i c i n i : m n o g o s t r a n o ; za lečenje r e u m e , g ihta i m o k r a ć n i h or­

g a n a . Delu je i ant i sept ično. Zat im, kor is t i se za lečenje p l u ć n i h bolesti, k a t a r a creva i želuca.

132

MANDARINA LINCURA

BOROVICA OBIČNA BADEM

O P U T T N A

133

PEPELJUGA SOJA

M LAĐA PODBIJEL

134

PEPELJUGA (Chenopodium ambrosioides L. — Chenopodiaceae)

N a r o d n a i m e n a : divlji spanać, č rvenka, pepe l juga mir iš l java, s a m i r a o . Opis b i l jke : jednogodišnja, s ivozelena bi l jka n e p r i j a t n o g mir i sa . S t a b l o u s ­

p r a v n o , r a z g r a n a t e . Listovi na d u g i m d r š k a m a , m a l i . Cvetovi sakupl jen i u met l icu n a v r h u grančice. R a s t e svuda, n a r o č i t o n a z a p u š t e n i m m e s t i m a .

D r o g a : iz bi l jke se proizvodi ul je ko je je v e o m a o t r o v n o (Oleum Chenopodi i) . Hemi j sk i sa s tav : t r imeti la 'min, e t a r s k o ulje, kamfor, askar idol . U p o t r e b a u m e d i c i n i : p r o t i v grčeva, histeri je, r e u m a t i z m a , glista, a m e b a

dezinter i je .

S O J A

(Glycine hispida Moench. — Leguminosae)

N a r o d n a i m e n a : j a p a n s k i b o b . Opis b i l jke: omalena, jednogodišn ja bi l jka s i tnog s e m e n a . I m a r a z g r a n a t u

stabl j iku, ve l ike l istove i l jubičaste cvetove. S e m e je b u b r e ž a s t o . R a s t e svuda, gaji se i k a o lekovi ta bi l jka. Kor i s t i se seme. S a d r ž i b e l a n č e v i n e i m a s n a ulja, r a z n e kisel ine i v i t a m i n e Be i K. D o b r a je p a š a za pčele. Iz s e m e n a se proizvodi m a s n o ulje, soj ino b r a š n o i sir.

U p o t r e b a u m e d i c i n i : d a j e se k a o h r a n a za di jetalce. Povol jno de lu je na želudac.

MLADA (Corydalis cava Schw. — P a p a u e r o c e a e )

N a r o d n a i m e n a : golubi ja guša, petl ičić, kokočica, pi jevac. Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta b i l jka sa k r t o l a s t i m k o r e n o m stablo u s ­

p r a v n o , nežno. Listovi dvojno i t r o j n o usečeni . Cvetovi u grozdastoj cvasti , c r v e n ­k a s t e boje. R a s t e najčešće u b u k o v i m š u m a m a .

D r o g a : kor is t i se k o r e n (Radix Cavae). Hemi j sk i s a s t a v : alkaloid, kor idal in, protopin, b u l b o k a p i n . U p o t r e b a u m e d i c i n i : zbog ve l ike o t rovnost i b i l jke ni je dobro da se kor is t i u

n a r o d n o j medic ini . Z n a s e d a deluje n a s m i r e n j e c e n t r a l n o g n e r v n o g s i s tema, p r o t i v k r v a r e n j a z u b a i za izbacivanje glista.

PODBEL (Tussilago farfara L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : konjsk i kopi tac, r e p u š i n a . Opis b i l jke: m a l a višegodišnja zel jasta b i l jka sa položenim r izomom. Listovi

debeli, okrugl i , p e r a s t o dle jeni . Cvetovi j a r k o žuti , jezičasti, sakupl jen i u glavice. R a s t e n a v l a ž n i m m e s t i m a .

D r o g a : sakupl ja ju se l istovi (Fol ium F a r f a r a e ) i cvetovi (Flos F a r f a r a e ) . Hemi j sk i s a s t a v : gorki glikozid, tus i lagin, sluz, inul in, ga lna kise l ina. U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b a r je k a o čaj za ub lažavan je , za i sp i ranje grla, za

s m i r i v a n j e n a p a d a a s t m e . P r e p o r u č u j e se u v e k k a d a su oboleli o r g a n i za disanje. To je p o z n a t a s luzna droga.

135

TIKVICA (Cucurbita moschata — Cucurbitaceae)

Bil jka koja se sadi u b a š t a m a i m n o g o kor i s t i u i shrani . U p o t r e b l j a v a j u se m l a d i plodovi za k u v a n j e . P o v r t a r s k a t ikv ica r a s t e poleglo k a o niza žbun. Cvetovi žut i , k r u p n i k a o i l istovi. P l o d dugul jast , b ledozelene boje.

RAZVODMK Salamum dulcamara L. — Solanaceae)

N a r o d n a i m e n a : paskvica, ugasl ica, gorkoslad, t imbol ja . Opis b i l jke : r a s t e k a o grmić, Višegodišnja bi l jka sa povi jenim s tablom. Lis­

tovi razl iči tog oblika, obično srcast i . Cvetovi u cvast i grozdastoj ruž ičas te boje. P lod c r v e n a bobica. R a s t e svuda, naroč i to na v lažnoj podlozi.

D r o g a : osušene s tabl j ike ( D u l c a m a r a e stipes). H e m i j s k i s a s t a v : gork i glikozid, s la tk i d u l k a r i n , a lkaloid solanin, t a n i n , m i ­

n e r a l n e soli. U p o t r e b a u m e d i c i n i : d o b a r d iuret ik , pospešu je m o k r e n j e . Leci r e u m a t i z a m ,

kožne bolesti, k a t a r o r g a n a za disanje, zapal jenje zglobova.

TRBULJA (otrovna) (Oenanthe fistulosa L. — Vmbelliferae)

N a r o d n a i m e n a : vodeni m o r a č , konjski m o r a č , kropi lo, m o r a k . Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bil jka, v i soka do 1,5 m e t r a . Stab l j ika r a z -

g r a n a t a . Listovi s i tno deljeni, p o d v o d n i l istovi končast i . Cvetovi beli, u š t i taš to j cvasti . R a s t e k r a j b a r a i m o č v a r a .

D r o g a : kor i s te se zreli plodovi (Phe l landr i i f ructus) . Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, m a s n o ulje, smola. U p o t r e b a u m e d i c i n i : u n a r o d u se daje p r o t i v a s t m e i n a d i m a n j a . S obzirom

d a j e bi l jka v e o m a o t r o v n a , bolje izbegavat i u p o t r e b u k a o n a r o d n o g leka.

socivo (Lens esculenta L. — Papilionaceae)

Opis bi l jke: j ednogodišn ja zel jasta bi l jka. S t a b l o u s p r a v n o , p r i osnovi r a z -g r a n a t o . Listovi perast i , izduženi. P r i d n u l isne d r š k e je raš l j ika koja se obavi je oko o g r a d e drveta. . Cvas t č ine nekol iko cvet ića p l a v e boje, p o n e k a d su beli . P lod m a h u n a s a p o d v e s e m e n k e .

D r o g a : kor i s t i se s e m e bi l jke (Semen Lentis) . Hemi j sk i s a s t a v : be lančevine, celuloza, mast i , šećer, fosfati, škrob, e k s t r a k -

t i v n e m a t e r i j e bez azota. U p o t r e b a u m e d i c i n i : v e o m a hranl j ivo i lako svar l j ivo seme. D o b a r je lek

prot iv c r e v n i h k a t a r a .

136

TRBULJA (otrovnol

T IKVICA SOČIVO

RAZVODNIK

CRNI SLEZ PITOMI LAN

137

ZOB

POTOČNJAK

JEČAM

138

POTOCNJAK (Lythrum salicaria L. — Lythraceae)

N a r o d n a i m e n a : vrbica, vrbičica, d r e n a k , čibri ja. Opis b i l jke: iz ras te do 2 m e t r a visine. Stabl j ika r a z g r a n a t a , l istovi dugul jas t i .

•Cvetovi sakupl jeni u cvast, c rvene boje. K o r i s t e se v r b o v i sa cvetov ima. S a d r ž i t a n i n , p e k t i n i d r u g e m a t e r i j e koje lece zapal jenje s luznice.

Z O B (Avena sativa L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : ovas, k r u p a , ovaz, p i t o m a zob. Opis b i l jke : jednogodišn ja bi l jka. S tab lo u s p r a v n o , v isoko do 1,5 m e t a r a . Lis­

t o v i dugi, obras l i d l a k a m a . Cvas t met l ica . P l o d s r a s t a o sa plevicom. D r o g a : sakupl ja se seme (Semen Avenae). Hemi j sk i s a s t a v : g lavni sas to jak je škrob, m a s n o ulje, lecitin, fosfat, ka lc i jum,

v i t a m i n C, jod, šećer, p r o v i t a m i n D, vosak, šećer. U p o t r e b a u m e d i c i n i : Od z r n a se p r a v i čaj p r o t i v kaš l ja i k a t a r a creva .

O v s e n a k a š a s tavl ja se na čireve, leci i r e u m a t i z a m . O v s e n e pahul j ice u s a v r e m e n o j indust r i j i proizvode se k a o k o r i s t a n sas to jak u dečjoj i shrani .

JECAM {Hordeum vulgare L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : bijelo žito, j ečam, v i šeredac, ozimac, j ečmak. Opis b i l jke : j ednogodišn ja zel jasta b i l jka v isoka do 1 m e t r a . P r e m a v r e t e n u

k l a s a raz l ikuje se d v o r e d n i od v i š e r e d n i h v r s t a j ečma. Sa k l a s a polazi d u g a č k o cs je . B r z o sazreva.

D r o g a : kor i s t i se z r n o (Hordei f ructus) i prok l i j a la bi l jka. Hemi j sk i s a s t a v : a lkaloid h o r d e n i n se na laz i u prok l i j a lom j e č m u . Z r n o sadrži

š k r o b i sluz, v i t a m i n a A, B, D i E. U p o t r e b a : od ječmenog b r a š n a mesi se h leb. K a o čaj d o b a r j e j p r o t i v groznice,

s k o r b u t a , diare je . Kor i s t i se m n o g o u indust r i j i piva. U f a r m a c e u t s k o j industr i j i sprav l ja se b r a š n o iz prokl i ja log i osušenog j ečma. Ono i m a v i soku h r a n l j i v u v r e d n o s t .

CRNI SLEZ {Malva silvestris L. — Malvaceae)

N a r o d n a i m e n a : guščja t r a v a , ć u r e ć a t r a v a , c r n i slez, s lezenovac. Opis b i l jke : višegodišnja zel jasta bi l jka, izras te do 1 m e t r a vis ine. Listovi na

d u g o j peteljci, okrugl i , bubrežas t i , d lakavi . U p a z u h u l istova s m e š t e n a po d v a do t r i ruž ičas ta cveta . Bi l jka i m a v e o m a razvi jen k o r e n . R a s t e svuda, n a n j ivama, z a p u š t e n i m m e s t i m a , k ra j puteva , n a đ u b r i š t i m a .

D r o g a : kor i s t i se cvet i l ist bi l jke (Flos et F o l i u m Malvae) U p o t r e b a : i cvet i l ist se u p o t r e b l j a v a j u u obl iku čajeva p r o t i v kašl ja. To

je j e d n a od na jcenjeni j ih bi l jki za lečenje j a k i h n a z e b a i za u b l a ž a v a n j e kašl ja .

PITOMI LAN (Linum usitatissimum L. — Linaceae)

N a r o d n a i m e n a : ćeten, pres le j , keten, len. Opis bi l jke jednogodišn ja zel jasta bil jka, izras te do 80 s a n t i m e t a r a . S tab l j ika

t a n k a , obras la s i tn im list ićima. G o r e r a z g r a n a t a , n a v r h u granč ica p o j e d a n n e ž a n p lav i cvet. P lod je č a u r a .

D r o g a : kor is t i se s e m e (Lini semen). Hemi j sk i s a s t a v : sluz, m a s n o ulje, v i t a m i n F, p r o t e i n i be lančev ina . U p o t r e b a : sluz je d r a g o c e n o s reds tvo za o lakšavan je varenja , o m e k š a v a n j e

s a p a l j e n j a kože i sluzokože. L a n e n o b r a š n o se da je k a o oblog p r o t i v t e š k i h bolova k o d po jave čira. L a n e n o ul je d o b a r j e l ek p r o t i v opekot ina .

139

R A Ž (Secale сетеаХе L. — Gramineae)

Opis b i l jke : j ednogodišn ja bi l jka. R a s t e u v i s inu do 2 m e t r a . S tab l j ika t a n k a , u s p r a v n a , n a v r h u d l a k a v a . Listovi s u sabl jast i p lav ičas te boje. K l a s n a v r h u s t a b l a v r lo je d u g a č a k . P lev ica i m a k r a t k o osje. Od svih ž i tar ica najbol je podnosi h l a d ­noću, pa u s p e v a i na s e v e r u E v r o p e .

D r o g a : kor i s t i se plod, o d n o s n o z r n a bi l jke. H e m i j s k i s a s t a v : m n o g o š k r o b a i be lančev ine . U p o t r e b a : od r a ž a n o g b r a š n a v e o m a je z d r a v h leb i d r u g a peciva. Spol ja

se b r a š n o s tav l ja k a o obloga na r a n e i č i reve.

PROLJEVAK (otrovan) (Grot io la officincUis L. — Schrophulariceae)

N a r o d n a i m e n a : mil ica, v o d e n i dubačac, gorski t roskotac, žabl jak. Opis b i l jke : v išegodišnja b i l jka sa t a n k i m r izomom. S t a b l j i k a visoka do 50

s a n t i m e t a r a . Listovi n a s p r a m n i , sedeći, s i tno t e s t e r a s t i po ivici. Cvetovi k r u p n i , na d u g i m d r š k a m a u p a z u h u listova, svet le boje sa c r v e n i m ili ž u t i m p r u g a m a . P l o d j e č a u r a . R a s t e n a v l a ž n i m m e s t i m a .

D r o g a : kor i s t i se n a d z e m n i deo bi l jke p r e cvetan ja (Herba Grat io lae) . Hemi j sk i s a s t a v : graciol in, t a n i n , guma, smola, soli, m a s n o ulje. U p o t r e b a : r izom je d o b r o s reds tvo za čišćenje, p r o t i v n a p a d a žuči i bolova

u j e t r i . Spol ja leci č i reve. Čest i su s lučajevi t r o v a n j a p a se n e dozvol java u p o t r e b a u n a r o d n o j medic ini . U n a u č n o j medic in i bi l jka se u p o t r e b l j a v a za sprav l jan je t i n k t u r e .

ĐURĐEVAK (otrovan) (Convallaria majalis L. — Lii iaceae)

N a r o d n a i m e n a : baber , carevo cveće, bijeli dragol jub (Đurđica) . Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bi l jka. S v a k e godine iz istog r i z o m a

izbije n o v a bi l jka sa d v a duga, t a n k a zaši l jena lista. Cvetovi su zvončići be le boje, u g r u p i na v r h u bil jke, v e o m a p r i j a t n o g mir i sa . R a s t e po š u m a m a , k r a j potoka, u v r t o v i m a .

D r o g a : kor is t i se l ist (Conva l la r iae folium), n a d z e m n i deo bi l jke (Conval lar iae h e r b a ) i cvet (Conval lar iae flos).

Hemi j sk i sa s tav : heterozidi , e t a r s k o ulje, glikozid, c o n v o l a m a r i n . U p o t r e b a : v e o m a cenjen lek za lečenje s r č a n i h oboljenja. S obzirom da je

bi l jka o t r o v n a ne t r e b a je kor i s t i t i u n a r o d n o j medic ini . Listovi u v i n s k o m s i rćetu stavl ja ju se p r o t i v glavobolje, zat im, p r o t i v bolova k o d r e u m a t i z m a .

ROTKVA (Raphanus sativus L. — Cruciferae)

N a r o d n a i m e n a : v r t n a r o t k v a , c r n a rotkva, t r u p k a , povr tn ica, r o d a k v a . Opis b i l jke : zel jasta bi l jka sa r e p a s t i m k o r e n o m čija vel ič ina zavisi od p o d ­

loge n a kojoj uspeva. S t a b l o u s p r a v n o , r a z g r a n a t e , d lakavo. Listovi s u k r u p n i , d u ­b o k o usečeni . Gaj i se o d a v n o u b a š t a m a za i s h r a n u i k a o lek.

D r o g a : na jv iše se u p o t r e b l j a v a k o r e n bi l jke (Radix R a p h a n i ) . Hemi j sk i sa s tav : s u m p o r n a jedinjenja, šećer, m a s t , celuloza, a z o t n e mater i j e ,

fosforne kiseline, š k r o b . K a d a r o t k v a sadrži v e ć u kol ič inu s u m p o r n o g h e t e r o z i d a o n a je l juća.

U p o t r e b a : kor i s t i se k a o h r a n a , začin i lek. Sok r o t k v e d o b a r je prot iv kašl ja . Da je se za pobol jšanje apet i ta , i za b r ž e iz lučivanje m o k r a ć e . S e m e bi l jke de lu je p r o t i v gl j ivičnih oboljenja. K o r e n se kor i s t i u i s h r a n i gde u j e d n o delu je i lekovito.

PROLJEVAK - MILICA (otrovno)

ĐURĐICA (otrovno)

ROTKVA

RAŽ

140

141

LISIČJI REP

SOMINA (otrovno)

ŠIPAK

142

L I S I C J I R E P

(Echium vulgare L. — Boraginaceae)

N a r o d n a i m e n a : vučiji rep, l isičina. Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bi l jka v i soka oko 2,5 m e t r a . R a s t e svuda,

v e o m a j e r a s p r o s t r a n j e n a . K a o lek cen jena p r o t i v s r č a n i h oboljenja, k a o d i u r e t i k (pospešuje m o k r e n j e ) .

S O M I N A (otrovna) Juniperus sabina L. — Cupressiaceae)

N a r o d n a i m e n a : g luva s m r e k a , glušac, smrdl j ika, sav ina. Opis b i l jke : z imzeleni g r m visok do 4,5 m e t r a . I m a d v e v r s t e l i s tova: j e d n i

su mal i , polegli, d r u g i duži i šil jasti. Iz ž e n s k i h cve tova d r u g e godine sazru c r n e bobice. R a s t e u k a m e n i t o m kršu, p o r e d m o r a , sadi se u p a r k o v i m a .

D r o g a : u p o t r e b l j a v a se g r a n č i c a bi l jke u c v a t u ( H e r b a Sabinae) . H e m i j s k i s a s t a v : j a k o t r o v sabinol, s i r ć e t n a i m r a v l j a kisel ina, e t a r s k o ulje,

smola, gorke m a t e r i j e . U p o t r e b a : zbog ve l ike o t rovnost i n e t r e b a j e u p o t r e b l j a v a t i . K o r i š ć e n a k a o

s redstvo za izazivanje pobačaja, spolja u m a s t i m a , za j a č a n j e kose. U n a u č n o j medic in i bi l jka se kor is t i za sprav l jan je lekova.

S I P A K (Rosa canina L. — Rosaceae)

N a r o d n a i m e n a : šepurak, divl ja ruža, pas ja ruža, š ipek. Opis b i l jke : r a s t e k a o g r m ili o m a n j e d r v o do 2 m e t r a vis ine. Stabl j ike su

t a n k e i v i tke, savi jene i o b r a s l e t r n j e m . Listovi n e p a r n o p e r a s t i , po ivici s i tno t e s -teras t i . Cvetovi su svet loružičast i , lepi, po d v a do t r i za jedno. P l o d crven, ja jas tog oblika, sa m n o g o s e m e n k i i dlačica. R a s t e po š u m a m a , k a m e n j a r u , k r a j p u t e v a .

D r o g a : kor i s t i se p lod (Cynosbat i f ructus) . H e m d i j s k i s a s t a v : šećer, m n o g o v i t a m i n a C, t a n i n , o r g a n s k e kisel ine,

žavanje. S obzirom na ve l iku v r e d n o s t v i t a m i n a C p r e p o r u č u j e se kor išćenje š ipka p r e k o cele godine sok, m a r m e l a d a , s i r u p i n a r a v n o k a o čaj n a r o č i t o u t o k u z imskih meseci k a o p r e v e n t i v a p r o t i v nazeba .

143

L I M U N (Citrus medica L. — Rutaceae)

Opis b i l jke : r a s t e k a o šib ili d r v o visoko do 10 m e t a r a . Cvetovi usaml jen i u grozdastoj cvast i smeš teni u p a z u h u kožast ih, s ja jnih l istova. Cvetovi beli, spol ja ružičast i , l ako opadaju. P lod je bobica, v le ičine j a b u k e , žute boje, p o n e k a d zelene. U n u t r a plod podel jen na k r u š k e . I m a . m n o g o s e m e n k i . Iz p loda se cedi sok. R a s t e u topl i j im p r e d e l i m a .

D r o g a : p lodova k o r a (Cortex f ructus Citri), e t a r s k o ul je (Oleum Citri) i sok (Succus Limonis) .

Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ulje, hespi r id in, ka l i jumova, kalci j u m o v a i fosforna kisel ina, v i t a m i n C.

U p o t r e b a : dobro delu je na s rce i bubrege , p r o t i v g ihta i r e u m a t i z m a , p r o t i v neuroze, skorbuta , h e m o r o i d a .

ŽUTILICA (Genista tinetoria L. — Papilionaceae)

N a r o d n a i m e n a : žutil ica, žut i lova t r a v a , zanovest , d r e n k . Opis b i l jke : r a z g r a n a t g r m do 2 m e t r a vis ine. G r a n e u s p r a v n e , obras le n a i z -

m e n i č n i m d u g u l j a s t i m lišćem. Na v r h o v i m a žut i cvetovi sakupl jen i u grozdas te cvasti . R a s t e u š u m a m a i na s u v i m l i v a d a m a .

D r o g a : cvet (Genis tae flos), s e m e bi l jke (Genis tae Semen) . H e m i j s k i s a s t a v : genistein, luteol in, g o r k e mater i j e , a lkaloiđe, vosak, e t a r s k o

ulje, v i t a m i n C, sluz. U p o t r e b a : za iz lučivanje m o k r a ć e , za pobol j šanje r a d a o r g a n a za v a r e n j e ,

p r o t i v gihta, bolova žuči.

VRANILOVA TRAVA (Origanum vulgare L. — Labiatae)

N a r o d n a i m e n a : b a b i n a dubčica, g o r k a m e t a , dobrovol jka, m r a v i n j a c . Opis b i l jke : s tablo p r i d n u poleglo a za t im se uspravl ja , l istovi ja jast i , cve­

tovi sakupl jen i u k l a s a s t u cvast, c rvene, p o n e k a d p lav ičas te boje. R a s t e na s u v i m i svet l im m e s t i m a .

D r o g a : sakupl ja se b i l jka u c v a t u (Herba Origani) . H e m i j s k i sa s tav : e t a r s k o ul je sa 50°/o t imola, smola. U p o t r e b a : k a o ant i sept ik , p r o t i v grčeva, z a j a č a n j e s t o m a k a , p r o t i v prol iva .

Spol ja p r o t i v zapal jenja kože i s luznice. Stav l ja ju se i obloge na grlo k o d z a p a -ljenja. Služi k a o začin, a kor i s t i se i u indust r i j i k o z m e t i č k i h p r e p a r a t a .

PAPRIKA (Capsicum annuum L. — Solanaceae)

N a r o d n a i m e n a : c r v e n i p a p a r , p a p a r a t a , p i ter , pas j i d ž u m b i r . Opis b i l jke : j ednogodišn ja bi l jka, v i soka do 50 s a n t i m e t a r a . S t a b l o golo

u s p r a v n o , s labo r a z g r a n a t o . Listovi el ipsasti, cvetovi pognut i , ž u t e ili l jubičaste boje. P l o d m n o g o s e m e n a bobica, o k r u g l a ili dugul jas ta , m e s n a t a , kožasta . Boja ze lena ili j a k o c r v e n a . R a s t e u b a š t a m a , služi za i s h r a n u .

D r o g a : m e s n a t i deo p loda ( F r u c t u s Capsici). H e m i j s k i s a s t a v : v i t a m i n C, p r o v i t a m i n A (karot in), c i t r in, ksantofi l , k a p -

sant in, a lkaloid kapsa ic in . U p o t r e b a : u i s h r a n i dobra , k a d a ni je l juta. K o r i s t i se za lečenje a l k o h o l i z m a

i n a r k o m a n i j e , ali u n a u č n o j medic ini .

144

VRANILOVA TRAVA PAPRIKA

LIMUN

ŽUTILICA

KANDILICA LESKA

145

KRKAVINA - KRUŠINA

ŠUMSKA JAGODA

146

KRUSINA — KRKA VINA (Rhamnus frangula L. — Rhamnacea)

N a r o d n a i m e n a : pas ja leska, k r k o v i n a , smrdl j ika, trš l j ika. Opis b i l jke : r a s t e k a o g r m do 3 m e t a r a visine, ili k a o d r v o do 8 m. K o r a

m l a d e bi l jke zelena, kasni je s m e đ e boje. Listovi zašil jeni i t e s te ras t i . Cvetovi n e u ­gledni, s m e š t e n i u p a z u h u lista, ze lene boje. P l o d je koštunica, c rnol jub ičas te boje. R a s t e u š u m a m a , i na o b a l a m a r e k a .

D r o g a : kor i s t i se k o r a (Cortex F r a n g u l a e ) koja se sk ida u proleće, a u p o t r e b ­l java se t e k d r u g e godine.

Hemi j sk i s a s t a v : o k s i m e t i l a n t r a h i n o n i , f rangula-kise l ina, j a b u č n a kise l ina, kalci jev oksalat , ve l ika kol ič ina v i t a m i n a C.

U p o t r e b a : regul i še r a d o r g a n a z a varen je , p o m a ž e k o d zastoja iz luč ivanja žuči, p r o t i v žučnog k a m e n c a , ods t ran ju je toks ine, čisti k rv .

ŠUMSKA JAGODA (Fragaria vesca L. — Kosaceae)

N a r o d n a i m e n a : r d e č a jagoda, fragula, sunica, jagodnjak. Opis b i l jke : v išegodišnja polegla bi l jka v isoka svega 15 cm. Listovi na dugoj

dršci, d l a k a v i i te s teras t i . Na v r h u su bel i cvetovi. P lod je mek, sočan, c r v e n e boje. R a s t e u š u m a m a , n a p r o p l a n c i m a , na l i v a d a m a i pašn jac ima.

D r o g a : kor i s te se l istovi (Fol ium F r a g a r i a e ) , n a d z e m n i deo bi l jke bez cvetova (Herba F r a g a r i a e ) , a u n a r o d n o j medic in i i r izom (Rhizoma F r a g a r i a e ) .

Hemi j sk i s a s t a v : t a n i n , sluz, o r g a n s k e kiseline, m n o g o v i t a m i n a C, šećer, voćne kisel ine.

U p o t r e b a : u n a r o d u se da je p r o t i v bolest i j e t r e i p r o t i v proUva. P l o d se m n o g o korist i u i s h r a n i .

KANDILICA (otrovna) (Aquilegia vulgaris L. — Ranunculaceae)

N a r o d n a i m e n a : grl iček zvonce, lulica, p o p i n a kapica . Opis b i l jke: višegodišnja zel jasta bi l jka v isoka do 80 cm. S t a b l o u s p r a v n o ,

golo, r a z g r a n a t o , obras lo d lač icama. Donji l istovi v i š e s t r u k o del jeni. Cvetovi su vr lo lepi kao zvončići bele, ruž ičas te ili l jubičaste boje. R a s t e po š u m a m a i l i ­v a d a m a .

D r o g a : kor is t i se s e m e (Aquilegiae Semen), sveza i osušena b i l jka (Aquilegiae Herba) , k a o i sok bi l jke (Succus Aquilegiae).

Hemijsski sa s tav : u celoj biljci i m a ci janogenetskog heteroz ida koj i je lekovit , ali i o t rovan, z a t i m nalaz i se v i t a m i n C i m a s n o ulje.

U p o t r e b a sada se kor is t i s a m o u n a r o d n o j medic in i za lečenje skorbuta , za iz lučivanje m o k r a ć e i po jačano znojenje.

L E S K A (Corylus avellana L. — Betulaceae)

N a r o d n a i m e n a : lesjak, liska, olešnik, jegra. Opis b i l jke: šib visok do 5 m. l istovi srcasti , po obodu tes teras t i . Cvetovi

su sa odvo jenim polovima. M u š k i cvetovi su u cvast i resa, a ženski liče na p u p o ­ljak. P lod je oraš ica s m e š t e n a u k u p u k o j a j e p o n e k a d sva u d lač icama. R a s t e o k o nasel ja samonik lo .

D r o g a : kor i s te se rese i p lodovi (Flos Coryl i avel lanae) Hemi j sk i sa s tav : m a s n o ulje, be lančevine . U p o t r e b a : p r o t i v nazeba, zapal jenja pluća, za znojenje, p r o t i v m a l o k r v n o s t i ,

l u p a n j a srca, k r v a r e n j a . A k o se m n o g o u p o t r e b l j a v a povećava k r v n i pr i t i sak.

147

JEDIC (otrovan) (Aconitum napellus L. — Ranunculaceae)

N a r o d n a i m e n a : klobučić, m o d r i n a l e p , vučj i čemer, preb jeda .

Opis b i l jke : v išegodišnja bi l jka, v i soka do 1,5 m. I m a d v e k r t o l e obl ika repe, na gornjoj s t r a n i p o v e z a n e d r š k o m . J e d n a a nosi stabl j iku, a d r u g a pupol jak iz koga će tek d r u g e godine nići n o v a s tabl j ika koja je gola i u s p r a v n a . Listovi sa p e ­tel jkom, razdel jeni, d lakavi . Cvetovi su sakupl jeni u grozd, l jubičaste, be le ili c rvene boje. R a s t e p o pašn jac ima, p o v l a ž n i m m e s t i m a , n a p l a n i n a m a .

D r o g a : kor i s te se l istovi (Fol ium Aconiti), b i l jka u cvetu (Herba Aconiti), a na jv iše k r t o l e ( T u b e r a Aconit i) .

Hemi j sk i sa s tav : a lkaloidi (akoni t in i napel in) .

U p o t r e b a : lečenje neuralg i je , u p a l e zglobova, išijasa, k o d gihta, r e u m a t i z m a , ž ivčane groznice i difteri je.

Zbog vel ike o t rovnost i ne u p o t r e b l j a v a t i u n a r o d n o j m e d i c i n i !

VILINO SITO (Carlina acaulis L. Compositae)

N a r o d n a i m e n a : bel i t r n , bodič, k r a v i n a c , vraž j i s tr ic.

Opis b i l jke : niska, polegla višegodišnja bil jka, sa k r a t k i m s tablom. Listovi bodljikavi, rascepl jeni . Cvet je vel ika, s jajna, be la zvezdasta glavica. P r e d n e v r e m e cvet bi l jke se zatvori . K a d sazri, osta je »sito« koje v e t a r raznese. R a s t e na s u v i m mest ima, p a š n j a c i m a i u š u m a m a .

D r o g a : kor i s t i se k o r e n (Radix Car l inae) .

Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, smola, t a n i n , vosak, inulin, r a z n i t e r p e n i .

U p o t r e b a : k a o a n t i b a k t e r i j s k o s redstvo u n a r o d n o j medicini . Čisti creva, p o s -pešuje m o k r e n j e . K a o k a š a leci r a n e i č ireve.

BRESKVA (Prunus persica — Rosaceae)

Opis b i l jke : v e o m a lepo drvo, čiji se plod kor i s t i m n o g o u i shrani .

Upotreb l java se još i cvet i list.

U p o t r e b a : d o b a r je za regul i san je stolice, s m i r u j e nerve, spravl ja se i s i r u p p r o t i v glista.

B r e s k v i n plod d o b a r je u svežem stanju, ili se p r e r a đ u j e u sok i m a r m e l a d u . T r e b a ga kor i s t i t i u i s h r a n i p r e k o cele godine.

148

VILINO SITO

JEDIĆ (otrovno)

BRESKVA

149

GAVEZ PUZAVA PIRIKA

KUKUREK (otrovno)

JELA

150

J E L A (Abies alba L. — Pinaceae)

N a r o d n a i m e n a : b o r i k a , čam, ja la, j e l o v i n a Opis b i l jke : k a o v i tko drvo, k r o š n j a n a l i k n a p i r a m i d u . S t a b l o p o k r i v e n o l juskavom, c r v e n k a s t o m k o r o m . Igl ice gus to n a č i č k a n e oko

g r a n a . J e l a iz ras te i do 50 m e t a r a visine, oenski cvetovi su viseći, m u š k i su slični maci , ž u t e boje. P l o d je š i šarka . R a s t e u č e t i n a r s k i m š u m a m a i po v lažnim d o l i n a m a .

D r o g a : k o r i s t i se m l a d i izdanci, još dok su u s m e đ i m l jusk icama. H e m i j s k i s a s t a v : abiet in, t e r p e n t i n , e t a r s k o ulje, born i lace ta t , p i n e n i l i-

m o n e n . U p o t r e b a : d o b a r j e l ek za i n h a l i r a n j e kod b r o n h i j a l n i h smetnj i , k a o s i rup za

j a č a n j e i regul i še k r v o t o k .

KUKUREK (otrovan) (Helleborus viridis L. — Ranunculaceae)

N a r o d n a i m e n a : zdravac, kur ica , m a l i sprež, p a s t o r k a . Opis b i l jke : v išegodišnja b i l jka sa s n a ž n i m c r m m r izomom. S t a b l o u s p r a v n o ,

m a l o r a z g r a n a t o . Listovi režnjevit i , dvo jno peras t i . Cvetovi ze lene boje, sa p e t lat ica. P l o d m e š a k . R a s t e na l i v a d a m a , u svet l im

š u m a m a i voćnjac ima. D r o g a : kor i s t i se r i z o m bi l jke (Rhizoma Hel lebor i viridis).

GAVEZ (Symphytum officinale L. — Boraginaceae)

N a r o d n a i m e n a : c r n i gavez, ki lnjak, svatovci, ve l ika sadula . Opis b i l jke : v išegodišnja bi l jka sa debe l im i r a z g r a n a t i m k o r e n o m , koji je

spolja smeđ, a i z n u t r a žut. S tab l j ika r a z g r a n a t a , g r u b o d l a k a v a v isoka do 1 m. Donji l istovi k r u p n i , jezičasti, čekinjast i . Cvetovi su k a o s i tni zvončići, be le ili ruž ičas te boje, s m e š t e n i u p a z u h u gornj ih l istova. R a s t e na v l a ž n i m m e s t i m a .

D r o g a : kor i s t i s e k o r e n b i l jke : (Radix S y m p h y t i ) . H e m i j s k i s a s t a v : v e o m a lekovit i a l a n t o n , holin, t a n i n , sluz, smola, šećer,

guma, a s p a r a g i n i a lka lo id s inl i to-cinoglosin. U p o t r e b a : a l a n t o n leci r a n e i s p r e č a v a t r o v a n j e krv i . Bi l jka je d o b r a za

lečenje p l u ć n i h obolenja, j a k i h nazeba, i s t o m a k a .

PUZAVA PERIKA (Agropyrum repens L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : bornica, p e r i k a , p i rak, p i rev ina . Opis b i l jke : višegodišnja bi l jka, r a s t e k a o d o s a d a n korov. P u z a v a je, v i soka

do 1 m. Listovi dugi, plosnat i , rapav i , plavičast i , obras l i d lač icama. Cvetovi su u t a n k i m k lasov ima d u g i m do 10 cm. R a s t e na l i v a d a m a , pol j ima i žitu.

D r o g a : kor i s t i se r izom bi l jke (Rhizoma G r a m i n i s ) Hemi j sk i s a s t a v : ugl jeni h i d r a t i , saponini , sluz, ka l i jeve soli, gvožđe, v i t a m i n i

A i B, o r g a n s k e kise l ine. U p o t r e b a : za čišćenje krvi , kod n e d o s t a t k a v i t a m i n a i m i n e r a l n i h soli. R e ­

guliše metabol izam, leci ekceme, r e u m a t i z a m , giht, u b r z a v a m o k r e n j e .

151

KIBIZLA CRVENA (Ribes rubnim L. — Saxifragaceae)

N a r o d n a i m e n a : p e t r o v s k o grožđe, grozdić, ivanovo grožđe, bor ičak . Opis b i l jke: šib visok do 1 m. Listovi režnjevi to del jeni, dvo jno tes teras t i .

Cvetov i dvopolni, u grozdasto j cvasti , žute boje. P l o d bobica nakise log ukusa , c r v e n e boje.

R a s t e n a v l a ž n i m m e s t i m a . D r o g a : kor is t i se p lod bi l jke ( F r u c t u s Ribis). H e m i j s k i s a s t a v : šećer, s lobodne kisel ine, pekt in, pentozan, be lančev ine, m a s ­

n o ul je. U p o t r e b a : sok je d o b a r p r o t i v groznice, s k o r b u t a i s r č a n i h obolenja.

T I K V A (Cueurbita Pepo h. — Cucurbitaceae)

N a r o d n a i m e n a : dulek, b u n d e v a , ludaja, mis i rača . Opis b i l jke : j ednogodišn ja p u z a v a bi l jka sa s tab l j ikom d u g o m do 10 m. Lis­

tov i su veliki, srcast i , p l i tko petodelni , t e s te ras t i . Cvetovi su u p a z u h u l istova z la tno ž u t e boje. Odvo jen ih su polova. P l o d l o p t a s t a m a l o spl joštena b o b a bel i-často ž u t e boje, i z n u t r a n a r a n d ž a s t a i m e s n a t a . U s r e d i n i je m n o g o s e m e n k i .

Gaj i se po b a š t a m a i n j i v a m a . D r o g a : kor i s t i se zreo plod i s e m e (Semen et F r u c t u s Cucurb i tae) H e m i j s k i s a s t a v : m a s n o ulje, f i tosterin, be lančev ine, globulin, šećer, lecitin,

smola, n a t r i j u m . U p o t r e b a : za lečenje psori jaze, zapal jen ja t a n k o g creva, teškoća o r g a n a za

m o k r e n j e , k o d h r o n i č n o g nefr i ta, kod s r č a n i h bolesnika, p r o t i v g i h t a i r e u m a t i z m a .

SPANAC (Spinacia oleracea L. — Chenopodiaceae)

N a r o d n a i m e n a : : šp inat , šp inat , zelje obično. Opis b i l jke : j ednogodišn ja ili dvogodišnja bi l jka. S t a b l o u s p r a v n o , r a z g r a n a t o ,

golo. Listovi su na d u g i m d r š k a m a , ja ja s t i m e k i su, zelene boje. R a s t e i sadi se m n o g o zbog ve l ike hranl j ivost i . D r o g a : u p o t r e b l j a v a j u se l istovi (Fol ium Spinaciae) . H e m i j s k i s a s t a v : be lančev ine, m a s t i , šećer, m a t e r i j e bez azota, celuloza, m i ­

n e r a l n e soli, m n o g o gvožđa. U p o t r e b a : v e o m a k o r i s t a n z a m a l o k r v n e . L a k o s e var i , p a s e p r e p o r u č u j e k a o

d i j e t a l n a h r a n a . D o b r a je h r a n a p r o t i v s k o r b u t a i kod oboljenja bubrega , j e r iza­ziva m o k r e n j e .

STEŽA — petoprsta (Potentilla anserina L. — Rosaceae)

N a r o d n a i m e n a : bezanica, gusja t r a v a , s rcepuc. Opis b i l jke : v išegodišnja b i l jka sa s n a ž n i m r izomom. Lis tovi p e r a s t o deljeni,

dugul ja s t i i te s teras t i . Cvetovi sitni, ž u t e boje. R a s t e s v u d a n a r o č i t o na p o d l o g a m a b o g a t i m sol ima.

D r o g a : kor i s t i se n a d z e m n i i z d a n a k (Herba Anser inae) i k o r e n (Radix A n s e -rinae).

Hemi j sk i s a s t a v : t a n i n , soli, gorke mater i j e . U p o t r e b a : d o b a r lek p r o t i v srdobol je, k r v a r e n j a , grčeva, d iare ja .

SPANAĆ STEŽA - PETOPRSTA

152

RIBIZ CRVENI TIKVA

153

вов

КОКОТАС

GOROCVET BELI GRAB

154

KOKOTAC (Melilotus officinalis L. — Papilionaceae)

N a r o d n a i m e n a : divl ja dete l ina, ždral jev ina, m e d n a detel ja. Opis b i l jke : dvogodišnja zel jasta bi l jka. S t a b l o u s p r a v n o , r a z g r a n a t o p r i d n u ,

v isoko do 1 m. Listovi u grupi , po t r i na j e d n o j dršci . List ići dugi, tes teras t i , na nal ič ju d lakavi . Cvetovi žute ili be le boje, s i tni u grozdastoj cvast i na v r h u s tabl j ike. R a s t e svuda, po l i v a d a m a i š u m a m a .

D r o g a : kor i s te se v r h o v i g r a n č i c a k a d a je b i l jka u c v e t u (Meliloti h e r b a ) . H e m i j s k i s a s t a v : tanin, k u m a r i n , heterozidi .

U p o t r e b a : kor is t i se u g l a v n o m u n a r o d n o j medic ini . Da je se kod migrene, bolest i očiju, p r o t i v grčeva, ub lažu je bolove.

B O B (Vicia faba L. — Papi l ionaceae)

N a r o d n a i m e n a : bobac, konjsk i bob, vel ik i bob, b e b . Opis b i l jke : j ednogodišn ja zel jasta bil jka, v i soka do 1,5 m. Lišće s i tno,

•okruglasto, cvetovi beli, p lod m a h u n a . R a s t e u b a š t a m a , gaji se za i s h r a n u . D r o g a kor i s t i se cvet i m a h u n a (Flos et f ructus viciae fabae). Hemi j sk i s a s t a v : a sparag in, t irozin, leucin. U p o t r e b a : cvet u b l a ž a v a bolove i p o m a ž e k o d izbacivanja k a m e n c a . D o b a r je

l ek kod u p a l e beš ike.

BELI GRAB (Carpinus betulus L. — Betulaceae)

R a s t e na v l a ž n i m m e s t i m a . Najčešće je u d r u š t v u sa b u k v o m i j a v o r o m . List mu je s i tno tes teras t , po t o m e se raz l iku je od s i tnog g r a b a .

GOROCVET (otrovan) {Adonis vernalis L. — Rannunculaceae)

N a r o d n a i m e n a : gorac, gorocvijet, ž u t a sasa, zečji m a k . Opis b i l jke : bi l jka i m a snažan, t a m n i r i z o m o b r a s t a o ži l ičast im k o r e n j e m .

Iz žilica r a s t u č u p a v e s tabl j ike v isoke do 30 cm. Ne n e k i m od n j ih su cvetovi, k r u p n i , ž u t e boje. R a s t e po s t e p a m a , kod n a s u s e v e r n o m de lu zemlje.

D r o g a : kor i s t i se cela bil jka, koja sadrž i ze lenu boju i k a d je suva. Hemi j sk i s a s t a v : k a r d i o t o n i č n a heteroz ida, saponizid, a k o n i t n a kisel ina, a d o -

nitol, smola, m a s t i . U p o t r e b a : d o b a r j e l e k z a s r č a n a oboljenja, j a č a r a d s rčanog mišića. N e

t r e b a g a u p o t r e b l j a v a t i bez saveta l e k a r a .

155

SMRČAK

(Morchela esculenta L. — Helvellaceae)

Opis : v r s t a p e č u r k e sa šeš i r ićem razl iči tog obl ika. N e k a d j e izdužen, z a o b ­ljen, u v e k je n a b o r a n i sužava se p r e m a v r h u . M r k e je boje, a s p o r e su bel ičaste . D r š k a c i l indr ična, u s red in i šuplja. U svežem s t a n j u s m r č a k je s m e đ e boje, p o n e k a d c r v e n k a s t . K a d se osuši r e t k o požuti . P r i j a t n o g je m i r i s a i u k u s a : i v e o m a d o b r a za je lo.

VRGANJ (Boletus edulis Buli. •— Polyporaceae)

O p i s : p e č u r k a s a l o p t a s t i m šeš i rom koji o b o d o m na leže n a d r š k u . I z r a s t e d o 20 cm. vis ine. M r k e je boje, ili c r v e n k a s t a . Odozdo i m a m n o g o cevčica b e l e i ž u t e boje. D r š k a kr to las ta , bela ili m r k a . P r i j a t n o g m i r i s a i u k u s a .

BUĐ — MUKOR (Mucor mucedo L. — Mucoraceae)

B u đ a , p lesan, k o n č a s t a gljiva. Brzo s e množi, k v a r i n a m i r n i c e . S t v a r a p a u č i n a s t u be lu ili c r n u p r e v l a k u n a h lebu, p e k m e z u , v o ć u i d r .

BLAGVA (Amanita caesarea Scop. — Agaricaceae).

Gljiva bez hlorofi la, kao i ostale. S a t k a n a od s i t n i h konaca . I z v r s n a za jelo.

PASJI KUPUS (otrovan) (Vincetoxicum officinale Moench)

N a r o d n a i m e n a : divl ja p a p r i k a , pas ja riga, k r v n i k , l i s tav ina. O p i s b i l jke : iz j a k o g r izoma izras te stabl j ika, r a z g r a n a t a , šuplja, d lakava ,

v i soka do 1,5 m. Lis tovi n a s p r a m n i p r i d n u stabl j ike, e l ipsast i . G o r e su lancetas t i . Cvetov i bel ičast i Ш ž u t i u š t i tas to j cvast i . R a s t e na s u n č a n i m , s u v i m m e s t i m a .

D r o g a : kor i s t i se bi l jka u c v e t u (Herba Vincetoxici) . H e m i j s k i s a s t a v : glikozidi, saponin . U p o t r e b a : da j e za znojenje, m o k r e n j e , ali p o š t o j e bi l jka j a k o o t r o v n a t r e b a

je izbacit i iz u p o t r e b e .

156

MUKOR

SMRČAK

VRGANJ

PASJI KUPUS (otrovno)

BLAGVA

157

BELI SLEZ

BIBER

DIVLJI PERŠUN (otrovno)

158

B I S E R Biber nigrum L. — Piperaceae)

N a r o d n a i m e n a : c r n i p a p a r , k a r a b i b e r . Opis b i l jke : višegodišnja bi l jka povi juša, iz Azije. P r i j a t n o g m i r i s a i ukusa ,

l ju ta . D r o g a : kor i s t i se p lod bi l jke (Fructus P i p e r i s nigri) . U p o t r e b a : d o b a r začin, a k a o lek da je se za pobol j šanje apet i ta .

DIVLJI PERSUN (otrovan) (Aethus супаргит L. — Vmbelliferae)

Narodna imena : d robna t rube l ika , kuku ta , pas j i p e r š u n , s i tna t r u b e l i k a . Opis b i l jke : j ednogodišn ja bi l jka sa v r e t e n a s t i m k o r e n o m , b e l e boje. S tab lo

u s p r a v n o , visoko do 1 m. Listovi p e r a s t o usečeni, l iče na d o m a ć i p e r š u n . Cvetovi be l i u š t i tas to j cvast i . R a s t e divl je k a o korov .

D r o g a : kor i s te se l is tovi (Fol ium Cynapii) i cela bi l jka (Herba Cynapi i) . Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ulje, alkaloid, gorke i smolas te mater i j e , glikozid. U p o t r e b a : n e t r e b a j e n ikako ' kor i s t i t i u n a r o d n o j medicini , v e o m a j e o t ­

r o v n a . U n a u č n o j m e d i c i n i kor i sa t i se za prav l j en je lekova.

BELI SLEZ (Althaea officinalis L. — Malvaceae)

N a r o d n a i m e n a : be lodun, slez, s lezovina, t randofiL Opis b i l jke : višegodišnja zel jasta bil jka, v i soka do 2 m. I m a j a k m e s n a t ,

beo, r a z g r a n a t k o r e n . Stabl j ika p r a v a , p r i d n u odrven jena . Cela bi l jka j e obras la d l a k a m a , p a i m a s r e b r n a s t u boju. Lišće t r o k r p a s t o , d lakavo. d l a k a m a , pa i m a s r e b r n a s t u boju. Lišće t r o k r p a s t o , d lakavo. Cvetovi ružičast i , R a s t e p o r i tov ima, n a v lažnoj podlozi.

D r o g a : kor i s t i se k o r e n bi l jke (Radix Al thaeae) , listovi, (Fol ium Al thaeae) i cvet (Flos Al thaeae) .

Hemi j sk i s a s t a v : sluz, škrob, pekt in, t a n i n , šećer, a sparag in, m a s n o ulje, m i ­n e r a l n e soli, fosfor i o r g a n s k e kisel ine.

U p o t r e b a : od l ičan lek za u b l a ž a v a n j e kaš l ja kor i s t i se kod svih v r s t a n a z e b a b r o n h i j a l n i h zapal jenja i zapal jenja pluća, kod zapal jenog debelog creva i m a t e ­rice, k a o i spolja za lečenje opekot ina.

159

JETRENJACA (Marchantia polymorpha L. — Marchantiaceae)

O p i s b i l jke : r a s t e n a v lažnoj zemlji, poleglo. Najčešće j e n a l a z i m o n a s t e -n a m a . U s p r a v l j a j u se p lodonosni p e h a r i i u n j i m a p lodonosna te lašca. Bi l jka se v e g e t a t i v n o r a z m n o ž a v a . U p o j e d i n i m k r a j e v i m a kor i s t i se za lečenje obole le jetre-(otuda ime). Uz to, d o k a z a n o je da j e d o b a r d iure t ik .

MRAZOVAC (otrovan) (Colchicum autumnale L. — Liliaceae)

N a r o d n a i m e n a : jesenj i k a ć u n , ba lučak, m r a z o v a sestr ica, divlj i k u k u r u z , vočak.

Opis b i l jke : iz višegodišnje k r t o l e sa s m e đ i m l j u s k a m a razvi ja ju se d u g e pete l jke na či jem se v r h u razvi ja cvet sa šest l jubičas t ih lat ica. P l o d je č a u r a . R a s t e na p a š n j a c i m a i l i v a d a m a .

D r o g a : kor is t i se s e m e i lukovica bi l jke (Semen et t u b e r Colchici). Hemi j sk i sa s tav : kolhicin, v e o m a o t r o v a n a lkaloid. U p o t r e b a : i skl jučivo u n a u č n o j medic in i s obz i rom na ve l iku otrovnost .

MAČJI REPAK (Phleum pratense L. — Gramineae)

Bil jka p r i p a d a porodic i t r a v a . R a s t e p o pašn jac ima, l i v a d a m a , š u m a m a . Cvet je u k lasas to j cvast i ko ja m n o g o podseća na mač j i r e p (otuda ime).

VRTNI MAK (otrovan) (Papaver comniferum L. — Papaveraceae)

N a r o d n a i m e n a : dr i j emak, afion, ašaš, p i tomi m a k . Opis b i l jke : j ednogodišn ja le tn ja bi l jka. Stablo u s p r a v n o , m a l o r a z g r a n a t o ,

p lav ičas te boje. Cvetovi usaml jeni , na v r h u , beli, l jubičasti, crveni . P l o d č a u r a sa m n o g o s i tnog s e m e n a .

U celoj biljci na laz i se m l e č n i sok g o r k o je). D r o g a : kor i s t i se s e m e bi l jke (Semen Papaver i s ) i opium, sok iz n e z r e l i h

č a u r a (Succus P a p a v e r i s i m m a t u r i ) . H e m i j s k i a s a s t a v : u soku se n a l a z i m o r f i n i p r e k o 20 a lkaloida. U p o t r e b a : op i jum iz nezre le č a u r e d o b a r je sedativ, h i p n o t i k u m , za s m i r a -

vanje kašl ja, i dr . D u g a u p o t r e b a dovodi do n a v i k e o č e m u t r e b a vodit i r a č u n a . Veće doze i d u g a u p o t r e b a r a z a r a j u n e r v n i s is tem. Ne sme se u p o t r e b i t i b e z saveta l e k a r a .

KOPRIVA (Urt ico dioica L. — Urticaceae)

N a r o d n a i m e n a : žara, ve l ika p e k a č a , p i t o m a kopr iva, ve l ika kopr iva. Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bi l jka v isoka do 1 m. Stab lo u s p r a v n o , l i s ­

tovi s rcas t i i n a s p r a m n i , tes teras t i . Bil jka je p o k r i v e n a oš t r im d lač icama koje p r i d o d i r u luče sok koji žar i kožu. Cvetovi su zelene boje, u visećoj cvast i . R a s t e k a o d o s a d a n korov, svuda.

D r o g a : kor i s t i l ist i k o r e n b i l jke (Fol ium et r a d i x Urt icae) . Hemi j sk i s a s t a v : hlorofil, t a n i n , v i tamini , o r g a n s k e kise l ine. U p o t r e b a : čaj od lišća da je se p r o t i v h e m o r o i d a i kod diare je . K o r e n b i l j k e

dobro je s reds tvo za lečenje k o r e n a kose. M l a d a k o p r i v t kor i s t i se za i s h r a n u , j e r j e b o g a t a v i t a m i n i m a .

160

JETRENJAČA

MAČJI REPAK VRTNI MAK

(otrovno) MRAZOVAC

(otrovno)

KOPRIVA

161

DOBRIČICA - SA KORENOM

KAMILICA

DUNJA

LJUBIČICA

162

D U N J A (Cydonia obloga Mili. — Rosaceae)

N a r o d n a i m e n a : gunja, dun jac , t u r u n d ž a , funja. Opis b i l jke : d r v o visoko do 7 m. G r a n e i l išće obras l i d l a k a m a . Cvetov i

k r u p n i , ružičast i . P lod u obl iku j a b u k e , n e p r a v i l n o grbav, žut, p o k r i v e n d l a k a m a . R a s t e s v u d a g d e u s p e v a i v inova loza.

D r o g a : kor is t i se seme i p lod bi l jke (Semen et F r u c t u s Cydoniae) . Hemi j sk i s a s t a v : šećer, pekt in , m a s n o ulje, j a b u č n a i v i n s k a kisel ina, a m i -

gdalin, t a n i n , sluz. U p o t r e b a : k a o voće v e o m a je z d r a v o u i shrani . Daje se k a o lek k o d z a p a ­

l jenja gr la i s t o m a k a , p r o t i v prol iva, a spolja k a o d o b a r lek p r o t i v r a n a i b r a ­davica.

KAMILICA (Mutricaria chamomilla L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : bela r a d a , žabl ja t r a v a , l epa ka ta , lipica, t i t r ica. Opis b i l jke : jednogodišnja bi l jka koja iz ras te do 40 cm. Lis tovi s i t n o r a s -

cepljeni, s tabl j ika b r a z d a s t a , cvetovi na v r h o v i m a grančica. U s redin i cvas t je žuta, oivičena b e l i m jez ičast im cvet ić ima. R a s t e k ra j p u t e v a i na pol j ima.

D r o g a : kor i s te se cvetovi bi l jke (Flos Chamomil lae) H e m i j s k i s a s t a v : e t a r s k o ulje, smola, guma, gorke mater i j e , vosak, soli,

m a s t i p o z n a t o ul je kami l ice u k o m e je p lavićast i azu lun. U p o t r e b a : p r o t i v sv ih zapal jenja sluzokože. Već u p r v i m d a n i m a života da je

se odo jčad ! za s m i r e n j e g r č e v a u s tomaku. D o b a r je l ek p r o t i v neuroza, nesanice, p r e m o r e n o s t i , išijasa, kod r e u m a t i z m a .

Daje se kod svih s t o m a č n i h smetnj i , bolest i bubrega , j e t r e i žuči.

LJUBIČICA (Viola odorata L. — L. — ХШасеае)

Narodna imena : l jubica, mi r i sna l jubičica, fijola, bab j i stolček. O p i s b i l jke : višegodišnja zel jasta bil jka, p r i j a t n o g mir isa, vesn ik proleća .

I m a k r a t a k r i z o m i koren. Iz r izoma izbi jaju srcast i l istovi na d u g i m d r š k a m a . Cvetovi su s i tni, l jubičasti, po jedinačni . R a s t e svuda.

D r o g a : kor i s t i se cvet i r izom bi l jke (Flos et R a d i x Violae odoratae) Hemi j sk i s a s t a v : l jubičica sadrži a lkaloide, g u m u , sluz, saponin. U p o t r e b a : da je se za iskašl javanje, za sprav l jan je l e k o v a p r o t i v a s t m e , b r o n ­

hi ja lnog k a t a r a . T i n k t u r a se d a j e p r o t i v p r o m u k l o s t i . Mnogo se kor i s t i u indust r i j i kozmet ike, za sprav l jan je p a r f e m a i dr .

DOBRICICA (Glechoma hederacea L. — Labia tae)

N a r o d n a i m e n a : b r š t a n t r a v a , k o t u r , ba jka, dobr ičavka . Opis b i l jke : m a l a , višegodišnja bi l jka, v i soka do 30 cm. Donj i d e o s t a b l a

r a s t e poleglo. U s p r a v n i d e o je r a z g r a n a t , sa b u b r e ž a s t i m l is tovima, s r c a s t i m i n a s p r a m n i m . Cvetov i su u p a z u h u l istova, p l a v e boje sa p u r p u r n i m t a č k a m a . R a s t e na vlažnoj podlozi.

D r o g a : kor i s t i se cela b i l jka u c v e t u (Glechomae ili H e d e r a e t e r r e s t r i s s u m m i t a s , folium, h e r b a e t succus).

H e m i j s k i s a s t a v : t a n i n , e t a r s k o ul je, smola, vosak, holin, kali j u m o v e soli, o r g a n s k e kisel ine, šećer i v i t a m i n C.

U p o t r e b a : d o b r o u t iče na lečenje d i sa jn ih p u t e v a i a s t m e . Pobol j šava m e t a ­bolizam, delu je povol jno p r o t i v neuroza, histeri je, o lakšava varen je , d o b a r je l ek kod s m a n j e n e k i se l ine (hipoaciditeta) .

163

BELA RADA — krupna (Anthemis nobilis L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : r i m s k a kamil ica, j a r m e n , k a m o m i l a , r o m a n i k a . Opis b i l jke : višegodišnja bi l jka visoka do 30 cm. Listovi d v o s t r u k o peras tL

Cvetovi k r u p n i , loptast i , po jedinačni . U s r e d i n i su žute boje, a okolo su la t ice s r e b r n a s t o bele boje.

D r o g a : kor i s te se c v e t n e glavice (Flos C h a m o m i l l a e R o m a n a e ) . Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, g o r k e mater i j e , hol in. U p o r t e b a : u m i r u j e grčeve, de lu je sl ično kamil ic i . D o b r o je s reds tvo za n e g u

kose.

PIREVINA (Tricitum repens L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : pir ika, zubaca, galac, bored. Opis b i l jke : d o s a d a n korov sa j a k i m r izomom. Nanos i ve l ike š te te pol jo­

p r i v r e d i . Stablo visoko do 1,5 m. Lis tovi usk i i g rubi . Cvetov i u k lasu. D r o g a : kor is t i se r i z o m bil j lke (Rhizoma G r a m i n i s ) . H e m i j s k i s a s t a v : saponin, sluz, k r e m e n a kisel ina, e t a r s k o ulje. U p o t r e b a : deluje k a o s lab d iure t ik .

P R O S O (Panicum тЏгасеит L. — Gramineae)

Narodna imena : muha r , pro ja, prosa, jagle. Opis b i l jke : v isoka j ednogodišn ja bi l jka sa s t a b l o m do 1 m. Listovi su dugi

i š iroki. Cvetovi su u k l a s u sa t r i z a š t i t n e plevice. R a s t e svuda, ne podnos i vel iku h l a d n o ć u .

D r o g a : kor i s t i se s e m e bi l jke (Semen P a n i c i mil iacei). H e m i j s k i s a s t a v : fosfor, ka l i jum, magnez i jum, k r e m e n a kisel ina, škrob. U p o t r e b a : od d a v n i n a p o z n a t a k a o h r a n a i lek. D o b a r je d iuret ik, podst iče

znojenje, leci groznicu, čisti k rv . O b n a v l j a c r e v n u floru d o b a r j e za di jetu. Kor is t i se i u indus t r i j i kozmet ičk ih p r e p a r a t a .

BELONOGA (Saponaria officinalis L. — Caryophyllaceae)

N a r o d n a i m e n a : s a p u n jača, c r v e n a saponar i ja , s a p u n - t r a v a , s a p u n - k o r e n . Opis b i l jke : višegodišnja, u k r a s n a zel jasta bil jka, izras te do 1 m. s tabl j ika

račvas ta , l išće u s k o i dugačko, cvetovi ruž ičas te boje. R a s t e na v l a ž n i m m e s t i m a D r o g a : k o r i s t i s e k o r e n bi l jke ( S a p o n a r i a e r u b r a e radix) Hemi j sk i sa s tav : saponizidi, U p o t r e b a : s m a t r a s e d a j e d o b a r e k s p e k t o r a n s .

164

PIREVINA

BELA RADA — KRUPNA

PROSO

BELONOGA

165

ZEČJA LOBODA BOŽJE DRVCE ŽUTA OVSENICA

BLAGOVANJ OSAT

166

O S A T (Cnicus benedictus L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : b laženi čkal j , b ib ino zelje, b i s k u p o v a b r a d a , m e k i t r n . Opis b i l jke : j ednogodišn ja ili dvogodišnja zel jasta bi l jka, bodl j ikava i v e o m a

r a z g r a n a t a . Visoka do 50 cm, l is tovi dugi i zašil jeni, p e r a s t o del jeni. Po o b o d u su oš t ro tes teras t i . Cela bi l jka je ž u ć k a s t a i d l a k a v a . C v e t n e glavice su na v r h u grančica, ž u t e boje. Ovojni l is tovi ima ju d u g e bodlje. R a s t e u pr imor ju , divl je.

D r o g a : kor i s t i se bi l jka u c v e t u (Cardui benedic t i h e r b a ) . U p o t r e b a : v r l o m a l o se koris t i . M n o g o više u p o t r e b l j a v a se u i n d u s t r i j i

g o r k i h n a p i t a k a .

BLAGOVANJ (Hyssopus officinalis L. — Labia toe)

N a r o d n a i m e n a : izop, m i l o d u h , š ipant , p r a v i v r i s a k Opis b i l jke: r a s t e k a o o m a n j i žbun, s a položenim g r a n a m a . N a u s p r a v n i m

g r a n a m a i stabl j ici su sedeći, debel i l istovi. Cvetov i su s a k u p l j e n i u k l a s l jub ičas te boje. R a s t e n a suvim, topl im m e s t i m a .

D r o g a : k o r i s t e se cvetni izdanci (Herba Hyssopi) H e m i j s k i s a s t a v : e t a r s k o ulje, t a n i n . U p o t r e b a : p r o t i v bolest i p luća, zubobol je i n o ć n o g znojenja, za lečenje k a t a r a

i a s t m e , regul i še r a d o r g a n a za v a r e n j e , kor i s t i se i k a o začin.

ZEČJA LOBODA ^Hieracium pilosella L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : run j ika , ovčja b r a d a , lišje u h o , z latnik. Opis b i l jke : višegodišnja zel jasta bil jka, iz ras te do 35 cm. Obras la je d l a k a m a ,

i m a poleglo ja ja s to lišće, u s p r a v n u s tabl j iku. Na v r h u n j e g lav ičas ta c v a s t o sve t lo-ž u t e boje. R a s t e n a s u v o m zemlj iš tu.

D r o g a : kor i s t i se cela b i l jka sa k o r e n o m (Hieraci i h e r b a ) Himi j sk i s a s t a v : t a n i n , sluz, smola, g o r k e m a t e r i j e , f lavonski der iva t i . U p o t r e b a : n a r o d n i l e k p r o t i v p o r e m e ć a j a m o k r e n j a , zapal jen ja beš ike i za

lečenje l išajeva.

BOŽJE DRVCE (•Artemisia abrotanum L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : ciper, t u r s k i n e v e n , a b o r a t , b r o d a n . Opis b i l jke : r a s t e k a o p o l u ž b u n visok do 1 m. Višegodišnja bi l jka, p e r a s t i

listovi, cvetovi u ž u t i m g lav icama. R a s t e divlje, ali se i gaji. D r o g a : k o r i s t e se v r h o v i g r a n a u c v e t u ( H e r b a Abrotani) . Hemi j s sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, t a n i n , g o r k e m a t e r i j e . U p o t r e b a : p r o t i v bronhi t i sa , za i skaš l javanje, za bolji apeti t .

ŽUTA OVSENICA (Avena flavescens L. — Gramineae)

N a r o d n a i m e n a : ž u t a zob, ž u t i ovsik, zobika, ovsika, ovsulja. Opis b i l jke : T r a v a , v i soka 30—80 cm, u s p r a v n a , r a s t e na l i v a d a m a . U b r a j a se u bol je t r a v e za i s h r a n u stoke. N e m a medic insk i znača j .

167

CVEKLA (Beta vulgans sp. esculenta — Chenopodiaceae)

Gaji se k a o p o v r ć e u b a š t a m a i na n j i v a m a . Dvogodišnja bi l jka čiji se k u v a n k o r e n koris t i kao sa lata . K o r e n j e zadebl jao, loptast , m a l o spl jošten, m r k o -I jubičaste boje. Bil jka i m a v e o m a r a z g r a n a t o cvetno s tablo.

SMRDLJIVA KOPRIVA (Galeopsis d u b i a L e e r s - L a b i a t a e )

N a r o d n a i m e n a : m r t v a kopr iva, ran jenica, zebrat , konopl jenka . O p i s b i l jke: jednogodišn ja bi l jka v isoka do 50 cm. S t a b l o u s p r a v n o , r a z g r a ­

n a t o , d l a k a v o . Listovi ja jasti , obras l i s ivim dlač icama, na d u g i m p e t e l j k a m a . C v e ­tovi su u s n a t i , svetložu/te boje. R a s t e na p e s k o v i t o m zemlj ištu, s t e n a m a , k r a j p u t e v a .

D r o g a : kor i s t i se cela bi l jka u c v e t u ( H e r b a Galeopsidis) . H e m i j s k i s a s t a v : k r e m e n a kisel ina, šećer, m a s t , t a n i n , g o r k i fruktozid, pekt in ,

e t a r s k o ulje, hol in. U p o t r e b a : p r o t i v zapal jenja pluća, za iskašl javanje, kod as tme, čisti krv .

Spolja leci č ireve.

SALATA (Lactuca sativa L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : v r t n a sa la ta , m o r a l j a , p i t o m a loćika, sa la ta . Opis b i l jke : dvogodišnja bi l jka v isoka do 1 m. K o r e n v r e t e n a s t , s tab lo

u s p r a v n o , r a z g r a n a t o . Listovi p r i osnovi o b r a z u j u rozetu, a gornj i su k r u p n i , okrugl i , sedeći, savi jeni oko s tabla . Glav ice su s r e d j n e vel ičine, cvetovi s a k u p l j e n i u met l icu, s i tn i i žut i . Gaj i se k a o povrće.

D r o g a : kor i s te se l istovi (Fol ium Lactucae) . H e m i j s k i s a s t a v : be lančevine, kal i jum, n a t r i j u m , m a g n e z i j u m , kalc i jum,

s u m p o r n a i salicij u m o v a kisel ina, v i t a m i n C i E. U p o t r e b a : k o r i s n a bi l jka u s v a k o d n e v n o j i shranL Uz to, de lu je u m i r u j u ć e .

CRVENA DETELINA (Trifolium pratense L. — РарШотшсеае)

Na rodna imena : detela, krav l jača, trol ist . O p i s b i l jke : v išegodišnja bil jka, sa s n a ž n i m k o r e n o m . S t a b l o u s p r a v n o , m a l o

r a z g r a n a t o , obras lo d l a k o m . Donji l i s tovi su polegli, na d u g i m d r š k a m a . Gorn j i su sa k r a t k i m d r š k a m a i u s p r a v n i . Cvetovi su u glavici ruž ičas te boje. P lod je j a j a s t a m a h u n a s a j e d n o m s e m e n k o m . R a s s t e n a l i v a d a m a , n j ivama, pašn jac ima.

D r o g a : kor i s te se cvetovi (Flos Trifolii). H e m i j s k i sa s tav : trifolin, e t a r s k o ulje, v i t a m i n C. U p o t r e b a : d o b a r j e čaj za iskašl javanje, k o d a s t m e i nazeba . Spolja leci r a n e ,

č i r e v e i opekot ine .

2AVORNJAK (otrovan) (Delphinium consolida L. — Ranunculaceae)

N a r o d n a i m e n a : s a m o r o t k a , vid, grančica, kokot ić . Opis bi l jke; jednogodišn ja zel jasta bil jka, r a z g r a n a t a , v i soka do 60 cm.

Listovi s i tno izdeljeni. Cvetovi su u grozdastoj cvasti , p a l a v e boje. S e m e n j e c r n e boje. R a s t e u žitu, n a r o č i t o posle žetve.

D r o g a : kor i s t i se cela bi l jka i s e m e (Consolidae h e r b a et semen) . H e m i j s k i sa s tav : alkaloid, m a s n o ulje, heterozid.

U p o t r e b a : cela bi l jka je o t rovna, ne t r e b a je n i k a k o kor i s t i t i u n a r o d n o j medic ini . U n a u č n o j m e d i c i n i kor i s t i se za sprav l jan je lekova.

168

CVEKLA

SMRDLJIVA KOPRIVA

SALATA

CRVENA DETELINA ZAVORNJAK

169

KIM

KALINA

KELERABA

BELA RADA - SITNA

170

BELA RADA — SITNA (Mutricaria chamomila L. — Compositae)

N a r o d n a i m e n a : be la r a d a , žabl ja t r a v a , l e p a k a t a , l ipica, t i t r ica . Opis b i l jke : j ednogodišn ja bi l jka koja iz ras te do 40 cm. Listovi s i tno r a s -

cepl jeni, s tabl j ika b r a z d a s t a , cvetovi na v r h o v i m a granč ica . U s r e d i n i cvas t je žuta, oivičena b e l i m jez ičas t im cvet ić ima. R a s t e k r a j p u t e v a i na pol j ima.

D r o g a : kor i s te se cvetovi bi l jke (Flos Chamomil lae) H e m i j s k i s a s t a v : e t a r s k o ulje, smola, guma, g o r k e mater i j e , vosak, soli,

m a s t i p o z n a t o ul je kami l ice u k o m e je p lav ičas t i a z u l u n . U p o t r e b a p r o t i v sv ih zapal jenja s luzokože. Već u p r v i m d a n i m a života da je

se odojčadi za s m i r e n j e g r č e v a u s t o m a k u . D o b a r je l ek p r o t i v neuroza, nesanice, p r e m o r e n o s t i , išijasa, kod r e u m a t i z m a .

D a j e se kod svih s t o m a č n i h smetnj i , bolest i b u b r e g a , j e t r e i žuči.

KELERABA (Brassica oleracea var. gongylodes L. — Cruciferae)

P o v r t a r s k a bi l jka koja se kor i s t i u i shrani , j e r j e b o g a t a u g l j e n i m h i d r a t i m a i v i t a m i n o m C.

Dvogodišnja bi l jka koja već p r v e godine f o r m i r a zadebl ja lo s tablo k a o j a b u k a . O s n o v n a podela kod k e l e r a b e je na s i t n u i k r u p n u sor tu . Sitni ja je u k u s n i j a i m e k š a . K r u p n e j a b u č i c e s u g rube, m a n j e u k u s n e , t v r d e .

K I M (Сотит carvi L. — Umbelliferae)

Na rodna imena : kumina , k imin, k u m i š a k , k imel j . Opis b i l jke : dvogodišnja b i l jka s a v r e t e n a s t i m k o r e n o m . S t a b l j i k a r a z g r a -

n a t a , v i soka do 1 m. Lis tovi d v o j n o i t r o j z n o p e r a s t i , t a n k i . Cvetov i u š t i tas to j c v a s t i be le boje. P o n e k a d s u c r v e n k a s t i . P l o d dugul jas t , s i tan. R a s t e n a l i v a d a m a R I S T I C — N 703 M 10 p e t i t na p e t i t 28 cic. i p a š n j a c i m a .

D r o g a : kor i s t i se p lod ( F r u c t u s carvi) . H e m i j s k i s a s t a v : a z o t n e m a t e r i j e , škrob, šećer, celuloza, e t a r s k o ul je, mast ,

vosak, smola, t a n i n . U p o t r e b a : k i m j e p o z n a t o s r e d s t v o z a j a č a n j e s t o m a k a , u m i r e n j e grčeva.

Č a j j e d o b a r p r o t i v kol ika. D e l u j e ant i sept ično. K o r i s t i s e k a o začin.

KALINA (Ligustrum vulgare L. — Oleaceae)

N a r o d n a i m e n a : bel i jorgovan, b i serovo drvo, z imzelen, c r n a boba. Opis b i l jke : r a s t e k a o š ib v isok do 4 m. Listovi uski, el ipsasti, sa k r a t k i m

d r š k a m a . Cvetovi s a k u p l j e n i u cvast i met l ica, be le ili z e l e n k a s t e boje. P l o d je c r n a s ja jna bobica. R a s t e n a sve t l im m e s t i m a , g d e i m a m n o g o sunca.

D r o g a : kor i s t i se k o r a i l istovi (Cortex et fol ium Ligustr i ) . Hemi j sk i s a s t a v : glikozid, g o r k e m a t e r i j e , t a n i n , smola, saharoza, l igustroL U p o t r e b a : da je se za i s p i r a n j e u s t a i grla, p r o t i v pro l iva i za lečenje kožnih

bolest i .

171

BELI BOB (Pinus silvestris L. — Pinaceae)

N a r o d n a i m e n a : belobor, divlj i bor, š u m s k i bor, al t ica. Opis b i l jke: d r v o visoko do 40 m. sa k r o š n j o m n e p r a v i l n o g obl ika. Listovi

igličasti, po d v e iglice polaze sa istog mes ta . D r o g a : kor i s te se m l a d i izdanci (Tur iones pini) . H e m i j s k i s a s t a v : smola, v i t a m i n C, g o r k e mater i je , šećer, e t a r s k o ul je. U p o t r e b a : na jčešće se da je k a o s i r u p za iskašl javanje. Leci g ih t i r e u m a t i z a m ,

d o b a r j e za i n h a l i r a n j e .

PRIMORSKI BOR (Pinus maritima L. — Pinaceae)

R a s t e u m e d i t e r a n s k o j oblast i . Služi i za dobi jan je t e r p e n t i n a .

CRNI LUK (АШит čepa L. — Liliaceae)

N a r o d n a i m e n a : p a p u l a , c rveni luk, lukac, k romid. Opis bi l jke; ze las ta bi l jka sa r a z v i j e n o m lukovicom. P o d z e m n o s tablo je

spl jošteno. Sa njega polaze debeli, šuplji, sočni l istovi. L u k o v i c u š t i te c r v e n k a s t e l juske. Cvetovi su na v r h u u š t i tu bele boje.

D r o g a : kor i s t i se lukovica bi l jke (Bullus Allii cepae) H e m i j s k i s a s t a v : e t a r s k o ulje, sluz, s u m p o r n i h e t e r o z i d (otuda l jut ina), fos­

forna kisel ina, šećer, kverc i t in . U p o t r e b a : v e o m a je k o r i s t a n u i s h r a n i . Pobol j šava r a d s t o m a k a , srca, širi

k r v n e sudove, o lakšava iskašl javanje, pospešu je m o k r e n j e . Spol ja leci r a n e , čireve, p r o m r z l i n e , otok.

VRAB SEME (Lithospermum officinale L. •— Boraginaceae)

N a r o d n a i m e n a : v r a p č j e proso, b i serka, divl ja proja, Opis b i l jke : v išegodišnja bi l jka sa r a z g r a n a t i m v r e t e n a s t i m k o r e n o m , sa koga

polaze n a d z e m n i izdanci . S tab lo visoko do 1 m. Veoma r a z g r a n a t o . Lišće kopl jasto, cvetovi ze lenkast i , p lod oraš ica.

D r o g a : kor i s te se s i tni plodovi bi l jke (Semen Milii soliš) H e m i j s k i s a s t a v : t a n i n saponiz id i si l ikati, ulja, g u m e . U p o t r e b a : p r o t i v k a m e n c a , a d o b a r je d i u r e t i k (za brže iz lučivanje m o k r a ć e ) .

KROMPIR (Solanum tuberosum L. •— Solanaceae)

Opis b i l jke : zel jasta bil jka, k o r e n žili čast, s tablo u s p r a v n o , p r i v r h u k r i v u -davo. Lišće veliko, po ivici usečeno. R a s p o r e đ e n i su po d v a veća i d v a m a n j a l ista za jedno. P o d z e m n o s t a b l o je v e o m a r a z g r a n a t o : to je k r t o l a razl ičitog obl ika i vel i­čine. Cvetovi su bel i ili l jubičast i . P l o d je bobica žute boje.

Nezre l i p lodovi sadrže o t r o v n i a lkaloid solanin. D r o g a : k r t o l a u svežem s t a n j u (Tuber Solani recens) . Hemi j sk i s a s t a v škrob, a z o t n e mater i j e , m a s t i ds . U p o t r e b a : v e o m a v a ž n o p o v r ć e u našo j i s h r a n i p r e k o cele godine. P r i p r e m a

se na razl ič i te n a č i n e . U medic in i se kor is t i k r o m p i r o v š k r o b ( A m y l u m Solani) k a o p r a h za pos ipan je.

172

PRIMORSKI BOR BELI BOR

CRNI LUK

KROMPIR VRAB SEME

173

ČELEBI GRANA

LAZARKINJA MIRISNA

ŽIVA TRAVA MAK

174

LAZARKINJA MIRISNA (Asperula odorata L. — Rubiaceae)

N a r o d n a i m e n a : lazarica, p r v e n a c , rojba, j a r i broć. Opis b i l jke : višegodišnja bi l jka visoka do 60 cm. Rizom t a n a k i val jkast .

S t a b l o u s p r a v n o , l is tovi pr š l j enas to r a s p o r e đ e n i . Cvetovi u š t i t u b e l e boje R a s t e u š u m a m a .

D r o g a : kor is t i se bi l jka u c v e t u (Herba A s p e r u l a e o d o r a t a ) Hemi j sk i s a s t a v : k u m a r i n , ulje, glikozid, gorke mater i j e , smola, e t a r s k o ulje. U p o t r e b a : da je se k a o lek k o d oboljenja žuči, zapal jen ja d i sa jn ih p u t e v a ,

čisti krv, pospešuje m o k r e n j e . Spolja leci r a n e i č ireve.

CELEBI-GRANA (Solidago virga aurea L. •— Compositae)

N a r o d n a i m e n a : zlatica, š tapika, z lata šiba, krk ica . Opis b i l jke : višegodišnja bi l jka vs ioka do 1 m. Stabl j ika u s p r a v n a , gola,

gore r a z g r a n a t a . Listovi d u g i i d lakavi , po ivici tes teras t i . Cvetovi z l a t n o žuti, sitni, u glavičastoj cvast i . R a s t e na svet l im m e s t i m a .

D r o g a : kor i s te se v r h o v i g r a n č i c a u cvetu. (Herba Solidaginis). Hemi j sk i sa s tav : e t a r s k o ulje, tanin, saponizid, f lavonoidi U p o t r e b a : u n a r o d u p o z n a t a k a o lek kod obol jenja žuči, bubrega , bešike, za-

pal jenja kože.

ŽIVA TRAVA (Erodium cicutarium L. — Geraniaceae)

N a r o d n a i m e n a : iglica, m a č a k , c v e n e nožice, čapl j ina. Opis b i l jke : v išegodišnja zel jasta bil jka, v i soka do 50 cm. I m a d u g a č a k

koren, r a z g r a n a t o stablo, p e r a s t e l i s tove u rozeti . Cvetov i su na k r a t k i m d r š k a m a sakupl jen i u š t i t u c r v e n e boje. P l o d je n a l i k na kl junić.

D r o g a : kor i s t i se cela bi l jka u c v e t u (Erodii c u c u t a r i i h e r b a ) . H e m i j s k i s a s t a v : b i l jka ni je dovol jno i sp i tana . Sadrž i a m i n e p i r o k a h e t o l . U p o t r e b a : izuzetno d o b a r h e m o s t a t i k (zaustavl ja k rvaren je) .

M A K (Papaver cornniferum L. —• Papaveraceae)

N a r o d n a i m e n a : dr i j emak, afion, ašaš, p i tomi m a k . Opis b i l jke : jednogodišn ja le tn ja bi l jka. S tab lo u s p r a v n o , m a l o r a z g r a n a t o ,

p lav ičas te boje. Cvetovi usaml jeni , na v r h u , bel i l jubičast i crveni . P l o d č a u r a sa m n o g o s i tnog s e m e n a .

U celoj biljci n a l a z i se m l e č n i sok. D r o g a : kor i s t i se s e m e bi l jke (Semen Papaver i s ) i opium, sok iz nezre l ih

č a u r a (Succus P a p a v e r i s i m m a t u r i ) . Hemi j sk i s a s t a v : u soku se na laz i morf in i p r e k o 20 a lkaloida. U p o t r e b a : o p i j u m iz n e z r e l e č a u r e d o b a r j e sedativ, h i p n o t i k u m , za s m i r a -

r a v a n j e kašl ja, i dr . D u g a u p o t r e b a dovodi do n a v i k e o č e m u t r e b a vodit i r a č u n a . Veće doze i d u g a u p o t r e b a r a z a r a j u n e r v n i s is tem. Ne srne se u p o t r e b i t i bez saveta l e k a r a .

175

P A S T R N A K (Pastinaca sativa L. — Umbelliferae)

N a r o d n a i m e n a : p a š k a n a t , p a s t r n a k , s la tka t r a v a . Opis b i l jke : dvogodišnja bi l jka v isoka do 1 m. K o r e n v r e t e n a s t , d e b e o bel i-

čast. S t a b l o u s p r a v n o , l istovi peras t i , cvetovi š t i tast i . Sadi se u b a š t a m a , ali r a s t e i divlje.

D r o g a : kor is t i se k o r e n i p lod (Radix et F r u c t u s P a s t i n a c e a e sat ivae) Hemi j sk i s a s t a v : e t a r s k o ulje. U p o t r e b a : d o b a r j e d iuret ik , u m i r u j e bolove, leci groznicu. K o r e n j e d o b a r

za j a č a n j e želuca.

I S L A N D S K I L I S A J (Cetraria islandica Ach. — Parmeliaceae)

N a r o d n a i m e n a : gor jansk i m a h , i s landska m a h o v i n a , plućnik, p l a n i n s k a m a ­hovina .

Opis b i l jke : r a s t e u h l a d n i m k r a j e v i m a na severu E v r o p e i A m e r i k e , na v i sokim p l a n i n a m a gde j e p r e k o cele godine h l a d n o . N a l i k j e n a m a l i g r m koji i z ras te do 10 cm Na s t r a n i p r e m a svetlost i je m a s l i n a s t e boje, a na drugo j s t r a n i je bel ičast . Sveza bi l jka je k r p a s t a , k a d se osuši p o t p u n o pobeli .

D r o g a : kor i s t i se cela bi l jka (Lichen is landicus). Hemi j sk i s a s t a v : l ihenin, ugl jeni h i d r a t i , r a z n e kiseline, sluz. U p o t r e b a : u s e v e r n i m z e m l j a m a n a r o d u p o t r e b l j a v a ovu b i l jku za i s h r a n u .

U medic in i se sprav l j a ju lekovi p r o t i v kašl ja, povraćan ja , pro l iva i za j ačan je želuca.

N A P R S T A K (otrovan) (Digitalis purpurea L. — Scropř iu lar iaceae)

N a r o d n a i m e n a : dig i ta l i s p u r p u r n i , p u s t i k a r a crvena, b a b i n n a p r s t a k . Opis b i l jke : dvogodišnja bi l jka. S t a b l o v i soko do 2 m. P r v e godine razv i je se

p r o z e m n a rozeta sa ve l ik im l i s tovima. D r e u g e godine izras te s tabl j ika i p u r p u r n i zvončići u grozdasto j cvast i . P l o d je č a u r a . R a s t e s a m o n i k l o ali se sadi na v e ­l ik im p o v r š i n a m a zbog lekovitost i . I m a je i u v r t o v i m a .

D r o g a : Kor i s te se l istovi bi l jke (Fol ium Digital i s p u r p u r e a e ) H e m i j s k i s a s t a v : glikozidi, saponin, r a z n e kisel ine. U p o t r e b a : v a ž a n l e k za srce, regul iše pr i t i sak, u p o t r e b l j a v a se kod z a p a ­

ljenja p luća. Zbog vel ike o t rovnos t i b i l jku ne t r e b a kor i s t i t i u n a r o d n o j m e d i c i n i !

V I L I N A K O S A

(Cuscuta europeae L. — Convolvulaceae)

N a r o d n a i m e n a : p r e d e n c e , samovila, stršica, vražj i š tr ik, če le-t rava. Opis b i l jke: Jednogodi šn ja p a r a z i t n a bi l jka. I m a t a n k u , k o n č a s t u r a z g r a n a t u ,

žuto-ze lenu stabl j iku, bez lišća. Cvetov i su joj s itni, bez d r š k e skupl jeni u o k r u g l e glavice. Cveta p r e k o leta. P l o d j e č a u r a sa s i t n i m semenjem. P a r a z i t i r a na kopriv i , hmel ju, konopl j i i d r u g i m b i l jkama.

D r o g a : u p o t r e b l j a v a se n a d z e m n i deo bi l jke u c v e t u (Herba Cuscutae) H e m i j s k i s a s t a v : t a n i n , glikozidi i dr. U p o t r e b a u m e d i c i n i : R a n i j e se u p o t r e b l j a v a l a za lečenje g r ipa i n e k i h ž e n ­

sk ih bolest i . U novi je v r e m e se p r e p o r u č u j e u v i d u čaja k a o s r e d s t v o za pročišća­v a n j e ; m e đ u t i m , poš to s e s m a t r a d a j e o t rovna, t r e b a b i t i v e o m a obazr iv p r i l i k o m u p o t r e b e .

NAPRSTAK (otrovno)

176

PAŠTRNAK ISLANDSKI LIŠAJ

VILINA KOSA

S A D R Ž A J

Str. UVOD

LEKOVITO BILJE U PRIRODI _ _ _ _ _ _ _ _ 5

PRAVILNA ISHRANA I VITAMINI U LEKOVITOM BILJU — — 6

KOZMETIKA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 1 0

LEKOVITO BILJE U KOZMETICI _ _ _ _ _ _ _ 1 2

BILJARSKI KALENDAR — — — — — — — — — — 15

ATLAS LEKOVITOG BILJA — ILUSTROVANI DEO — — — 21

LITERATURA — — — — — — — — — — — — 177

178

Strana 21—22 Strana 33—34

SMREKA (Picea excelsa link.) HRAST (Quercus robur) ČESTOSLAVICA (Veronica offi-

cinalis) KUKUTA (Conium maculatum) DOBRIČICA (Glechoma Inedera-

ceum)

Strana 23—24

BREZA (Betula alba) KRUŠKA (Pirus communis) NAN (Mentha piperita) PA VIT (Clematis vitalba)

Strana 25—26

KRASTAVAC (Cucumis sativus) ARIS (Larix europaea d. c.) SASA (Anemone pulsatilla) KLEKA (Juniperus communis) SLATKA PAPRAT (Polypodium

vulgare)

Strana 27—28

BOR (Pinus silvestris) DESPIK (Lavandula vera) ROSOPAS OBIČNI — RUSA

(Chelidońium majus) IZOP (Hyssopus officinalis) CRNA GORUŠICA (Brassica ui­

gra l. koch)

Strana 29—30

MILOGLED (Sanicula europaea) MATIČNJAK (Melissa officinalis) ClČAK (Arctium cappa) CUVARKUCA (Sempervivum te-

ctorum)

Strana 31—32

TRNJINA (Prunus spinosa) BULKA (Papaver rhoeas) ŽUTI BAGREM (Colutea arbo-

rescens) MASLINA (Olea europaea)

JOVA CRNA (Alnus glutinosa) PAPRENA METVICA (Mentha pi­

perita) BORAC (Borago officinalis) BUNIKA (Hyoscyamus niger)

Strana 35—36

LAVANDA (Lavandula officina­lis)

PETROVAC (Agrimonia eupato-ria)

ZLATICA (Ranunculus ficaria) HAJDUČKA TRAVA (Achillea

millefolium)

Strana 37—38

VINOVA LOZA Vitis vinifera) OBIČNA PAPRAT (Aspidium fi-

lix mariš) GLADIŠ — ZEČJI TRN (Ononis

spinosa)

PELIN (Artemisia absinthium)

Strana 39—40 TRAVA OD SRDOBOLJE (Poten-

tilla tormentilla) PODUBICA (Teucrium chama-

edrys)

PISKAVAC (Succisa pratensis)

Strana 41—42 RIBIZ CRNI (Ribes nigrum) 2ABLJAK (Ranunculus scelera-

tus) TURICA (Agrimonia eupatoria) MlSlNAC (Cinoglossum officina-

le) BOROVNICA (Vaccinium murti-

llus) Strana 43—44

KUPINA (Rubus fruticosus) TARATINCICA — KRASULJAK

(Bellis perennis) VODOPIJA (Cichorium intybus)

POLJSKA PRESLICA (Equise-tum arvense)

179

Strana 45—46

Strana 49—50

PLAVI PATLIDŽAN (Solanum melongena)

ROTKVICA (Raphanus sativus) PREČICA — CRVOTOCINA (Ly-

copadium clavatum) MEDVEDE GROZDE (Arctostap-

hylos uva ursi)

Strana 51—52

RESNIK (Eupatorium connabi-num)

POKOSNICA (Polygonatum offi-cinale)

TREŠNJA (Prunus avium) PŠENICA (Triticum vulgare)

Strana 53—54

V I D AC (Euphrasia officinalis) J A V O R (Acer pseudoplatanus) S R C A N I K (Gentiana lutea) S R C E N J A K (Polygonum bistorta)

Strana 55—56

URMA (Phoenix dactilifera) VIDOVClCA (Anagallis arvensis) MRKVA (Daucus carota) LADOLEŽ (Convolvulus sepium) LIPA (Tilia europaea)

Strana 57—58

A M E R I Č K I K L E K (Thuja occi-dentalis)

K A D U L J A — Ž A L F I J A (Salvia officinalis)

B R S L J A N (Hedera helix) ТТЈбТ (Portulaca oleracea)

Strana 47—48

K O R U A N D AR (Coriandrum sati-vum)

L I K O V A C (Daphne mezereum) K O N O P L J A (Cannabis sativa) L A N (Linum usitatissimum) U L J A N A R E P I C A (Brasica na-

pus-oleifera)

VANILA (Vanilla planifolia) DRAGUŠAC (Nasturtium offici-

nale) TROSKOT SA KORENOM (Poly-

gonum aviculare) BRĐANKA — VEPRINA (Arnica

montana)

Strana 59—60

DINJA (Cucumis melo) CRNI BOR (Punus nigra) KELJ (Brasica oleracea var. Saba-

uda) RANILIST (Betonica officinalis) KARFIOL (Brasica oleracea var.

botritis)

Strana 61—62

LUBENICA (Citrulus vulgaris) PISKAVICA (Trigonella foenum

graecum) ZILOVLAK — BOKVICA (Plan-

tago major) MASLAČAK (Taraxacum offici-

nale)

Strana 63—64

APTA (Sambucus ebulus) VODENA TRBULJA (Oenanthe

aquatica) ŠAFRAN (Crocus sativus) JEZEVICA (Dactilis glomerata) LUCERKA (Medicago sativa)

Strana 65—66

KOPAR—MIRODIJA (Anethum graveolens)

JARIĆ (Sedum arce) OMAN (Inula helenium) MOMClC (Polygala vulgaris)

Strana 67—68

ZEC JA STOPA (Geum urbanum) ZVEZDAN (Lotus corniculatus) TATULA (Datura stramonium) ODOLJEN (Valeriana officinalis)

180

Strana 69—70

Strana 71—72

CRNI DUD (Morus nigra) POVRATIC (Tanacetum vulgare) BELA CEMERIKA (Veratrum al­

bum) BOZUR (Paeonia officinalis)

Strana 73—74

ČEMPRES (Cupresus sempervi-rens)

BELI JASEN (Fraxinus excelsior) VUČJA STOPA (Aristolochia cle-

matitis) CRNA SLACICA (Brassica nigra)

Strana 75—76

GOROVEZ (Usnea barbata) HRASTOVA MAHOVINA (Ever-

nia prunastri) DIVLJA VRBENA (Verbena offi­

cinalis) RAZLlCAK (Centaurea cyanus)

Strana 77—78

DUVAN (Nicotiana tabacum) PAMUK (Gossypium herbaceum) Kl JA (Polygala amara) KOMONIKA (Artemisia vulgaris)

Strana 79—80

PIRINAC (Oryza sativa) POLJSKA GRAHORICA (Lat-

hyrs sativuss) IRVASOV LlSAJ (Carraqen) MEDUNIKA (Filipendula ulma-

ria)

Strana 81—82

LJOSKAVAC (Physalis alkekengi) JASEN (Fraxinus excelsior) OGROZD (Ribes grossularia) KESTEN (Castanea sativa)

NAR (Punica granatum) KISELJAK (Rumex acetosa) IMELA Viscum album)

Strana 83—84

LOVOR—LORBER (Laurus no-bilis)

SAPUNJACA (Saponaria offici­nalis)

Strana 85—86

MAJKINA DUŠICA (Thymus ser-pyllum)

SIMSIRIKA (Berberis vulgaris) IDIROT (Acorus calamus) LANILIST (Linaria vulgaris mili)

Strana 87—88

SUNCOKRET (Helianthus annuus) VLASACA (Bromus inermis) PAČJE GNEZDO (Anchusa offi­

cinalis) KLEKA SA PLODOM (Juniperi

communis)

Strana 89—90

MUŠMULA (Mespilus germanica) MAŽURANA (Majorana horten-

sis moench) TRUBELJIKA OTROVNA (Cicu-

ta vir osa) JAGORClNKA (Primula officina­

lis hill)

Strana 91—92

PLOD MALINE (Rubi idaei) MRTVA KOPRIVA (Lamium al­

bum) KUKOLJ (Agrostemna githago) ZEČJI TRN SA KORENOM (Ono-

nis spinosa)

Strana 93—94

BREST (Ulmus campestris) KAFA (Coffea arabica) ANlS (Pimpinella anisum) DIVLJA TIKVA (Bryonia alba)

181

Strana 95—96

Strana 97—98

LOKVANJ (Nymphaea alba) KUPUS (Brassica oleracea) KRUŠINA SA PLODOM (Rham-

nus frangula) BANANA (Musa sapientium) KAJSIJA (Prunus armeniaca)

Strana 99—100

BELI LUK (Allium sativum) BELA DETELINA (Trifolium re-

pens) STRlZUSA (Chamaeplium offici-

nale) SALEP (Orchis mascula)

Strana 101—102

TRAVA OD USLJAME (Veronica officinalis)

ŽABLJA TRAVA (Senetio vulga­ris)

BESNIK (Digitalis ferruginea) ŠEĆERNA REPA (Beta vulgaris) LIVADSKA VLASULJA (Festuca

pratensis)

Strana 103—104

GRČICA (Manyanthes trifoliata) DIVLJA SALATA (Lastuca viro-

sa) ZOVA (Sambucus nigra)

Strana 105—106

ORAH (Juglans regia) POMOĆNICA (Solanum nigrum) STAVELJ (Rumex obtusifolius)

Strana 107—108

Strana 109—110

G R A Š A K (Pisum sativum) P A S U L J (Phaseolus vulgaris) Š A F R A N (Crocus sativus) V E L E B I L J E (Atropa Belladonna) P E R U N I K A - B O G I S A (Iris Ger-

manica)

Strana 111—112

IVANJSKO CVECE (Galium ve-rum)

ŠLJIVA (Prunus domestica) MAĆUHICA — D A N I NOC (Viola

tricolor) BUKVICA (Betonica officinalis) LJULJ (Lolium temulentum)

Strana 113—114

KOZLAC (Arum maculatum) PRAZILUK (Allium porrum) RUŽMARIN (Rosmarinus offici­

nalis)

Strana 115—116

PANClCEVA OMORIKA (Picea omorika)

PALAMIDA (Cirsium arvense) SRCOPUC (Antennaria dioica) STIR (Amaranthus retroflexus)

Strana 117—118

M E C J A Š A P A (Neracleum sphon-dulium)

O Č A J N I C A (Marrubium vulgare) Z E Č J A S O C A (Oxalis acetosella) D I M N J A C A (Fumaria officinalis)

P A T L I D Ž A N (Solanum lycoper-sicum)

B U K V A (Fagus silvatica) B O S I L J A K (Ocimum basillicum) P E R Š U N (Petroselinum sativum)

ANANAS (Ananas sativa) REN (Cochlearia) aromatica) POTPLOTUŠA (Nepeta cataria) KANTARION (Hypericum perfo-

ratum)

182

Strana 119—120

Strana 123—124

TISA (Taxus baccata) NEVEN (Calendula officinalis) TRPUTAC (Plantago lanceolata) PLUČNJAK (Pulmonaria offici­

nalis)

Strana 125—126

HMELJ (Humulus lupulus) TIMIJAN (Thymus vulgaris) KOMORAC-MORAC (Foeniculum

vulgare) SRDACICA (Leonurus cardiaca)

Strana 127—128

NARAND2A (Citrus aurantium) SMOKVA (Ficus carica) DIVIZMA (Verbascum thapis-

forme) ZELENIKA (Ilex aquifolium)

Strana 129—130

KUKURUZ (Zea mays) OSKORUŠA (Fordum domastica) DIVLJI KESTEN (Aesculus hip-

pocas tanum) BRUSNICA (Vaccinium vitis

idaea)

Strana 131—132

Strana 133—134

PEPELJUGA (Chenopodium al­bum)

SOJA (Glycine hispida) MLAĐA (Corydalis cava) PODBIJEL (Tussilago farfara)

Strana 135—136

SOClVO (Lens esculenta) TIKVICA (Cucurbita moschata) RAZVODNIK (Solanum dulcama-

ra) TRBULJA (Oenanthe fistulosa)

Strana 137—138

POTOCNJAK (Lythrum salicaria) ZOB (Avena sativa) JECAM (Hordeum vulgare) CRNI SLEZ (Malva silvestris) PITOMI LAN (Linum usitatissi-

mum)

Strana 139—140

ROTKVA (Raphanus sativus) RAŽ (Secale cereale) PROLJEVAK — MILICA (Grati-

ola officinalis) ĐURĐICA (Convallaria majalis)

Strana 141—142

SOMINA (Juniperus sabina) LISICJI REP (Echium vulgare) ŠIPAK (Rosa canina)

BOROVICA OBIČNA (Juniperus communis)

BADEM (Prunus amygdalus) OPUTINA—TROSKOT (Polygo-

num aviculare) MANDARINA (Citrus aurantium) LINCURA (Gentiana lutea)

ŠUMARICA OBIČNA (Anemone pratensis)

MECJI JEZIK (Scolopendrium vulgare)

TRESETNICA (Sphagnum) POLJSKI RASTA VIC (Eguisetum

arvense) BUJAD (Pteridium agulinum)

Strana 121—124

MALINA (Rubus idaeus) CELER (Apium graveolens) KOPITNJAK (Asarum euro-

paeum) KlClCA (Erythraea centaurium)

183

Strana 143—144 Strana 157—158

Strana 161—162

DUNJA (Cydonia oblonga) KAMILICA (Matricaria chamo-

milla) LJUBIČICA (Viola odorata) DOBRICICA SA KORENOM (Gle-

choma hederaceum)

Strana 163—164

BELA RADA — KRUPNA (Ant-hemis nobilis)

PIREVINA (Triticum repens) PROSO (Panicum miliaceum) BELONOGA (Saponaria officina­

lis)

Strana 165—166

OSAT (Cnicus benedictus) BLAGOVANJ (Hyssopus officina­

lis) ZEČJA LOBODA (Nieracium pi-

losella) BOŽJE DRVCE (Artemisia abro-

tanum) ŽUTA OVSENICA (Avena flaven-

scens)

LIMUN (Citrus medica) ŽUTILICA (Genista tinctoria) VRANILOVA TRAVA (Origanum

vulgare)

PAPRIKA (Capsicum annuum) Strana 145—146

KRKA VINA — KRUŠINA (Rha-mnus frangula)

ŠUMSKA JAGODA (Fragaria ve­seo)

KANDILICA (Aguilegia vulgaris) LESKA (Corylus avellana)

Strana 147—148

VILINO SITO (Carlina acaulis) JEDIĆ (Aconitum napellus) BRESKVA (Prunus Persica)

Strana 149—150

JELA (Abies alba) KUKUREK (Helleborus viridis) GA VEZ (Symphytum officinale) PUZAVA-PIRIKA (Agropurum

repens)

Strana 151—152

RIBIZ CRVENI Ribes rubrum) TIKVA (Cucurbita pepo) SPANAČ (Spinacia oleracea) STEŽA-PETOPRSTA (Potentilla

anserina)

Strana 153—154

KOKOTAC (Melilotus officinalis) BOB (Vicia faba) BELI GRAB (Carpinus betulus) GOROCVET (Adonis vernalis)

Strana 155—156

SMRCAK (Morchela esculenta) MUKOR (Mukor mucedo) VRGANJ (Boletus edulus) BLAG VA (Amanita caesarea) PASJI KUPUS (Vince toxicum

officinale moench)

B I B E R (Piper nigrum) D I V L J I P E R Š U N (Aethusa Syna-

pium)

B E L I S L E Z (Althaea officinalis)

Strana 159—160

J E T R E N J A C A (Marchanita polu-morpha)

M R A Z O V A C (Colchicum autum-nale)

M A Č J I R E P A K (Phleurn praten-se)

V R T N I M A K (Papaver somnife-rum)

K O P R I V A (Vrtića dioica)

184

Strana 173—174

ČELEBI GRANA (Solidago virga

LAZARKINJA MIRISNA (Aspe-rula odorata)

ZlVA TRAVA (Erodium cicuta-rium

MAK (Papaver somniferum)

Strana 175—176

PASTRNAK (Pastinacia sativa) ISLANDSKI LISAJ (Cetraria is-

landica) VILINA KOSA (Cuscuta euro-

paea) NAPRSTAK (Digitalis purpurea)

LITERATURA L e k o v i t o bilje na p o d r u č j u Timoka-prof, J o v a n Tucakov, Za ječar 1960

Voćars tvo-kolekt iv s t r u č n j a k a i n s t i t u t a za voćarstvo, C a č a k - B e o g r a d

Povr tar s tvo-Vas ić i Stefanovi, B e o g r a d

Higi jena i s h r a n e D r . Božidar Simić, B e o g r a d 1960

M e d i c i n s k a enciklopedi ja — Z a g r e b 1963

Lekov i to bil je — prof. J o v a n Tucakov, Novi Sad 1960

F a r m a k o g n o z i j a — Dr. J o v a n Tucakov, B e o g r a d 1964

N e g o v a n a žena — M r . P h . D r a g o l j u b G r a n ž a n , B e o g r a d 1973

K o z m e t i k a s a v r e m e n e ž e n e — Mr. P h . Dragol jub G r a n ž a n , B e o g r a d 1975

Jugos lovenska f a r m a k o p e j a 1951, B e o g r a d

Lekov i to bi l je — D r . Ris ta Gostuški , B e o g r a d 1970

S i s t e m a t i k a lekovitog bil ja — D r . S t e v a n Jakovl jev ić, B e o g r a d 1948

O r g a n s k a herni ja — D r . Miloš Mladenović, B e o g r a d 1963

Cookbook for d iabet ics-Toronto 1972

Die fabrige K r a u t e r f i b e l - I n g r i d Gabrie l , W i e s b a d e n 1970

K o s m e t i k h e u t e — H e i n z W e y h b r e h t n u d L. E n d e r l i n 1974

F l o r a hilf d e r K o s m e t i k - M i e d n e r 1961

B o t a n i č k i r e č n i k — D r a g u t i n Simonović B e o g r a d 1959 god.

P r a k t i č n o p o v r t a r s t v o — ing Miros lav Popović B e o g r a d 1973 god.

Strana 167—168

Strana 169—170

BELA RADA — SITNA (Matrica-ria chamomilla)

KELERABA (Brasica oleracea) KIM (Carum carvi) KALINA (Ligustrum vulgare)

Strana 171—172

BELI BOR (Pinus silvestris) PRIMORSKI BOR (Pinus mari-

t'nna)

CVEKLA (Beta vulgaris var. cru-enta)

SMRDLJIVA KOPRIVA (Galeo-psi dubia)

SALATA (Latica sativa) CRVENA DETELINA (Trifolium

pratense) ZAVORNJAK (Delphinium conso-

lida)

CRNI LUK (Allium čepa) VRAB SEME (Lithospermum offi-

cinale) KROMPIR (Solanum tuberosum)