*Atmosfera

*Atmosfera predstavlja vazdušni omotač planete koji se sastoji od velike smese gasova.

*Atmosfera štiti život na Zemlji apsorbirajući ultraljubičasto sunčevo zračenje I smanjujući temperaturne ekstreme između dana I noći.

*Atmosfera se ne završava naglo, ona postepeno polako postaje ređa I tako nestaje u svemiru.

*Atmosfera omogućuje da se vide predmeti u senci te da se čuju zvukovi. Isto tako, da nema atmosfere Zemlja bi bila izložena bombardovanju meteora pa bi njena povrsina imala izgled Meseca ili Merkura. Najveći deo meteora u atmosferi oksidira ( izgori ) pa time i ne dođe do same površine Zemlje. Dugotrajna istraživanja atmosfere pokazala su da plinski omotač Zemlje nije homogen. Atmosferu je moguće podeliti u odnosu na hemijski sastav, promene temperature, elektricnu vidljivost i sl.

*Podela prema hemijskom sastavu

*Prema zapremini gasovi se dele na:

*Azot (78%)

*Kiseonik (21%)

*Na sve ostale gasove otpada preostalih 1 % ( Argon, Ugljen-Dioksid, Neon, Helijum, Metan, Kripton,Vodonik)

* Sastav Atmosfera se menja sa visinom na homosferu od visine od 100 km i heterosferu: molekuli azota i kiseonika ( od 200km) i atomski kiseonik ( 200 do 1100 km) i helijum ( preko 1100 km).

* Količina vodene pare jako varira.

* Aerosoli – čestice čađi, prašine, ali i fitoncidi ( vazdušne banje).

* U donjim delovima atmosfere (homosfera) odnos osnovnih gasova uglavnom je konstantan, a to je važno iz razloga što se u tom delu atmosfere događaju vremenske promene.

* U gornjim delovima atmosfere ( heterosfera) relativni odnos među pojedinim gasovima više nije konstantan.

*Slojevi Atmosfere

*Jonosfera(Termosfera)* Je deo zemljine atmosfere gde je količina jona ili naelektrisanih čestica, nastalih

delovanjem uglavnom sunčeve radijacije na neutralne atome I molekule vazduha, je dovoljno velika da utiče na propagaciju radio talasa.

* Jonosfera počinje na visini od 50 km od površine zemlje, a dostiže visinu I do 1000 km. Na tim visinama atmosfera je toliko retka da se elektroni u svojoj sumanutoj brzini odvajaju od atoma i molekula na kratko vreme, a onda ove ‘begunce’ ponovo hvataju najbliži pozitivni joni (atomi i molekuli koje je neki drugi elektron prethodno napustio). Za ovaj proces jonizacije najodgovornije je, naravno, Sunce i njegovo ultraljubičasto i X zračenje.

* Od velikog je značaja za opstanak života na Zemlji. Visoko naelektrisani omotač, koje opisuje zemlju na visini od 64 do 950 km, neposredno iznad ozonskog sloja, veoma je dinamičan, u neprestanim ne linearnim procesima, pokretima I burama, tako da svaki eksperiment ima nepredvidiv ishod.

* Zahvaljujući jonosferi mogućno je postojanje radio-talasa, koji se, emitovani na zemlji, odbijaju od ovog naelektrisanog sloja kao od neke vrste ogledala. Ovaj sloj je I nepropustiva zastita od radioaktivnog dejstva sunca.

* I jonosfera ima svoje slojeve. Ti slojevi su posledica jačine jonizacije ali I gustine atmosfere. Najniži sloj je sloj D koji se prostire od 50 do 90 km visine. U ovom sloju je rekombinacija elektrona I pozitivnih jona azotnih oksida jako intenzivna. Zato je na noćnoj strani planete ovaj sloj znatno tanji ali opštaje zbog kosmičkog zračenja.

* Sledeći je E sloj, koji se prostire od 90 do 120 km visine. Ovde se elektroni rekombinuju sa jonima molekulskog kiseonika. I ovaj sloj se noću znatno tanji.

* Sloj F se prostire oko 120 do 140 km iznad naše planete. Iako su atomi već prilično udaljeni jedni od drugih, jonizacija I rekombinacija elektrona I atomskog kiseonika je u ovom sloju najintenzivnija. U ovom sloju je ultraljubicasto zracenje koje vrsi jonizaciju najjače, jer je na samom vrhu jonosfere I atmosfere uopšte. Sloj F je dakle spoljni elektronski oklop zemlje.

* Jonosfera je samo unutrašnja ivica jednog drugog sloja koja je poznata pod imenom magnetosfera I koji je odgovoran za druga fizička svojstva omotača nase planete.

*Egzosfera*Je najviši sloj zemljine atosfere, iznad

jonosfere. U egzosferi ima malo gasova vodonika I helijuma. To je mesto na kome zemljina atmosfera postaje deo svemira. Temperatura dostiže do +1500 C.

*Stratosfera

*Stratosfera je sloj iznad troposfere, visine oko 50 km.

*Prelazni sloj između troposfere I stratosfere iznosi od 1 do 3 km I naziva se tropopauza.

*U ovom sloju ima najviše ozona pa se ovaj sloj često naziva I ozosfera.

*Delovanjem Sunčanog zračenja u ovom sloju se stvara ozon, na visinama od 25 do 50 km .

*Mezosfera*Prostire se na visini od 40 do 80 km.

*U zavisnosti od temperature deli se na dva dela:

*U prvom sloju na visini od 40-60 km, u kome temperatura raste s visinom u gornjoj granici I dostiže do 100 s C.

*U drugom sloju opada s visinom I dostiže do -100 s C.

*S naglim padom temperature nastaju I jaka vertikalna strujanja. Javljaju se tanki srebrni oblaci.

*Mezosfera završava mezopauzom. To je tanak sloj čija debljina iznosi desetak km I u njoj se temperatura ne menja.