atm.pdf

Telekomunikacione mreže

ATM

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 2 / 129

SADRŽAJ:

ATM:UvodATM ćelijeReferentni model protokolaFizički nivoATM nivo, VC i VPKlase servisa, AAL, parametri saobraćajaSignalizacija

SMIN mreža


ATM (Asynchronous Transfer Mode)

1995. usvojen standard

zamišljen kao protokol koji može da služi za prenos svih vrsta podataka:

glasvideofajlovi...

komutacija ćelija

koristi:virtuelna kola:

PVC,SVC

datagram prenos


ATM i B-ISDN

ATM je tehnologija izabrana od strane međunarodnih standardizacionih tela za realizaciju B-ISDN-a (Broadband ISDN), odn. širokopojasnog ISDN-aB-ISDN je proizvod daljeg razvoja uskopojasnog ISDN-a (N-ISDN)još ranih osamdesetih je bilo jasno da će se vrlo brzo javiti novi servisi koji zahtevaju veće propusne opsege od onih koji nudi N-ISDN (2Mbit/s)pri razvoju B-ISDN-a prvobitno je razmatrana kombinacija kanala sa fiksnim brzinama prenosa slično rešenju ponuđenom za N-ISDNN-ISDN daje dve varijante pristupa:

bazni: 2B + D = 2 * 64 kbit/s + 16 kbit/sprimarni: 30B + D = 30 * 64 kbit/s + 128 kbit/s


ATM i B-ISDN

prvobitna ideja za B-ISDN je bila vrlo slična s tim da bi kao osnovne brzine prenosa bile korišćene brzine od 2Mbit/s i 140Mbit/svelika mana ovakvog sistema bila je nemogućnost efikasnog rukovanja servisima koji zahtevaju promenljivu brzinu prenosarešenje ovog problema doneo je ATM sa svom fleksibilnošću koju pruža u pogledu brzina prenosa


B-ISDN servisi

Klasa servisa PrimerInteraktivni(Konverzacioni)

videoaudio tekst/podaci slika

video konferencije, nastava na daljinutelefonbankarske transackije, verifikacija kreditne karticemultimedijalne konferencije

Poruke(Messaging)

videoaudiotekst/podacislikavidea audia teksta slikevideu audiu tekstu/podacima slici

Multimedijalni e-mailgovorna poštae-mail, teleks, faksfaks visoke rezolucije

Distribucija TelevizijaRadio, prenos zvukaprenos vesti, netnewssatelitska vremenska slika

Pristupanje(Retrieval)

video po zahtevu (video on demand - VOD)audio bibliotekatransfer fajlovapretrega biblioteke

Povezivanje LAN-ova

Udaljeni terminali

povezivanje ili emulacija LAN-aTelnet, Telecommuting

ATM ćelije


ATM ćelija

ATM ćelija je dužine 53 bajta:korisnički deo - 48 bajtazaglavlje – 5 bajta

rezultat kompromisa između Evrope, SAD i Japana:Evropa je htela 32 bajta za korisnički deoSAD i Japan 64 bajta

5 bajta 48 bajta

ZAGLAVLJE(HEADER)

KORISNIČKI PODACI(PAYLOAD)


ATM ćelija

ukupno kašnjenje je zbir sledećih:

1. kašnjenje usled “punjenja” ćelije (packetization delay)

2. kašnjenje zbog komutacije (store and forward)

3. kašnjenje zbog prenosa

međutim, manja ćelija –procentualno više zaglavlja – veliki deo prenosa otpada na za korisnike nepotreban deo (slajd 36 u predavanju Uvod u mreže za prenos podataka)


Format ćelije biti

1 2 3 4 5 6 7 8 ćelija na interfejsu korisnik – mreža

UNI – User-to-Network Interface

GFC VPI

VPI VCI

VCI

VCI PTI CLP

HEC

Korisničke informacije (Payload)

1

2

3

4

5

6

.....

53

ZAGLAVLJEbajti


Format ćelije biti

ćelija na interfejsu mreža – mreža

NNI – Network-to-Network Interface

1 2 3 4 5 6 7 8

VPI

VPI VCI

VCI

VCI PTI CLP

HEC

Korisničke informacije (Payload)

1

2

3

4

5

6

.....

53

ZAGLAVLJEbajti


Vrste ćelija

tri vrste:sa korisničkim saobraćajemOAM ćelije (sa kontrolnim informacijama)prazne ćelije (idle cells)

ćelije sa korisničkim saobraćajem generišu se od strane korisnika i ulaze u mrežu kroz UNIćelije koje nose informaciju o mreži se kreiraju u samoj mrežipo linku se uvek prenosi konstantan broj ćelija u jedinici vremena

one ćelije koje ostanu neraspoređene za korisnički i OAM saobraćaj su praznepo fizičkom linku sinhron prenosna drugom nivou asinhron

dinamički se uzima sa fizičkog nivoa onoliko ćelija koliko je potrebno


Značenje pojedinih polja

GFC (Generic Flow Control):četvorobitno polje definisano samo na UNI interfejsumože biti iskorišćeno za kontrolu ćelijskog toka sa korisničke straneza sada se ne koristi i sva četiri bita su postavljena na 0

VPI (Virtual Path Identifier)polje namenjeno za identifikaciju virtuelne staze8 bita kod UNI interfejsa, a 12 kod NNI i B-ICI.u slučaju prazne ćelije svi biti ovog polja postavljeni su na 0



VCI (Virtual Channel Identifier)dužine 16 bita

služi za identifikaciju virtuelnog kanala (virtuelnog kola) kome ćelija pripada

u slučaju praznih ćelija vrednost svih bita ovog polja postavljena je na 0

takođe mogu biti rezervisane i neke druge VCI vrednosti za signalizacione ćelije ili kanale u probi



PTI (Payload Type Identifier)trobitno polje koje ukazuje na sadržinu informacionog polja ćelije

da li se nose korisničke ćelije (korisničke informacije)ili OAM ćelije (Operation, Administration, Maintenance) –kontrolne ćelije namenjene za nadgledanje, upravljenje i i održavanje mreže

ukoliko se radi o ćelijama sa korisničkim informacijama ovo polje takođe uključuje informaciju o preopterećenosti mreže (koju nosi Congestion Indication bit koji može biti modifikovan od strane čvorova u mreži da ukaže na postojanje zagušenja)



PTI (Payload Type Identifier)ATM standard definiše značenje osam vrednosti koje može imati ovo polje

000 korisnički podaci; nema zagušenja; tip 0001 korisnički podaci; nema zagušenja; tip 1010 korisnički podaci; ima zagušenja; tip 0011 korisnički podaci; ima zagušenja; tip 1100 OAM ćelije koje se odnose na link101 OAM ćelije koje se odnose na celu vezu110 ćelija za resource menadgement (treba da se

definiše)111 rezervisana za buduću upotrebu



CLP (Cell Loss Priority)bit koji se koristi da bi se ustanovio prioritet ćelija u preopterećenoj mrežiukoliko je CLP postavljen na 0, znači da je prioritet ćelije visokćelije različitih prioriteta se smeštaju u različite bafere - u tom slučaju će ćelije većeg prioriteta biti poslate pre ćelija manjeg prioritetai sama ATM mreža može uticati na vrednost CLP bita

ukoliko neki servis prevaziđe dogovoreni propusni opseg, mreža može kazniti korisnika linka odbacivanjem ćelije, bez ozira na to ima li link dovoljan kapacitet

u slučaju prenosa signala koji zahtevaju konstantan protok (glas, nekodovani video) prioritet ćelija je uvek visok



HEC (Header Error Control)osmobitni blok dobijen primenom Cyclic Redundancy Check (CRC) algoritma na celo zaglavljepomoću HEC-a moguće je ispraviti jednostruke greške, dok se višestruke samo detektujudetekcija grešaka u zaglavlju je veoma bitna s obzirom da greške u VPI ili VCI vrednosti ne samo da dovode da gubitaka ćelija iz jedne veze, već i ugrožavaju i tok ostalih ćelija ukoliko je nova, lažna VPI i VCI iskorišćena za neku drugu vezuHEC polje se koristi na fizičkom nivou kako bi se utvrdio početak nove ćelije u ćelijskom toku (delineation function)



Payloaddeo ćelije namenjen za prenos:

korisničkih informacijagovor, video, podaci (korisnička ravan)

kontrolnih informacija (kontrolna ravan)kod praznih ćelija svih 48 bajtova nose sekvencu 10101010

ATM referentni model protokola


Referentni model protokola

AAL (ATM Adaptation Layer)nivo mapira podatke iz viših nivoa u ćelije i to u zavisnosti od potrebnog servisapodaci se segmentiraju u ćelije dužine 48 bajtapodnivo zavisan od servisa

ATM nivovrši komutaciju i multipleksiranje virtuelnih koladodaje se 5 bajta zaglavlja (48 + 5 = 53)ne zavisi od servisa

Fizički nivosinhroni tok ćelija po linku

Kontrolnaravan

Korisničkaravan

Menadžment ravninivoa


Referentni model protokola

Korisnička ravanprenos podataka između korisnika

Kontrolna ravanprenos signalizacije

Menadžmentkontrola mrežnih čvorova i čitave mrežemenadžment nivoa

nadgledanje i održavanje pojedinih nivoa

menadžment ravnimenadžment čitavog sistema

Kontrolnaravan

Korisničkaravan

Menadžment ravninivoa


govor video fajlovikonstantan protok promenljiv protok


Tok obrade na predaji

Korisnicki podaci

Korisnicki podaci

48 bajta

Viši nivoi protokola(npr. IP)

AAL protokol

GFC

VP VCI PT

CLP

HEC Korisnicki podaci

5 bajta 48 bajta

biti

ATM protokol

Fizički nivo


Tok obrade na prijemu

Korisnicki podaci

Korisnicki podaci

48 bajta

Viši nivoi protokola(npr. IP)

AAL protokol

GFC

VP VCI PT

CLP

HEC Korisnicki podaci

5 bajta 48 bajta

biti

ATM protokol

Fizički nivo


Segmentacija i multipleksiranje

PRIJEMNIK

PRENOS

PREDAJNIK


Mrežni interfejsi i referentne konfiguracije

Referentna konfiguracija je opšti opis u obliku blok dijagrama i sastoji se iz:

funkcionalnih grupa – jedinica koje imaju određenu standardizovanu funkcijureferentnih tačaka odn. tačaka koje označavaju interfejs između funkcionalnih grupa



Funkcionalne grupe:B-NT1 (Broadband Network Termination 1) mrežni završetak koji se koristi u javnim mrežama i uključuje funkcije kao što su završetak linijske predaje, rukovanje predajnim interfejsom i odgovarajućim OAM funkcijamaB-NT2 (Broadband Network Termination 2) se koristi u privatnim mrežama i vrši funkcije kao što su: multipleksiranje odn. demultipleksiranje saobraćaja, baferovanje ATM ćelija, komutaciju ATM ćelija i ćelijsku sinhronizaciju (PABX - privatna centrala je primer B-NT2)



Funkcionalne grupe:B-TE (Broadband Terminal Equipment) je terminal koji završava sve protokole koji se koriste između korisnika. B-TE1 je terminal sa standardnim interfejsom, dok B-TE2 to nije i stoga mu je potreban B-TA (Broadband Terminal Adapter) koji prilagođava nestandardne terminale standardnom interfejsuRazličite funkcionalne grupe takođe mogu biti primenjene i u okviru istog uređaja ( npr. B-NT1 i B-NT2 )



Postoje četiri definisana tipa referentnih tačaka:RB je referentna tačka između terminala i terminalnog adaptera

SB je referentna tačka između terminala sa standardnim interfejsom i mreže

TB je referentna tačka između B-NT1 i B-NT2

UB je referentna tačka između čvorova u mreži


UNI (User–Network Interface)interfejs korisnik-mrežapostoji javni i privatni UNI

interfejsprivatni UNI je ekvivalent

referentnoj tački SB

javni UNI je ekvivalent tački TB

NNI (Network-Network Interface)

interfejs između čvorova mreže

B-ICI (Broadband Inter-Carrier Interface)

interfejs između mreža različitih operatera


Mrežni interfejsi

AAL

ATM

PHY

AAL

ATM

PHY

UNI UNI

ATM mreža

NNI NNI

Korisnik Korisnik

Fizički nivo


Fizički nivo

funkcije:adaptacija toka ćelija na sinhroni tok po linkugrupisanje ćelija u ramove u kojima se vrši prenosgenerisanje i proveru HEC poljana prijemu vrši delineaciju ćelija (cell delineation)

identifikacija granica između ćelija

optički ili električni primopredajnikna predaji konvertuje bite u signale koji se prostiru po linkuna prijemu vrši inverznu funkciju

Viši nivoi

AAL

ATM

Fizickinivo

TransmissionConvergence Sublayer

Physical MediumSublayer


Fizički nivo - funkcije

adaptacija toka ćelija sa ATM nivoa na prenos po linku:tok ćelija po linku je uvek neprekidan i konstantnog intenzitetaukoliko sa ATM nivoa ne stiže dovoljan broj ćelija da se popuni kapacitet linka, umeću se prazne (idle) ćelijena prijemu se idle ćelije uklanjaju

generisanje i provera HEC polja:HEC (Header Error Control) štiti samo zaglavlje

moguće je ispraviti jednostruke greškevišestruke se ne ispravljaju, već se čitava ćelija odbacujeukoliko je potrebna, retransmisiju zahteva krajnji prijemnik

korisnički podaci se po default-u ne štite od grešaka u toku prenosa, već to radi AAL u zavisnosti od klase servisa


Fizički nivo - funkcije

delineacija ćelija:pomoću HEC poljagranice između ćelija (sinhronizacija na nivou ćelija) se vrši na sledeći način:

prijemnik računa HEC za prva četiri bajta koja je primio i upoređuje sa petim bajtom -ukoliko se slažu – uhvaćena je ćelijaukoliko se ne slažu, “prozor” od četiri bajta se pomera za jedan biti i postupak se ponavlja, sve dok se izračunata HEC vrednost i naredni bajt ne poklopepostupak se stalno ponavlja

... ...Prozor od cetiri bajta za koji se racuna HEC

i poredi sa narednim bajtom

Ukoliko se izracunati HEC i zaglavlje ne slazu svese pomera za jedan bit


Tehnike prenosa

postoje tri varijante prenosa:sopstveni (ATM – based)SDHPDH

ram u varijanti sopstvenog prenosa (cell based transmission):ram se sastoji od 27 ćelijaprva je obavezno ili idle ili OAM ćelija

na taj način se omogućava interworking ATM i SDHSDH (STM) ram sadrži 1/27 zaglavlja


Tehnike prenosa

pakovanje u SDHu korisnički deo STM rama ne može da stane ceo broj ćelijaćeliji se prekidaju i nastavljaju u susednim kontejnerima

HEC služi za sinhronizaciju na nivou ćelija

pakovanje u PDHćelije se mogu prostirati u više ramova

ATM ćelija STM-1

RSOH

MSOH

POH


Slojevi mrežeVC veza

VC link VC link

VP link VP linkVP link

VC link

VP veza

prenosna staza

digitalna sekcija

sekcija regeneracije

ATM

niv

ofiz

ički

niv

o

krajnje tačke

tačke spajanja


Slojevi mreže na fizičkom nivou

Prenosna stazana nivou ćelijaspaja mrežne elemente u kojima ćelije konvertuju u nizove bita i obrnutovrši funkcije delineacije ćelija, generisanja i provere HEC poljasastoji se od više digitalnih sekcija

Digitalna sekcijadeo staze na kome se vrši digitalni prenosbitovi se pretvaraju u ramove i obrnutosastoji se od više sekcija regeneracije

Sekcija regeneracijenajniži nivona svakoj sekcije regeneracije se vrši regeneracija signala


Varijante UNI interfejsa

2 Mbit/s (PDH – E1, bakarne parice - UTP 3)34 Mbit/s (PDH – E3, bakarne parice – UTP 3)51.84 Mbit/s (SONET, bakarne parice - UTP 3)100 Mbit/s (FDDI – optička vlakna)155 Mbit/s (SDH – STM 1, optička vlakna, bakarne parice - UTP 3, STP 3; koaksijalni kabl)622 Mbit/s (SDH – STM 4, optička vlakna)za privatne mreže još se definiše i 25.6 Mbit/s, UTP 3moguća upotreba ADSL i HFCinterfejs ne mora biti simetričan u oba smera

npr. korisnik prima 622 Mbit/s a šalje 155 Mbit/s


Varijante NNI interfejsa

NNI (prenosna mreža):SDH kao prenosna tehnika 155 Mbit/s (SDH)622 Mbit/s (SDH)SMIN mreža poseduje obe varijante

ATM nivo, VP (Virtuelna Staza) i VC (Virtuelni kanal), Komutacija


Funkcije ATM nivoa

Formiranje ATM ćelijedodavanje zaglavlja na predajiuklanjanje zaglavlja na prijemutokom prenosa kroz mrežu, samo se zaglavlje razmatra

bitna razlika u odnosu na prethodne paketske mreže

Multipleksiranje / demultipleksiranje ćeija

na predaji se tokovi ćelija koje stižu sa AAL nivoa multipleksiraju u jedan tok koji se šalje na fizički nivona prijemu se vrši inverzna operacija


Funkcije ATM nivoa

translacija VPI i VCI polja ATM ćelijavrši se prilikom komutacije u mrežnim čvorovima

kontrola toka na UNI interfejsu


VC i VP

ATM ćelijski tok po fizičkom linku logički je organizovan u virtualne kanale (VC) i virtualne staze (VP)VP i VC su pojmovi povezani sa virtuelnim kolimaVC je u stvari virtuelno kolo (u ATM terminologiji virtuelni kanal)za uspostavljanje veze korisniku je potreban jedan virtuelni kanal - VC, kome odgovara na pojedinačnom linku jedinstven VCIvirtuelni kanali koja se po mreži delom prostiru istom putanjom grupišu se u virtuelne stazesve ćelije nose informaciju o VCI i VPI u svom zaglavlju, i ovi brojevi su isti za sve ćelije koje pripadaju istoj vezi


VC i VP


Zašto VPI/VCI brojevi umesto jedinstvenog broja za virtuelno kolo?

olakšana komutacijaumesto mnoštva kanala, komutacija samo jedne stazetabele rutiranja su manjevirtualni kanali se lako dodaju virtualnim stazama

uvođenjem semipermanentnih virtualnih staza smanjuje se vreme neophodno za uspostavljanje veze

mogućnost razdvajanja tokova različitih karakteristika i zahteva(podataka, govora i videa)

omogućuje se primena različitih QoS na različite grupe tokova


VC i VP

ATMmreža

ATMAccessDevice

ATMAccessDevice

Virtual Path


Komutacija

brojevi VPI i VCI imaju lokalni karakter i odnose se na svaki link između komutacionih čvorova ponaosobu svakom komutacionom čvoru za svaki ulazni link VCI/VPI vrednost se translira u VCI/VPI vrednost izlaznog specificiranim za tu vezu na osnovu tabela rutiranja

tabele rutiranja se modifikuju pri svakom novom uspostavljanju ili raskidanju vezenove VCI/VPI vrednosti karakterišu vezu na sledećem linku sve do susednog komutacionog čvora

dve varijante:1. komutacija na nivou VC

tada se menjaju i VCI i VPI vrednosti2. komutacija na nivou VP

menja se samo VPI, dok VCI ostaje isti


Komutacija

komutacija na nivou virtuelnih staza

komutacija na nivou virtuelnih kanala


VC i VP

komutacija na nivou virtuelnih kanala

komutacija na nivou virtuelnih staza


Komutacija i virtuelna kola

pre nego što započne prenos između korisnika, prvo sledi faza u kojoj signalizacioni protokoli i protokoli za rutiranje (ukoliko su implementirani) izvrše rezervaciju (logičke) putanje – uspostavu virtuelnog kola u toku uspostave virtuelnog kola, u svim mrežnim čvorovima duž putanje se izvrši popuna tabela rutiranja koja određuje na koji izlaz se ćelija upućuje u zavisnosti od VPI i VCI vrednosti koje se upisane u zaglavlju, i u koje nove vrednosti VPI i VCI se menjaju


Komutacija i virtuelno kolo - primer

mrežamreža

AABB

DD

CCEE

FF

K1

K4

K5

K8

K2

K3

K9

K6

K7

GG

Korisnik 2 zahteva komunikaciju sa korisnikom 9



mrežamreža

AABB

DD

CCEE

FF

K1

K4

K5

K8

K2

K3

K9

K6

K7

GG

VC7

VC3

VC3 VC2

VC4

1. signalizacija radi uspostave virtuelnog kola i popunjavanje tabela rutiranja u svakom čvoru dužputanje



mrežamreža

AABB

DD

CCEE

FF

K1

K4

K5

K8

K2

K3

K9

K6

K7

GG

ulazni link

ulazno VC

izlazni link

izlazno VC

CA 4 AB 3 … … … … … … … …

TABELA RUTIRANJAU ČVORU A

VC7

VC3

VC3 VC2

VC4



mrežamreža

AABB

DD

CCEE

FF

K1

K4

K5

K8

K2

K3

K9

K6

K7

GG

VC7

VC3

VC3 VC2

VC4

2. primer obrade u čvorovima prilikom komutacije:svaka ćelija koja pristigne sa linka CA i sa VCI = 4 u čvor A, biće usmerena na link AB, a VCI u ćeliji bitipromenjen sa 4 na 3

Klase servisa i AAL


Klase servisa

Klasa servisa Klasa A Klasa B Klasa C Klasa D

Tip AAL protokola AAL-1 AAL-2 AAL-3/4,

AAL-5 AAL-3/4 AAL-5

Sinhronizacija između

predajnika i prijemnika

potrebna nije potrebna

Zahtevani protok (bit/s) konstantan promenljiv

Vrsta prenosa sa uspostavljanjem veze - connection

oriented (virtuelno kolo)

bez uspostavljanja veze - connectionless

(datagram)


Klase A

AAL 1konstantan protok, mala i konstantna kašnjenjapotrebna sinhronizacijavirtuelno koloservis se još zove CBR (Constant Bit Rate)primeri:

prenos govora (64 kbit/s)emulacija komutacije kola (2 Mbit/s)prenos nekomprimovanog video signala (n * 64 kbit/s), n veliko


Klasa B

AAL 2promenljiv protok, mala i konstantna kašnjenjasinhronizacija potrebnavirtuelno koloservis se još zove rt-VBR (real time - Variable Bit Rate)primer:

MPEG2 kodovani video (5 – 6 Mbit/s)MPEG4 kodovani video (1 – 1.5 Mbit/s)adaptivno kodovani govor – ADPCM ( < 64 kbit/s)


Klasa C

AAL 3/4 i AAL 5promenljiv protok, tolerišu se veća i promenljiva kašnjenjasinhronizacija nepotrebnavirtuelno koloservisi nrt-VBR (non-real time - Variable Bit Rate) i ABR (Available Bit Rate)primeri:

povezivanje LAN-ovaprenos X.25 i Frame Relay saobraćaja


Klasa D

AAL 3/4 i AAL 5promenljiv protok, tolerišu se velika i promenljiva kašnjenjasinhronizacija nepotrebnadatagram

best-effort prenosnema garancija da će ćelije uopšte biti isporučene

servis UBR (Unspecified Bit Rate)primeri:

povezivanje LAN-ovaprenos TCP/IP saobraćaja (Internet)


multiplekserpropusni opseg linka

VBR

CBR

ABR

ABR UBR

CBR

VBR


AAL - podnivoi

AAL nivo se sastoji od dva podnivoa

Segmentation and Reassembly(SAR)Convergence Sublayer (CS) koji se sastoji od još dva podnivoa:

Service Specific Convergence Sublayer(SSCS)Common Part Convergence Sublayer (CPCS)


Funkcije AAL nivoa

SARna predaji vrši segmentaciju (segmentation) toka podataka koji pristiže sa CS podnivoa u 48-bajtne ćelijena prijemu vrši obrnutu funkciju – ponovno spajanje ćelija u tok podataka (reassembly)

CSfunkcionalnost mu zavisi od klase servisazadatak mu je konvergencija (prilagođenje) između zahteva koje traže klase servisa i servisa prenosa koji postoji na ATM nivouda bi se to obezbedilo, CS može da vrši različite funkcije:

sekvenciranjezaštita korisničkih podataka od grešaka u toku prenosa (ATM nivo to ne radi)utiskivanje informacije o vremenu emitovanja ćelije (time-stamp) radi sinhronizacije


Funkcije AAL nivoa

CS je dodatno podeljen na dva podnivoaCPCS je podnivo u kome je realizovan zajednički deo funkcionalnosti za sve servise u okviru jednog AAL protokola (common part)

npr. za AAL 1:isti je i za prenos govora i prenos videa

SSCS je zavisan od konkretnog servisa (service specific)npr. za AAL1:

različit je za prenos govora i za prenos videavrlo često SSCS nije implementiranAAL ćelije se uvek sastoje od 48 bajta


AAL 1

namenjen za sinhron prenos sa malim kašnjenjima i konstantnim protokom (klasa A, CBR)SAR podnivo:

dobija 47 bajtnu ćeliju sa CS podnivoadodaje 1 bajt sopstvenog zaglavlja:

redni broj ćelije – Sequence Number (4 bajta)zaštita rednog broja – Sequence Number Protection (4 bajta)

SN SNP

4bita 4 bita 47 bajta

PAYLOAD

PAYLOAD

47 bajta

CS podnivokaSARpodnivou

kaATMnivou

SAR podnivo


AAL 1 – SAR podnivo

na prijemu provera ispravnost rednog brojapaketi sa neispravnim rednim brojem se (u principu) odbacujune štiti korisničke podatke od grešakaredni broj služi za:

sekvenciranjesinhronizaciju

postoje mogućnost da SAR podnivo upisuje i vreme emitovanja ćelije (time-stamp), što može da dodatno poboljša sinhronizaciju


AAL 1 – CS podnivo

na prijemu vrši detekciju nedostajućih i pogrešno ubačenih ćelijaekstrakcija taktana prijemu je zadužen da prema korisniku emituje sinhron tok bita (konstantan protok):

na prijemu uvek postoji bafersa jedne strane se bafer puni ćelijama sa koje stižu sa SAR podnivoa, pri čemu tempo pristizanja može da varirasa druge strane ga CS konstantnom brzinom praznibafer služi da što više ublaži varijacije dolaznog toka

može da vrši detekciju i korekciju grešaka za korisničke podatkepodaci ne moraju zauzimati svih 47 bajta (može i manje)


AAL 1 – CS podnivo

BAFER

SAR ga puni brzinom kojom mu ćelije pristižu sa ATM nivoa, koja ne mora biti konstantna (usled zagušenja na linku, gubitka ćelija ...)

CS se trudi da bafer prazni brzinom koja je što je moguće više konstantna, i jednaka brzini koja je bila na predaji (ekstrakcija takta). CS pakete isporučuje višim nivoima koji zahtevaju konstantan protok.

Za ekstrakciju takta koristi se nivo popunjenosti bafera i time-stamp u ćelijama (ukoliko postoji).

ćelije


AAL 2

namenjen za sinhron prenos sa malim kašnjenjima i promenljivim protokom (klasa B, VBR)još uvek nije u potpunosti specificiranCS podnivo vrši slične funkcije kao i kod AAL 1

time-stamp, zaštita korisničkih informacija od grešaka (opciono)različito je to što isporučuje SAR podnivou pakete čija dužina varira

SAR podnivo takođe vrši slične funkcije:numerisanje (redni broj)


AAL 3/4

prvobitno su postojala dva odvojena protokola - AAL 3 i AAL 4, pa su kasnije objedinjena u AAL 3/4namenjen je za prenos promenljivim protokom koji toleriše promenljiva kašnjenja (klase C i D, nrt-VBR, ABR, UBR)poseduje oba CS podnivoa:

Service Specific CSCommon Part CS


AAL 3/4 CS

Service Specific CS vrši funkcije specifične za neki servis od grupe servisa koje nudi AAL 3/4

npr. datagram prenos (bez virtuelnog kola)prenos Frame Relay saobraćaja

Common Part CS vrši funkcije zajedničke za sve servise koje nudi AAL 3/4paket CPCS-a:

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)ZAGLAVLJE(HEADER

REP(TRAILER)

DOPUNA(PAD)

4 bajta 0 - 65532 bajta 0 - 3 bajta 4 bajta


AAL 3/4 CS

Service Specific CS vrši funkcije specifične za neki servis od grupe servisa koje nudi AAL 3/4

npr. datagram prenos (bez virtuelnog kola)prenos Frame Relay saobraćaja

Common Part CS vrši funkcije zajedničke za sve servise koje nudi AAL 3/4paket CPCS-a:

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)ZAGLAVLJE(HEADER

REP(TRAILER)

DOPUNA(PAD)

0 - 3 bajta4 bajta 4 bajta0 - 65532 bajta

ZAGLAVLJE i REP nose informaciju o dužine PAYLOAD polja i PAD polja. Služe da prijemna strana alocira odgovarajući bafer za paket.

PAYLOAD polje je dužine do 65532 bajta.

PAD služi da dopuni PAYLOAD polje do dužine koja je umožak 4 bajta.


AAL 3/4 SAR

AAL 3/4 SAR podnivo vrši sledeće funkcije:podelu paketa koji stižu sa CS podnivoa na 48 bajtne ćelije numerisanje AAL ćelijamultipleksiranje više korisničkih tokova u jedanzaštitu korisničkih informacija od grešaka u toku prenosa


AAL 3/4 SAR ćelijaSegment Type (ST) polje je povezano sa segmentacijom paketa koji stižu sa CS podnivoa.Može da ima tri vrednosti:BOM (Beggining of Message) – početak poruke (paketa)COM (Continuation) of Message – nastavak porukeEOM (End of Message) – kraj porukeOvo polje je dugo 2 bita.

Length Indication (LI) – nosi podatak koliko je bajtova okviru dela namenjenog za korisničke podatke (payload) stvarno iskorišćeno. Dugo je 6 bita.

CRC polje (10 bita) je namenjeno za proveru ispravnosti prenosa korisničkih podataka.

Multiplexing Identification (MID) služi da identifikuje pojedine AAL tokove koji se multipleksiraju u jedan tok na ATM nivou. Ovo polje je dugo 10 bita.

zaglavlje

ST MID PAYLOAD (stigao sa CS podnivoa)44 bajta LI CRCSN

rep

Redni broj (Sequence Number) od četiri bita.


AAL 3/4 SAR – formiranje ćelija

SN =15

ST =BOM

PAYLOAD(44 bajta)

LI =44 CRC

PAKET SA CS PODNIVOA(ukupno 116 bajtova)

SN =16

ST =COM

PAYLOAD(44 bajta)

LI =44 CRC

SN =17

ST =EOM

PAYLOAD(28 bajta)

LI =28 CRC

NEISKO-RIŠĆEN

DEO

CSpodnivo

SARpodnivo

MID=123

MID=123

MID=123


AAL 5

AAL 3/4 se pokazao kao previše kompleksan protokolpreviše zaglavljapreviše obrade

zato je razvijen je AAL 5 protokolznatno jednostavniji, ali i efikasnijipreti da potisne i AAL 2 i AAL 3/4Ericsson tvrdi da je AAL 3/4 bolji za datagram, a AAL 5 za prenos sa virtuelnim kolom

namenjen je za klase servisa B i Ctakođe služi za prenos ATM signalizacije (kontrolnog saobraćaja)


AAL 5 – podnivoi

može da poseduje SSCS podnivodatagram prenossluži da nosi identifikaciju za multipleksiranje

CS (slično kao kod AAL 3/4) ima pakete promenljive dužine

za razliku od AAL 3/4, ovde CS vrši zaštitu od grešaka u prenosuCS paketi su slični kao kod AAL 3/4, sa malim izmenama

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a) CRCDOPUNA(PAD) UU

1bajt

CPI

1bajt

DUŽINA(LENGTH)

0 - 65532 bajta 0 - 47 bajta 2 bajta 4 bajta


AAL 5 – podnivoi

PAYLOAD polje je dužine do 65532 bajta.PAD služi da dopuni PAYLOAD polje do dužine koja je umožak 48 bajta.UU (User to User) polje nosi transparentno (neizmenjeno kroz mrežu) podatke između korisnika (za neke njihoveposebne namene). CPI polje se trenutno ne koristi.LENGTH nosi dužinu korisničkih podataka u bajtima. CRC polje služi za zaštitu od grešaka u toku prenosa.

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a) CRCDOPUNA(PAD) UU

1bajt

CPI

1bajt

DUŽINA(LENGTH)

0 - 65532 bajta 0 - 47 bajta 2 bajta 4 bajta


AAL 5 SAR

AAL 5 SAR ne dodaje nikakva posebna zaglavljasamo vrši segmentaciju AAL 5 CS paketa u 48-bajtne ćelijene postoji ST polje

na AAL 5 nivou ne postoji mehanizam kojim bi se označio da li je u pitanju početak, nastavak ili kraj paketa (BOM, COM, EOM)da bi se označile granice između paketa, koristi se zaglavlje ATM nivoa, i to polje PTI


Parametri za opis saobraćaja (Traffic Descriptors)

kvantitativne veličine koje opisuju saobraćajPeak Cell Rate (PCR) –vršna brzina ćelija

maksimalna dozvoljena brzina toka ćelija u koluMinimum Cell Rate (MCR) – minimalna brzina ćelija

minimalna brzina ćelijskog toka koju garantuje provajder servisaSustainable Cell Rate (SCR) – održavana brzina ćelija

očekivana ili zahtevana brzina ćelijskog toka usrednjena u toku dužeg vremenskog intervala (prosečna brzina koja se zahteva od provajdera mreže, računato u dužem vremenskom periodu)

Cell Delay Variation Tolerance (CDVT) – toleracija varijacija u kašnjenju ćelijatolerancija na varijacije u vremenu prenosa ćelija kroz mrežu

Burst Tolerance (BT) – tolerancija sporadičnog saobraćajagranica do koje se prenos može vršiti brzinom jednakom PCR


Kvalitet servisa (Quality of Service - QoS)

Pod kvalitetom servisa se podrazumeva skup garancija koje nam daje provajder ATM mreže

garancije su povezane sa parametrima za opis saobraćajaGarancije za gubitak ćelija (Loss Guarantees):

Cell Loss Ratio (CLR)izgubljene ćelije prilikom prenosa / ukupan broj ćelija

Garancije za kašnjenje (Delay Guarantees):Cell Transfer Delay (CTD)

kašnjenje pri prenosu ćelijeCell Delay Variation (CDV)

varijacije u kašnjenju ćelijaGarancije za brzinu prenosa (Rate Guarantees):

PCR, SCR, MCR, and ACR (Actual Cell Rate)


QoS za klase servisa

pojedine klase servisa zahtevaju određeni skup garancijaCBR:

PCR, CTD i CDV, CLRrt-VBR:

SCR, CTD i CDV, CLRnrt-VBR:

SCR, bez garancije za kašnjenje, CLRABR:

MCR i ACR (Allowed Cell Rate – dozvoljena brzina, dinamički se kontroliše)nema garancije za kašnjenje, CLR (koji je karakterističan za mrežu)

UBR:bez garancija za kašnjenje, brzinu i gubitak ćelija


QoS za klase servisa

CBR rt-VBR nrt-VBR ABR UBR

CLR

CTD

CDV

PCR

SCR

BT za PCR

kontrola toka


Connectionless (datagram) prenos

klasa servisa Dpostoje primene u kojima je poželjnije izbeći fazu uspostavljanja veze

npr. kada se veza ređe uspostavlja i manje trajenajvažnija upotreba ove vrste servisa je povezivanje geografski udaljenih LAN-ova bez upotrebe rutera, odn. emulacija LAN-a

ATM je inherentno tehnologija sa uspostavljanjem vezeATM nivo nudi samo connection-oriented prenos (virtuelno kolo)kako je uopšte moguće ostvariti saobraćaj bez uspostavljanja veze?



datagram prenos se ostvaruje preko tzv. ConnectionLess Server Function (CLSF)

implementira se na AAL nivou

sa ATM strane terminira virtuelno koloprema višim slojevima se ponaša kao datagram



InterWorking Unit (IWU):vrši prilagođenje LAN protokola na ATM mrežu(implementira Service Specific Convegrence Sublayer)

CLSF:terminira virtuelno kola preko ATM mreže

datagram prenos

connection-oriented prenos (sa virtuelnim kolom), virtuelno kolo se uspostavlja po potrebiconnection-oriented prenos (sa virtuelnim kolom), semi-permanentno virtuelno kolo

Signalizacija u ATM-u


Uvod u signalizaciju

pod signalizacijom se podrazumeva razmena kontrolnih poruka između mrežnih elemenata (ne prenosi se korisnički saobraćaj)cilj signalizacije je:

omogućavanje uspostave, održavanja i raskidanja veze između dva korisnikarazmena informacija o stanju veze

opterećenju, prekidima, kvarovima u mreži oporavak veze od prekida ...


Uvod u signalizaciju

kao i telekomunikacione mreže, i signalizacija je prošla kroz nekoliko faza razvojasignalizacija u ATM-u je samo prirodan nastavak digitalne signalizacije, koja su raznim sličnim varijantama koristi i X.25, Frame Relay, ISDN i u mrežama mobilne telefonijesignalizacija u ATM-u spada u signalizaciju po zajedničkom kanalu

postoji poseban virtuelni kanal koji služi za prenos signalizacionih poruka i koje je različit od virtuelnih kanala koji prenose korisničke podatke


ATM signalizacija

ATM poseduje korisničku (na UNI interfejsu) i mrežnu signalizaciju (na NNI interfejsu)korisnička signalizacija je DSS2 (Digital Subscriber Signalling no. 2), opisana u preporuci Q.2931mrežna signalizacija je SS7 (Signalling System no. 7)

NNIUNI UNI


ATM signalizacija

signalizacija se razlikuje u zavisnosti od tipa vezepostoje tri osnovna tipa veza:

stalna veza, semipermanentna veza i veza po zahtevu stalna veza obezbeđuje povezanost korisnika preko fiksnih linkova; u ATM se za to koriste fiksne vrednosti VCI, operater je zadužen da konfiguriše stalnu vezu – nema signalizacije)semipermanentne veze obezbeđuje operater na zahtev korisnika; zahtev se dostavlja nekom off-line metodom, faksom, pismom i sl (takođe se ne koristi signalizacija), ovaj tip veze će se ili osloboditi nakon izvesnog vremena ili će operater to uraditi manuelno veze po zahtevu se ostvaruju od strane korisnika korišćenjem signalizacije kao u tradicionalnoj telefoniji

veza po zahtevu

semipermanentna veza

stalna veza


ATM signalizacija

veze po zahtevu se dele na:veze tipa tačka-tačka (point-to-point)

u ovakvom tipu veze postoje samo dve krajnje tačke koje u vezi učestvuju (npr. običan telefonski razgovor)

veze tipa tačka-više tačakaono što emituje jedan korisnik prima više korisnika (npr. distribucija kablovske televizije, tj. broadcast prenos)

trenutno se za obe vrste veza koristi isti virtuelni kanal za signalizaciju, čiji su identifikatori fiksirani na VPI=0 i VCI=5

iste vrednosti i na UNI i na NNI interfejsima

postoji plan da se u budućnosti pređe na tzv. meta-signalizacioni kanal


Meta-signalizacioni kanal

meta-signalizacioni kanal bi služio za prenos pre svega kontrolnih poruka

kontrolne poruke bi služile uspostavu signalizacionog kanala kada se pojavi potreba za uspostavom veze

na taj način kreirani signalizacioni kanali bi služili razmenu signalizacije za uspostavu vezenovo kreirani signalizacioni kanali bi se delili na:

point-to-point signalizacione kanalepoint-to-multipoint signalizacione kanale (broadcast signalizacione kanale)

ukoliko ima viška protoka, po ovom kanalu bi se prenosili i korisnički podaci

za sada signalizacioni kanali prenose samo kontrolne poruke


ATM signalizacija

za prenos signalizacije se koristi AAL 5, sa posebnim SSCS podnivoom

prenos signalizacije je sa potvrdom (virtuelno kolo)

kao i sav ostali ATM saobraćaj, signalizacione poruke se dele u ćelije i tako prenose kroz mrežu


Korisnička signalizacija

korisnička signalizacija ima za cilj iniciranje uspostave veze, i nakon završetka prenosa, raskidanje vezesignalizacione poruke korisničke signalizacije (primljene preko UNI interfejsa) se u početnom mrežnom čvoru prevode u odgovarajuće poruke mrežne signalizacije, koje se zatim razmenjuju preko mreže

na izlasku iz mreže (u krajnjem mrežnom čvoru) se poruke ponovo vraćaju u format korisničke signalizacije

fizicki nivo

ATM

AAL 5

Q.2931

protokol stek korisnickesignalizacije


Signalizacione poruke u toku običnog poziva

sledi primer razmene signalizacionih poruka za uspostavu veze tačka-tačka (point-to-point call) između dva terminala (biće opisane signalizacione poruke koje se razmenjuju preko UNI interfejsa između terminala i najbližeg čvora)

Korak 1.Ukoliko terminal A želi da uspostavi vezu sa terminalom B povezanim za neki drugi svič, potrebno je da pošalje tzv. Setup poruku najbližem čvoru mreže. Setup poruka sadrži sledeće parametre: 1. referencu poziva2. adresu pozvanog 3. adresu pozivajućeg4. karakteristike saobraćaja5. informacije o kvalitetu usluge



prijem Setup poruke se potvrđuje od strane čvora porukom Call Proceeding (prosleđivanje poziva) upućenom pozivajućem terminaluova poruka sadrži identifikaciju virtuelnog kanala koji će se koristiti za prenos korisničkih informacija (VPI i VCI) i referencu poziva



Korak 2.

Kada svič primi Setup poruku, prosleđuje IAM(Initial Address Message) poruku preko mreže sve do sviča najbližeg pozivanom terminalu. Pritom se obavljaja provera raspoloživih resursa i rutiranje virtuelnog kanala i staze

IAM



Korak 3. Kada svič do terminala B primi IAM poruku prosleđuje Setupporuku ka terminalu B koja se sastoji iz:

reference poziva adrese pozvanog korisnikaadrese pozivajućeg korisnikakarakteristika saobraćaja kvaliteta uslugeVPI/VCI kanala za korisničke

informacije



Terminal B potvrđuje Setupporuku porukom Call Proceeding koja sadrži referencu poziva.U pozvanom terminalu još treba izvršiti proveru da li je moguće prihvatiti poziv.



Korak 4.Poruka Connect se šalje od strane terminala B ka najbližem sviču ukoliko je doneta odluka prihvatanja poziva. Ova poruka sadrži referencu poziva i naznaku prihvatanja pozivaPrijem Connect poruke se potvrđuje Connect Acknowledgepotvrdom od strane sviča najbližeg pozvanom terminalu. Ova poruka sadrži referencu poziva.Informacija o prihvatanju poziva prosleđuje se kroz mrežu B-ISUP porukama.



Korak 5.Pozivajući korisnik se obaveštava o prihvatanju poziva preko poruke Connect upućene od strane njemu najbližeg sviča u mreži. Ova poruka sadži referencu poziva i naznaku o prihvatanju poziva.Prijem ove poruke pozivajući terminal potvrđuje Connect Acknowledgeporukom koja sadrži referencu poziva.Nakon ovog koraka dva terminala su povezana i mogu međusobno razmenjivati informacije.

ANM



u toku uspostavljanja poziva razmenjuju se četiri različite signalizacione poruke: Setup, Call Proceeding, Connect, Connect Acknowledge

ukoliko pozvani terminal zahteva oglašavanje zvonjavom, kao u normalnoj telefoniji, pored ovih koristi se i Alerting poruka

po završetku poziva neophodne su poruke Release i Release Completekako bi se oslobodila veza.

ukoliko neki čvor u mreži detektuje grešku na vezi prosleđuje poruku ka ostalim čvorovima kroz koje veza prolazi kojom se informiše o statusu veze na njima; u te svrhe se koriste poruke Status Enquiry(raspitivanje o statusu) i Status


Format signalizacione poruke

svaka signalizaciona poruka sastoji se od nekoliko informacionih elemenata različite dužine, koji nose informacije o tome koja je poruka, na koju se vezu odnosi, i ostale informacije bitne za datu poruku

četiri obavezna elementa u svakoj poruci su:oznaka protokola

referenca poziva (identifikator poziva)

tip poruke

dužina poruke


Format signalizacione poruke

primer formata SETUP signalizacione poruke

Q.2931 - oznaka protokola (protokol diskriminator)call reference – referenca pozivaSETUP – tip porukemessage length – dužina porukedalje slede ostali inf. elementi, od kojih su najvažniji broadband bearer capability, brojevi pozvanog i pozivajućeg korisnika

terminal mrežni čvor SS7 Mreža mrežni čvor terminal

Primer razmene signalizacije za uspostavu i raskidanje veze tačka-tačka

terminal mrežni čvor SS7 Mreža mrežni čvor terminalsetup

setup

call proceeding

connect

call proceeding

connect ack

connect

razgovor

Uspešna uspostava veze

connect ack

terminal mrežni čvor SS7 Mreža mrežni čvor terminal

release

release

complete

razgovor

release

complete

release

Raskidanje veze


Signalizacija za pozive sa više učesnika

u slučaju poziva sa više učesnika razlikuje se učesnik koji inicira vezu, tzv. koren (root), i učesnici koji su pozvani, tzv. listovi (leaves)

postoje sledeće vrste poziva sa više učesnikapoziv tačka-više tačaka (uni-directional multicast)iniciranje priključenja u multiparty poziv (leaf-initiated join)poziv sa više veza (multi-connection call)



Poziv tačka-više tačakaUspostavljanje ovog tipa veze počinje sa setup porukom pozivajućeg terminala A upućenoj najbližem čvoru mreže. Ova poruka sadrži adresu prvog terminala koji će biti priključen u poziv, terminala B na slici koja sledi. Informacije iz setup poruke šalju se preko mreže do čvora najbližeg terminalu B koji mu šalje setup poruku. Terminali i čvorovi uvek šalju i potvrde na primljene poruke, kao i kod prethodno razmatranog tačka-tačka poziva. Pri priključenju sledećeg terminala pozivu, A šalje poruku Add Party (dodaj učesnika) sa adresom terminala C. Poruka se prenosi preko mreže do čvora najbližeg terminalu C, koji mu prosleđuje setup poruku na koju terminal C uzvrati potvrdom. Za svaki novi čvor koji se priključuje mreži po inicijativi korena procedura će biti ista kao i za terminal C.



poziv tačka-više tačaka



Iniciranje priključenja u multiparty poziv (leaf-initiated join)

Ukoliko neki terminal u mreži želi da se uključi u poziv tipa tačka-više tačaka koji je već u toku, potrebno je da pošalje zahtev za priključenje najbližem čvoru mreže (leaf-initiated-join request). Ova poruka sadrži element koji ukazuje na vezu kojoj terminalželi da se priključi. Na slici na sledećem slajdu je dat primer veze koja je ostvarena iz korena A ka listovima B i C, dok terminal D želi da se priključi. Čvor najbliži terminalu D može da obezbedi priključenje na tri različita načina:

priključenje terminala D pozivu, pri čemu terminal A ne saznaje da je novi list u vezi.

čvor priključuje terminal na poziv i o tome obaveštava pozivajućeg.

čvor šalje zahtev korenu čija dozvola je neophodna za priključenje svakog novog terminala u vezu



iniciranje priključenja u multiparty poziv



Multi-connection poziviOva vrsta poziva spada u klasičan tačka-tačka tip sa mogućnošću ostvarivanja i drugog poziva dok je jedan u toku. Ovakav poziv je potreban, na primer, ukoliko razgovarate sa turističkom agencijom i želite da pogledate slike mesta o kojima raspravljate.

Primarni poziv se uspostavlja kao klasičan tačka-tačka poziv. Sledeći poziv, u okviru prethodnog, se uspostavlja na isti način, ali mu je u setup poruci naznačeno da pripada prethodno uspostavljenom pozivu. Sekundarni poziv se može uspostaviti i prekinuti u bilo kojem trenutku trajanja primarnog poziva.

SMIN mreža


SMIN

Serbian Multiservice Internet Network

www.telekom.yu

dve namene:proširenje Internet usluga na celo područje Srbijenove usluge:

prenos podatakaprenos govoraVPN (Virtual Private Network) – Virtuelna Privatna Mreža


SMIN

SMIN mreža ima četiri čvora (trenutno):u Beograduu Novom Saduu Nišuu Kragujevcu

Čvorovi su povezani međusobno linkovima od 155 Mb/slinkovi su optička vlakna

Čvor u Beogradu povezan je sa dva linka sa inostranim ISP-ima (Internet Service Provider-ima)

ovi linkovi su protoka 622 Mbit/s


SMIN

Po optičkim linkovima kao prenosna tehnologija se koristi SDH

Nad SDH nivoom se nalazi ATM protokol stok

Iznad ATM-a postoji još jedan protokol koji se zove MPLS (MultiProtocol Label Switching)

SMIN mreža može da prenosi IP, X.25 i Frame Relay saobraćaj


TEST

1. Dužina ATM ćelije bez zaglavlja je:

a) 48B b) 32B c) 64B

2. ATM ćelije koje pripadaju jednoj vezi pojavljuju se u ćelijskom toku

a) periodično b) aperiodično

3. Tehnika multipleksiranja koju koristi ATM je

a) poziciono multipleksiranje

b) statističko multipleksiranje

4. ATM je tehnika sa

a) komutacijom paketa - connection oriented

b) komutacijom paketa- connectionless

5. Dinamički multipleks pogoduje korisničkim tokovima čiji je saobraćaj

a) sporadičan b) približno istog intenziteta


1. Povećanje dužine ćelije pogoduje prenosu

a) podataka b) govora i videa

2. Pripadnost ćelije jednoj vezi određuju brojevi VCI i VPI koji su

a) fiksni duž cele veze b) fiksni između dva komutaciona čvora

3. Primarne ravni referentnog modela protokola su

a) fizički nivo, ATM nivo, AAL, kontrolna ravan

b) fizički nivo, ATM nivo, AAL, viši nivoi

c) ravan menadžmenta, kontrolna ravan, korisnička ravan

4. Kontrolna ravan je zadužena za

a) OAM b) signalizaciju

5. Ravan menadžmenta odnosi se na

a) neke delove AAL-a i više nivoe b) na sve nivoe

6. B-ICI je interfejs između

a) dva čvora mreže b) mreža dva različita operatera


1. Prenos videa najosetljiviji je na

a) degradaciju b) kašnjenje c) blokiranje

2. Sporadičnost saobraćaja karakteristična je za prenos

a) podataka b) videa c) govora

3. Video i govor osetljiviji su na

a) kašnjenje u mreži b) džiter

4. Za prenos videa može se koristiti

a) CBR i nrt-VBR b) CBR i rt-VBR c) rt-VBR i nrt-VBR

5. Garancije za kašnjenje su

a) CTD i CDV b) CTD i CDVT

6. Za prenos podataka pogodni su

a) CBR i rt-VBR b) UBR i ABR


1. Nivoi nezavisni od vrste servisa su:

a) ATM i AAL b) fizički nivo c) ATM i fizički nivo

2. Tipični predstavnik servisa iz klase A je:

a) video po zahtevu b) prenos govora c) internet

4. Redni broj je bitan zbog

a) evidencije o izgubljenim i pogrešno ubačenim ćelijama

b) da bi se znalo da li je reč o početku ili kraju poruke

5. AAL5 ima zaglavlje SAR podnivoa

a) da b) ne

6. Komutaciju kontroliše signalizacijom

a) korisnik b) operater mreže


1. Tabele rutiranja nalaze se u

a) komutacionom delu b) ulaznom stepenu

2. Sadržaj tabela rutiranja je

a) stalan

b) modifikuje se signalizacijom pri uspostavljanju veze

3. Komutacioni deo trebalo bi da obezbedi zaštitu od

a) varijacija u kašnjenju b) blokiranja

4. Kod komutacionog dela sa deljenim resursima neophodni su

a) ulazni baferi b) izlazni baferi5. Ćelijski tok dobijen od ATM nivoa konvertuje se u kontinualan tok bita u

podnivoua) PM b) TC


1. Brzine prenosa predviđene za NNI interfejs identične su brzinama specificiranim zaa) SDH b) PDH c) HDSL

2. Cell delineation funkcija obezbeđujea) razgraničenje ćelijab) prilagođavanje ćelijskog toka brzini prenosnog medijumac) proveru greške

3. Sa ATM ćelijama sa greškom postupa se na sledeći način:a) svaka se odbacujeb) jednostruke greške je moguće se ispraviti, dok se ćelije sa višestrukim

greškama odbacuju4. Učestanost zaglavlja SOH u SDH prenosnom okviru je

a) 1/25 b) 1/27 c) 1/265. Broj slojeva mreže u fizičkom nivou je

a) 2 b) 3


1. Signalizacione poruke obrađuje

a) AAL2 b) AAL3/4 c) AAL5

2. Sa IAM (Initial Address Message) vrši se

a) provera raspoloživih resursa i rutiranje VC i VP

b) obaveštava se pozvani terminal

3. Signalizacionim porukama pregovaraju se karakteristike saobraćaja

a) da b) ne

4. Pri uspostavljanju multi-party poziva koren nakon pozivanja prvog terminala svaki sledeći poziva sa

a) Setup porukom b) Add Party porukom c) Leaf-Initiated Join Request

5. Multy connection poziv daje mogućnost

a) istovremeno pozivanje više učesnika

b) više veza sa jednom pozivajućom stranom koje pripadaju prvoj ostvarenoj vezi

atm.pdf

Documents