auto cad 2007

5/25/2018 Auto Cad 2007

1/58

Uvod u AutoCAD

Uputstvo za AutoCAD 2007

Informatika I -

Uputstvo sastavili Zoran Koneski i Milan Goci

5/25/2018 Auto Cad 2007

2/58

Uvod u AutoCAD

SADRAJ:Uvod u AutoCAD .................................................... ........................................................... ...................................... 3Pojam rasterske i vektorske grafike ................................................... ........................................................... ........ 4

Uvodni koraci .......................................................... ........................................................... ...................................... 5Koordinatni sistemi .......................................................... ........................................................... ............................ 7Kreiranje objekata u ravni ........................................................ ........................................................... .................. 9

Crtanje linije (LINE) ........................................................................................................................................................................................ 9Crtanje prave ili poluprave (CONSTRUCTION LINE) ................................................................................................................................. 10Crtanje polilinije (POLYLINE) ..................................................................................................................................................................... 11Crtanje poligona jednakostraninih mnogougaonika (POLYGON) ............................................................................................................ 12Crtanje pravougaonika (RECTANGLE) ........................................................................................................................................................ 13Crtanje luka (ARC) ........................................................................................................................................................................................ 14Crtanje kruga (CIRCLE) ................................................................................................................................................................................ 15Crtanje revizorskog oblaka (REVCLOUD) ................................................................................................................................................... 16Crtanje iskrivljene glatke linije (SPLINE) ..................................................................................................................................................... 17Crtanje elipse (ELLIPSE) .............................................................................................................................................................................. 19Crtanje luka elipse (ELIPSE ARC) ................................................................................................................................................................ 20Pravljenje blokova (MAKE BLOCK) ............. ............. ............. ............. ............ ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. 21Pravljenje blokova (MAKE BLOCK) ............. ............. ............. ............. ............ ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. 22Crtanje take (POINT) ............ ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............. ............ ............. ........... 23rafiranje (HATCH) ...................................................................................................................................................................................... 24Regioni (REGIONS) ...................................................................................................................................................................................... 25Tabele (TABLE) ............................................................................................................................................................................................ 27Vieredni tekst (MTEXT) .............................................................................................................................................................................. 28

Editovanje postojeih objekata u ravni ............................................................................................... ................ 30Biranje objekta za editovanje ......................................................................................................................................................................... 31Brisanje (ERASE) .......................................................................................................................................................................................... 32Kopiranje (COPY OBJECT) .......................................................................................................................................................................... 33Ogledalo (MIRROR) ..................................................................................................................................................................................... 34Udaljavanje (OFFSET) .................................................................................................................................................................................. 35ablonsko kopiranje (ARRAY) ..................................................................................................................................................................... 37Pomeranje (MOVE) ....................................................................................................................................................................................... 39Rotiranje (ROTATE) ..................................................................................................................................................................................... 40Uvecanje/Umanjenje (SCALE) ...................................................................................................................................................................... 41Streovanje (STRETCH) ............................................................................................................................................................................... 42Isecanje (TRIM) ............................................................................................................................................................................................ 43Produenje (EXTEND) .................................................................................................................................................................................. 44Podeliti (BRAK) ............................................................................................................................................................................................ 45Isei ugao (CHAMFER) ................................................................................................................................................................................ 46Zaobliti ugao (FILLET) ................................................................................................................................................................................. 48Razdeliti eksplodirati (EXPLODE) ............................................................................................................................................................. 50

Lejeri - slojevi, nivoi (LAYERS) ........................................................ ........................................................... ...... 51Kotiranje (DIMENSIONS) ....................................................... ........................................................... ................ 54tampanje (PLOT) ......................................................................................... ....................................................... 57

5/25/2018 Auto Cad 2007

3/58

Uvod u AutoCAD

Uvod u AutoCAD

U sluaju da je instalirana novija verzija AutoCAD-a, a ne AutoCAD 2007, to nije problem, jer su noveverzije kompatibilne sa starim verzijama. Razlike se ogladaju samo u malim novinama, dok u osnovi on ostajeisti. AutoCAD je na tritu vedue od 20 godina iako su ljudi mislili da personalni raunari nisu sposobni daizdre industrijske zadatke kao to je CAD (Computer Aided Design, kompjuterski dizajni). Danas je ovajprogram neizbean u svim oblastima graevinarstva.

AutoCAD moemo svrstati u grupu programskih paketa namenjenih crtanju, projektovanju i drugim

vidovima primene raunara u inenjerskoj praksi. Kompjuterski podrano projektovanje (CAD) predstavljamonu alatku u rukama savremenog projektanta. Brzina i lakoa s kojom se crtei kreiraju ili modifikuju uzpomoraunara predstavljaju neizmerne prednosti u odnosu na klasian nain rada.

Sve to crtamo u AutoCAD-u vezano je za vektorsku grafiku, to znai da je sve vezano za koordinatnisistem i za razliku od rasterske grafike, koliko god da uveavamo sliku, kvalitet slike se ne menja.

Ekstenzija za autocad fajlove je .dwg. Sam program podrava i ostale ekstenzije kao to su .dxf, .dws,.dwt. Sledeom tabelom predstaviemo AutoCAD verzije sa njihovim formatima i datumom nastanka programa.

AutoCAD Verzije i DWG formati datoteka

AutoCad Verzija Datum nastanka DWG format

AutoCAD 2011 2010 Acad 2010AutoCAD 2010 2009 Acad 2010AutoCAD 2009 2008 Acad 2007AutoCAD 2008 2007 Acad 2007AutoCAD 2007 2006 Acad 2007AutoCAD 2006 2005 Acad 2004AutoCAD 2005 2004 Acad 2004AutoCAD 2004 2003 Acad 2004

AutoCAD 2002 2001 Acad 2000AutoCAD 2000i 2000 Acad 2000AutoCAD 2000 1999 Acad 2000AutoCAD Release 14 1997 Acad R14AutoCAD Release 13 1994 Acad R13AutoCAD Release 12 1992 Acad R12

Neke od oblasti primene AutoCAD-a:

Arhitektonski crtei svih vrsta Dijagrami toka i organizacione eme

Ponude i prezentacije Grafikoni svih vrsta Crtei iz oblasi elektrotehnike, graevinarstva i mainstva

5/25/2018 Auto Cad 2007

4/58

Pojam rasterske i vektorske grafike

Izrada topografskih i geografskih karata Grafovi i druge vrste predstava matematikih funkcija Izrada logotipa, estitki i drugih vrsta umetnikih crtea

Pojam rasterske i vektorske grafike

Rasterska grafika ili bitmap je podatak koji predstavlja pravougaonu mreu piksela ili obojenih taaka nanekom grafikom izlaznom ureaju kao to je monitor ili na papiru. Piksel (engl. pixel) je skraenica za PictureElement, predstavlja jednu taku na grafici. Monitori prikazuju sliku tako to je ceo ekran izdeljen na hiljade (ilimilione) piksela organizovanih u vrste i kolone. Pikseli su veoma mali i izgledaju povezani.Broj bitova koji se koristi da bi predstavio jedan piksel odreuje i koliko boja moe biti prikazano.Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da na primer, RGB (Red Green Blue) slike sadre tribajta po svakom pikselu, svaki bajt sadri jednu posebno definisanu boju.

Kvalitet jedne rasterske slike odreuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki pojedinanipiksel (dubina boje). Ako je dubina boje vea, vie se nijansi moe prikazati, to znai bolju sliku kao iverodostojniji prikaz. Rezolucija se odnosi na otrinu i jasnou slike. Termin se najee koristi za opisivanjekarakteristika monitora, tampaa i rasterskih grafika.

Mora se voditi rauna o veliini fajla, jer podaci u bmp fajlu nisu kompresovani, tako da treba birati optimalnuvarijantu. Bitmap grafike mogu se kompresovati tako to bi ih sauvali u jpg formatu, ali ovo istovremenoredukuje boje na slici, mada je fajl znatno manji. Pri tome se gube informacije nepovratno. Bitmap grafike semogu sauvati u bilo kom od sledeih formata: GIF, JPEG, TIFF, BMP, PICT, PNG i PCX.

Rasterska slika se ne moe poveati na veu rezoluciju bez gubitka kvalitete, to nije sluaj sa vektorskomgrafikom. Rasterska grafika je vie praktinija nego vektorska grafika za fotografe i obine korisnike. Vektorskugrafiku koriste grafiki dizajneri i DTP ureivai. Rani monitori su mogli prikazati oko 72 do 130 piksela poinu (PPI), dok dananji tampai mogu tampati 2400 taaka po jednom inu (DPI).

Vektorska grafika ili geometijsko oblikovanje (engl. Vector graphics, geometric modeling) je nainprikazivanja slike pomou geometrijskih oblika kao to su take, linije, krive i poligoni, a koji se zasnivaju namatematikim jednainama.

Vektorski oblici se mnogo lake pamte nego zahtevne rasterske (bitmap) slike. Skoro svi dananji raunarskigrafiki prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format. Rasterska slika se uva u memoriju i sadri podatkeza svaki pojedinani piksel neke slike. Pojam vektorska grafika se koristi u kontekstu dvodimenzionalneraunarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje se izvrava pomou 2D vektorske tehnike (pomou taaka,

linija i poligona).

5/25/2018 Auto Cad 2007

5/58

Uvodni koraci

Uvodni koraci

1. Posle instalacije pokrenite ikonu na desktopu ili All Programs / Autodesk /AutoCAD 2007 / AutoCAD 2007

2. Na novom prozoru pritisnite na AutoCAD Classictako da bude uokviren.3. Zatim pritisnite na Dont Show me this again (ne prikazuj vie ovaj dijalog). Pri narednim

pokretanjima programa vie se nee pojavljivati ovaj dijalog.

Kada pritisnete na OK, pojavljuje se korisniki interfejs koji se sastoji iz 5 osnovnih delova:

1. Prostor za crtanje2. Zona padajuih menija3. Paleta sa alatkama4. Komandna linija5. Statusna linija

Prostor za crtanje kao to ime kae koristi se za crtanje. Po default-u pozadina je crna.

Zona padajuih menija deo gde se nalaze sve komande koje se odnose na program

5/25/2018 Auto Cad 2007

6/58

Paleta sa alatkama koristi se za bre i preglednije korienje osnovnihkomandi. Da bi dodali dodatne alatke, desnim tatserom mia pritisnemo na paletusa alatkama i pojavie se slika kao sa desne strane.

Izaberite Dimensionskoji sadri skup alata za kotiranje kao na slici:

Unesite ovaj tab u paletu sa alatkama gde god elite.

Komandna linija Pri dnu ekrana nalazi se horizontalna povrina koja slui za ispisivanje tekstualnihporuka vanih za rad i praenje izvravanja komandi, pa otuda i nosi naziv komandna linija. Kada je na njojispisano samo Command: znai da je AutoCAD spreman da prihvati vau komandu. Preko nje AutoCAD ustvari komunicira sa vama. Komandna linija slui i za beleenje toka prethodno izvrenih komandi (pritiskom nafunkcijski taster F2 otvara se dijalog prozor u kome moemo preglednije sagledati ta smo do tog trenutkauradili). Takoe svaka komanda moe da se pokrene iz komandne linije.

Statusna linija- Statusnom linijom nazivamo horizontalnu traku koja se nalazi u samom dnu ekrana.Na njoj se vri prikaz trenutnog stanja (statusa) pojedinih pomonih aktivnosti. Pored toga na levom krajustatusne linije moemo proitati koordinate trenutnog poloaja kursora. Ako je to potrebno pritiskom nafunkcijski taster F6moete iskljuiti i ponovo ukljuiti praenje koordinata.

Statusi su dosta bitni i sada emo detaljno objasniti najbitnije statuse:

kao na slici je ukljuen. Ukoliko elite daiskljuite pritisnite levi taster mia na ime ili

pritisnite F3. Sa ovom funkcijom imaete mogunost dasvaku liniju koju povlaite automatski veete za nekukarakteristinu taku. Opcije vezivanja moete dobitidesnim pritiskom na snap i dobiete kao na slici desno.Za svaku specifinu taku imate drugaiji oblikoznaavanja. Za kraj linije je kvadrat, za sredinu jetrougao, itd. Selektujte kao to je na slici da bi mogli

lake da radite.

5/25/2018 Auto Cad 2007

7/58

Koordinatni sistemi

je takoe bitna funkcija i ona predstavlja da sve to se crta bude prikazano ili po horizontaliili po vertikali.

predstavlja pomonu mreu isto desnim pritiskom moete da dobijete opcije mree na komrastojanja da budu take mree. To se manje koristi mada sve zavisi od korisnika kako mu jelake, da bi se sve vezivalo za take mree ukljuite

predstavlja dinamiko unoenje podataka, odnosno da dok crtate moete u okviru radnog delada napiete duinu linija.

predstavlja prikaz debljina linija.

Koordinatni sistemiZa odreivanje poloaja take u AutoCAD-u koristi se Dekartov pravougaoni koordinatni sistem.

Koordinatni poetak se nalazi u donjem levom uglu ekrana, ali se po potrebi moe pozicionirati i na neko drugomesto. Po nainu interpretacije ovih podataka razlikuju se dva sistema: pravougaoni i polarni.

Pravougli koordinatni sistem

Poloaj take u pravougaonom koordinatnom sistemu izraavamo njenim rastojanjem u odnosu nakoordinatni poetak mereno po pravcima koordinatnih osa. Pri tome se unosi podatak u obliku X, Ykoordinatnog izraza kod koga zarez koristimo za razdvajanje X od Y vrednosti, a taku kao oznaku zadecimalno mesto.

Polarni koordinatni sistem

Polarnim koordinatama odreujemo poloaj take preko njenog rastojanja od koordinatnog poetka iugla koji taj pravac zaklapa u odnosu na pozitivni pravac X ose. Ugao se meri u pravcu suprotnim od smeraokretanja kazaljke na satu, a format u kome je potrebno uneti podatke je sede i: prvo se unese rastojanjepraeno znakom < (manje od), a zatim i ugao.

Apsolutne koordinate

Upotreba apsolutnog koordinatnog sistema podrazumeva poznate veliine uvek izraene u odnosu na

koordinatni poetak, odnosno ta

ku sa koordinatom 0.0000,0.0000.

Relativne koordinate

Relativne koordinate koristimo kada elimo da pozicioniramo novu taku, ali sa poznatim rastojanjem uodnosu na zadnju, prethodno unetu, a ne kao kod apsolutnih u odnosu na koordinatni poetak. U tom sluaju serastojanje unosi sa prefiksom @ (at) praenim X i Y vrednostima za pravougaoni, ili rastojanjem i uglom, zapolarni koordinatni sistem.

Poslednja taka

Znak @ (at) je u AutoCAD-uuniverzalna preica koja slui da za unos koordinateupotrebimo poloaj

zadnje unete take, odnosno nulto rastojanje od nje.

5/25/2018 Auto Cad 2007

8/58

Koordinatni sistemi

S druge strane, mogue je posmatrati i:

- Fiksni sistemski koordinatni sistem WCS(World Coordinate System)- Pokretni korisniki koordinatni sistem UCS(User Coordinate System)

U WCS-u X osa je horizontalna, Y osa je vertikalna, a Z osa je upravna na XY ravan. Koordinatni

poetak je tamo gde se X i Y ose seku (0, 0) u levom donjem uglu crtea. Definiete korisniki koordinatnisistem UCS u odnosu na WCS. Sve unete koordinate koriste vaei UCS.

Pomeranje UCS-a moe da omogui laki rad u okviru nekih delova crtea. Rotiranje UCS-aomoguava unoenje podataka u trodimenzialnom ili rotiranom pogledu. Snap, Grid i Ortho modovi se rotirajuzajedno sa novim UCS-om.

Moete da relocirate korisniki koordinatni sistem koristei bilo koji od narednih metoda:

- Pomeranje UCS-a definiui novi koordinatni poetak- Poravnati UCS sa vepostojeim objektom ili sa trenutnim pogledom- Rotiranje UCS-a oko bilo koje ose- Uitati vesnimljen UCS

Jednom kada definiete UCS, moete mu dati ime i kasnije da ga uitate u sluaju da vam bude opetpotreban. Ako vam nije potreban vie moete da ga obriete i da uitate kao WCS.

Definisanje novog koordinatnog poetka UCS-a

1. Tools/New UCS/Originili pritisnite na dugme2. Definisati taku novog koordinatnog poetka

0,0,0 koordinata se redefinie u taki koju definiete.

Snimanje UCS-a

1. Tools/Named UCS...ili pritisnite na(Novi UCS je prikazan u UCS listi kao UNNAMED)

2. U UCS dijalogu, selektujte UNNAMEDi ukucajte novo ime ili moete da selektujete UNNAMEDiz menija desnim pritiskom tastera mia da izaberete Rename.

3. Izaberite OK.Moete koirstiti 255 karaktera, ukljuujui slova, brojeve, znakove dolar ($), minus (-) i donju crtu(_). AutoCAD sva imena UCS-a pretvara u velika slova.

Uitavanje vesnimljenog koordinatnog poetka

1. Tools/Named UCS...ili pritisnite na ikonu2. U okviru UCS dijaloga moete da vidite koordinatni poetak i pravac osa selektovanjem datog

UCS-a i pritiskom na Details. Kada zavrite sa pregledavanjem liste pritisnite na OKda se vratitena UCS dijalog.

3. Selektujte koordinatni sistem koji elite da uitate a zatim pritisnite na Set Current.4. Pritisnite OK.

5/25/2018 Auto Cad 2007

9/58

Kreiranje objekata u ravni


Svaki 2D crte sastoji se od entiteta pojedinanih i sloenih objekata. U jednostavne objekte spadaju

neki od sledeih entiteta: linije, krunice, kruni lukovi, elipse, eliptini lukovi, take i prave (poluprave).Smatra se da su oni zastupljeni sa vie od (50%) u sastavu sloenijih objekata. U sloenije spadaju sledeiobjekti: pravougaonici, mnogougaonici (poligoni), multilinije, polilinije, splajn (glatke krive) i sl.

U sutini najvei deo za crtanje nalazi se u paleti Draw:

Crtanje linije (LINE)Ikona:

Meni: Draw/Line

Komandna linija: line

Procedura:

1. Draw/Line2. Izaberite poetnu taku (moete da koristite mi ili da ukucate koordinate u komandnoj liniji)3. Zavrite prvu liniju tako to ete definisati kraj linije. (Da biste vratili prethodni segment tokom ove

komande ukucajte u ili pritisnite Undo na paleti)

4. Definiite kraj bilo koje od dodatnih segmenata5. Pritisnite na cpa ENTERda zavrite seriju linijskih segmenata. Da biste nacrtali novu liniju na kraju

prethodne linije, pokrenite LINEkomandu ponovo i pritisnite ENTER

Koncept:Svaki pojedinani segment linije moe biti editovan nezavisno od ostalih segmenata u seriji. Moete da

zatvorite sekvencu linijskih segmenata tako da prvi i poslednji segment budu spojeni.

Moete da dodelite svojstva linijama kao to je boja, tip linije i debljina linije.

Moete da definiete lokaciju kojom se odreuje kraj svake linije ponaosob sa preciznou:

- Ukucati vrednosti koordinata svake od taaka koristei apsolutne ili relativne koordinate- Definisati vezivanje za ostale objekte, npr. da se vee za sredinu neke druge linije- Ukljuiti vezivanje za mreu i vezati za lokaciju

5/25/2018 Auto Cad 2007

10/58


Postoje i druge metode za kreiranje precizne linije. Veoma efikasne tehnike suoffset(udaljenje) od vepostojee liniji, a kasnijetrim (odsecanje) iliextend(produenje) do eljene duine.

Koristiti polylineumesto lineu sluaju da elite da segmenti budu povezani u jedinstven objekat.

Primer:

Crtanje prave ili poluprave (CONSTRUCTION LINE)

Ikona:

Meni: Draw/Construction Line

Komandna linija: xline

Procedura:

Konstrukcijska linija oznaena dvema takama1. Draw/Construction Line2. Izaberite taku koja e da definie koren konstrukcijske linije3. Definiite drugu taku kroz koju konstrukcijska linija treba da proe4. Nastaviti konstruisanje novih konstrukcijskih linija ukoliko je potrebno (sve naredne prave

prolazie kroz prvu taku)

5. Pritisnite ENTERza kraj komandeKonstruisanje Ray (zrak ili poluprava)

1. Draw/Ray2. Definiite startnu taku zraka3. Definiite taku kroz koju treba da proe zrak4. Nastaviti konstruisanje novih zrakova ukoliko je potrebno (svi naredni zrakovi imaju prvu taku)5. Pritisnite ENTERza kraj komande

Koncept:

Linije koje su beskonane u jednom ili u dva pravca, poznate su kao rays (zraci, poluprave) iconstruction lines(prave). Mogu se koristiti kao reference drugim objektima. Na primer, moete da koristite

konstrukcijske linije da naete ortocentar trougla, ili dok crtate preseke iz osnova.

5/25/2018 Auto Cad 2007

11/58


Beskonane linije ne menjaju ukupnu povrinu crtea. Moete da ih pomerate, rotirate i kopirate istokao i ostale objekte. Moete da napravite layer poseban za konstrukcijske linije koji e biti zamrznut iliiskljuen pre tampanja

Moete ih definisati na druge naine:

- Horizontalno ili vertikalno (Hor/Ver). Kreirati prave koje su paralelne sa X i Y osompostojeeg koordinatnog sistema (UCS Ultimate Coordinate System)

- Pod uglom (Ang). Ili da se selektuje referentna linija i u odnosu na nju da se izabere ugaoili u odnosu na horizontalnu osu da se izabere ugao

- Bisektrisa (Bisect). Iscrtava bisektrisu za ugao koji izaberete.- Udaljenost (Offset). Iscrtava pravu koja je paralelna liniji koju izaberemo na odreenom

rastojanju

Crtanje polilinije (POLYLINE)

Ikona:

Meni: Draw/Polyline

Komandna linija: plineProcedura:

Polilinija sa pravim segmentima

1. Draw/Polyline2. Definiite prvu taku polilinije3. Definiite krajnju taku prvog segmenta polilinije4. Nastavite konstruisanje novih segmenata koliko je potrebno5. Pritisnite ENTERda zavrite ili unesite cza zatvaranje polilinije (da biste iscrtali novu poliliniju na

kraju prethodne, pokrenite PLINEkomandu ponovo i pritisnite ENTER)

Polilinija kombinacije lukova i linija

1. Draw/Polyline2. Definisati poetnu taku segmenta polilinije3. Definisati krajnju taku segmenta polilinije

a. Prebaciti na luni mod kucanjem a(Arc) na komandonoj linijib. Vratiti na linijski mod kucanjem L (Line) na komandnoj liniji

5/25/2018 Auto Cad 2007

12/58


4. Definisati nove segmente ukoliko je potrebno5. Pritisnite ENTERza kraj ili cza zatvaranje polilinije

Koncept:

Polilinije su povezane sekvence linija kreirane kao jedinstven objekat. Moete praviti segmente odpravih linija ili sa lunim segmentima, ili njihovu kombinaciju.

Viesegmentne linije omoguavaju editovanje linija nedostupnim za pojedinane linije. Na primer,moete da podesite njihovu debljinu i zaobljenost. Posle kreiranja polilinije moete je promeniti sa pedit ilikoristiti explodeza prebacivanje u individualne linijske i lune segmente.

Crtanje poligona jednakostraninih mnogougaonika (POLYGON)

Ikona:

Meni: Draw/Polygon

Komandna linija: polygonProcedura:

Ogranien poligon

1. Draw/Polygon2. Na komandnoj liniji ukucati broj stranica poligona3. Definisati centar poligona4. Ukucati c da se definie poligon ogranien krugom5. Ukucati radijus krugaCrtanje poligona definisanjem jedne ivice

1. Draw/Polyline2. Na komandnoj liniji ukucati broj stranica poligona3. Ukucati e(Edge)4. Definisati poetnu taku za jedan segment poligona5. Definisati krajnju taku segmenta poligonaCrtanje upisanog poligona

1. Draw/Polyline2.

Na komandnoj liniji ukucati broj stranica poligona

3. Definisati centar poligona

5/25/2018 Auto Cad 2007

13/58


4. Ukucati ida se definie upisan poligon u krug5. Ukucati veliinu radijusa

Koncept:

Poligon je zatvorena polilinija sa 3 ili vie stranica (do 1024) sa identinim stranicama. Pravljenjepoligona je jednostavan nain za crtanje pravougaonika, jednakostraninih trouglova, pravilnog estougaonika,pravilnog petougaonika, itd..

Crtanje pravougaonika (RECTANGLE)

Ikona:

Meni: Draw/Rectangle

Komandna linija: rectang ili rectangleProcedura:

1. Draw/Rectangle2. Definisati prvi ugao pravougaonika3. Definisati drugi ugao pravougaonika

Koncept:

Ovom komandom iscrtavamo poliliniju koja je oblika pravougaonika. Ako hoemo pravougaonikodreenih dimenzija posle 2 ukucajte d.Nakon toga upiite duinu (Lenth) pa ENTER, i posle irinu (Width).

Skraenica za crtanje pravougaonika odreenih dimenzija je:

SHIFT @ / unesite duinu jedne stranice / , / unesite duinu druge stranice / ENTER

Ukoliko hoete da vam krajevi budu zaobljeni koristite naredbu fillet, gde se zadaje radijus zakrivljenja.

5/25/2018 Auto Cad 2007

14/58


Crtanje luka (ARC)

Ikona:

Meni: Draw/Arc

Komandna linija: arcProcedura:

Crtanje luka definisanjem tri take

1. Draw/Arc/3 Points2. Definisati poetnu taku3. Definisati taku na luku4. Definisati kraj take

Crtanje luka koristei poetnu taku, centar i krajnju taku

1. Draw/Arc/Start, Centar, End2. Definisati poetnu taku3. Definisati centralnu taku4. Definisati krajnju taku

Nastavljanje luka linijom

1. Nacrtajte luk2. Draw/Line3. Pritisnite ENTERna prvo pitanje4. Unesite duinu linije i pritisnite ENTER

Nastavljanje luka tangencijalnim lukom

1. Nacrtajte luk2. Draw/Arc/Continue3. Definisati krajnju taku tangencijalnog luka

5/25/2018 Auto Cad 2007

15/58


Koncept:

Moete da kreirate lukove na vie naina. Sa izuzetkom u prvoj metodi, lukovi se crtaju suprotno odkazaljke na satu od poetne take prema krajnjoj taki. Moete da ih crtate:

-

Definisanjemtri take

- Definisanjemstarta, centra i kraja(centar je centar kruga iji je luk deo)- Definisanjemstarta, centra i kraja (ugao odreuje krajnju taku luka)- Definisanjem starta, kraja i ugla(kada ne moete da naete centar)- Definisanjemstarta, centra i duine bisektrise- Definisanjem starta, kraja, pravca/radijusa

Crtanje kruga (CIRCLE)

Ikona:

Meni: Draw/Circle

Komandna linija: arcProcedura:

Crtanje kruga definisanjem centra i poluprenika

1. Draw/Circle/Centar, Radius2. Definisati centar kruga3. Definisati poluprenik

Crtanje kruga definisanjem centra prenika

1. Draw/Circle/Centar, Diametar2. Definisati centar kruga3. Definisati prenikCrtanje kruga definisanjem dve tangente i radijusa

1. Draw/Circle/Tan, Tan, Radius2. Definiete taku prve tangente3. Definisati taku druge tangente4. Definisati radijus (ukucati vrednost ili je odrediti miem)

5/25/2018 Auto Cad 2007

16/58


Crtanje revizorskog oblaka (REVCLOUD)

Ikona:

Meni: Draw/Revision Cloud

Komandna linija: revcloudProcedura:

Kreiranje revizionog oblaka iz skice

1. Draw/Revision Cloud2. Na komandnoj liniji, definisati minimalnu i maksimalnu duinu luka ili definisati poetnu taku

revizionog oblaka (po default-u minimalna i maksimalna duina revizionog oblaka stavljene su na0.5 jedinica. Maksimum moe da bude ne vei od trostruke veliine minimalne duine oblaka)

3. Upravljajte kursor du linije oblaka. Moete pritisnuti da bi izabrali put ako elite da varira veliinalukova

4. Pritisnite na ENTERu bilo koje vreme da stopirate crtanje revizionog oblakaDa bi zavrili oblak vratiti se na poetnu taku

Pravljenje revizionog oblaka sa kaligrafskim stilom olovke

1. Draw/Revision Cloud2. U komandnoj liniji ukucajte style3. Ukucajte u komandnoj liniji calligraphy4. Pritisnite ENTERza snimanje kaligrafskog stila i nastavite sa crtanjem oblakaPretvaranje objekta u revizorski oblak

1. Draw/Revision Cloud2. U komandnoj liniji ukucajte o3. Selektujte krug, elipsu, poliliniju ili splajn koji elite da pretvorite u oblak (za suprotan pravac

lukova pritisnite na komandnoj liniji y(yes).

4. Pritisnite ENTERda biste promenili objekat u revizorskioblak

Koncept:

Ako ste revizor ili itate crtee, moete poveati produktivnostkoristei Revizorski Oblak (Revizion Cloud) ima funkciju da se istaknuvae beleke. Revcloud formira poliliniju od sekvencijalnih lukova kojiformiraju objekat u vidu oblaka. Moete selektovati stil za va oblak:normalan ili kaligrafski. Ako izaberete kaligrafski oblak e vam izgledatikao da je nacrtan sa kaligrafskim perom.

5/25/2018 Auto Cad 2007

17/58


REVCLOUD uzima poslednju korienu veliinu luka kao mnoitelj DIMSCALE sistemapromenljivih da donese konstantnost meu crteima sa drugaijom razmerom

Pre nego to koristite revizorski oblak proverite da li vidite ceo deo koji hoete da oznaite.REVCLOUDnije dizajniran da podrava transparentnost, zumiranje i pomeranje u toku komande.

Crtanje iskrivljene glatke linije (SPLINE)

Ikona:

Meni: Draw/Spline

Komandna linija: splineProcedura:

Pretvoriti spline-fit (uklopljivu) poliliniju u spline

1. Draw/Spline2. Ukucajte o(Object)3. Izaberite spline-fit poliliniju i pritisnite ENTERNacrtati spline definisanjem taaka

1. Draw/Spline2. Definisati poetnu taku spline-a (1)3. Definisati take od 2 do 5 da bi kreirali spline i pritisnite ENTER4. Definisati poetne i krajnje tangente 6, 7

Sledei spline koristi iste take ali drugaije poetne i krajnje tangente

5/25/2018 Auto Cad 2007

18/58


Naredni spline koristi iste take ali veu toleranciju i drugaije poetne i krajnje tangente

Koncept:

Spline se uklapa u glatku krivu unutar niza taaka u okviru neke tolerancije. AutoCAD koristi NURBS(nonuniform rational B-splines) matematiku, sa kojom stavlja i definie red krive. U sutini NURBS krivaproizvodi glatku krivu izmeu kontrolnih taaka

Tolerancija objanjava koliko blizu se spline uklapa u skup taaka koje definiete. Manja tolerancija,vie e se spline uklapati u odgovarajue take. Na nula tolerancije, spline prolazi kroz take. Moete damenjate toleranciju (spline-fitting tolerance) dok crtate spline da vidite efekat.

5/25/2018 Auto Cad 2007

19/58


Crtanje elipse (ELLIPSE)

Ikona:

Meni: Draw/Ellipse

Komandna linija: ellipse

Procedura:

1. Draw/Ellipse/Axis, End2. Definisati prvu taku kraja prve ose (1)3. Definisati drugu taku kraja prve ose (2)4. Povlaiti mia van sredine, i pritisnuti da definiete rastojanje (3)

Koncept:

Oblik elipse ogranien je dvema osama koje definiu duinu i irinu. Dua osa se zove major osa, akraa osa je minor osa. Slike dole pokazuju razliite elipse kreirane definisanjem osa i rastojanja. Trea takadefinie samo rastojanje i ne mora da odredi krajnju taku ose.

5/25/2018 Auto Cad 2007

20/58


Crtanje luka elipse (ELIPSE ARC)

Ikona:

Meni: Draw/Ellipse/Arc

Komandna linija: ellipse

Procedura:

Crtanje luka elipse

1. Draw/Ellipse/Arc2. Definisati prvu taku kraja prve ose (1)3. Definisati drugu taku kraja prve ose (2)4. Definisati rastojanje da se definie polovina druge ose (3)5. Definisati poetak ugla (4)6. Definisati kraj ugla (5)

Koncept:

Eliptini luk se crta u suprotnom smeru od kazaljke na satu izmeu poetne take i krajnje take.

5/25/2018 Auto Cad 2007

21/58


Pravljenje blokova (MAKE BLOCK)

Ikona:

Meni: Draw/Block/Make

Komandna linija: block

Procedura:

Pravljenje blokova za crte

1. Kreirajte objekte koje elite da koristite kao blok (u naem sluajubie pokretan oslonac)

2. Draw/Block/Makeili pritisnite na ikonu3. U Block Definitiondijalogu, ukucajte ime bloka (Pokretan oslonac)4. U okviru Objects, selektujte Convert to Block(Ako

elite da originalni objekti ostanu na crteu proveriteda li je selektovana opcija Delete. Ako jesteselektovana ova opcija, originalni objekat bieizbrisan sa crtea)

5. Pritisnite na Select Objectsdugme6. Koristite mi da selektujete objekte koji e biti

ukljueni u definiciju bloka (u naem sluaju svelinije pokretnog oslonca i gornji krug).

7. Pritisnite ENTERda zavrite selekciju8. U okviru Block Definition dijaloga u okviru Base

Point, definiite mesto take unosa bloka jednom od

sledeih metoda:

a. Pritisnite Pick Point da definiete takukoristei mi (izaberite gornju taku kruga)

b. Ukucajte X, Y, Z koordinate take9. U okviru Descriptionpolja, ukucajte opis bloka.10.Pritisnite na OKSada je blok definisan i moete ga ubaciti u bilo koji deo crtea u bilo koje vreme. I pokretan oslonac se

ponaa kao jedan objekat sa takom vezivanja u vrhu.

5/25/2018 Auto Cad 2007

22/58


Ubacivanje blokova (INSERT BLOCK)

Ikona:

Meni: Insert/Block

Komandna linija: insert

Procedura:

Ubacivanje blokova za crte

1. Insert/Blockili pritisnite na ikonu2. U Insert dijalogu, u okviru Name,

izaberite ime bloka iz liste (u naemsluaju bie prethodni blok koji smodefinisali tj. pokretan oslonac)

3. U sluaju da hoete da definietemiem mesto ubacivanja bloka (trebada je tiklirano Specify On-screen uokviru Insertion point), u suprotnommoraete da ubacite koordinate.

4. Razmeru (Scale) ostavite sve na 1 ako elite da bude iste veliine5. Ugao rotacije definiete u okviru Rotation6. Pritisnite na OK.

Koncept:

Kada ubacujete blok, definiete lokaciju, razmeru i ugao rotacije. Moete da definiete razmerukoristei razliite vrednosti za X, Y i Z. Ubacivanjem bloka kreirate novi objekat koji se zove blok referenca i

vezana je za definiciju bloka sauvanu u crteu. Evo primera razmere blokova:

5/25/2018 Auto Cad 2007

23/58


Crtanje take (POINT)

Ikona:

Meni: Draw/Point

Komandna linija: point

Procedura:

Napraviti taku

1. Draw/Point/Single Point2. Definisati poziciju take

Koncept:

Take se mogu ponaati kao vorovi za koje mogu da se veu objekti. Moete definisati punutrodimenzijalnu lokaciju za taku.

PDMODE i PDSIZE sistem promenljivih kontrolie pojavljivanje takastih objekata. PDMODEvrednosti 0, 2, 3 i 4 prikazani su na slici dole. Vrednost 1 definie da se nita ne pojavljuje

Definisanje vrednosti 32, 64, ili 96 selektuje oblik koji se crta oko take, u dodatku prethodne skice:

PDSIZEkontrolie veliinu oblika take, izostavljajui vrednosti 0 i 1 za PDMODE. Podeavanje od0 generie veliinu take 5% u odnosu na povrinu za crtanje. Pozitivna vrednost PDSIZEvrednosti definieapsolutnu veliinu za figuru take. Negativna vrednost se interpretira kao procenat vidljivosti. Veliine svihtaaka proraunavaju se kada se crte regenerie.

Kada promenite PDMODE i PDSIZE, pojavljivanje postojeih taaka menja se sledei put kada

regeneriete sliku.

5/25/2018 Auto Cad 2007

24/58


rafiranje (HATCH)

Ikona:

Meni: Draw/Hatch

Komandna linija: bhatch

Procedura:

Dodeliti rafuru

1. Draw/Point/Hatch2. U Boundary Hatch and Fill dijalogu pritisnite

na Pick Points

3. Na vaem crteu, definiite taku unutarpovrine koju hoete da rafirate, i pritisniteENTER. (obratite panju: vaa povrina treba dabude zatvorena)

4. U Boundary Hatch and Fill dijalogu, Hatchtab, u switch box-u, proverite oblik ablona kojihoete da koristite. Za promenu ablona,selektujte drugi ablon iz liste. Da vidite kako ablon izgleda pritisnite na [...] dugme blizu ablona.Pritisnite na OKkada zavrite sa pregledavanjem.

5. U Boundary Hatch and Filldijalogu, podesite ugao (Angle) pod kojim hoete da vam se iscrtavaablon

6. U Boundary Hatch and Filldijalogu, podesite razmeru (Scale) sa kojom hoete da vam se iscrtavaablon

7. U polju Draw Order izaberite jednu od opcija. Moete da izaberete da vam se rafura iscrtavaispred ili iza granice rafure, ispred ili iza svih ostalih objekata. Ova podeavanja su smetena uHPDRAWORDERsistemske promenljive

8. Pritisnite na Previewda vidite da li ste podesili9. Ukoliko je sve kako ste eleli pritisnite ENTER, u sluaju da nije pritisnite ESC.

Koncept:

Definiite granicu, oblik ablon, svojstva ablona i atribute za rafuru i gradijente punioca objekta.

Mnoge crtake aplikacije koriste proces koji se zove hatching (rafiranje) da popune prostor sa nekimablonom. Pattern (ablon) se koristi da diferencira komponente projekta ili da prikae od kog materijala jeobjekat.

5/25/2018 Auto Cad 2007

25/58


Moete koristiti ve napravljene ablone, definiete proste linije ablona koristei postojee tipovelinija, ili da kreirate sloenije ablone.

Moete takoe da kreirate i gradijente koji koriste tranziciju izmeu senki jedne boje ili izmeu dveboje. Gradijenti mogu da se koriste za poboljavanje prezentacije crtea, dajui mu prikaze svetla reflektujueg

na objekat, ili mogu biti interesantne pozadine u logoima.

Moete da prevuete rafure iz palete ili koristei dijalog box sa dodatnim opcijama.

Moete koristiti nekoliko metoda da definiete granice za rafuru i moete kontrolisati ako se granicapromeni (associative hatching). Ukoliko hoete da rafirate povrinu koja nije zatvorena, moete da podesiteHPGAPTOL sistemsku promenljivu da preskoite prostor do neke veliine i razmatrati granicu da je zatvorena.HPGAPTOLse nanosi ukoliko se rupe mogu zatvoriti, tj. extenduju.

Da bi se smanjila veliina fajla, abloni za rafiranje su definisani u crteu kao jedan fajl.

Regioni (REGIONS)

Ikona:

Meni: Draw/Region

Komandna linija: region

Procedura:

Pravljenje regiona

1. Draw/Region2. Selektujte objekte za kreiranje regiona (Ovi objekti moraju da formiraju

zatvorenu povrinu)

3. Pritisnite ENTER(poruka na komandnoj liniji ukazuje na to koliko petljije detektovano i koliko regiona ima)

Spojiti regione

1. Modify/Solids Editing or Region/Union2. Selektujte jedan region za uniju3. Selektujte drugi region. (Moete selektovati regione bilo kojim redom)4. Nastavite selektovanje regiona ako je potrebno5. Pritisnite ENTERda zavrite komandu.

5/25/2018 Auto Cad 2007

26/58


Oduzimanje regiona

1. Modify/Solids Editing or Region/Substract2. Selektujte jedan ili vie regiona od kojeg hoete da oduzimate i

pritisniteENTER

(1)3. Selektujte region za oduzimanje (2)4. Pritisnite ENTER

Kombinovanje regiona sa nalaenjem preseka

1. Modify/Solids Editing or Region/Intersect2. Selektujte jedan region za presek3. Selektujte drugi preseni region (Moete selektovati

regione u bilo kom redu za nalaenje preseka)

4. Nastavite selektovanje regiona ukoliko je potrebno5. Pritisnite ENTERza kraj komande

Koncept:

Regioni su dvodimenzionalne ograene povrine koje kreirate iz objekata koje prave zatvorene petlje.Te zatvorene petlje mogu da se kombinuju iz linija, polilinija, krugova, lukova, elipsi, eliptinih lukova isplajna. Objekti koji prave petlje moraju da budu zatvoreni ili da formiraju zatvoren prostor sa deljenjemkrajnjih taaka sa drugim objektima.

Regioni mogu da se koriste za:

- Dodeljivanje rafura i senki- Analiziranje osobina, kao to je povrina, koristei MASSPROP- Korienje informacija iz plana

Sledi primer oblika koji formiraju region:

5/25/2018 Auto Cad 2007

27/58


Tabele (TABLE)

Ikona:

Meni: Draw/Table

Komandna linija: tableProcedura:

Pravljenje tabela

1. Draw/Table2. U Insert Table dijalogu, selektujte stil

tabele iz liste, ili pritisnite na [...] dugmeda bi napravili novi stil tabele

3. Izaberite nain ubacivanja:a. Definiite mesto ubacivanja

(Specify insertion point)

b. Definiite prozor u koji tabelatreba da se uklopi (Specify awindow)

4. Podesite broj kolona i irinu kolona (ako koristite Specify a windowmetodu moete da upietesamo broj kolona, ali ne i irinu kolona)

5. Podesite broj redova i visinu redova (ako koristite Specify a windowmetodu moete da upietesamo broj redova, ali ne i visinu redova)

6. Pritisnite na OK.Koncept:

Tabela je objekat koji sadri objekte koji sadri podatke u redovima i kolonama. Kada kreirate objekattabele, prvo to kreirate je prazna tabela, a kasnije dodajete sadraj u elijama tabele.

Posle kreiranja tabele, moete pritisnueti na bilo koju liniju tabele da bi je selektovali i posle da jepromenite koristei svojstva palete i gripova (drki)

5/25/2018 Auto Cad 2007

28/58


Kada menjate visinu i irinu tabele, redovi i kolone se menjaju proporcijalno. Kada menjate irinukolone, tabela se iri tako da se prilagodi promeni. Dok menjate irinu kolone, da bi irina tabele ostalanepromenljiva drite CTRL.

Za sve ostale promene koristite desni taster mia tabelu, i koncept je skoro indentian kao i u Excelu.

Moete da ubacite i funkcije.

Vieredni tekst (MTEXT)

Ikona:

Meni: Draw/Text/Multiline Text

Komandna linija: mtextProcedura:

Kreiranje vierednog teksta

1. Draw/Text/Multiline Text2. Definisati suprotne uglove ograniavajueg pravougaonika za definisanje irine objekta vierednog

teksta (Vieredni tekst editor je prikazan)

3. Da bi uvukli red, prevucite slajder za prvi red na lenjiru (ruler). Da bi prevukli ostale linijeparagrafa prevucite slajder za paragraf.

4. Da bi namestili tabove, pritisnite na lenjir gde hoete da se tab zaustavi.5. Ako elite da koristite drugaiji stil teksta od osnovnog, pritisnite na strelicu (pored Text Style), a

zatim izaberite stil.

6. U editoru za tekst unesite tekst7. Da bi koristili drugaiji stil teksta za odreeni deo teksta, selektujte tekst na sledei nain

a. Za selektovanje jednog ili vie slova, pritisnite i prevucite mi preko karakterab. Za selektovanje rei, dupli pritisak na rec. Za selektovanje paragrafa, trostruki pritisak na paragraf

5/25/2018 Auto Cad 2007

29/58


8. Na toolbar-u promenite format na sledei naina. Da promenite font selektovanog teksta, selektujte font iz padajueg menijab. Da promenite veliinu selektovanog teksta, upiite novu vrednost iz padajueg menija za

visinu

c. Da obojite selektovan tekst, izaberite boju iz padajueg menija za boju. Pritisnite na Otherako elite vie boja

9. Da snimite promene i izaete iz tekst editora, koristite sledee metode:a. Pritisnite OKna toolbar-ub. Pritisnite na crte van editorac. Pritisnite CTRL+ENTER

Ubacivanje simbola i specijalnih karaktera

1. Uite u tekst editor (Draw/Text/Multiline Textili dupli pritisak na vepostojei tekst)2. Desnim pritiskom u tekst editoru izaberite iz menija Symbols3. Izaberite odgovarajui simbol4. Da snimite promene i izaete iz tekst editora, koristite sledee metode:

a. Pritisnite OKna toolbar-ub. Pritisnite na crte van editorac. Pritisnite CTRL+ENTER

Koncept:

Moete da kreirate jedan ili vie paragrafa vierednog teksta (mtext) u Multiline Text editoru (ili u

alternativnom tekst editoru) ili koristiti uputstva iz komandne linije. Moete takoe da ubacite tekst izsnimljenog fajla u ASCII ili RTF formatu.

Pre ubacivanja teksta, definiite suprotne uglove granice teksta koje definiu irinu paragrafa uvierednom tekstu. Duina objekta zavisi od koliine teksta, ne od duine ograniavajueg pravougaonika.Moete koristiti gripove da pomerate ili da rotirate vieredni tekst.

Vieredni tekst editor prikazuje ograniavajui kvadrat sa lenjirom na vrhu i alatima (toolbar-ima) zapromenu teksta. Editor je providan, tako kako pravite tekst moete da vidite sve druge objekte ispod. Daiskljuite providnost dok radite, pritisnite u donjem uglu lenjira. Moete da vidite pozadinu zavrenog objekta

teksta neprozirnu i nametenu boju.

Moete da namestite tabove da uvuete tekst, za neki paragraf, ili listu.

5/25/2018 Auto Cad 2007

30/58

Editovanje postojeih objekata u ravni


Potreba za promenama i dopunama na objektima je esto prisutna kada je u pitanju geometrijsko

modeliranje. Procenjuje se da se za modifikovanje ve postojeeg objekta utroi 70% vremena od ukupnogvremena uloenog u njegovo direktno modeliranje. U tom smislu, razvijen je veliki broj metoda koje korisnikuomoguavaju da izvri ak i vee modifikacije na objektu bez posledica na postavljeni rok zavretkamodeliranja. U ovom poglavlju prikazane su razliite tehnike za unoenje izmena na 2D objektima u koje spada:

- Biranje objekata za editovanje- Brisanje (ERASE)- Kopiranje (COPY OBJECT)- Ogledalo (MIRROR)- Udaljavanje (OFFSET)- ablonsko kopiranje (ARRAY)- Pomeranje (MOVE)- Rotiranje (ROTATE)- Uveanje/Umanjenje (SCALE)- Streovanje (STRETCH)- Isecanje (TRIM)-

Produenje (EXTEND)- Podeliti (BRAKE)- Isei ugao (CHAMFER)- Zaobliti ugao (FILLET)- Razdeliti eksplodirati (EXPLODE)

Za sve ovo treba nam Modifytoolbar kao na slici dole. Metode odozgo su redom poreane, bez prve tj.bez selektovanja. Prva ikona odgovara brisanju ... itd.

5/25/2018 Auto Cad 2007

31/58


Biranje objekta za editovanje

Proces ureivanja poinje selekcijom jednog ili ureenog skupa objekata. Opti postupak za selekciju jeotvoren, to znai da se mogu koristiti mnoge raspoloive metode i po redosledu kako konstruktoru odgovara.

Pratei odziv komandne linije korisnik bira redosled, na osnovu razliitih metoda, kojim e putem vritiureivanje (editovanje). Skupovi objekata se mogu ureivati pre ili posle aktiviranja komande Edit.

Najei nain za selekciju objekata je obuhvatanje objekata prozorom za biranje. Iako postoje dvanaina da se ovakva selekcija izvri, veoma je vaan redosled otvaranja prozora. Tako susreemo:

Primenu metode okvir za biranje (Using Window)

1. Pritisnite ESCtako da vam nijedna selekcija ne bude aktivna2. Definiite prvu taku3. Vucite na desno i definiite drugu taku tako da uokvirite

unutranji deo. (Objekti, koji su u potpunosti, ne delimino,obuhvaeni okvirom, pravougaonik sa punom konturom,pripadae skupu izabranih objekata.)

4. Dobili ste selektovan unutranji deo kao na drugoj slici5. Pritisnite ESCako elite da deselektujete

Primena metode preseni okvir

1. Pritisnite ESCtako da vam nijedna selekcija ne bude aktivna2. Definiite prvu taku3. Vucite na levoi definiite drugu taku tako da uokvirite unutranji

deo, tako da preseete spoljanji deo. (Skupu izabranih objekatapridodaju se svi objekti koji su, u celosti ili delimino, obuhvaeni

ovim pravougaonikom.

4. Dobili ste selektovan deo kao na slici5. Pritisnite ESCako elite da deselektujete

5/25/2018 Auto Cad 2007

32/58


Brisanje (ERASE)

Ikona:

Meni: Modify/Erase

Komandna linija: eraseProcedura:

Brisanje objekta

1. Modify/Erase2. U okviru selekcije, koristiti metode za selektovanje objekata da bi objekat bio izbrisan ili ukucajte

po izboru:

a. Ukucati L(Last zadnji) da izbrie zadnji objekat koji je crtanb. Ukucati p(Previous prethodni) da obrie zadnji set selekcijec. Ukucati all (svi) da obrie sve objekte na crteud. Ukucati ?da se vidi lista svih metoda selekcije

3. Pritisnite ENTERda zavrite komanduKoncept:

AutoCAD uklanja objekat sa slike.

Moete da uklonite objekte sa crtea koristei nekoliko metoda, ukljuujui:

- Brisanje komandom ERASE- Isei ih (Cutting) u Clipboard- Pritiskanjem tastera DELETEsa tastature

Moete da vratite sluajno obrisane objekte koristei komandu UNDO. Komanda OOPS vraa sveobjekte obrisane skorom upotrebom komande ERASE, BLOCKii WBLOCK

Da uklonite markere u obliku plusa zvane blips, refreujte prozor sa REDRAW

Da uklonite neiskoriena imena objekata, ukljuujui i definicije blokova, definicije stilova, lejera,tipova linija i stilove teksta koristiti komandu PURGE

5/25/2018 Auto Cad 2007

33/58


Kopiranje (COPY OBJECT)

Ikona:

Meni: Modify/Copy

Komandna linija: copyProcedura:

Kopiranje objekata

1. Modify/Copy2. Selektujte objekat koji elite da kopirate3. Definiite poetnu taku pomeranja4. Definiite drugu taku pomeranjaViestruko kopiranje objekata

1. Modify/Copy2. Selektujte objekat koji elite da kopirate3. Ukucajte m(Multiple viestruko)4. Definiite poetnu taku pomeranja5. Definiite drugu taku pomeranja6. Definiite sledeu taku pomeranja. Nastavite ubacivanje kopija, ili pritisnite ENTER za kraj

komande.

Koncept:

Moete da formirate duplikate objekata na odreenom rastojanju od originala. Moete da definieterastojanje i pravac dvema takama, od jedne take (zvane base point) do druge take (zvane second point of

displacement). Ove take mogu da se lociraju bilo gde na crteu.

Moete takoe da kopirate objekte koristei relativna rastojanja ukucavajui vrednosti koordinata zaprvu taku i pritisnite ENTERza drugu taku pomeranja. Ovo daje instrukcije AutoCAD-u da koristi vrednostikoordinata kao relativna pomeranja, a ne kao poetnu taku. Objekti koje selektujete kopiraju se na novulokaciju ogranienu sa relativnim koordinatama koje ukucate. Ne koristite @ znak kao to bi normalno koristilizbog relativnih koordinata.

Da bi kopirali objekte na odreenom rastojanju moete da ukucate direktnu daljinu sa ukljuenim Orthoi polar trackingom.

5/25/2018 Auto Cad 2007

34/58


Ogledalo (MIRROR)

Ikona:

Meni: Modify/Mirror

Komandna linija: mirror

Procedura:

Kopiranje u ogledalu

1. Modify /Mirror2. Selektujte objekat koji elite da kopirate (da ga modifikujete u ogledalu)3. Definiite prvu taku linije ogledala4. Definiite drugu taku linije ogledala5. Pritisnite ENTERda ostavite originalan objekat, ili pritisnite y pa ENTERda obriete objekat

Koncept:

Mirorovanje pravi sliku u ogledalu selektovanih objekata. Veoma je korisno kod simetrinih objekatazato to moete brzo da nacrtate pola objekta i posle da ga mirorujete umesto da crtate ceo objekat.

Okreete objekte oko ose zvane mirror line (linija ogledala) da bi napravili sliku u ogledalu. Dadefiniete ovu privremenu liniju ogledala ubacujete dve take. Moete da izaberete da obriete ili da ostavite

originalan objekat. Mirorovanje radi u svakoj ravni paralelnoj sa XY ravni UCS sistema.Kada mirorujete tekst, atribute, i definicije atributa, oni su unatrag ili okrenuti glavom na dole u slici u

ogledalu. Da bi se ovo izbeglo, namestite MIRRTEXT sistemsku promenljivu na 0 (off). Tekst ima istoporavnanje kao i pre mirorovanja. Uporediti sledee ilustracije

Po default-u MIRRTEXT je iskljuen. Tekst i konstantni atributi u okviru ubaenog bloka sumirorovani kao konsekvenca mirorovanja celog bloka. Ovi objekti su izvrnuti bez obzira na nametanjeMIRRTEXT-a.

5/25/2018 Auto Cad 2007

35/58


Udaljavanje (OFFSET)

Ikona:

Meni: Modify/Offset

Komandna linija: offset

Procedura:

Offset definisanjem rastojanja

1. Modify/Offset2.

Definisati offset (udaljavanje) rastojanja (moete upisati vrednost ili da koristite mi)

3. Selektujte objekat za offset4. Definisati taku sa koje strane elite da stavite novi objekat5. Selektujte drugi objekat koji elite da offset-ujete ili pritisnite ENTERza kraj komande

Offset definisanjem take kroz koju prolazi novi objekat

1. Modify/Offset2. Ukucajtet(Through)3. Selektujte objekat za offset4. Definiite taku kroz koju prolazi novi objekat5. Selektujte drugi objekat koji elite da offset-ujete ili pritisnite ENTERza kraj komande

5/25/2018 Auto Cad 2007

36/58


Koncept:

Offset-ovanje kreira novi objekat koji ima oblik paralelan obliku selektovanog objekta. Offset-ovanjekruga ili luka kreira vei ili manji krug ili luk, zavisno od strane koja se izabere za definisanje offset-a.

Veoma efektivna tehnika crtanja je offset-ovati objekat i zatm koristiti trim (seenje) ili extend(produavanje) krajeva linije.

2D polilinije i spline-ovi se trimuju automatski ako je offset rastojanje vee nego to moe da se

postigne.

Moete offset-ovati:

- Linije- Lukove- Krugove- Elipse i eliptine lukove (rezultat je u spline ovalnog oblika)- 2D polilinije- Prave i poluprave (xlines i rays)- Splin-ove

5/25/2018 Auto Cad 2007

37/58


ablonsko kopiranje (ARRAY)

Ikona:

Meni: Modify/Array

Komandna linija: array

Procedura:

ablonsko kopiranje prema pravougaoniku

1. Modify/Array2. U Arraydijalogu, izaberite Rectangular Array (pravougani red)3. Pritisnite na dugme Select objects(dijalog za selekciju objekata)4. Izaberite objekte za kopiranje i pritisnite ENTER5. U poljima za redove (Rows) i kolone (Columns) ukucajte broj redova i kolona6. Definisati horizontalna i vertikalna rastojanja izmeu objekata koristei jedan od narednih naina:

a. U poljima Row Offset i Column Offset, ukucajte rastojanja izmeu redova i kolona.Dodavanjem znakova (+) i minus (-) odreujete pravac

b. Pritisnite Pick Both Offsets dugme da bi koristili mia da definiete dijagonalu uglovaelije u array-u. elija je ograniena vertikalnim i horizontalnim rastojanjima redova ikolona

c. Pritisnite na Pick Row Offsetili Pick Column Offsetdugme da koristite mi da definietehorizontalna i vertikalna pomeranja.

Slika za primer otprilike pokazujerezultat.

7. Da promenite ugao kopiranja, unesiteugao u mestu Angle of array (ugao je

pozitivan u suprotnom smeru od kazaljkena satu, poinje od horizontale)

8. Izaberite OKda kreirate nove objekte

5/25/2018 Auto Cad 2007

38/58


ablonsko kopiranje prema polarnim koordinatama

1. Modify/Array2. U Arraydijalogu, izaberite Polar Array3. U okviru dela Centar Point, uraditi jedno

od sledeeg:

a. Uneti vrednosti koordinata X i Yu poljima za centar

b. Pritisnuti na Pick Centar Pointdugme. Miem definiitecentralnu taku

4. Pritisnite na dugme Select objects(dijalogse privremeno zatvara za selekcijuobjekata)

5. Izaberite objekte za kopiranje i pritisnite ENTER6. U delu Method box, selektujte jednu od sledeih metoda:

a. Znate broj objekata i ugao koji hoete kopiranjem da popunite izaberite Total number ofitems & Angle to fill

b. Znate broj objekata i ugao izmeu pojedinanih kopija izaberite Total number of items &Angle between items

c. Znate ugao koji elite da popunite i ugao izmeu objekata izaberite Angle to fill & Anglebetween items

7. Ukucajte broj objekata (ukljuujui i originalni objekat), ako je mogue8. Koristiti sledee metode:

a. Ukucajte ugao za popunjavanje i ugao izmeu objekata, ako je mogue. Ugao zapopunjavanje je ukupan ugao, a ugao izmeu objekata izmeu svakih od njih.

b.

Pritisnite na Pick Angle to Fill dugme i Pick Angle Between Items dugme i definisatimiem ta dva ugla

9. Moete namestiti bilo koji od narednih opcija:a. Rotiranje objekata zajedno sa kopiranjem tiklirajte Rotate Items As Copied (prozor sa

strane vam otprilike pokazuje rezultat)

b. Moete da definiete bazinu taku, za sada ostavite to podeavanje kao to jeste10.Pritisnite na OKda formirate kopije

Koncept:ablonsko kopiranje (ARRAY) pravi viestruke kopije objekata prema ablonu.

5/25/2018 Auto Cad 2007

39/58


Pomeranje (MOVE)

Ikona:

Meni: Modify/Move

Komandna linija: move

Procedura:

Pomeranje koristei dve take

1. Modify/Move2. Selektujte objekat koji elite da pomerite3. Definiite poetnu taku za pomerane4. Definiite drugu taku, taku pomeranja (Objekat koji ste

selektovali pomeren je na novu lokaciju definisanurastojanjem i pravcem koje prva i druga taka definiu)

Pomeranje objekta koristei vektor pomeranja

1. Modify/Move2. Selektujte objekat koji elite da pomerite3. Ukucajte vektor pomeranja u Dekartovom, polarnom, cilindrinom ili sferinom kooridnatnom

sistemu. Ne ukljuujte znak @.

4. Pritisnite ENTER

Koncept:

Moete pomerati objekte bez menjanja njihove orijentacije ili veliine. Korienjem koordinata ivezivanja za objekte, moete pomerati objekte sa preciznou. Moete takoe da promenite objekat menjanjem

koordinata u Propertiespaleti.

5/25/2018 Auto Cad 2007

40/58


Rotiranje (ROTATE)

Ikona:

Meni: Modify/Rotate

Komandna linija: rotate

Procedura:

Rotiranje objekta

1. Modify/Rotate2.

Selektujte objekat koji elite da rotirate

3. Definiite taku rotacije4. Uraditi jedno od sledeeg:

a. Ukucati ugao rotacijeb. Prevui objekat oko centra rotacije da definiete taku lokacije na kojoj hoete da rotirate

objekat

Rotiranje objekta koristei referentni ugao

1. Modify/Rotate2. Selektujte objekat koji elite da rotirate

(1)

3. Definiite taku rotacije4. Ukucajte r (Reference) (sada

definiite referencu i novi ugao selektovanjem objekata sa kojim poravnjavate)

5. Ukucajte int(Intersection object snap) i selektujte presenu taku (2) da ponete sa definisanjemreferentnog ugla

6. Ukucajte end (Endpoint object snap) i selektujte kraj linije objekta koji rotirate (3) da zavritedefiniciju referentnog ugla.

7. Ukucajte endopet i selektujte krajnju taku objekta sa kojim ravnate.Koncept:

Ukucavanjem pozitivnog ugla rotiranje objekta se vri u suprotnom smeru od kazaljke na satu, uzavisnosti od pravca u Control setting-u u okviru Drawning Unitsdijaloga. Ravan i pravac rotiranja nula ugla

zavise od orijentacije korisnikovog koordinatnog sistema. Za jedinice moete koristiti stepene, radijane ilijedinice koje koriste geometri.

5/25/2018 Auto Cad 2007

41/58


Uveanje/Umanjenje (SCALE)

Ikona:

Meni: Modify/Scale

Komandna linija: scale

Procedura:

Uveanje/Umanjenje objekta

1. Modify/Scale2. Selektujte objekte koje elite uveati/umanjiti3. Definiite taku u odnosu na koju ete

umanjivati/uveavati

4. Ukucajte vrednost uveanja/umanjenja ili prevucite ipritisnite da definiete vrednost uveanja/umanjenja(ukoliko ukucate vrednost preko 1.0 va objekat ebiti uvean, ukoliko ukucate vrednost manju od 1.0 objekat e se smanjiti)

Skalirati objekat na referentni objekat

1. Modify/Scale2. Selektujte objekte koje elite skalirati3. Definiite taku u odnosu na koju hoete da skalirate4. Ukucajte r(Reference)5. Selektujte prvu i drugu referentnu taku ili ukucajte vrednost za referentnu duinu

Koncept:

Sa skaliranjem moete da pravite objekat vei ili manji, ali ne moete da menjate stara svojstva. Moeteskalirati definisanjem take i duine, koji se koristi kao faktor za skaliranje zasnovan na aktuelnim jedinicamaza crtanje ili ukucati faktor za skaliranje. Moete takoe da definiete aktuelnu duinu i novu duinu objekta.

5/25/2018 Auto Cad 2007

42/58


Streovanje (STRETCH)

Ikona:

Meni: Modify/Stretch

Komandna linija: stretch

Procedura:

Streovanje objekta

1. Modify/Stretch2.

Selektujte objekat koristei preseni okvir (preseni okvir mora da sadri bar jedan niz ili krajnjutaku). Definisati preseni okvir ukucavanjem c ili preko mia tako to ete pritisnuti pa prevlaitisa desna na levo i pritisnuti jo jednom)

3. Uraditi jedno od sledeg:a. Ukucati rastojanje u obliku relativnog Dekartovog, polarnog, cilindrinog ili sferinog

vektora pomeraja. Ne koristiti @ znak, zbog relativnih koordinata. Ukucati ENTER napitanje za drugu taku

b. Definisati poetnu taku za pomeranje, a zatim definisati drugu taku, taku pomerajaSvaki objekat koji je kompletno uokviren presenim prozorom bie pomeren bez streovanja.

Koncept:

Za streovanje objekta, definiete baznu taku, a onda taku pomeranja, tj. scale faktor. Potostreovanje pomera krajnje take koje lee u presenom okviru, morate da selektujete objekat sa presenimokvirom. Da bi streovali sa veom tanou, moete da kombinujete gripovanje sa vezivanjem objekata,vezivanjem na mreu i vektorom relativnog pomeranja.

5/25/2018 Auto Cad 2007

43/58


Isecanje (TRIM)

Ikona:

Meni: Modify/Trim

Komandna linija: trim

Procedura:

Skraivanje objekta

1. Modify/Trim2.

Selektujte objekte koji e vam sluiti kaoseiva (ako elite da selektujete sveobjekte u crteu kao potencijalna seiva,pritisnite ENTERbez selektovanja bilo kog objekta)

3. Pritisnite na desni taster4. Selektujte deo objekata koji elite da iseete

Koncept:

Moete da skraujete i da produavate objekte iji se krajevi sastaju sa drugim objektima. To znai damoete da kreirate objekte kao to su linije a onda da ih nametate da se prilagode tano izmeu dva objekta.

Objekte koje selektujete kao seiva ili granice seiva nisu potrebne da se seku sa objektom koji se see.Moete da seete ili produavate do projektovanog ugla ili do projektovanog preseka.

Da selektujete geometriju unutar bloka kao granicu, morate da koristite jednu, presenu ogradu ilipodrazumevanu granicu.

Seiva mogu biti linije, lukovi, krugovi, polilinije, elipse, splinovi, prave, poluprave, regioni i blokovi,koji takoe mogu biti layout viewportobjekti na mestu za papir.

Objekat moe da bude i seivo i objekat koji se see. Kao na sledeem primeru konstrukcijske linijekoje formiraju seiva mogu da se takoe iseku:

5/25/2018 Auto Cad 2007

44/58


Produenje (EXTEND)

Ikona:

Meni: Modify/Extend

Komandna linija: extend

Procedura:

Produenje objekta

1. Modify/Extend2.

Selektujte objekte koji e sluiti kao granica produenja (ako elite da selektujete sve objekte ucrteu kao potencijalna seiva, pritisnite ENTERbez selektovanja bilo kog objekta)

3. Pritisnite na desni taster mia4. Selektujte deo objekata koji elite da iseete

Koncept:

Produavanje (extend) radi na slian nain kao i seenje. Moete da produujete objekat tako da setano zavravaju na graninim ivicama drugog objekta.

Moete da produujete objekte bez zatvaranja TRIM komande. Potrebno je da drite SHIFT i daselektujete objekte koji treba da se produe.

5/25/2018 Auto Cad 2007

45/58


Podeliti (BREAK)

Ikona:

Meni: Modify/Break

Komandna linija: break

Procedura:

Podeliti

1. Modify/Break2.

Selektujte objekat za deljenje (po default-u, taka na kojoj je selektovan objekat je prva takaprekida. Da izaberete drugi par taaka, ukucajte f(First) i definiite taku prekida

3. Definiite drugu taku prekida

Koncept:

Korienje prekida je pogodan nain za kreiranje rupa u objektu, kao rezultat dobijaju se dva objekta sarupom izmeu njih. BREAKse esto koristi za pravljenje mesta za blokove ili za ubacivanje teksta

Moete prelomiti sledee objekte:

- Lukove- Krugove- Elipse i eliptine lukove- Linije- Polilinije- Prave i poluprave- Xline-ove

5/25/2018 Auto Cad 2007

46/58


Isei ugao (CHAMFER)

Ikona:

Meni: Modify/Chamfer

Komandna linija: chamfer

Procedura:

Isei ugao na dva neparalelna linijska segmenta

1. Modify/Chamfer2. Selektujte prvu liniju3. Selektujte drugu linijuNametanje razdaljine za seenje ugla

1. Modify/Chamfer2. Ukucajte d (Distances- razdaljine)3. Ukucajte prvu razdaljinu od ugla4. Ukucajte drugu razdaljinu od ugla5. Selektujte linije za seenjeIsecanje pod uglom sa tanom duinom i uglom

1. Modify/Chamfer2. Ukucajte a (Angle- ugao)3. Ukucajte razdaljinu od ugla du prve linije4. Ukucajte ugao5. Selektujte prvu liniju, pa zatim drugu linijuIsecanje pod uglom cele polilinije

1. Modify/Chamfer2. Ukucajte p (Polilinija)3. Selektujte poliliniju (Polilinija je iseena pod

uglom koristei vaee metode i vaee daljine)

5/25/2018 Auto Cad 2007

47/58


Isecanje pod uglom viestrukih objekata

1. Modify/Chamfer2. Ukucajte vrednost u Multiple3. Selektujte prvu liniju ili ukucajte opciju i kompletirajte upite za tu opciju, pa posle selektujte prvu

liniju

4. Selektujte drugu liniju5. Selektujte prvu liniju za sledee odsecanje ili pritisnite ENTERili ESCda zavrite komandu

Koncept:

Korienje CHAMFERje brz nain da se kreiraju linije izmeu dve neparalelne linije. esto se koristi

da predstavi iseen ugao kornera. CHAMFERmoe tako

e da se koristi za sve uglove polilinije.

Moete isei linije, polilinije, prave, poluprave. Sa metodom razdaljine definiete koliinu svake linijekoju hoete da se isee ili doda. Sa metodom ugla, moete takoe da definiete duinu i ugao koji se pravi saprvom linijom. Moete zadrati objekat koji je bio pre isecanja, ili moete da iseete, produite do linijeisecanja.

Ako su oba objekta koji se isecaju na istom lejeru, linija isecanja e biti u istom lejeru, u drugaijemsluaju bie u lejeru koji je trenutno vaei. To vai i za boju i tip linije.

U sluaju da isecate poliliniju koja sadri lukove, ti lukovi ne smeju da budu susedni. Ako su odvojeni

lukom kao na slici dole, isecanje brie luk i zamenjuje ga pravom.

Kada isecate poliliniju, AutoCAD e samo skratiti one segmente koji du segmenta imaju mesta da seskrate.

5/25/2018 Auto Cad 2007

48/58


Zaobliti ugao (FILLET)

Ikona:

Meni: Modify/Fillet

Komandna linija: fillet

Procedura:

Nametanje radijusa zaobljenog ugla

1. Modify/Fillet2.

Ukucajte r

3. Ukucati radijus zaobljenja4. Selektujte objekte koje elite zaoblitiZaobljenje dva linijska segmenta

1. Modify/Fillet2. Selektujte prvu liniju3. Selektujte drugu liniju

Zaobljenje cele polilinije

1. Modify/Fillet2. Ukucajte p (Polilinija)3. Selektujte poliliniju (Polilinija zaobljena

koristei vaei radijus)

Isecanje pod uglom viestrukih objekata

1. Modify/Fillet2. Ukucajte vrednost u Multiple3. Selektujte prvu liniju ili ukucajte opciju i kompletirajte upite za tu opciju, pa posle selektujte prvu

liniju

4. Selektujte drugu liniju5. Selektujte prvu liniju za sledee zaobljenje ili pritisnite ENTERili ESCda zavrite komandu

5/25/2018 Auto Cad 2007

49/58


Koncept:

Zaobljenje vezuje deo objekta u glatko uklopljen luk definisanog radijusa.

Zaobljenje moete da vrite na lukovima, krugovima, elipsama i eliptinim krugovima, linijama,

polilinijama, pravama, polupravama i splinovima.Ako su oba objekta koji se zaobljuju na istom lejeru, luk fillet-a e biti u istom lejeru, u drugaijem

sluaju bie u lejeru koji je trenutno vaei. To vai i za boju i tip linije.

U sluaju da stavite duinu radijusa 0, dva objekta e biti pod pravim uglom

Moete da zaoblite i paralelne linije, poluprave i prave. AutoCAD ignorie trenutni radijus i pravi lukkoji ima prenik veliine razdaljine tih dveju linija. I pripada ravni koju formiraju te dve linije. Prvi objekat kojiselektujete ne sme da bude prava dok drugi objekat moe da bude. Na narednoj slici je dat primer:

5/25/2018 Auto Cad 2007

50/58


Razdeliti eksplodirati (EXPLODE)

Ikona:

Meni: Modify/Explode

Komandna linija: explode

Procedura:

Razdeliti eksplodirati blok

1. Modify/Explode2. Selektovati blok za eksplodiranje3. Pritisnuti ENTER(Blok je razdvojena na njene komponente, ali definicija bloka jo uvek postoji u

biblioteci i moe kasnije da se ubaci)

Koncept:

Ako elite da menjate jedan ili vie objekata unutar bloka zasebno moete da eksplodirate blok, unjegove delove. Posle menjanja moete da:

- Napravite novi blok- Promenite vepostojei blok- Ostavite komponentu odvojenu za naredne upotrebe

Moete automatski da eksplodirate blok dok unosite blok tikliranjem svojstva Explode u Insertdijalogu.

Moete da eksplodirate:

- Poliliniju- Luk (u eliptine lukove)- Blok- Vieredni tekst- Multiliniju- Region

5/25/2018 Auto Cad 2007

51/58

Lejeri - slojevi, nivoi (LAYERS)


Crte moe sadrati linije koje predstavljaju projekcije odreenih karakteristika i racionalnu organizaciju radana crteu predstavlja prividno razdvajanje ovih objekata u grupe. To se postie lejerima. Svaki od ovih objekatamoe biti smeten u imenovani lejer drugaijeg naziva, kome su dodeljeni odreeni tipovi linija, debljina, boja,itd. Na primer, razliite lejere mogu predstavljati linije zidova, linije stolarije, linije rafura, itd. Lejeri su vrlopogodni za rad, jer omoguavaju preglednost na crteu i tampanje.

Po default-u kada zaponete novi crte, odabrani lejer je 0 (nulti).

Upravljanje lejerima vri se preko Layer Properties Manager-a, koji se moe pozvati na sledee naine:

Iz menija: Format / Layer...

Ikona: pritiskom na uokvirenu ikonicu sa slike

Napomena: Ukoliko ova paleta sa alatkama nije vidljiva, moete je dodati desnim pritiskom na palete iodabirom opcije Layersiz menija, a zatim prevlaenjem usidriti na eljeno mesto.

5/25/2018 Auto Cad 2007

52/58


Osnovne komande koje slue za manipulaciju lejerima su na prethodnoj slici u Layer Properties Manager-uobeleene sa 1, 2 i 3:

1. New Layer(Alt+N) slui za kreiranje novog lejera pritiskom na nju u listi ispod stvara se novi lejerkome treba dati ime, definisati boju, debljinu i tip linije, itd.

2. Delete Layer(Alt+D) slui za brisanje selektovanog lejera3. Set Current(Alt+C) lejer koji je selektovan ovom komandom postaje aktivan

Ispod ovih komandi, nalazi se prostor gde su izlistani svi postojei lejeri u vaem crteu. Na prethodnoj slici jesamo jedan nulti. Primer kako bi to izgledalo kada osim ovog imate jo vaih lejera, vidi se na slici ispod:

Znaenje kolona u listi lejera:

Status: Pokazuje koji je lejer aktivan (onaj koji je tikliran zelenim znakom). Na sledeoj slici aktivan lejer je 0.

Name: Naziv lejera (moe se promeniti levim pritiskom na sam naziv)

On: Prikazuje da li je lejer ukljuen ili iskljuen (da li je znak u vidu sijalice aktivan; ukljuivanje iiskljuivanje vri se jednostavnim pritiskom na znak sijalice). Na sledeoj slici iskljuen lejer je Zidovi.

Freeze i Lock: Prikazuju da li su lejeri zamrznuti, odnosno zakljuani, a regulie se levim pritiskom na znak.Na sledeoj slici zamrznut i zakljuan lejer je Stolarija.

Color: Definie boju u kojoj e se lejer prikazivati na crteu i eventualno boju u kojoj e se tampati. Reguliese levim pritiskom na samu boju.

Linetype: Pokazuje tip linije (kontinualna isprekidana, taka-crta, itd.). Definie se levim pritiskom na tip linije.

Lineweight: Prikazuje debljinu linije. Definie se levim pritiskom na oznaku.

5/25/2018 Auto Cad 2007

53/58


Plot style: Nain na koji e lejer biti tampan.

Plot: Prikazuje mali znak u vidu tampaa, to oznaava da e taj lejer biti tampan onako kako se javlja ucrteu. Ukoliko je znak tampaa precrtan (dole, kao to je sluaj sa lejerom Srafure), taj lejer nee biti tampan,iako je vidljiv u radnom prostoru AutoCAD-a.

Odabir lejera, iskljuivanje, zamrzavanje i zakljuavanje lejera, moe se vriti i iz palete sa alatkamaekspandiranjem strelice sa desne strane.

Na prethodnoj slici, izmeu ostalog, uoavaju se jo dve ikonice sa desne strane:

Prva olakava postupak odabira lejera. Ukoliko je selektovan neki objekat na crteu, pritiskom na

ovu ikonicu, taj lejer postaje aktivan (odabran).

Druga vas vraa korak unazad koji se tie odabira lejera.

5/25/2018 Auto Cad 2007

54/58

Kotiranje (DIMENSIONS)


Dimenzionisanju ili kotiranju u AutoCAD-u moe se pristupiti na dva naina:

Iz menija: Dimensions gde su izlistane sve opcije vezane za kotiranje

Iz palete sa alatkama:

Napomena: Ukoliko ova paleta sa alatkama nije vidljiva, moete je dodati desnim pritiskom na palete iodabirom opcije Dimensionsiz menija, a zatim prevuete na eljeno mesto.

Linear Dimension postavlja kotne linije paralelno sa osama

koordinatnog sistema u kome se crte realizuje. Kotiranje se vri tako tose najpre odabere ova komanda, zatim desni pritisak na referentnu takupoetka kote, a zatim na referentnu taku kraja kote (pick points).

Aligned Dimension funkcionie na isti nain kao i Linear Dimension, stom razlikom to postavlja kotne linije (nezavisno od koordinatnog sistema)paralelno da pravom koja je definisana referentnim takama (pick points).

Radius Dimension slui za kotiranje poluprenika krunice. Funkcionietako to se najpre odabere komanda Radius Dimension, a zatim sepritiskom na krunicu automatski pojavljuje kotna linija, koja se sledeimlevim pritiskom treba pozicionirati na eljeno mesto.

Diameter Dimension funkcionie na isti nain kao i Radius Dimension,s tim to u ovom sluaju kotira prenik krunice.

Angular Dimension slui za kotiranje uglova. Funkcionie tako to

se najpre odabere komanda Angular Dimension, zatim se pritisne najedan krak ugla, a zatim i na drugi krak ugla koga merite.

5/25/2018 Auto Cad 2007

55/58


Quick Dimension vri kotiranje objekta samo pritiskom na njega i pozicioniranjem kotne linije, bez potrebeda se kotiraju poetna i krajnja raka. Najpre se odabere ova komanda, zatim se pritisne na objekat koji se elida se iskotira i treim pritiskom se definie pozicija kote. Po default-u to je Linear

Dimensionza linijske objekte i Radius Dimensionza krune.

Baseline Dimension vri kotiranje uvek od poetne take prethodne kote, koliko godje potrebno.

Continue Dimensions slui za nastavljanje kotne linije u odnosu na poetnu kotu,tako to krajnju pikiranu taku prethodne kote, smatra poetnom pikiranom takom

naredne kote.

Editovanje kota

Editovanje kota moe se izvriti preko Dimension Style Manager-a dijaloga koji se poziva iz menijaDimensions, opcijom Style...

Kote se mogu editovati pritiskom na Modify...u nizu moguih opcija na desnoj strani Dimension StyleManagerprozora. U tom sluaju otvara se sledei dijalog:

5/25/2018 Auto Cad 2007

56/58

tampanje (PLOT)

U njemu se uoava niz kartica-podopcija:

Lines and Arrows- u kojoj se definie sam izgled kotne linije, vertikalne i horizontalne, veliinu kotnestrelice, vrstu kotne strelice zavisno od standarda, itd.

Text- definie sve to se tie teksta (brojeva) na kotnoj liniji vrstu slova, veliinu slova,orijentaciju slova, udaljenje slova od kotne linije, itd.

Fit- definie poloaj slova i strelica u sluajevima malih rastojanja, kada je kota isuvie

kratka da primi tekst, sa liderom ili bez, itd.Primary Units- definie tip mernih jedinica, preciznost, decimalni zarez, itd.

5/25/2018 Auto Cad 2007

57/58

tampanje (PLOT)

tampanje (PLOT)

Opcija za tampanje pokree se sa File / Plot...

Pozivom opcije Plot, otvara se dijalog nazvan Plot Model. On sadri sledea podeavanja:

- Page Setup- Printer/Plotter odabir tampaa/plotera, ekspandovanje strelice sa desne strane- Paper Size odabir veliine papira na kome elite tampati- Plot Area nudi 4 opcije: Display, Extents, Limitsi Window. Najee koriena opcija

od njih je Window, koja daje mogunost selektovanja prozora koji bi bio okvir, odnosnogranica onoga to treba da se odtampa. (Odabirom ove opcije, pre nego to se crte poaljena tampu, AutoCAD nudi opciju da odaberete ta elite odtampati.)

5/25/2018 Auto Cad 2007

58/58

tampanje (PLOT)

- Plot offset (origin set to printable area) definie poloaj onoga to se tampa u odnosuna ivice papira na kome se tampa. Opcije sa leve strane nude mogunost preciznogukucavana odstojanja crtea u odnosu na margine papira po X i Y osi. Desno od njih nalazise opcija Center the plot. Ukoliko je ova opcija izabrana, AutoCAD crte postavlja tanona sredini papira na kome se tampa, sa podjednakim udaljenjem od svih margina.

- Plot Scale definie razmeru u kojoj e crte biti tampan. Podeavanje razmere je mogue(opcije su aktivne) ukoliko opcija pri vrhu Fit to paper nije izabrana. U zavisnosti od

jedinica u kojima je crte, razmera se podeava ukucavanjem odnosa u dva ponuena polja(u Custom varijanti) ili odabirom neke od standardnih razmera, expandovanjem strelice.Ukoliko je opcija Fit to paperizabrana, razmera postaje zakljuana, nestandardna, i to je ustvari sluaj kada crte koji se tampa, treba da se uklopi na papir na kome se tampa, bezobzira na razmeru.

- Plot styile table (pen assignments) nije od znaaja za ovaj nivo rada u AutoCAD-u.

- Shaded viewport options sadri dve opcije: Shade plot nudi mogunost odabira stilatampanja, da li je to As Displayed, Wireframe, Hiddenili Rendered; druga opcija tie sekvaliteta tampe Quality, pritom ukoliko odaberete Custom, imate mogunost odabirabroja DPI (dots per inch).

- Plot Options ostaju po default-u za ovaj nivo rada u AutoCAD-u.- Drawing Orientation nudi opciju odabira orijentacije tampanja u odnosu na papir

vertikalna ili horizontalna orijentacija crtea (Portraitili Landscape).

auto cad 2007

Documents