DIGITALNA TEHNOLOGIJA I INFORMATIKA REVOLUCIJA MOGUNOSTI DALJEG RAZVOJA UMETNOSTI GRAFIKE

Dragana Kovai

DIGITALNA TEHNOLOGIJA I INFORMATIKA REVOLUCIJA MOGUNOSTI DALJEG RAZVOJA UMETNOSTI GRAFIKE

Integralni tekst proitan je na simpozijumu u okviru Treeg meunarodnog trijenala grafike, Prag, 2001 i objavljen u asopisu Grapheion br. 17/2001. (posebno izdanje), st. 35-45.Sadanje stanje u grafici karakterie krajnja raznovrsnost. Veliki svetski pregledi grafike umetnosti pokazuju istovremeno prisustvo svih vidova tradicionalnog naina izvoenja kao i nove tehnoloke procese zasnovane na digitalnoj obradi slike i kompjuterskoj tampi.

Posmatrano na irem planu, parafraziraemo U. Becka, vreme druge moderne odreeno je globalitetom kao 'refleksivnim svetskim drutvom' u kome dominira 'svetsko drutveno opaanje' i globalizacijom kao procesima koji direktno utiu na svetsko drutveno i kulturno stanje. To znai da: 'jedne pored drugih egzistiraju razliite vrste logike ekoloke, kulturne, ekonomske, politike, civilnodrutvene globalizacije, koje se meusobno ne mogu redukovati ili preslikati, ve se svaka od njih mora razumeti za sebe i u njihovoj unutranjoj zavisnosti'. Ono to je u tome bitno za umetnost je da globalizaciju odreuje proces koji stvara transnacionalne socijalne veze i prostore, ini vrednijima lokalne kulture i istie tree kulture.

Koncept globalizacije za svoje sredstvo optenja koristi elektronske i digitalne posrednike, kao i internet. Preko interneta se vri komunikacija, centralni in koncepta globalizacije. Digitalna tehnologija i internet omoguavaju aktivnu, istovremeno i uzajamnu razmenu informacija izmeu pojedinih aktera preko svih granica zemalja, religija i kontinenata.

Izmeu ostalog, elektronska komunikacija vri se vizuelno. Njena vizuelnost je je fundus svakovrsnih informacija, suma razliitih sadraja koji potiu iz istorijskog kulturnog sedimenta i savremenih zbivanja. Preko elektronskih medija je, zbog potrebe za masovnom komunikacijom, veliki znaaj ima reprodukcija. Reproduktibilnost se vri putem ekranske slike prikljuene na internet koju koristi ogroman broj recipicijenata. Digitalna tehnika i internet kao tehnoloke inovacije, trebalo bi da, po istorijskom pravilu, dovedu do pomeranja u izraajnim granicama postojeih vizuelnih medija, i do stvarnja potpuno nove grane vizuelne umetnosti.

U prolosti, promene ka novom u likovnim umetnostima dogaale su se najpre u slikarstvu. U XX veku aktuelizovani su mediji koji se zasnivaju na umnoavanju i iji je vizuelni materijal podloan digitalnoj obradi, kao to su film i fotografija. Krajem ovoga veka, grafika se, zbog svog multiplikativnog karaktera, nala u sreditu savremenih zbivanja i postala aktuelna kao nikada do sada u svojoj istoriji. Ovakav poloaj dovodi do potrebe da se razmotri sadanje stanje u umetnosti grafike kao i mogunosti njenog daljeg razvoja. Sa tim u vezi postavljaju se dva pitanja.

Prvo se tie mogunosti da se, s obzirom da je reproduktibilna umetnost, koja odgovara zahtevima informatike revolucije, upravo u grafici ili iz nje generie nova slika.

Ova, ini se tako primamljiva pomisao, konano bi oslobodila grafiku neatraktivnog poloaja pratee umetnosti koje je, u odnosu na slikarstvo i skulpturu, imala u dosadanjoj istoriji (a naroito u naoj sredini), kao i uvreenog miljenja kritiara da se u svome razvoju kretala nekakvim sporednim putevima. injenica je, meutim, da je ova umetnost sa pojavom autorske grafike polovinom XIX veka, dostigla punu likovnu autonomiju. Od poetka korienja fotografije ona je bila liena izrazito ilustrativne i reproduktivne funkcije. Podsetimo se zato jedne interne revolucije koju je duboka tampa prola u vreme impresionizma, u eksperimentalnim radovima C. Pissarro-a i E. Degas-a, kao i nove izraajnosti drvoreza do koje je doao P. Gauguin, oivljavajui tako ovu 'istoenu' tehniku i otvarajui joj dalji put razvoja prema nemakom ekspersionizmu, ili novijeg primera pravog buma grafike i tamparsta ezdesetih godina prolog veka sa litografijom i serigrafijom, od apstraktnog ekspresionizma do pop i op arta u SAD-u i Engleskoj. Ovi primeri ne govore o podreenoj ulozi ve o paralelnom razvoju koji je grafika sa svojim tehnolokim specifinostima mogla da prui poetikama razliitih pravaca i time autohtono ue u opti razvoj likovnih umetnosti.

Svaka revolucija u vizuelnim umetnostima uslovljena je promenom odnosa prema realnosti. Ova problematika, koja podrazumeva pre svega preispitivanje kategorije vremena i prostora, posledica je inovacija koje se odigravaju u oblastima nauke i tehnike.

Sa primenom digitalne tehnologije u informatikoj revoluciji takoe je dolo do promene u poimanju prostora i vremena. Parafraziraemo P. Virilioa, koji kae da je odnos prema prema prostoru, tj. horizontu uspostavljen otkriem geometrijske perspektive u doba renesanse, izmenjen je primenom interneta. Slika prostora se iri. Ne postoji vie granica optike percepcije. Praktino je mogue posredstvom ekranske slike, zamene za horizont, u bilo kom trenutku dopreti do bilo kog mesta na Planeti. Mogunost trenutnog pristupa vizuelnoj informaciji dovela je do saimanja kategorije vremena. Geografske vremenske razlike smanjene su do potpunog ukidanja, to je prouzrokovalo vremensku kompresiju.

U takvom prostoru i vremenu funkcionie sada transnacionalno svetsko drutvo zajedno sa svojim likovnim sadrajima. Njegov glavni medij, ekran, emanira novu, virtuelnu realnost, koja predstavlja zamenu za neposredan doivljaj prirode (okoline).

Ovako velike promene u tretiranju vremena, prostora i konano realnosti, posledino se odraavaju na percepciju i celokupno oseajno opaanje. Novi vizuelni senzibilitet stvoren na ovaj nain tei da bude zadovoljen odgovarajuom umetnikom slikom. Ona se ne moe podvesti pod pojam grafike, fotografije, ili slikarstva u tradicionalnom smislu. Nastala u oklonostima nove tehnologije, ona poseduje specifina formalna i strukturalna reenja. Ali, bez sumnje, nova slika preuzima i formalne elemente iz postojeih umetnikih grana. U tom smislu grafiki elementi, linija, odnos povrina, kompoziciona struktura prizora, nalaze dalji put svoga razvoja. Preneti u digitalne zapise i podloni digitalnoj obradi, oni uestvuju u stvaranju novih struktura, digitalno animiranih, trodimenzionalnih i drugih. Likovna koncepcija grafikog prikaza odgovara zahtevima digitalne slike: iste povrine u jasnim i lako i brzo itljivim odnosima, veliki znaaj linije, kao i upotreba take kao najmanjeg sadrioca (nosioca) zapisa. Upravo tu nalazimo genetsku povezanost digitalnog zapisa sa postupcima u serigrafiji i sitotampi. Naime, digitalni binarni zapis predstavlja logian nastavak prethodne takaste strukture ovih reproduktivnih postupaka. Imajui sve ovo u vidu moemo da zakljuimo da je umetnost grafike jedno od polazita u stvaranju nove vizuelnosti i u krajnjoj liniji nove estetike.

Pitanje recepcije nove slike direktno je povezano i sa sutinom grafike tampe. Izvesno je da e se mogunosti percepovanja nove slike neogranieno iriti na sve internet korisnike. Neogranieni tira, jedan mogui ideal medija grafike, ostvaruje se u punoj primeni informatike revolucije i digitalne tehnologije.

Ne bi li na taj nain nova vizuelna umetnost imala istu funkciju kao grafika u XV veku, kada je postala prvo sredstvo masovne komunikacije?

Drugo pitanje obuhvata problem povratnog uticaja digitalne tehnologije na grafiku.

Ovaj odnos uoava se na nekoliko nivoa. Jedan se tie aktivnosti udruenja koja se bave iskljuivo kompjuterskom grafikom. Ona su potomci brojnih udruenja kakva su postojala nekoliko vekova u nazad, od kojih su neka kao to je Udruenje slikara i gravera u Francuskoj u drugoj polovini XIX veka ili radionica Tamarind u XX veku, imala veliki uticaj na razvoj grafike. Mnoga od ovih udruenja funkcioniu putem interneta i promoviu radove koji su od poetne ideje do izvoenja (tampanja) izvedeni posredstvom kompjutera. Ova ista kompjuterska grafika, koja je rezultat novih mogunosti tampanja i novih tehnolokih postupaka esto je u likovnom smislu konvencionalna. Njena funkcija esto se svodi na reprodukciju, na ponavljanje ve vienih likovnih reenja. Posezanje za novom ikonografijom stavlja ovu vrstu grafike u poziciju ilustracije u loem smislu. esto u njima veoma izraena poruka, socijalna ili politika, uglavnom ne uspeva da nadomesti pomanjkanje vrstog likovnog stava. Sa razlogom, ovakva produkcija ve je kritiki ocenjena; nekada bolno direktno, o ovoj vrsti grafike govori se kao o surogatu slike: 'kompjuterska grafika kao mainski naslikana slika nije promenila umetnost. Opsenarski manver kompjutera koji ba da ume isto to i ruka nije odveo dalje od uda surogata slike' rekao je H. Kloc.

Uoavaju se takodje pokuaji da se oponaaju tradicionalne tehnike, tako da se pojavljuju digitalno simulirani drvorez ili linorez. Zamena tradicionalnih tehnika mainskim pokazuje divergenciju u shvatanju koncepta virtuelnog. Jer, ne radi se o tome da mi treba da nam pokae kako moe da zameni ruku da bi nam prepriao ono to nam ruka ve stoleima neposredno govori. Ne treba koristiti te, kako je rekao Desmon Rochfort, nesluene mogunosti digitalizacije, da bi se oponaalo. Na ovaj nain se podriva ono nedodirljivo, to nikada nije bilo u grafici dovedeno u pitanje, a to je odnos umetnika prema materijalu, neposredan kontakt sa njim. Samo na taj nain, u jednom krajnje direktnom odnosu, moe da bude sauvana aura umetnike grafike, jer kako je ustvrdio V. Benjamin, jedino u manuelnom autentino zadrava svoj kvalitet.

Hoe li digitalni, svemoni mi potisnuti plemenite zanate i vetine grafikog izvoenja? I time izbrisati sva dosadanja estetska iskustva zapisana u grafikoj umetnosti? Ili e, emu se nadam, nova estetika i novi grafiki iskaz imati prostora i za dalju svrhovitost manuelne vetine, kroz koju e, ne samo metaforino, biti sauvani sedimenati prolosti kojih nijedna velika promena u likovnim umetnostima nije bila osloboena.

Kreativni odnos prema novom mediju znai poveati izraajnost i vokabular likovnog u postojeem mediju, zahvaljujui novim saznanjima koja proistiu iz iskustava koja prua nova tehnologija.

Vreme naunog i tehnolokog poleta u kome ivimo (a koje podsea na vreme moderne, tj. avangarde) inspirie umetnike i za dinamian istraivaki odnos. Pokazaemo to narednim primerom.

Autor: Branko Pavi Rad: Teme za velike gradove, multimedijalni projekat predstavljen istovremeno u Savremenoj galeriji, Panevo i Cinema REX, Beograd, 1996. Postupak: u prvom segmentu izlobe (Savremena galerija, Panevo) prikazani su grafiki radovi nastali u nekoliko faza. Najpre su digitalnim aparatom nainjene fotografije sa krova jedne fabrike keapa u Kaliforniji i jednog solitera u Novom Beogradu i to snimanjem okruenja oko sebe, u punom krugu od 360 stepeni. Ovi foto-kadrovi su reprodukovani komjuterskom tampom. Zatim je preko njih nainjen otisak sa originalnih drvoreznih ploa.

Poetsku osnovu ovog proirenog grafikog happeninga ini dinamizovana taka posmatranja, koja upuuje na urbani senzibilitet Autora. To je povod za osnovnu nameru: postizanje novog grafikog izraza istraivanjem strukturalnih mogunosti razliitih tehnologija. Kombinacijom tehnikih antipoda, kompjuterskog printa i klasinog drvoreza, uspostavljen je dijalog izmeu objektivnog i subjektivnog, tehnikog i ulnog, konano, maine o oveka. Digitalano generisana reprodukcija obogacena je uvoenjem novog semantickog i strukturalnog nivoa koji pokazuje da pored objektivnog postoji lini doivljaj istog prizora koji je transponovan u ekspersiju gesta izvedenog u tehnici drvoreza. Lini, neposredni ulni vizuelni doivljaj okoline osnaen je i proiren upotrebom digitalne tehnologije. Ali time nije dovedeno u pitanje likovno, autentino ovde i sada dela. Takoe, nova tehnologija je ovde iskoriena za istraivaki postupak koji preispitije uobiajenu percepciju grafikog listu standardnih dimenzija i mogunosti tretiranja grafike u prostoru. Sa stanovita kategorije vremena dobijena je jedna dinamina celina: statinost samog rada nestaje pokretom posmatraa i vremenom koje se mora angaovati da bi se rad sagledao. Time je aktuelizovan i problem prostora: posmatrau je sugerisan pokret kroz rad, distanca pasivnog posmatranja nestaje, posamtra treba da ue u grafiko okruenje, ono postaje jedna nova realnost.